27.10.

2012

Doc. dr Bojan MEĐEDOVIĆ

FAKULTET ZA SPORT I TURIZAM
2011-2012

 Mehanika & Biomehanika (sportska mehanika)

– Bavi se proučavanjem efekata sila
(gravitacija i otpor vazduha) na žive i nežive
objekte
 Znanja iz mehanike → dizajn objekata koje
koristimo u svakodnevnom životu

1
27.10.2012

2
 27.10.2012

 Osnovna pravila mehanike i fizike koja

upravljaju akcijom/kretanjem sportiste

 Kada poredimo performanse dva

takmičara/sportista → često kažemo da jedan
od njih ima bolju formu (obrazac, poredak...) ↔
jedan od njih ima bolju tehniku!!!

 Tehnika – obrazac i redosled pokreta koje

sportista koristi za izvođenje sportske veštine
...smeč u odbojci, bacanje u džudo-u, salto u skoku u
vodu...
 Sportske veštine sa razlikuju po broju i tipu, od
sporta do sporta...
 Na primer: bacanje koplja ili diska (zalet, okret i
izbačaj); tenis (serves, backhands, forehands,
volleys)...

3
 27.10.2012

 Svaka veština → specifični cilj koji je određen

pravilima sporta

(servis u tenisu – prebacivanje mreže i pogodak u

servisnu površinu, na način da protivnik ne može
da uzvrati)
(bacanje koplja – što dalje, u odgovarajući prostor)

 U oba slučaja sportisti se trude da

koriste dobru tehniku tako da se
ciljevi svake tehnike postignu na
najvišem nivou efikasnosti i
uspešnosti!

 Sportista može da izvede pokret za lošom ili

dobrom tehnikom
 Loša tehnika → neefikasna i ne proizvodi
najbolji rezultat
 Uz sitne razlike (visina, težina, snaga) tehnika
vrhunskih sportista je približno ista →
koriste superiornu tehniku zasnovanu na
najboljem korišćenju mehaničkih principa
koji kontrolišu ljudski pokret.

 Važno je napomenuti da ti fini, prerađeni

pokreti koji se primećuju kod vrhunskih
pokreta se ne dešavaju slučajno...
(automatizacija, stabilizacija pokreta)

 Nemoguće postizanje vrhunskog nivoa bez

asistencije trenera i analizatora koji znaju zašto
je bolje vežbi izvesti na jedan način a ne na
drugi...

4
 27.10.2012

 1. Demonstracija dobre tehnike (nije

esencijalno)
 2. Sposobnost analize i korekcije grešaka kod
početnika, i primena dobre progresije učenja ka
usavršavanje tehnike kod početnika (mnogo
važnije)
 3. Potreba za osnovnim razumevanjem
mehanike pokreta (zašto je jedan načim
izvođenja pokreta bolji od drugog)

 ‘’Tako je rađeno u prošlosti i davalo je

rezultate, tako i mi sada treba da radimo’’...(ne
poznavanje zašto su neki pokreti dobri a neki ne)

 ‘’Vežbanje-greška’’ metod (metoda koja daje dobre

rezultate, a često i ne...)

 Kopiranje svake akcije vrhunskih sportista...

5
 27.10.2012

 Sposobnost razlikovanja mehanički korektnih

pokreta i pokreta koji nemaju svrhu, je
esencijalna za razvoj veština!
↓
Sposobnost posmatranja, analiziranja i
ispravljanja grešaka u sportskoj tehnici!

 Sposobnost pristupa efikasnosti inovacija sportske

opreme...
 Bolja pripremljenost u pristupu trenažnim metodama...
 Bolji pristup inovacijama u učenju sportske tehnike...
 Iskustvo – šta se očekuje od različitih tipova telesne
građe i razlčitog nivoa zrelosti...

