УВОД У ЕЛЕКТРОНИКУ

ЗБИРКА ЗАДАТАКА
1. део

Горан Стојановић Јелена Радић

Мирјана Дамњановић Сања Којић
Наташа Самарџић

Факултет техничких наука, Нови Сад, 2018

 1. НАПОНСКИ И СТРУЈНИ РАЗДЕЛНИЦИ

1. За коло са слике 1, одредити напоне v1 и v2 ако је дато vG=10 V, R1= 8 kΩ и

R2=2 kΩ.
i R1

v1
vG v2 R2

Слика 1

Потребно је водити рачуна о усаглашености смера струје и

напона на отпорнику:

i R1

v1
vG v2 R2
I

Слика 1.

2
 Струја је заједничка кроз све елементе.

На основу констутивних релација за отпорнике следи:

𝒗𝟏 = 𝑹𝟏 ∙ 𝒊,

𝒗𝟐 = 𝑹𝟐 ∙ 𝒊

Једначина за контуру I je:

𝒗𝑮 = 𝒗𝟏 + 𝒗𝟐 = 𝑹𝟏 ∙ 𝒊 + 𝑹𝟐 ∙ 𝒊 →
𝒗𝑮
𝒊= →
𝑹𝟏 + 𝑹𝟐

𝑹𝟏
𝒗𝟏 = 𝑹𝟏 ∙ 𝒊 =∙ ∙𝒗
𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 𝑮

𝑹𝟐
𝒗𝟐 = 𝑹𝟐 ∙ 𝒊 =∙ ∙𝒗
𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 𝑮

Претходне две једначине представљају једначине за напонски

разделник.
𝟖𝒌
𝒗𝟏 = ∙ 𝟏𝟎 𝑽 = 𝟖 𝑽
𝟖𝒌 + 𝟐𝒌
𝟐𝒌
𝒗𝟐 = ∙ 𝟏𝟎 𝑽 = 𝟐 𝑽
𝟖𝒌 + 𝟐𝒌

2. За коло са слике 2, одредити струје i1 и i2 ако је дато iS=5 mA, R1= 2 kΩ и

R2=3 kΩ.

i1 i2

is R1 R2 v1=v2

Слика 2

3
 i1 i2

is R1 R2 v1=v2

Напон је заједничка на свим елементима.

На основу констутивних релација за отпорнике следи:

𝒗𝟏 = 𝑹𝟏 ∙ 𝒊𝟏 ,

𝒗𝟐 = 𝑹𝟐 ∙ 𝒊𝟐

Једначина за означени чвор je:

𝒊𝑺 = 𝒊𝟏 + 𝒊𝟐

𝑹𝟏
𝒗𝟏 = 𝒗𝟐 → 𝑹𝟏 ∙ 𝒊𝟏 = 𝑹𝟐 ∙ 𝒊𝟐 → 𝒊𝟐 = ∙𝒊
𝑹𝟐 𝟏

𝑹𝟏 𝑹𝟐 + 𝑹𝟏 𝑹𝟐
𝒊𝑺 = 𝒊𝟏 + ∙ 𝒊𝟏 = 𝒊𝟏 → 𝒊𝟏 = ∙𝒊
𝑹𝟐 𝑹𝟐 𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 𝑺

𝑹𝟐 𝑹𝟐 𝑹𝟐 𝑹𝟏
𝒊𝟐 = ∙ 𝒊𝟏 = ∙ 𝒊𝑺 → 𝒊𝟐 = ∙𝒊
𝑹𝟏 𝑹𝟏 𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 𝑺

Заокружене једначине представљају једначине за струјни

разделник.
𝟑𝒌
𝒊𝟏 = ∙ 𝟓 𝒎𝑨 = 𝟑 𝒎𝑨
𝟐𝒌 + 𝟑𝒌
𝟐𝒌
𝒊𝟐 = ∙ 𝟓 𝒎𝑨 = 𝟐 𝒎𝑨
𝟐𝒌 + 𝟑𝒌

4
3. Користећи напонске и струјне разделнике нађите i1, i2 и v3 у колу (Слика 3)
приказаном на слици, ако је iS=5 mA, R1= 4,7 kΩ, R2=2,2 kΩ и R3=3,6 kΩ.

