ГЛОБАЛНИ ПЛАН РАДА НАСТАВНИКА ЗА ШКОЛСКУ 2023/24.

ГОДИНУ

ПРЕДМЕТ: Физика
РАЗРЕД: Шести
НАСТАВНИК: Мирјана Ђукић

Редни НАСТАВНА МЕСЕЦ

ТЕМА УКУПНО
број
IX X XI XII I II III IV V VI

1. Увод у 3 3
физику

2. Мерење 5 9 6 20

3. Кретање 2 8 4 14

4. Сила 4 4 6 14

5. Маса и
3 6 9
густина

6. Притисак 8 4 12

УКУПНО 8 9 8 8 8 4 9 6 8 4 72

Назив предмета: Физика Разред: Шести

Циљ Циљ учења Физике јесте упознавање ученика са природним појавана и основним законима
природе, стицање основе научне писмености, оспособљавање за уочавање и распознавање
физичких појава и активно стицање знања о физичким феноменима кроз истраживање,
усвајање основа научног метода и усмеравање према примени физичких закона у
свакодневном животу и раду.
Број Начини и поступци остваривања
Исходи – по завршеној
теме програма (облици, методе,
Назив

Садржај теме теми ученик ће бити у

активности ученика и
теме

стању да:
наставника…)
1. Физика као природна - стекне појам о начину Облици рада:
наука. Физика и како физика истражује
математика. Физика и природу -фронтални
техника. Физика и - зна да разликује -рад у паровима
медицина. појмове физичких тела -групни
Методе истраживања од супстанција од којих
у физици Методе рада:
се састоје тела
(посматрање, мерење, метода усменог излагања, текстуална
У оглед...). метода, демонстративна метода,
метода презентације.
В Огледи који илуструју
О различите физичке
појаве (из Активности наставника:
Д
свакодневног живота). мотивисање ученика за учење
 Демонстрациони предмета, демонстрација слика са
У огледи: презентација и модела, вођење и
усмеравање тока часа, наставник
 Како савити млаз
инструкцијама усмерава ученике који
Ф воде? самостално истражују, структуришу
И  Мехури од чињенице и извлаче закључке;
З сапунице имају
Активности ученика:
облик сфере, зашто?
И Прати ток посматране
 Када настаје
К појаве,
електрично
У расуђује, поставља питања и д кроз
пражњење?
примере уочава разлику између
 Направи дугу. физичких тела и супстанција.
Опишимо лик предмета
у равном и сферном
огледалу.
2. Улога мерења у - зна које су основне Облици рада:
физици и у физичке величине и
свакодневном животу њихове мерне јединице -фронтални
- индивидуални
(мерење времена, - да повеже физичке
дужине, површине, величине са -рад у паровима
масе и запремине...). одговарајућим мерним -групни
Основне и изведене јединицама
физичке величине и - овлада мерењем Методе рада:
њихове јединице следећих физичких -дијалошка метода
(префикси микро, величина: дужине, -илустративно- демонстративна
мили, кило, мега). времена и запремине метода
Међународни систем - уме да рукује мерилима -практични рад
мера. и инструментима за -решавање рачунских
Мерила и мерни мерење одговарајућих задатака
инструменти (опсег и физичких величина
тачност). Директно и лењиром, мерном Активности наставника:
индиректно мерење. Објашњава и практично показује
траком, нонијусом,
Мерење времена, рад мерила и мерних
хронометром, мензуром инструмената.Указује на значај
дужине, површине,
запремине, масе. физ.величина ијединица.
Инертност тела. Објашњава апсолутну и релативну
грешку мерења,сугерише да стечена
Мерење масе тела знања примене у пракси..
М
вагом.
Е
Појам средње Активности ученика:
Р вредности мерене Посматра разна мерила и
Е величине и грешке иструменте,уочава разлику при
Њ мерења при мерењу, развија радозналост за
Е директним мерењима. мерење неких величина, мере и
Демонстрациони записује неке мерене величине и
закључује значај мерења у физици.
огледи.
 Мерење дужине
(метарска трака,
лењир), запремине
(мензура), времена
(часовник,
хронометар), масе
(вага).
 Приказивање
неких мерних
 инструмената
(вага, термометри,
електрични
инструменти).
Лабораторијске
вежбе
1. Мерење димензија
тела лењиром са
милиметарском
поделом.
2. Мерење запремине
чврстих тела
неправилног облика
помоћу мензуре.
3. Мерење
елстичнесиле при
истезању и сабијању
опруге.
4. Мерење иле трења
при клизању по
подлози
3. Кретање у - зна врсте кретања и Облици рада:
свакодневном животу. описује их помоћу
Релативност кретања. појмова и физичких -фронтални
К - индивидуални
Појмови и величине величина
Р -рад у паровима
којима се описује - зна математичку
Е зависност брзине и уме -групни
кретање (путања, пут,
Т време, брзина, правац да је израчуна
А - користи јединицу за Методе рада:
и смер кретања).
Њ Векторски карактер брзину у SI систему: m/s -дијалошка метода
Е брзине. - уме да измери и -илустративно- демонстративна
Подела кретања према израчуна сталну брзину метода
облику путање и - разликује временски -графичка метода
брзини тела. тренутак од временског -решавање
Зависност пређеног интервала рачунских задатака.
пута и брзине од - користи јединице SI
времена код система набројаних Активности наставника:
равномерног физичких величина (m, s, Наводи примере. Наводи ученике
праволинијског ...) да самостално изводе закључке.
кретања. Графички
Поставља питања и
приказ зависности
потпитања.демонстрира,сугерише
брзине и пређеног
пута од времена. , детаљно објашњава,упућује у
Релативна брзина. истраживачки рад,координира
рад у одељењу, развија партнерски
Променљиво
однос кроз групни рад.
праволинијско
кретање. Средња
брзина. Активности ученика:
Демонстрациони Посматрају кретање
огледи: разних тела, самостално
 Кретање куглице закључују и наводе
по Галилејевом примере, учествују у
жљебу. изради рачунских и
  Кретање мехура графичких задатака и
ваздуха (или
дискутују решење
куглице) кроз
задатака
вертикално
постављену дугу
провидну цев са
