Professional Documents
Culture Documents
Посматрамо два инерцијална референтна система S и S’. Инерцијални референтни систем S'
се креће дуж x-осе константном брзином v у односу на референтни систем S. У систему S’
мирује штап паралелан са x’-осом.
За посматрача који се налази у систему S штап се креће брзином v. Овај посматрач може да
одреди дужину штапа на основу координата крајева штапа одређених у систему S (x1,x2).
Вредност обе координате мора да се мери у истом тренутку (t), зато што се штап креће па
се вредности мењају.
Дужина штапа у односу на посматрача који се налази у систему S:
Марија Ђурић IV1
може да се напише:
тако да је:
На онову ове формуле може да се види да штап има највећу дужину у референтном систему
у коме мирује - сопствена дужина.
2
Дужина тела при кретању се мења за 1 −
𝑣 пута и мања је од сопствене дужине.
2
𝑐
𝑣=
3
𝑐 = 180000
𝑘𝑚 . Колика је дужина брода коју одређује посматрач који се налази на
5 𝑠
Земљи.
Скраћивање дужине се јавља само у правцу кретања, док у остале две димензије скраћивања
нема. То значи да посматрач са Земље види скраћену дужину брода, док висина и ширина
остају непромењене.
Ова појава је узајамна. Посматрач из брода уочава скраћену дужину свих објеката поред
којих брод пролази. Не само објеката, већ уочава и скраћивање растојања између објеката.
Ово скраћивање се јавља само у правцу кретања брода.
Марија Ђурић IV1
Дилатација времена и сопствено време
Посматрамо два инерцијална референтна система S и S’. Инерцијални референтни систем S'
се креће дуж x-осе константном брзином v у односу на референтни систем S. У систему S’
два догађаја су се десила на истом месту. Координате места догађаја су x’, y’, z’.
Временски интервал (протекло време) између два догађа за посматрача (сат) који се налази у
систему S’ једнак је:
' '
∆𝑡0 = 𝑡2 − 𝑡1
Марија Ђурић IV1
∆𝑡0 – сопствено време
Време ∆𝑡0 показује часовник који се креће заједно са системом S’ и оно се назива сопствено
време.
Временски интервал (протекло време) између два догађа за посматрача (сат) који се налази у
систему S једнак је:
∆𝑡 = 𝑡2 − 𝑡1
може да се напише:
∆𝑡 = 𝑡2 − 𝑡1
∆𝑡 =−
тако да је:
∆𝑡0
∆𝑡 = 2
𝑣
1− 2
𝑐
Марија Ђурић IV1
На основу претходне формуле може да се закључи да је сопствено време ∆𝑡0 прочитано на
часовнику који се креће увек краће од времена ∆𝑡 које се прочита на часовнику који се не
креће. Овај ефекат се назива продужење или дилатација времена.
време спорије тече у покретном систему