Петра Драпшина 8

21000 Нови Сад

СЕМИНАРСКИ РАД

РАЗВОЈ МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ КОД ДЕЦЕ У

ТОКУ РЕАЛИЗАЦИЈЕ ИГРИ СА ЛОПТОМ

Ментор: Студент:
др Лада Маринковић Ивана Јуришић
16/19- М-1

Нови Сад, децембар 2019.

 Садржај:

Увод 3
МОТОРИЧКИ РАЗВОЈ 4
Моторичке способности – дефиниције и фазе развоја.......................................................................4
РАЗВОЈ МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ УЗРАСТА 6
Моторичке способности деце узраста од 2 до 5 година.....................................................................6
ПРАКТИЧНА АНАЛИЗА МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ ДЕЦЕ КРОЗ ИГРУ СА ЛОПТОМ
8
Важност имплементације игри са лоптом у редовне активности деце.............................................9
Игре са лоптом.....................................................................................................................................10
ЗАКЉУЧАК 13
ЛИТЕРАТУРА 14

2
 Увод

Дете већ од првих тренутака живота, на њему посебан начин, истражује своје окружење и
комуницира с другом децом и одраслима. У тој доби највише се развијају моторичке
способности: координација, равнотежа, општа прецизност, општа снага, општа
издржљивост, флексибилност и брзина реакције на звучне и визуалне надражаје.

Ако се моторичке способности у најранијем детињству не развију до нивоа који је

објективно могуће постићи, дете неће бити у стању да са лакоћом обавља различите
свакодневне задатке.

Деца предшколског узраста ће већину својих моторичких способности развити кроз разне
игре, које су присутне свакодневно за време њиховог боравка у вртићу. Игра доприноси
развоју дететових когнитивних, емоционалних, физичких и друштвених вештина. Игра је
заправо толико битна да је одређена као једно од темељних права детета од стране
Уједињених нација.

С обзиром на то што смо почели да радимо по новим основама програма и да радимо

пројектно планирање, тема нашег пројекта је „Лопта''. Када смо почели да се бавимо овим
пројектом, могла сам да запазим да су код већине деце у групи моторичке способности у
игри са лоптом слабо развијене, па сам одлучила да се бавим овом темом и испратим
њихово напредовање у току пројекта.

3
 МОТОРИЧКИ РАЗВОЈ

Развој се најшире може дефинисати као промена у обележјима организма и понашања.

Притом, могу се разликовати филогенеза, као развој врсте, и онтогенеза, као развој
појединца. На онтогенетски развој човека утиче неколико фактора: наслеђе (биолошки
план), средина (друштвени и културни оквир у ком се развој одвија) и активност
индивидуе. Може се рећи да сваку од развојних фаза прате бројне развојне промене, које
укључују телесне, психолошке промене, као и промене у способностима, вештинама, и
бројним другим психолошким и физичким аспектима развоја.

Моторичке способности – дефиниције и фазе развоја

Способност се може дефинисати као свеукупност урођених фактора и стечених услова

који пружају могућност вршења одређене активности.. Моторичке способности се могу
издвојити као једне од најзначајнијих за нормалан раст и развој, као и обављање
различитих активности.

Фазе моторичког развоја1:

1. Рефлексни покрети (пренатални период и први месец живота)

2. Почетне способности кретања (0-2 године)

3. Основне способности кретања (2-7 година)

4. Опште способности кретања (7-10 година)

5. Специфичне способности кретања (11-13година)

6. Специјализоване способности кретања (14 година и даље).

1
Бала, Г. (2007): Морфолошке карактеристике предшколске деце. У: Г. Бала (ур.), Антрополошке
карактеристике и способности предшколске деце. Нови Сад: Факултет спорта и физичког васпитања, стр 8.