течношћу.
Лабораторијска
вежбе
1. Одређивање средње
брзине променљивог
кретања тела и сталне
брзине равномерног
кретања помоћу
стаклене цеви са
мехуром (или куглицом
4. Узајамно деловање - на основу појма Облици рада:
два тела у узајамног деловања тела
непосредном додиру и (одбијања, привлачења, -фронтални
деформација, промене - индивидуални
последице таквог
деловања: покретање, кретања) схвати силу као -рад у паровима
заустављање и меру узајамног деловања -групни
промена брзине тела, тела, која се мери
деформација тела динамометром Методе рада:
(истезање, сабијање, - уме да измери силу - дијалошка метода
савијање), трење при динамометром - текстуална метода
кретању тела по - користи јединицу силе - практични рад
хоризонталној у SI систему: њутн (N) - демонстративна метода.
подлози и отпор при - зна да је сила векторска
кретању тела кроз величина Активности наставника:
воду и ваздух. Подстиче ученике у коришћењу
Узајамно деловање додатне литературе. Изводи и
два тела која нису у демонстрира огледе. Врши
непосредном додиру додатна објашњења, сугерише у
(гравитационо,
повезивању теоретских и
електрично,
практичних знања.
магнетно). Сила као
мера узајамног
деловања два тела, Активности ученика:
правац и смер
Пажљиво посматра различита
деловања. Векторски
деловања које наставник
карактер силе.
показује, отворено и
С Закон акције и
радознало поставља
И реакције. Слагање
сила истог правца. питања, схвата повезаност
Л физичких појава и истражује сам
Закон инерције. Маса
А тела на основу појма о још нека деловања у природи
инертности и о
узајамном деловању
тела. Маса и тежина
као различити
појмови.
Процена интензитета
силе
 демонстрационим
динамометром.
Сила Земљине теже.
Тежина тела као
последица деловања
силе Земљине теже.
Демонстрациони
огледи.
 Судари двеју кугли
(а) исте величине,
истог материјала,
(б) различите
величине истог
материјала, (в) исте
величине
различитог
материјала.
 Истезање и
сабијање еластичне
опруге. Трење при
клизању и
котрљању.
Слободно падање.
 Привлачење и
одбијање
наелектрисаних
тела.
 Привлачење и
одбијање магнета.
Лабораторијске
вежбе
1. Мерење еластичне
силе при истезању и
сабијању опруге.
2. Калибрисање
еластичне опруге и
мерење тежине тела
динамометром.
3. Мерење силе трења
при клизању или
котрљању тела по
равној подлози
5. Густина тела. Средња - добије представу о маси Облици рада:
густина тела. као карактеристици
физичког тела при -фронтални
Одређивање густине
узајамном деловању тела, - индивидуални
чврстих тела.
да зна да се маса тела -рад у паровима
Релативна кретања
мери вагом и да је -групни
тела као последица
адитивна величина
разлике у њиховим Методе рада:
- уме помоћу
густинама.
дефиниционих формула -дијалошка метода
Одређивање густине да израчуна бројне
М течности мерењем -илустративно- демонстративна
вредности густине метода
А њене масе и - уме да одреди густину
 С запремине. чврстих тела и течности -практични рад
А Демонстрациони мерењем масе и - решавање рачунских задатака
огледи. запремине
 Течности - зна јединице масе и Активности наставника:
И
различитих густине у SI систему: kg,
Излаже нов садржај и буди
густина у истом kg/m3 радозналост код ученика.
Г
суду - "течни Подстиче ученике на
У сендвич"
С истраживачки рад и
 Суво грожђе у самостално
Т газираној води. закључивање,.наводи
И  Мандарина са примену у
Н кором и без коре у техници,упућеје ученика да
А води. стечена знања из других
Лабораторијске предмета као и из физике
вежбе искористи при усвајању нових.
1. Одређивање
густине чврстих
Активности ученика:
тела правилног и
неправилног Посматра, уочава, врши мерења,
облика. записује, закључује врши анализу
2. Одређивање задатака и математички израчунава
густине течности непознату величину
мерењем њене масе
и запремине.
3. Калибрисње
еластичне опруге и
мерење тежине
тела
динамометзром
6. Притисак чврстих - одреди притисак Облици рада:
тела. чврстих тела мерењем и
израчунавањем -фронтални
Притисак у мирној
- индивидуални
течности. - користи јединицу
Хидростатички притиска у SI систему: Pa -рад у паровима
- схвати преношење -групни
притисак. Спојени
судови. притиска у течностима и
гасовима Методе рада:
Атмосферски
притисак. - разуме Паскалов закон -дијалошка метода
Торичелијев оглед. - разуме атмосферски -илустративно- демонстративна
Зависност притисак метода
атмосферског -решавање
притиска од рачунских задатака.
надморске висине.
П Барометри, Активности наставника:
Р манометри. Наводи примере и демонстрира
И Преношење огледе. Навони примену и значај
Т спољњег притиска физике у свакодневном животу
И кроз течности и и
С гасове у затвореним техници,координира, усмерава,
А судовима. Паскалов објашњава.
закон и његова
К Активности ученика:
примена.
Демонстрациони Посматра, пита, записује, набоди
огледи.
  Зависност притиска
примере за притисак, решава
чврстих тела од
величине додирне задатке и примењује стечењо
површине и од знање за решавање проблема
тежине тела.
 Стаклена цев са
покретним дном за
демонстрацију
хидростатичког
притиска.
 Преношење
притиска кроз
течност (стаклена
цев с мембраном,
Херонова боца,
спојени судови).
 Хидраулична преса
(нпр. два
медицинска
инјекциона шприца
различитих
попречних пресека
спојена
силиконским
цревом).
 Огледи који
илуструју разлику
притисака ваздуха
(како се ваздух
може "видети",
како свећа може да
гори под водом ).
 Огледи који
илуструју деловање
атмосферског
притиска.
Лабораторијска
вежба
1. Одређивање
зависности
хидростатичког
притиска од дубине
воде

