Висока школа струковних студија за образовање васпитача

Сремска Митровица

ФИЗИЧКО ВАСПИТАЊЕ ДЕТЕTА ОД 2 ДО 8 ГОДИНА

аутори: Мирољуб Ивановић, Угљеша Ивановић

Студент: Сојка Чворовић 151/2011

 РЕЧ О АУТОРУ

Ивановић, Мирољуб (1952), рођен у Ваљеву. Завршио медицинску школу. Дипломирао

је на Факултету за физичко васпитање у Београду, а магистрирао и докторирао на
Факултету за физичку културу у Новом Саду.

Године, 1975, запошљава се у Економској школи, а од 1977. Године у Пољопривредној

школи у Ваљеву. У периоду од 1986-1989. Године радио је професионално као секретар
СОФК-е (Савез организација физичке културе) општине Ваљево. По истеку мандата,
вратио се у наставу физичког васпитања до 1999. године. Од исте године стално је
запсолен у Министарству просвете РС до 2004. на радним местима школског надзорника
и саветника за физичко васпитање.Био је в.д. директора Средње школе у Коцељеви у
школској 2003/04 године.

Почетком академске 2004/05 године изабран је у наставно звање професора и почео је

предавати Методику физичког и здравственог васпитања на Високим школама струковних
студија за образовање васпитача у Кикинди и Сремској Митровици.

Тренерским послом бавио се успешно у кошарци, фудбалу и атлетици. Резервни је

потпуковник Војске Србије. Говори руски језик.

Ивановић, Угљеша (1974), рођен у Београду. Завршио је пољопривредну школу (општи

смер) у Ваљеву. Дипломирао је 1999. Године на Вишој економској школи „Прота Матеја
Ненадовић“ у Ваљеву (смер унутрашња и спољна трговина). Дипломирао је на Мегатренд
универзитету примењених наука у Београду на Факултету за пословне студије 2001. (смер
извршно управљање). Постдипломске студије завршио је на истом Факултету, где је 2005.
Године одбранио магистарску тезу. Налази се пред одбраном докторске дисертација на
Факултету за менаџмент и спорт Алфа универзитета у Београду. Објавио је 20 стручних
радова, коаутор је три приручника.
 УВОД

Потреба човека за кретањем је иманентно биолошко својство које многи психолози

сврставају у сферу базичних мотива, заједно са потребама за храном, пићем, сном.
Савремнеи човек, међутим, све више се суочава са појавом тзв. Хипокинезије, односно,
недовољног кретања. Отуда толико болести некретања, од класичних кардиоваскуларних
тегоба, па до пихичких девијација у форми неуроза.

Недовољно кретање (хипокинезија) не односи се само на одрасле људе, већ све више и
на децу, како школског тако и предшколског узраста. Лошим навикама и недовољној
информисаности родитеља о значају физичке активности за правилан развој њихове
деце, доприносе, наравно, модерни облици забаве. Ту се пре свега мисли на експанзију
компјутерске технологије која деци нуди пергршт облика забаве и атрактивних извора
информација. Деца данашњице, дакле, све се мање играју и физички вежбају, а све више
времена проводе у тзв. пасивним положајима-седењу и лежању. Зато треба активно
радити да се деца што више физички ангажују. Физичке активности треба да буду
примерене сваком детету као и да му се омогући да делује сходно својим потребама,
постигнутом нивоу развоја у аспектима као и темпом прилагођеним сопственим
психофизичким могућностима. Тако се обезбеђује оптимлано развојно деловање што не
би било могуће када би физичка активност била једнака за све.

Од самог зачећа па све до рођења завршно са тридесетим месецом живота мозак детета
се развија великом брзином. Од рођења па до шесте године, мозак расте спорије у
односу на претходни месец. Када детет стане на своје ноге треба му обезбедити
довољно безбедног простора за кретање. Услови у којима дете одраста веома су битни за
развој вештина кретања, исто као и однос родитеља према физичким активностима. Ако
деца трче, скачу, она ће бити живахна и одважна у свим активностима за разлику од деце
која су неизантересована за физичке активности. Та покретљивост се не сме
ограничавати јер је она природна (посебно у периоду раног детињства, новорођенче,
одојче и мало дете). Са друге стране покретљивост је веома повезана са интелигенцијом
што је од посебног значаја у другој и трећој години живота. У овом узрасту потреба за
кретањем је одмах иза потребе за дисањем. Све дечије способности имају за основу
кретање.