4
Према генерално прихваћеној и најчешће коришћеној подели, моторичке способности
могу да се поделе у две широке групе: квантитативне и квалитативне моторичке
способности. У квантитативне моторичке способности спадају:

1. брзина,
2. јачина,
3. снага,
4. издржљивост,
док у квалитативне спадају:

1. координација,
2. флексибилност,
3. прецизност,
4. агилност и
5. равнотежа.
Свака од наведених способности има важну улогу у обликовању човека и у његовом
моторичком развоју. Јачина, флексибилност, брзина и издржљивост су, на пример, врло
важне за телесну кондицију. Агилност се односи на способност брзе и лагане промене
правца кретања, док је координација комплексна моторичка способност. У овом раду, као
што сам напоменула у уводу, акценат ће бити дат на развоју моторичких способности код
деце предшколског узраста приликом реализације заједничких игара са лоптом.

5
 Слика 1. Лопта као омиљени предмет за игру

РАЗВОЈ МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ ДЕЦЕ ПРЕДШКОЛСКОГ

УЗРАСТА

Насупрот релативно спором телесном расту у предшколском добу, моторни развој је врло
брз. Дете је до овог периода направило огроман успон у свом моторном развоју, оно стоји,
хода, трчи, одржава равнотежу и сада учи да усклађује моторне функције и механизме
који су се развили до тог времена.

Развој моторних функција зависи од развоја нервног система и његовог прогресивног

сазревања.

Мозак удвостручи своју тежину у првих девет месеци живота, утростручи у петој години
и отада расте спорије до пубертета - када достиже своју максималну величину. Нарочито
се брзо повећавају мали мозак и чеони режњеви мозга. У току овог брзог растења врло
брзо сазревају поједини делови мозга, као и његове функције. 2

Даљи развој и усавршавање покрета предшколског детета омогућено је прогресивним

развојем функција коре великог мозга, која даје подражај за вољне покрете, као и путева
који преносе те подражаје, затим екстрапирамидалног система, који служи за извођење
аутоматских покрета и регулисање тонуса мишића, и најзад малог мозга, који управља
свим сложеним, скупним покретима и одржавањем равнотеже.

Ради бољег разумевања моторног развоја предшколског детета описане су моторне

функције у појединим годиштима.

Моторичке способности деце узраста од 2 до 5 година

Даљи развој нервног система, као и јачи мишићи омогућују детету од треће године већу
покретљивост, већу стабилност при стајању и ходању и боље усклађивање покрета. Оно је
способније да контролише своје покрете и има развијенији осећај равнотеже. Међутим,
његови покрети су још увек меки и нежни.

2
Ђурковић, З. (1995): Методика физичког васпитања деце предшколског узраста. Виша школа за
образовање васпитача, Шабац. стр 16

6
Трогодишње дете је сигурније на ногама, не стоји и не хода на широкој основи као раније.
При ходу је усправљено, руке при том не држи напред као раније, већ слично одраслим
поред тела и лагано њише њима.

Може да хода по правој линији, да иде у назад. Трчи лако, може без икаквог маневрисања
да нагло заокрене на угловима. Одржава равнотежу при наглом заустављању.

Пење се уз степенице без ичије помоћи мењајући при том наизменично стопала и силази
низ степенице привлачећи обе ноге на сваку степеницу.

Док двогодишње дете при скоку са узвишења има раширена стопала, од којих увек једно
предњачи, дотле трогодишње увек скочи са састављеним стопалима. Ова појава постоји и
при скоку у вис.

Већа способност у одржавању равнотеже и савлађивању усправног положаја огледа се и у

могућности детета да стоји на једној нози краткотрајно - у току једне секунде.

Трогодишње дете извршава покрете који су више усклађени, што се огледа у руковању
играчкама и покушајима да црта.

Оно може самостално да се храни, а да при том проспе врло мало хране. Kада пије воду,
обухвата чашу обема рукама и не просипа течност.

Црта круг, водоравне и усправне линије. Међутим, оно није у стању да црта косе линије,
као и да извршава покрете у косом правцу.

Може да откопча капут, да оперте руке, а понекад чак и зубе.