i2
i1
R2 v2
is R1
R3 v3

Слика 3

На основу констутивних релација за отпорнике следи:

𝒗𝟏 = 𝑹𝟏 ∙ 𝒊𝟏 ,

𝒗𝟐 = 𝑹𝟐 ∙ 𝒊𝟐

𝒗𝟑 = 𝑹𝟑 ∙ 𝒊𝟐

Коришћењем једначина за струјни разделник:

𝑹𝟐 + 𝑹𝟑 𝟐, 𝟐𝒌 + 𝟑, 𝟔𝒌
𝒊𝟏 = ∙𝒊 = ∙ 𝒊 = 𝟐, 𝟕𝟔 𝒎𝑨
𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 + 𝑹𝟑 𝑺 𝟒, 𝟕𝒌 + 𝟐, 𝟐𝒌 + 𝟑, 𝟔𝒌 𝑺

𝑹𝟏 𝟒, 𝟕𝒌
𝒊𝟐 = ∙ 𝒊𝑺 = ∙ 𝒊 = 𝟐, 𝟐𝟒 𝒎𝑨
𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 + 𝑹𝟑 𝟒, 𝟕𝒌 + 𝟐, 𝟐𝒌 + 𝟑, 𝟔𝒌 𝑺

Напон v3 рачунамо по једначини

𝒗𝟑 = 𝑹𝟑 ∙ 𝒊𝟐 = 𝟑, 𝟔𝒌 ∙ 𝟐, 𝟐𝟒𝒌 = 𝟖, 𝟎𝟔 𝑽

5
2. А/D И D/A КОНВЕРТОРИ
Дигитално-аналагни конвертори (D/A конвертори) су електронска кола која врше
претварање дигиталних сигнала у аналогне. D/A конвертори узимају бинарни сигнал
(n-битна бинарна реч b1,b2,…bn) на својим улазним прикључцима, који се умножава
референтним напоном пуне скале VFS, а нa излaзу се генеришу аналогни напон (Vo).
Блок шема D/A конверторa може се представити на следећи начин:

VFS D/A Vo

(b1,b2,b3,...bn)

Аналогно-дигитално конвертори (A/D конвертори) су електронска кола која врше

претварање аналогне информације у електрични облик дигиталног сигнала. A/D
конвертори узимају на улазу континуални аналогни сигнал VA и претварају га у
бинарни сигнал (n-битна бинарна реч b1,b2,…bn). Блок шема A/D конверторa може се
представити на следећи начин:

VFS A/D (b1,b2,b3,...bn)

VA

Резолуција конвертора рачуна се преко промене најмањег бинарног броја bn (engl. Least
Significant Bit- LSB) према следећој једначини:
𝑉𝐹𝑆
𝑉𝐿𝑆𝐵 =
2𝑛

6
Највећи бит b1 (engl. Most Significant Bit- MSB) има тежину:
𝑉𝐹𝑆
𝑉𝑀𝑆𝐵 =
2

4. Тробитни А/D конвертор има 𝑽𝑭𝑺 = 𝟓 𝑽. Koлики је дигитални излаз за

аналогни напон 𝑽А = 𝟑. 𝟐 𝑽? Задатак решити аналитички и графички.

𝑽𝑨 = (𝒃𝟏 ∙ 𝟐−𝟏 + 𝒃𝟐 ∙ 𝟐−𝟐 + 𝒃𝟑 ∙ 𝟐−𝟑 )𝑽𝑭𝑺

𝑽𝑨
(𝒃𝟏 ∙ 𝟐−𝟏 + 𝒃𝟐 ∙ 𝟐−𝟐 + 𝒃𝟑 ∙ 𝟐−𝟑 ) =
𝑽𝑭𝑺
(𝒃𝟏 ∙ 𝟐−𝟏 + 𝒃𝟐 ∙ 𝟐−𝟐 + 𝒃𝟑 ∙ 𝟐−𝟑 ) = 𝟎. 𝟔𝟒