КАРАКТЕРИСТИКЕ ТЕЛЕСНОГ РАЗВОЈА ДЕЦЕ ОД 1 ДО 3 ГОДИНЕ ЖИВОТА

У периоду од 1 до 3. године деца изгледају несразмерно. Глава је велика у односу на

тело а ноге су кратке. Скелет се формира појачано па много тога треба радити у циљу
превенције деформитета. Дете на овом узрасту има бржи пулс од одрасле особе и износи
110-115 откуцаја у минути. Систем органа за дисање није довољно развијен па су на овом
узрасту честе упале органа за дисање. Исти је случај и са системом органа за варење. Са
навршене три године дете има све млечне зубе.

1
Што се тиче ходања на узрасту од две године њега карактерише низ специфичности.
Током ходања ноге су размакнуте тако да дете има већи ослонац, центар тежишта тела је
издигнутији него у каснијем узрасту, због чега дете теже одржава равнотежу. Стопала су
окренута у спољну страну док је кретање час брзо, час споро уз честу појаву љуљања.
Тек од 2 до 3,5 године дете прави искорак са десном ногом а леву руку забацује назад. На
овом узрасту деца радо трче, при чему су кораци ситни, стопала са целом површином
одвајају од тла, често падају, устају и настављају даље. Пузање је веома добро
развијено, но тако да се деца лако провлаче испод различитих препрека или прелазе
преко њих четвороношке.

На овом узрасту деца почињу да се пењу узбрдо нагињући труп напред као и да силазе
низбрдо нагињући труп уназад. Да би дете било што боље у кретању по разним теренима
потребно је научити га да премешта центар тежишта тела у зависности од величине угла,
нагиба терена по коме се креће.

Деца прво гурају предмете шаком, па тек се онда формира навика окретања тела са
замахом у страну руке којом се баца. Покрети руку нису прецизни али дете може да
сакупља ситне предмете уз поређење палца и кажипрста.

УЛОГА ГИМНАСТИКЕ

Све телесне вежбе и активности на узрасто од 2 до 3. године морају бити

прилагођене специфичном физичком и психичком развоју.

Основне кретне активности на овом узрасту треба да буду ходање, пузање,

савладавање препрека, игре са реквизитим: лоптом, обучем, палицом и сл. Ове
активности треба постепено усложњавати али тек када дете савлада све лакше покрете.
Најуспешнији облик рада са децом овог узраста је покретна игра, али се треба водити
тиме да оне не могу да замене гимнастику. Телесним вежбањем се постиже правилност и
тачност покрета. Треба водити рачуна да телесно вежбање не треба да буде ни сувише
тешко а ни сувише лако. Због тога се врши мерење пулса чија разлика од почетка и краја
вежбања треба да буде у граници од 10 откуцаја. Због тога гимнастика треба да садржи 5
до 6 вежби са обавезним паузама између њих. Једна вежба треба да траје од 10 до 15
минута, са понављањем од 3 до 6 пута.

Потребно је вежбати сваки дан или сваки други, када дете добро савлада вежбе (око 1-2
седмице) и потребно је мењати исте. Веома је важно вежбати на свежем ваздуху, затим
купање деце на температури воде од 19-200C, купање у кади при температури воде од 26-
370C.

Ходање спада у групу обавезног дела телесног вежбања. На овом узрасту веома је
важно да дете правилно хода јер неправилан положај често доводи до радних
деформитета. Код правилног ходања стопала су паралелена, растављена са линијом
ослонца у пети и другом прсту, а унутрашњи део стопала је мало уздигнут. Због стопала
које има очврсло, деци на овом узрасту не сме се дозволити да скачу већ само да скакућу
по подлози.

2
Од тих кретних активности може се упражњавати Ходање по „уској стази“, где се дете
креће кроз обележену стазицу широку 30 центиметра па се ширина сужава на 20
центиметра, па на 10 центиметра. Затим је веома битно научити дете да се креће у десно
и лево, тзв. „бочно ходање“, ходање по шведској клупи, при чему дете треба обавезно
држати за руке. Ако дете ову активност савлада добро, треба му понудити да у току
ходања носи у руци лопту, чуњ и слично.