Masa i težina
Povezanost mase i težine
Povezanost mase i inercije
Brzina i ubrzanje
Uticaj Zemljine gravitacije na sportske
performanse
Ubrzanje gravitacije

 Supstanca, materija → ako neki objekt ima supstancu

i zauzima prostor onda on ima masu – mera količne
materija iz koje sastavljeno telo (g, kg), i predstavlja
kvantitativnu meru inercije
 Ljudsko telo – kosti, mišići, masti, tkivo, fluidi, i
druge supstance koje ispunjavaju telo

6
 27.10.2012

 Važna karakteristika svih objekata koji imaju

masu → privlače ih drugi objekti koji takođe
imaju masu

 Gravitaciono privlačenje – veličina privlačenja

zavisi od veličine mase i udaljenosti

 Sportisti koji žele da njihova performansa bude

dobro izvedena → pažljivo upravljaju svojom
telesom težinom
 Suviše mala ili velika težina → negativan uticaj
 Sredstvo za procenu zdravlja i spremnosti

 G x masa

 Masa je direktno povezana sa inercijom!

(Što je veća masa, veća je i inercija)
 Inercija → otpor promenama

Inertnost – pasivnost, lenjost...

 U mehanici → INERCIJA malo širi pojam od

lenjosti, pošto objašnjava težnju objekta da
nastavi da radi ono što je radio
(suprotstavljanje promene stanja)

7
 27.10.2012

 Ukoliko se objekat kreće sporo → težiće da

nastavi da se kreće sporo
 Ukoliko se objekat kreće brzo → težiće da
nastavi da se kreće brzo
 Jednom kada se pokrene → težiće da se uvek
kreće po pravoj liniji (neopodna još jedna akcija
da bi to kretanje bilo pravolinijski)
bačena lopta...

 Veća masa → veća mišićna sila kako bi se

uspostavilo kretanje
 Ukoliko je kretanje uspostavljeno → sportista
mora da proizvede veliku količinu mišićne sile
kako bi zaustavio ili promenio pravac/smer
kretanja
 Manja masa → manja sila za promenu stanja...i
obrnuto

Jedinica merenja Gravitacije je m/s² ili N

(Isaac Newton)

G (g) – ubrzanje od 9,8 m/s²

9,8 N sile po kilogramu telesne mase

8
 27.10.2012

 9,8 N (9,8 m/s²)

 Nakon prve sekunde pada brzina je 9,8 m/s (35 km/h)

 Nakon druge sekunde pada brzina je 19,6 m/s (70 km/h)
 Treća sekunda pada – brzina je 29,4 m/s (105 km/h)
 Četvrta sekunda – brzina je 39,2 m/s (140 km/h)

Ne računajući otpor vazduha – konstantno ubrzanje koje deluje

na telo je 9,8 m/s²

1 metar/sekundi → 2,23 milje/čas

1 milja/čas → 1,6063 kilometara na čas

Joe Kittinger
(1960)

19 milja
4,5 minuta
714 mph

9
 27.10.2012

FELIKS BAUMGARTNER 2012

 Zakon AKCIJE I REAKCIJE

 Kod uzajamnog delovanja dva tela uvek

nastaju dve sile iste po veličini, ali suprotnog
smera: (1) sila akcije koja pokreće predmet
(telo) i (2) sila reakcije (sila oslonca) koja
stvara uslove za ispoljavanje kretanja.

10
 27.10.2012

Interdisciplinarno područje koje se bavi primenom

mehaničkih zakona na živi organizam.

Spada u područje biofizičkih disciplina.

U sebi objedinjuje znanja iz područja medicinskih

nauka (anatomija, fiziologija...), tehničkih nauka
(računarstvo, fizika...) i kineziologije (kineziološka
metodika, teorija treninga...).

11
 27.10.2012

Sportska biomehanika je naučna disciplina koja

koristi osnove mehanike u istraživanju efekata
različitih sila koje deluju na sportistu, ali i sila koje
proizvodi sportista.

Ona se bavi analizom kretanja sportista, odnosno

sportskih aktivnosti/kretanja.

Osnovu sportske biomehanike čine mehanika i

anatomija mišićno-skeletnog sistema

Biomehanika je nauka koja se bavi zakonitostima

kretanja živih sistema.
BIOS = Život, životan; MEHANIKA = Nauka o funcionisanju mašina

 Uspeh u nekom sportu ili

kretanju (ples, plivanje,
gimnastika, košarka...) –
uspeh povezan sa
tehnikom
 Produktivnost na poslu,
sprečavanje povreda –
povezanost sa tehnikom

 Npr. Korišćenje adekvatne

muskulature, najmanja sila
primenjena na mišiće i
ostalo tkivo u leđnom
predelu...
 Prava leđa tokom nošenja i
dizanja...