(𝒃𝟏 ∙ 𝟐−𝟏 + 𝒃𝟐 ∙ 𝟐−𝟐 + 𝒃𝟑 ∙ 𝟐−𝟑 ) ∙ 𝟐𝟑 = 𝟓. 𝟏𝟐 ≈ 𝟓

𝟓𝟏𝟎 = 𝟏𝟎𝟏𝟐

111

110
Vx
101

100

011

010

001

000
VFS/2 3.2V
VFS

𝑽𝑭𝑺 𝑽𝑭𝑺 𝟏
𝑽𝒙 = 𝟓 ∙ + ∙ = 𝟑. 𝟒𝟑𝟕𝟓
𝟖 𝟖 𝟐

𝑽𝑨 < 𝑽𝒙

=> дигитални излаз je 101

7
5. а) Тробитни A/D конвертор има напон пуне скале 𝑽𝑭𝑺 = 𝟓 𝑽. Колики је
дигитални излаз за аналогни напон 𝝊А = 𝟐 𝑽? Задатак решити аналитички и
графички.

б) Тробитни D/A конвертор има напон пуне скале 𝑽𝑭𝑺 = 𝟓 𝑽. Колики је аналогни
напон за улазни дигитални сигнал 100?

а)

𝑽𝑨 = (𝒃𝟏 ∙ 𝟐−𝟏 + 𝒃𝟐 ∙ 𝟐−𝟐 + 𝒃𝟑 ∙ 𝟐−𝟑 )𝑽𝑭𝑺

𝑽𝑨
(𝒃𝟏 ∙ 𝟐−𝟏 + 𝒃𝟐 ∙ 𝟐−𝟐 + 𝒃𝟑 ∙ 𝟐−𝟑 ) =
𝑽𝑭𝑺
−𝟏 −𝟐 −𝟑
(𝒃𝟏 ∙ 𝟐 + 𝒃𝟐 ∙ 𝟐 + 𝒃𝟑 ∙ 𝟐 ) = 𝟎. 𝟒

(𝒃𝟏 ∙ 𝟐−𝟏 + 𝒃𝟐 ∙ 𝟐−𝟐 + 𝒃𝟑 ∙ 𝟐−𝟑 ) ∙ 𝟐𝟑 = 𝟑. 𝟐 ≈ 𝟑

𝟑𝟏𝟎 = 𝟎𝟏𝟏𝟐

111

110

101

100
Vx
011

010

001

000
VFS3/8 VFS/2 VFS

2V
𝑽𝑭𝑺 𝑽𝑭𝑺 𝟏
𝑽𝒙 = 𝟑 ∙ + ∙ = 𝟐. 𝟏𝟖𝟕𝟓
𝟖 𝟖 𝟐

𝑽𝑨 < 𝑽𝒙

=> дигитални излаз je 011

8
б)

𝑽о = (𝒃𝟏 ∙ 𝟐−𝟏 + 𝒃𝟐 ∙ 𝟐−𝟐 + 𝒃𝟑 ∙ 𝟐−𝟑 )𝑽𝑭𝑺

𝒃𝟏 = 𝟏; 𝒃𝟐 = 𝟎; 𝒃𝟑 = 𝟎

𝑽о = (𝟏 ∙ 𝟐−𝟏 + 𝟎 ∙ 𝟐−𝟐 + 𝟎 ∙ 𝟐−𝟑 ) ∙ 𝟓

𝑽о = 𝟐. 𝟓 𝑽

3. ТЕВЕНЕНОВА И НОРТОНОВА ТЕОРЕМА

Тевененова теорема
Свака мрежа у односу на било које две тачке се може представити
као реални напонски генератор- Тевененов еквивалентни
RT
генератор, напона ET и еквивалентне отпорности RT. Напон ET је
напон отвореног кола између прикључака где тражимо
еквивалентни Тевененов генератор, а RT je еквивалентна ET
отпорност између истих прикључака, када су сви независни
извори искључени.

Нортонова теорема
Свака мрежа у односу на било које две тачке се може представити
као реални струјни генератор- Нортонов еквивалентни
генератор, струје IN и еквивалентне отпорности RN. Струја IN је
IN RN
струја кратког споја између прикључака где тражимо
еквивалентни Нортонов генератор, а RN je еквивалентна
отпорност између истих прикључака, када су сви независни
извори искључени.