Ходање деце поравном трлу и по греди

Исто тако је важно научити дете да корача преко препрека (разне баре, каменчићи) или
направљене препреке типа две на асфалту нацртане линије у растојању од 10 до 20 цм.

Дозволити детету да се пење прво са помоћним кораком, а затим наизменично. У сврху

тих активности могу се организовати игра „Петлић“ где дете корача преко предмета
поређаних на тлу у размаку његовог корака, изговара „Петлић“ на изговорен слог-ић оно
спушта ногу на предмет.

Ништа мање важно је: пузање јер ангажује све мишиће трупа, руку, ногу, развијајући
кординацију покрета. Са децом се могу организовати игре, нпр. „Прођи кроз тунел“,
„Кученце“, „Теленце“, „Козице“, „Скакући као зека“ и сл.

На овом узрасту се сигурније пењу али ако дете није сигурно у томе треба га ангажовати
кроз игру где одрасли крију иза кауча омиљену играчку, тако да се мало види, дете ће
радо да се успиње на кауч и тражи играчку. Треба га учити када се пење уз шведске
мердевине да увек палац буде са супротне стране у односу на остале прстиће.

Вежбе за мишћиће руку и раменог појаса обухватају велики број физичких активности
које се могу изводити и са децом овог узраста у циљу ангажовања ове групе мишића. То
су као нпр. „Бокс“, „Лептирић“, „Сатић са клатном“, „Намотај конац“, „Порасти велики“,
„Убери јабуку“, „Авион“, „Ударај у бубањ“, „Парна локомотива“ и др.

У вежбе са мишићима ногу спадају: „Чучњеви“, „Жмурке“, „Њиши ногом“, „Јелка расте“,
„Врапчић“, „Коњић“, „Ко се како креће“ и др.

3
Вежбе за мишиће трупа ангажују ову групу мишића кроз вежбе: „Покуца по коленима“,
„Пупољак“, , „Бицикл“, „Подигни ножице“, „Клатно“, „Рибица“, „Округли хлепчић“, „Дебло“
ко и низ других вежби која деца веома радо изводе.

Деца се исто тако могу ангажовати на овом узрасту да раде трбушњаке при чему одрасли
у почетку држи прво једну па другу ножицу. Дохватање играчака са пода преко колена
одраслог лежећи потрбушке или на леђима може бити веома занимљиво деци овог
узраста, ко и игре типа: „Рибица“, „Маца“ и др.

Вежбе са лоптом код деце увек буде велико интересовање. Са лоптом се могу изводити
вежбе типа: „Чуњеви са лоптом“, „Котрљање лопте из седећег и стојећег положаја“,
„Котрљање лопте око ноге“, „Котрљање лопте између столице“. Што се тиче бацања
лопте деца у почетку само гурају лопту шаком, па се тек онда развија замахивање са
окретањем трупа у страну руке која избацује. Дете треба научити да код избачаја десном
руком, десна нога се забацује уназад и на њу се преноси тежина тела или обратно. То су
игре „Кошарка“, „Све даље и даље“.

Котрљање лопте у седећем и лежећем положају

Вежбе за развој равнотеже изводе се на овом узрасту зато што деца од навршене 1. до
краја 3. године живота не могу лако да одржавају равнотежу када се налазе у усправном
положају. Тако се са децом требају изводити вежбе: „Ходање по косој клупи“ (једна страна
подигнута од 25-35 цм), „Клизање“ (низ косу клупу), „Лопта са низбрдице“ и сл.

Вежбе дисања су веома корисне за децу која су склона честим прехладама а помажу и
да се развије још неформиран дечији систем органа за дисање. У циљу тога могу се
изводити вежбе типа: „Надивај балон“ (раширених руку дете дубоко удахне, скупља руке,
дланове испред грудног коша, издахне ваздух „Ф ф ф“, лупити длановима-балон пукао).
Ваздух излази показујући спуштањем руку изговарајући „Ш ш ш ....“, исто ангажовање
мишића дисања може се постићи кроз вежбе као што су: „Кокица“, „Косач“, „Врана“,
„Хрчак“, као и низ сличних вежби које се могу користити у ову сврху.