 Trener – laik ili dobar poznavalac biomehanike

 Obuka dece – šut u fudbalu (nedovoljno snažan
udarac, a koje informacije će im pomoći da
povećaju snagu šuta)

 Trener sa dobrim poznavanjem osnova

biomehanike – generisanje sile, odgovarajuć
položaj tela, koji pokret može da se poboljša, itd.
 Terapija nakon povreda...

12
 27.10.2012

 Physical Education Teachers

 Coaches
 Athletes
 Personal Trainers
 Athletic Trainers
 Physicians
 Physical Therapists
 Occupational Therapists
 Engineers
 Researchers

 Improving Sports Performance

– Better technique & training
– Better equipment (e.g. klapskates)

 Sports Injury Prevention

– Identifying safer techniques
– Training to reduce risk of injury
– Developing protective equipment (e.g. knee brace)

 Occupational Injury Prevention (Ergonomics)

– (e.g. low back pain, carpal tunnel syndrome)

13
 27.10.2012

 Injury Rehabilitation
– Identify what activities to include in rehab protocol
– Identify when it is safe to return to activity

 Improving Physical Function

– (e.g. surgery planning in cerebral palsy)

 Musculoskeletal Health
– (e.g. reducing injurious falls by older adults)

 Product Design
– (e.g. athletic shoes)

 Forensic Biomechanics
– (e.g. accident investigation)

14
 27.10.2012

 STATIKA
* Analizira odnos gravitacione i mišićne sile
 KINEMATIKA
* Analiza prostornih i vremenski aspekata kretanja
 DINAMIKA (Kinetics)
* Analiza sila koje se ispoljavaju tokom kretanja
 ANALIZA TEMPA I RITMA KRETANJA
 FAZNA STRUKTURA KRETANJA
 ANATOMSKA STRUKTURA
 MOTORNA KONTROLA
* Neuromišićni aspekti kretanja

 Svi realni pokreti – u dinamičkim uslovima u

kojima deluju različite sile, spoljašnje i
unutrašnje
 Odnos – suprotstavljen
 Za razumevanje tih pokreta – prethodno
objašnjenje biomehaničkih pojmova u uslovima
statičkog delovanja

 Biomehaničke poluge, obrtni moment i težište

15
 27.10.2012

 Kvantitet kretanja
 Zavisi od mase i brzine kretanja sportiste
(kgm/s) !
 Ukoliko je veća masa i veća brzina sportiste →
veći moment

 Masivniji sportista a ista brzina kretanja → veći

moment sile...
 Manje masivan sportista a veća brzina kretanja
→ veći moment...

 Ubrzanje sportiste – proporcionalno količini

sile koju sportista primenjuje u jedinici
vremena
 Takođe je obrnuto srazmerna masi sportiste

 Dva trkača → ista veličina primenjene sile –

sportista sa manjom masom će imati veće
ubrzanje...
Ista masa, i primena sile u istim vremenskim
intervalima → onaj koji primeni veću silu
imaće veće ubrzanje

 Figura 3.6

16
 27.10.2012

 Sportista proizvodi silu!

 Za ispoljavanje sile potrebno je određeno
vreme

 Kada sportista saopštava silu u određenom

vremenskom intervalu, onda kažemo da on
saopštava IMPULS SILE (N/s) !
 Kombinacije sile i vremena su neograničene...
 Od prirode sporta → karakter odnosa sile i
vremena...(snažniji i fleksibilniji sportisti –
duže u kontaktu sa rekvizitom...)

17
 27.10.2012

 Primena sile na određenoj distanci

 Pošto se spominje distanca to znači da se
sportista ili objekat pomera sa jednog mesta na
drugo
 U mehnici – impuls i mehanički rad su
povezani kada se otpor pomeri na određenom
rastojanju
 Izometrijske vežbe i mehanički rad...