7
 Слика 2. Развој координације покрета код деце

ПРАКТИЧНА АНАЛИЗА МОТОРИЧКИХ СПОСОБНОСТИ ДЕЦЕ

КРОЗ ИГРУ СА ЛОПТОМ

Дете у овом периоду је способно да регулише сопствене покрете, да их регулише зависно

од улоге коју врши у датој игри и циља коме тежи у њој.

Игре деце су разноврсније по садржају у односу на претходни узраст.

Kарактеристично је да су садржаји не само разнолики, већ почињу и да се понављају. Та

понављања могу бити и дужа, по недељу дана, па и две.

Понављања у игри не треба схватити као сиромаштво стваралаштва или ограниченост

маште, већ као заинтересованост деце за одређене игре. Уосталом, игра се не може
дословно поновити, она се увек допуњује на основни садржај, освежава новим
елементима, она је непоновљива.

Иако је лопта најомиљенија играчка, ипак се она у дечјим вртићима у организованим

играма мало употребљава. Узрок томе је то што се играње лоптом почиње прерано тј. пре
него што се свлада техника хватања и бацања. Тако се, нпр. у игри „Ко ће пре“ у којој деца
добацују лопту у колонама, неће развити весела такмичарска игра ако деца још не знају

8
правилно да бацају ни хватају лопту. Лопта ће им непрестано падати, котрљаће се по сали,
сметаће једни другима, неће бити организоване игре.3

Да би деца свладала технику бацања и хватања лопте, почели смо увежбавање бацањем
лопте у кош, а затим смо и бацали и хватали лопту као рагбисти, пошто је једно дете у
вртић донело рагби лопту.

Слика 3. Развој координације покрета бацањем лопте у кош и хватањем лопте

За игре и вежбе с лоптама најбоље су веће пластичне или гумене лопте обима око 60 цм.
Такву лопту деца лакше обухватају раширеним прстима и рукама. Мање лопте, због
непрецизности покрета, теже хватају. Лопте пречника око 20 цм, које стану у дечју шаку
употребљавају се само за гађање.

Важност имплементације игара са лоптом у редовне активности деце

У данашње време чињеница је да је лопта запостављено, а свакако моћно оружје за развој.

Дете од пет година је способно да хвата лопту са две испружене руке тј. шакама. 4 У Србији
само 50% деце тог узраста може да ухвати десет пута бачену лопту са испруженим рукама.
У колико дете није стимулисано на време неке вештине се неће развити у пуном обиму.
Стимулативно окружење директно се одражава на развој мозга, пре свега коре великог
мозга, доприносећи оптималном развоју вештина и способности детета.

Велики је значај лопте и заиста је лопта најбоља играчка свих времена/генерација и

узраста, а ево и зашто:

3
Томић, Д. (1974): Елементарне игре. НИП Партизан. стр 12-34

4
Угрен, С. (2010). Ефекти програма „Развојна гимнастика“ на моторичке способности деце забавишних и
обданишних група. Мастер рад, Београд: Факултет спорта и физичког васпитања, стр 3-5

9
 1. Активности са лоптом смањују потешкоће у визуелно-моторичкој координацији

2. У вођеним активностима деца се уче да поштују след наредби од једноставних до

сложених инструкција и уче се да свака радња има свој редослед који је јако важан

3. Активности са лоптом побољшавају способност просторних представа

4. Такође следећи наредбе овладавају и временском димензијом

5. Уче да организују тело у складу са налозима које добијају: Узми лопту левом руком
и ходај по исцртаној линији и сл.