Гимнастика за прсте ради се у циљу развијања система моторике детета. Ту спадају све
оне вежбе које управо активирају ову групу мишића. То нам је посебно важно ако се зна
да центар за говор који управља покретима прстију, налази се у кори великог предњег

4
мозга поред центра за покрет прстију. Вежбе прстима делују подстицајно на центар за
развој говора као и интелектуални развој. То су вежбе: „Дланови на сто“, „Прстићи се
поздрављају“, „Козица“, „Јарићи“, „Наочаре“, „Зечићи“, „Дрвеће“, „Јежићи“, „Мостић“.

Услови за извођење активности физичког васпитања су веома битан чинилац успешног и

целисходног вежбања. На првом месту то је свежи и чист ваздух а ако је у затвореном
простору вежбање се мора изводити у проветреним просторијама, специјално
припремљеним и ослобођеним од намештаја. Одећа треба да је удобна као и обућа која
није неопходна зато што деца могу вежбати и у чарапама. Вежбање треба изводити 30-
40 минута после доручка или после дневног сна. Деца воле да вежбају уз музику у
друштву и да своје резултате пореде са другима. Тако организам остварује свој радни
ритам и млађи предшколски период (деца од 3 до 4 године.

КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЗВИЈАЊА ПОКРЕТА ДЕЦЕ НА УЗРАСТУ ОД 3 ДО 4 ГОДИНЕ

Деца у овом узрасту теже самосталности, владају великим бројем покрета, понављају
покрете за одраслима, имају покрете за сликовитијим представљањем вежби, као и да
вежбе раде по свом нахођењу. Одрасли треба да заинтересују дете за телесно вежбање
да их усмере на правилно држање тела као и појединих делова. Вежбе је најбоље
изводити у првој половини дана у трајању од 15 до 20 минута.

Ходање на овом узрасту је много сигурније стим што се дете недовољно одбацује
стопалом тј. „шепа“, има различиту дужину корака са равномернијом брзином и веома
често сагне главу и гледа испред ногу. Да би се дете одвикло од овога потребно је дати
детету да носи балоне изнад главе и да гледа у њих.

Трчање је на овом узрасту веома омиљено. Кораци су ситни, неравномерни са

недовољним одбацивањем стопала и са неусаглашеним и недовољно економичним
покретима руку.

Скокове на овом узрасту деца изводе са подигнутом главом, а тело повијено напред,
спустајући се при доскоку на укрућене ноге целим стоплаом. Овакви скокови могу довести
до поремећаја неочврслог стопала. Због тога је веома важно научити дете да меко скаче.

Поскакивање треба изводити у месту из јаче одбацивање од тла прстима и исправљање

ногу уз доскок такође на врхове прстију па на цело стопало.

Скакање са висине треба почети са 10-15 центиметра висине на врхове прстију одједном
на обе ноге уз савијање колена са погледом напред.

Прескакање такође треба радити одскоком са обе ноге са савијеним коленима при чему
треба одскочити меко на прсте. Прескакати треба поточић, каменчиће и сл.

Пузање је веома важно за координацију покрета и спретности. Опирући се о колена и

дланове. Сваку ову вежбу треба завршити са усправљање тела и истезањем и лупкањем
длановима изнад главе.

5
 Пузање и провлачење кроз обруч

Пењање детете изводи тако што се прво дохвата следећа летва па се помера нога а при
спуштању дете помера обе ноге па тек обухвата летву рукама. Пењу се у висину 4-5
летви на шведској лестви.

Бацање и хватање лопте тек на крају 4. године постаје усаглашеније. Дете врши
припрему бацања тако што спушта руку надоле, назад у страну при чему не разликује
однос даљине и правца, покушавајући да приђе циљу, са каснијим избацивањем
предмета. Због недовољне процене правца брзине и кретања лопте која лети, дете има
потешкоће при хватању лопте. Пружа руке напред и чека да лопта упадне. Лопту дете
треба да хвата савијених руку у лактове са обе руке и без стезања уз грудни кош. У циљу
овога треба изводити вежбе типа: „Добаци лопту“, „Стигни лопту“, „Убаци лопту у кош“ и
друге-веома су деци занимљиве и игре џачићима „Ко даље баци џачић“, „Бацање џачића
и обруч“ и сл.