 U mehaničkom smislu → jakost je sposobnost

sportiste ili objekta da ostvari mehanički rad
za određeno vreme!
 Mehanički rad – sposobnost primene sile na
određenoj deonici!

 Dvoje sportista – isti teret, za različlito vreme...

18
 27.10.2012

 Energične osobe – aktivne osobe...

 U mehaničkom smislu → energija je sposobnost

sportiste ili objekta da ostvari mehanički rad za
određeno vreme protiv otpora!
 Mehanički rad – sposobnost primene sile na
određenoj deonici!

 Tri vida energije: kinetička, potencijalna i energija

naprezanja

 Kinetički – u pokretu...

 Kinetička energija se može definisati kao rad potreban

da se ubrza telo određene mase od stanja mirovanja do
sadašnje brzine tela. Jednom kad je ova energija
dobijena, ona ostaje stalna dok se brzina tela ne
promeni.

 Što je sportista masivniji, brže se kreće → veći

kapacitet za kinetičkom energijom

 Svaki sportista koji se kreće (objekt) – uvek ima

momenat sile i kinetičku energiju

 Uskladištena energija koja čeka da bude stavljena na

korišćenje

 Potencijalna energija je oblik energije koji postoji u nekom

sastavu zbog odnosa između njegovih delova, a ima takvo
svojstvo (potencijal) da može delovati na taj isti odnos. Ona
je energija položaja koju telo ili čestica ima zbog svog
položaja u nekom polju sila. Ima mogućnost za obavljanje
rada samo u procesu prelaženja u druge oblike energije.

 Kada se sportista (objekat) nađe u letu!

 Što je veća visina i masa – veća je i potencijalna energija
(visina – rastojanje; masa – otpor; sila koja saopštava
ubrzanje - gravitacija)...

19
 27.10.2012

 Kao i potencijalna – skladištena energija!

 Objekti koji imaju mogućnost skladištenja
energije → sposobnost vraćanja u prvobitni
položaj nakon što su zgnječena, savijena,
uvrnuta...

 Sposobnost objekta da se vrati u prvobitan

položaje – mera energije naprezanja

 Osnovnu predstavu o funkcionisanju

lokomotornog sistema možemo dobiti ako
kosti (ili grupu čvrsto povezanih kostiju)
posmatramo kao poluge.

 Poluge su fizički posmatrano kruta tela, tj. tela

koja se ne deformišu pod dejstvom sile.
 Deformacija realnih kostiju pod dejstvom sila
koje se generišu u mišićima relativno je mala,
pa se one mogu posmatrati kao poluge.

 Poluga – u mehanici svaki štap (kruto) koji je

jednom svojom tačkom fiksiran za neki
oslonac tako da se oko njega može obrtati!

 Poluga u ravnoteži – dejstvo najmanje dve sile

 Gravitaciona i mišićna

20
 27.10.2012

 U sistemu poluga: sila deluje na jednoj lokaciji

poluge, a otpor deluje svojom silom na drugoj
lokaciji poluge!
 U ljudskom telu
– silu proizvode mišići
– težina sportiste (ekstremiteta), ili onoga što
sportista želi da pomeri (podigne) predstavlja
otpor

 Figura 4.2
 Figura 4.3

 Za analizu funkcionisanja poluga u telu čoveka

potrebno je znati tačan položaj napadne tačke
sile mišića, tačke oslonca i napadne tačke
tereta.
 U odnosu na međusobni položaj ovih
elemenata poluge se dele na:
- poluge I vrste
- poluge II vrste
- poluge III vrste.

21
 27.10.2012

VRSTE POLUGA
 Dvostrana poluga – tačka obrtanja se nalazi
između napadnih linija sila
 Te sile (gravitaciona i mišićna) su istog smera
 Manje zastupljena u ljudskom aparatu za
kretanje

 Jednostrana – napadne linije sile se nalaze sa

iste strane tačke oslonca, i one su suprotnog
smera
 Dva tipa jednostranih poluga – poluga sile i
poluga brzine

L
a b
F1 F2

F1 · a = F2 · b

M·f=G·q

M
Poluga brzine
f

q
G

Poluga sile
f M

22
 27.10.2012

Figura 4.7

23
 27.10.2012

Krak sile
 Napadna linija sile – na određenom rastojanju
od oslonca (tačke obrtanja)
 Biomehanički rečeno – sila deluje na
određenom kraku.