6. Активност са лоптом интегрише чуло вида, чуло слуха, чуло равнотеже, тактилно и
проприоцептивно чуло, активира велики број регија коре великог мозга, па самим
тим и гради богату неуронску мрежу

7. Смањује потешкоће при одређивању величине, растојања и јачине

8. Одлична аеробна активност која доприноси бољем дотоку кисеоника у мозак

9. Лопта нам даје могућност да корективно делујемо на хиперактивно понашање и у

многоме га може поправити

10. Повећава обим (дужину) пажње

11. Лопта је важна за развој и стимулацију регија у кори великог мозга за динамичку
акомодацију, фину моторику и равнотежу. Лопта је моћно средство у раној
превенцији диспраксије, дисграфије и дислексије, поремећаја који се могу јавити
касније у школском узрасту.5

Активности са лоптом

1. Моја лопта

Деца су од пластелина правила своје лопте и кроз ову активност смо желели да развијамо
код њих фину моторику.

5
Преузето са: https://ntcucenje.com/lopta-najbolja-igracka-svih-vremena/ 11.12.2019.године у времену од 11:00
до 12:30

10
 Слика 4. Развој фине моторике кроз активности са пластелином

2. Разни полигони у који је лопта присутна као једна или више станица

11
 Слика 5. Полигон

3. Разне активнсоти у сали са лоптом (одбојка, кошарка, тенис)

У овим активностима акценат је на развоју крупне моторике, бацање и хватање лопте.

Слика 6. Одбојка

4. ''Рукавице''

12
Ова игра се деци веома допала иако им је свима мало тешка, али радо су се играли и
покушавали да ухвате лопту коју им је другар бацио. Развија се прецизност, пажња, брзина
покрета, као и усклађеност ока и покрета.

Слика 7. ''Рукавице''

5. Куглање

Ова игра представља наоручито задовољство код деце. Кроз ову игру деца развивају
такмичарски дух, самопоуздање, а најважније прецизност покрета.

Слика 5. Куглање

13
 ЗАКЉУЧАК

Сматра се да код деце у каснијем периоду живота долази до потпуне диференцијације

моторичких способности, али ипак са утицајем треба започети доста раније. За такав
утицај веома је погодан предшколски период живота, јер деца већину свог времена у току
дана проведу у вртићу и самим тим ту могу највише тога да науче, васпитач има веома
велику улогу у томе.

Неопходно је да деца до поласка у школу добију што бољу моторичку основу, јер даљи
развој моторике у великој мери зависи од њеног формирања у овом узрасту.

Заједничка игра је непроцењиво важна за развијање присности и дељење најфинијих и

најскривенијих емоција, а лопта је у томе ваш савезник.

Васпитач треба да познаје групу деце са којом ради и код њих препозна онај део
моторичког развоја који је потребно додатно развијати кроз разне актвиности у вртићу,
треба да бодри и храбри децу да буду што бољи и успешнији у свакодневним
активностима.

Током реализације овог пројекта, приметан је развој моторичких способности код деце, а
посебно у виду бацања и хватања лопте, јер се уложио велики труд и залагање да се
пропрати свако дете и укаже му се где греши. Ово је дуготрајан и систематичан процес
који траје све време њиховог боравка у вртићу, до самог поласка у школу, јер увек постоји
нешто ново што деца могу да науче и тако додатно развију своје способности.

14
 ЛИТЕРАТУРА

1. Бала, Г. (2007): Морфолошке карактеристике предшколске деце. У: Г. Бала (ур.),

Антрополошке карактеристике и способности предшколске деце. Нови Сад:
Факултет спорта и физичког васпитања.

2. Берковић, Л. (1978): Методика физичког васпитања. НИП Партизан, Београд.

3. Ђурковић, З. (1995): Методика физичког васпитања деце предшколског узраста.

Виша школа за образовање васпитача, Шабац.

4. Томић, Д. (1974): Елементарне игре. НИП Партизан.

5. Угрен, С. (2010). Ефекти програма „Развојна гимнастика“ на моторичке

способности деце забавишних и обданишних група. Мастер рад, Београд: Факултет
спорта и физичког васпитања.

6. https://ntcucenje.com/lopta-najbolja-igracka-svih-vremena/ преузето 20.12.2019.године

у времену од 11:00 до 12:30

15