ОПШТЕ РАЗВОЈНЕ ВЕЖБЕ

Имајући у виду телесни развој на млађем предшколском узрасту (3-4 године) оде деце не
треба захтевати правилно извођење вежби већ само неких елемената. Битно је показати
деци да при савијању грудног коша напред праве издисај а при исправљању удисај. Свака
вежба се изводи 4-6 пута.

Вежбе за мишиће руку и раменог појаса су на пример: „Њихалице“, „Намотај нит“, „Покажи
дланиће“ и др. Ове вежбе се могу изводити са предметима као нпр. заставицом у у једној
руци. Руке се низ тело подижу у вис, погледа се у заставицу, спустити руке, узети
заставицу у другу руку и поновити вежбу.

Вежбе за мишиће руку су вежбе типа: „Коњић“, „Жаба“, „Седи као куче“, као и разне вежбе
са предметима: „Покуцај са заставицом“ , Чучни са лоптом“, „Задржи заставицом ногама“.

Вежбе за труп ангажују мишиће трупа и то су као вежбе: „Авион“, „Клатно“, „Мачкица“,
„Гредица“, и ове вежбе се могу допунити са коришћењем неког предмета.

6
Вежбе за развој равнотеже су најчешће вежбе ходања по ограниченој површини (коса
даска, шведска клупа,...). потребно је тренирати вестибуларни апарат брзим променама
(устати, сести, сести-лећи).

КАРАКТЕРИСТИКЕ ФИЗИЧКОГ РАЗВОЈА ДЕЦЕ УЗРАСТА ОД 5 ГОДИНА

Дете од 5 година управља општим елементима у свим основним кретањима. Прихвата

све задатке кретања уз извођење општих елемената не завршавајући их. Машта у
многоме утиче на обогаћивање моторике разним начинима кретања. Петогодишње дете
је заинтересовано и за резултате вежби и тражи помоћ одраслог.

Ходање је сигурно са одржавањем правца уз доста усаглашено кретање ногу и руку.

Рамени појас је укрућен, леђа недовољно исправљена а дете током ходања гледа
напред. Петогодишње дете хода на различите начине: на прстима, петама. Најбитније је
увежбати са децом правилно држање тела (вежбе са ходањем џачићима на глави).
Неправилне кретње руку могу се отклонити вежбама уз музику, ходањем у различитом
темпу. Вежбе прекорачивања разих предмета, ходање из обруча, подстичу дете да одиже
ноге, правилно исправља уз повећање дужине корака.

Трчање у овом узрасту је брзо и правилно уз често нагињање главе и тела напред
укоченог раменог појаса уз одраз ногу који није довољно снажан. Трчање се најбоље
усаврашава слободним играма. Дете се учи да трчи и прескаче нацртане линије у
растојању од 1 метар.

Скокови су добро савладани са меким одскоком уз помоћ руку и меким доскоком.

Поскакивањем дете може да се помера напред највише 2-3 метра (као зека).

Скакање са највише 20 цм висине треба вежбати док се не научи мек одскок.

Скок удаљ се започне из получучња са руком благо спуштених уназад, полако се

исправља на ножне прсте. Уз замах рукама унапред-увис уз мек доскок са полусавијеним
ногама у колену преношењем тежине тела са пете на врхове прстију.

Пузање деце на овом узрасту врше не само по равним површинама већ и по косим
даскама, шведској клупи, мердевинама на тлу и сл.

Пењање на већим висинама постаје теже а посебно при преласку са једног распона
мердевинама на други.

Бацање и хватање лопте петогодишње дете усавршава. Потребно је да дете држи

паралелно ноге за ширину до пола, рукама савијеним изнад главе, раширени прсти држе
лопту при нечему она додирује дланове. Лаганим савијањем тела унапред у струку, руке
забачене уназад избацити напред лопту. Лопту треба хватати меким кретањем руке
испред себе и благо је привући ка себи. Прецизност ових покрета вежба се кроз игре, што
деца веома воле: „Кошарка“, „Фудбал“, „Добаци-ухвати“, „Не дај да лопта падне“. Ове
покрете дете може усавршавати и кроз набацивање обруча на штапиће, котрљањем
обруча и хватање истога.