 Krak – najkraće rastojanje od napadne linije

sile do tačke obrtanja

 Upravno (ortogonalno) (pod pravim uglom

rastojanje) od napadne linije do tačke
obrtanja

Krak sile
 Najkraće (normalno, pod uglom od 90 stepeni)
rastojanje od tačke (ose) obrtanja do primenjene
sile naziva se KRAK sile.

24
 27.10.2012

 Pošto se poluga uvek rotira oko tačke (ose)

obrtanja (oslonca) ona proizvodi rotirajući
efekat koji se zove – OBRTNI MOMENT!

 Automehaničar – odvrtanje šrafa na točku

(efikasnost odvrtanja zavisi od mišićne sile i
dužine ključa za odvrtanje)

 OBRTNI MOMENT → proizvod sile i kraka

na kome ta sila deluje!!!

 Delovanje sile na bilo kom delu poluge stvara

uslove za rotaciono kretanje – obrtanje poluge
oko tačke oslonca
 Obrtni moment (moment sile) – proizvod sile
i kraka na kojem ta sila deluje
M = F • a
F – sila
a – krak sile
Veličina se iskazuje sa Njutn‐Metrima (Nm)
Fm • f = G • q
Fm – mišićna sila, f – njen krak, G – gravitacija, q –
njen krak

 Obrtni moment se može menja promenom

dužine poluge ili kraka
 Klackalica...
 Odvrtanje šrafa...
 Nošenje tereta...

 Da bi poluga bila u ravnoteži – neophodno je

da obrtni momenti obe sile budu u ravnoteži
F1 • a = F2 • b
• Oslonac ne mora uvek biti na sredini, može biti na 
jednom kraju kada su napadne linije sile i krakovi 
smešteni sa iste strane

25
 27.10.2012

 Figura 4.5
 Figura 4.6

26
 27.10.2012

 Razlaganje na komponente koje su normalne

jedna na drugu (pod pravim uglom)
 Radijalna komponenta (od napadne tačke do
centra zgloba, opisujući radius kretanja)
 Tangencijalna komponenta, normalna na R
(aktivna komponenta kretanja)
 Ako poznajemo komponente (R, T) možemo
odrediti veličinu rezultante

T = M · sin 
M T R = M · cos 


R

M – Rezultantna mišićne sile

R – Radijalna komponenta (cosα)
T – Tangencijalna komponenta (sinα)
 - Napadni ugao sile

27
 27.10.2012

T = M · sin 
3
R = M · cos 
T3
M2 T2
M3
M1
R2 2
T3 = M3
R3 = 0 R1 1
T1
3 = 90°

M T
f 

R
t

T
T = M · sin  → sin  = M
T f
M
=
t
T·t=M·f
f
f = t · sin  → sin  = t

28
 27.10.2012

F·f=G·q
F

f
q
G

 Podizanje tega – udaljenost mišićnog pripoja i

tega se razlikuje
 Mišićni pripoj je udaljen 1 cm – teg je udaljen
10 cm

 Tokom rotacionog kretanja teg će preći deset

puta duži put od mišićnog pripoja (za isto
vreme!!!)
 Što je duža ruka – teg će se kretati brže i više
 Bacački sportovi – duže ruke, dovoljna sila →
veliki opseg pokreta, velikom brzinom!!!

29
 27.10.2012

 Figura 4.14

 Sportska mehanika?
 Mehanički principi?
 Tehnika?
 Učenje dobre tehnike?
 Masa i težina?
 Inercija?
 Šta je biomehanika?
 Aspekti biomehanike?
 Moment sile?
 Impuls sile?
 Mehanički rad?
 Jakost (snaga)?
 Energija (kinetička, potencijalna, naprezanje)?
 Poluga (šta je, vrste)?
 Krak
 Obrtni moment?

30