ИСХОДИ
По завршетку разреда ученик ће бити у стању да:
 разликује врсте кретања према облику путање и према промени брзине и одређује средњу
брзину;
 објашњава узајамно деловање тела у непосредном додиру (промена брзине, правца и смера
 кретања, деформација тела) и узајамно деловање тела која нису у непосредном додиру
(гравитационо, електрично и магнетно деловање);
 разликује деловање силе Земљине теже од тежине тела;
 повезује масу и инерцију, разликује масу и тежину тела, препознаје их у свакодневном животу и
решава различите проблемске задатке (проблем ситуације);
 демонстрира утицај трења и отпора средине на кретање тела и примењује добре и лоше стране
ових појава у свакодневном животу;
 демонстрира појаву инерције тела, деформације тела под дејством силе, узајамно деловање
наелектрисаних тела и узајамно деловање магнета, притисак чврстих тела и течности;
 разликује преношење силе притиска кроз чврста тела и течности и наводи примере примене
(хидраулична преса, кочнице аутомобила, ходање по снегу...);
 познаје примену хидростатичког притисака (принцип рада водовода, фонтане);
 изражава физичке величине у одговарајућим мерним јединицама међународног система (SI) и
разликује основне и изведене физичке величине, претвара веће јединице у мање и обрнуто
(користи префиксе микро, мили, кило, мега);
 процењује вредност најмањег подеока код мерних инструмената (односно, тачност мерења);
 мери тежину, дужину, време, запремину и масу и на основу мерених вредности одређује
густину и притисак;
 одређује средњу вредност мерене величине и грешку мерења;
 решава квалитативне, квантитативне и графичке задатке (брзина, тежина, густина, притисак
чврстих тела и течности...).