7
 Вежба на 1,2,3 : Хватање лопте преко главе. Група деце стоји у врсти. Пред њима је
леђима окренуто једно дете које преко главе баца лопту. Неко из групе хвата лопту и сакрива је
иза леђа. Онда деца викну „1,2,3 ко има лопту“. Бацач се окрене и погађа код кога је лопта. Ако
погоди, то дете му добаци лопту, па онда редом три пута баца лопту осталој деци.

ОПШТЕ РАЗВОЈНЕ ВЕЖБЕ

На овом узрасту је веома битно објаснити речима вежбе. Дете на овај начин правилније и
тачније усваја вежбе. Вежбе треба урадити 5-7 са понављањем сваке вежбе 4-6 пута.
Нетреба заборавити и похвале као и начин подстицања доброг расположења.

Вежбе за мишиће руку и раменог појаса су све оне вежбе које активирају сву групу
мишића, „Бокс“, „Снежне руке“, „Праскава бомбица“. Оне се могу изводити и са
предметима.

Вежбе за мишиће ногу могу бити: „Чуњеви“, „Опружница“, „Пљескање испод колена“,
„Ждрал“, „Патка“. Вежбе за ову групу мишића такође се могу допунити и са неким
предметима као нпр. „Прескочи преко џачића“, „Прескочи преко гимнастичке палице“ и др.

Вежбе за мишиће трупа су: „Дрвосеча“, „Рода“, „Наклони“, „Цветић“, „Бицикл“, „Гредица
за лоптом“.

Вежбе за развој равнотеже имају за циљ на овом узрасту увежбавање орјентације у

простору, промене правца кретања, промену положаја тела као и окретање. Затим
вежбање ходања са различитим положајем руку. Треба нагласити да децу у току вежбања
на ограниченим површинама треба осигурати али не ометати.

8
 КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЗВОЈА ДЕЦЕ УЗРАСТА 6 ГОДИНА
На узрасту од шест година деца су савладала основна кретања, прилично су самостална
и показују интересовања за спортске активности. Стога је веома битно подржати децу у
циљу редовног вежбања у спортским секцијама. Дете од 6 година врши процену свог
кретања и остварених резултата. Код деце је изражено са једне стране поштовање према
спретним вршњацима а са друге стране и осећај супарништва и такмичења. Одрасли у
оцени извођења вежби треба да буду обазриви да се дете не увреди.

Ходање на овом узрасту је прилично складно и сигурно. Ако се у току кретања пажња
усмери на неке посебне елементе ходања координација покрета слаби и долази до
укрућености мишића. Све нам то говори да ходање није још добро формирано па се мора
радити на усавршавању хода и лепоте држања тела. У том циљу треба изводити вежбе
са разним начинима ходања (високо подизање колена, преласком тежине тела са пете на
врхове прстију, ситни кораци у получучњу), са различитим положајима руку, ситни кораци
у получучњу, са различитим положајима руку, са џачићем на глави као и коришћењем
гимнастичке палице.

Трчање шестогодишњака је добро координисано, равномерно, веће брзине, снаге

одбацивања од тла и садашњим кораком. И поред тога техника трчања није још добра па
се у циљу побољшања требају радити вежбе којим се увежбава подизање колена и
снажно одбацивање од тла. То се постиже трчањем са препрекама (висина 10-15 цм)
постављеним на растојању мањем од дечјег тркачког корака (једна иза друге). Могу се
поставити и на растојању од неколико корака у круг или у једном правцу. Детету треба
објаснити да препреку треба да прекорачи спуштајући ногу на предњи део стопала. Зато
се деци препоручује трчање кратким али брзим корацима „каскање“. Трчање због
стварања великог физичког оптерећења код деце не сме да траје дуже од 1 мин.

Скокови су веома заступљени на овом узрасту у различитим врстама.

Поскакивање је постало веома сложено тако да дете може да скаче са ноге на ногу, ноге
укрста, бочно преко линије. Али и даље треба радити на учењу меког доскока и што јачег
одраза од тла.

Скакање са висине на овом узрасту дете може да уради са 30 цм.

Пузање и пењање је веома заступљено јер шестогодишње дете воли да се пентра.

Веома стабилно могу да се попењу у врх шведских летви и да пређу на другу као и да иду
по дијагонали. Пузање се изводи као тзв. трка препрека у којој дете треба да препузи по
шведској клупи.

Бацање и хватање лопте на овом узрасту је веома вешто. Дете веома вешто хвата
лопту, баца је, додаје напред назад, преко главе, између ногу и сл. Због тога што се деца
још више не орјентишу на време (да чучну, притрче лопти) траба важбати бацање лопте
са обе руке са груди. Шестогодишње дете учи да са једном руком баца, хвата, одбија
лопту. Деца уче да бацају лоптицу са руком подигнутом изнад рамена, док се тежина тела

9
преноси на благо савијену ногу у колену, у поврату тежина тела се пребацује на ногу која
стоји напред док се друга нога привлачи или прелази испред ње.

ОПШТЕ РАЗВОЈНЕ ВЕЖБЕ

На овом узрасту деца једноставне кретње изводе веома брзо, па се стога од деце може
захтевати да тачно изводе поједине етапе вежби. Циљ вежби на овом узрасту је између
осталог и тренирање издржљивости. Вежбање обухвата 5-8 вежби, а свака вежба се
понавља 6-8 пута. У међувремену се могу уводити и нове вежбе које се понављају 1-2
пута.

Вежбе за мишиће руку и раменог појаса су вежбе типа „Ветрењача“ као и низ других у
којима се ангажује ова група мишића. Све ове вежбе се могу допунити и појединим
предметима (лопта, заставица, обруч).

Вежбе за мишиће ногу су вежбе „Избацивање ноге на пету – напред“, „Избацивање ноге
у страну-на прсте“, као и многе друге вежбе које се изводе у циљу максимлане
ангажованости ове групе мишића. И ове вежбе као и претходне могу се изводити са
предметима као што су обручи и сл.

Вежбе за мишиће трупа су вежбе типа: „Ласта“, „Дрвосеча“, „Столица за љуљање“. И ове
вежбе могу се изводити са предметима као што су лопта, гимнастичка полица, обруч и др.

Вежбе за развој равнотеже усмерене су на повећање пажње приликом мимиолажења на

ограниченој површини. При чему треба научити децу да се хватају за рамена, избацују
исте ноге напред уз међусобно придржавање окрећући се на истуреној нози.

КАРАКТЕРИСТИКЕ РАЗВОЈА ДЕЦЕ УЗРАСТА 7 ГОДИНА

Кретање седмогодишњака је добро, усаглашено и тачно (ако је дете вежбало). Способно
је да прати кретње вежби и да уочи поједине етапе. Исто тако уочава брзину, правац и
ритам кретања. Деца су амбициозна и теже добрим резултатима. Одрасли треба да буду
веома одмерени приликом изношења својих оцена како се детету не би ускратила радост
кретања.

Ходање је углавном правилно. Труп и глава су усправни а рамена су избачена уназад

уз унакрсно кретање руку и ногу. Треба радити на усвајању нових покрета и усавршавању
лепоте држања тела.

Трчање је код седмогодишњака углавном савладано, уз усаглашено кретање руку и ногу.

Потребно је извести 10 – 15 корака па их поновити 3-4 пута са прекидом. Покретне игре су
веома важне у увежбавању трчања, а посебно ако се изводе у природи.

Скокови су на овом узрасту све усавршенији. Скок у даљ из места вежба се уз

постављање различитих орјентира (заставице) с најбоље је предложити детету да
прескочи препреку од 10 до 15 цм или наскочи на мало узвишење. Скок у даљ и увис са
зелетом на овом узрасту треба уочити основне технике без захтева за неким посебним

10
резултатима. То се постиже увежбавањем спринтова преко препрека (џачићи) поређаних
на раздаљини од 60 до 80 цм.

Пузање и пентрање је веома спретно. Деца клизе по шведској клупи потрбушке вукући
се рукама, на леђима-гурајући се рукама. Веома спретно се пењу и спустају низ шведске
лестве.

Бацање и хватање лопте је прилично добро. Деца то раде на различите начине.

Потребно је учити децу да хватају предмете разне масе и облика, чуњеве, балоне. Такође
је потребно увежбавати дете бацању лопте једном руком од рамена, бацање лоптице у
даљ уз наизменично ангажовање обе руке. Веома су занимљиве игре фудбала као и
кошарка и све игре где се лопта баца у циљ.

ОПШТЕРАЗВОЈНЕ ВЕЖБЕ
Седмогодишње дете радо учествује у свим физичким активностима. У току вежби пазе на
правилан положај тела, раде вежбе тачно и знају циљ њиховог извођења. Да би дете
одржало стечена знања неопходно је стално радити разноврсне вежбе са променом
брзине и обима кретања. Од детета не треба захтевати да ради компликоване вежбе.

Вежбе за мишиће руку и раменог појаса су вежбе: „Бокс“, „Издизање на прсте“, „Дизање
руку напред“. У извођењу ових вежби морају се укључити и разни предмети као што су
обручи.

Слика 1. Опште развојне вежбе

Вежбе за мишиће ногу су вежбе „Ласта“, „Бицикл“ и сл. Ове вежбе могу се изводити уз
ангажовање предмета (палице, обручи).

Вежбе за мишиће трупа: „Маказице“, „Турско седење“, „Брезица“ и ове игре се могу
додатно отежати и обогатити са предметима као нпр. „Стављања палице испред тела“,
„Столица за љуљање са обручем“ у којој дете лежи потрбушке, подићи главу, грудни кош
и закачити обруч на ножне прсте и тако подићи ноге.

11
 ЗАКЉУЧАК

Посматрајући развој детета од 2 до 8 година долази се до закључка да је важност

физичког васпитања веома велика. Физичке активности пружају пуно веома битних
могућности за развој деце и за изазивање позитивних емоција које делују интегративно на
његову личност. Не треба заборавити да је свако дете личност које делује на сопствени
начин. Зато је веома важно да се све моторичке активности дозирају тако да буду
примереније сваком узрасту.

Психофизички развој деце значајно одређује облик и тип вежби. У складу са тим требали
би избегавати вежбе које захтевају дугу контракцију мишића, вежбе снаге које иду ка
квантитативним достигнућима, вежбе које захтевају дуг напор и коцентрацију пажње и
вежбе које су усмерене само на поједине сегменте тела, јер је дечији организам
недељива целина која мора да се развија комплетно, а не по сегментима. Отида би вежбе
требало да ангажују комплетну мускулатуру, да буду разноврсне, динамичне и
занимљиве.

Дужина примене једне групе вежби зависи од индивидуалних могућности свакога детета,
али у сваком случају следећу групу вежби не би требало прелазити док се претходна
добро не савлада. Са друге стране потребно је водити рачуна о томе да не дође до
засићења, због чега један исти комплекс не би ваљало дуго примењивати.

Предшколском детету не одговарају класичне вежбе обликовања јер је ниво његове

свести такав да му се не може објаснити њихова сврха. Осим тога те вежбе захтевају
добро развијену дубоку нервно-мишићну осетљивост, тј. осећај за положај тела и његових
делова, што код детета овог узраста још увек није добро развијена. Због тога је најбоље
вежбе обликовања које се најчешће примењују у уводној-припремној фази активности,
реализовати у виду динамичких, детету интересантних кретњи својствених његовом
узрасту, попут разних имитативних покрета. Другим речима неопходно је пронаћи
најбољи извор мотивације за правилно дечије вежбање.

У раду са децом примењују се оне активности које комплексно развијају неопходне

моторне квалитете, формирају и учвршћују одговарајуће навике и способности. Одабране
физичке активности требало би да буду разноврсне, забавне али и довољно интензивне.
За сваку вежбу и игру потребно обезбедити довољан број понављања како би се оне
усвојиле и имале позитиван утицај на дечији организам. При томе се полази од онога што
је деци блиско и познато.

Нове игре и вежбе се надовезују на већ познате и поступно се дешавају. Ово је важно не
само због савладавања сложених задатака, већ и због правилног и поступног
одмеравања (дозирања) оптерећења. Постављени задаци требало би да представљају
подстицај оних способности за које дете управо ментално и физички дозрева.

12