9
6. За мрежу са два краја са слике 4, наћи: а) Еквивалентни Тевененов генератор,
б) Еквивалентни Нортонов генератор. Познато је: 𝑹𝟏 = 𝟐𝟎 𝐤 , 𝑹𝟐 = 𝟏 𝐤, 𝜷 = 𝟓𝟎 .
Напон извора, Vs сматрати познатим.

R1
A

Vs

R2

Слика 4

Коло за одређивање ET:

R1
1
A
i2

Vs ET

R2
I

𝑬𝑻 = 𝑹𝟐 𝒊𝟐
𝒊𝟐 = 𝜷𝒊 + 𝒊 = 𝒊(𝜷 + 𝟏)
𝑬𝑻 = 𝑹𝟐 𝒊(𝜷 + 𝟏)

−𝑽𝑺 + 𝑹𝟏 𝒊 + 𝑹𝟐 𝒊𝟐 = 𝟎
𝑽𝑺 = 𝑹𝟏 𝒊 + 𝑹𝟐 𝒊𝟐

𝑽𝑺
𝒊=
𝑹𝟏 + (𝜷 + 𝟏)𝑹𝟐

𝑽𝑺
𝑬𝑻 = 𝑹𝟐 (𝜷 + 𝟏) = 𝟎. 𝟕𝟏𝟖 𝑽𝑺
𝑹𝟏 + (𝜷 + 𝟏)𝑹𝟐

10
Коло за одређивање RT, RN
Поступак за одређивање RT (RN):
1. Искљујчују се сви независни извори: напонски се замењују
кратким спојем, а струјни отвореном везом. Зависни извори
остају у колу као и контролна величина.

2. Између тачака где се тражи еквивалентан Тевененов

(Нортонов) отпор, поставља се тест генератор 𝒗𝒕𝒆𝒔𝒕 , струје
𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕 .

3. Еквивалента отпорност се добија према релацији:

𝒗
𝑹𝑻 = 𝒊 𝒕𝒆𝒔𝒕
𝒕𝒆𝒔𝒕

Примењујући наведени поступак на колу из задатка, добијамо:

i R1 1 i test
A
i2 I

R2
II βi
Vtest
B

По дефиницији:

𝑽𝒕𝒆𝒔𝒕
𝑹𝑻 =
𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕
Напонски Кирxофов закон (НКЗ) за контуру I:

𝑽𝒕𝒆𝒔𝒕 = 𝑹𝟐 𝒊𝟐
СКЗ чвор 1:

𝒊𝟐 = 𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕 + 𝒊 + 𝒊𝜷

11
 Комбинацијом претходних једначина добијамо:

𝑽𝒕𝒆𝒔𝒕 = 𝑹𝟐 (𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕 + 𝒊 + 𝒊𝜷)

НКЗ Контура II:

−𝑽𝒕𝒆𝒔𝒕 − 𝒊𝑹𝟏 = 𝟎
−𝑽𝒕𝒆𝒔𝒕
𝒊=
𝑹𝟏
Комбинацијом претходних једначина добијамо:
𝑹𝟐
𝑽𝒕𝒆𝒔𝒕 = 𝑹𝟐 𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕 − 𝑽 (𝟏 + 𝜷)
𝑹𝟏 𝒕𝒆𝒔𝒕

𝑹𝟐
𝑹𝑻 = ≈ 𝟐𝟖𝟐 𝜴
𝑹
𝟏 + 𝑹𝟐 (𝟏 + 𝜷)
𝟏

Коло за одређивање iN

i R1 1
A
Vs

I R2
Vs βi iN
B

НКЗ Контура I:

𝑽𝑺 = 𝑹 𝟏 𝒊

12
 СКЗ Чвор 1:

𝒊𝑵 = 𝜷𝒊 + 𝒊 = 𝒊(𝜷 + 𝟏)

Комбинација претходних једначина добија се:

(𝜷 + 𝟏)
𝒊𝑵 = 𝑽𝑺 = 𝟐. 𝟓𝟓 𝒎𝑺 𝑽𝒔
𝑹𝟏

7. Одредити Нортононо еквивалентно коло за коло са слике 5, ако је познато

gm=0,025 S и R1= 40 kΩ.
R1
A

v
Vs gmv

Слика 5

Коло за одређивање iN

R1 1 N
A

v
Vs gmv
I

Једначина по СКЗ за чвор 1 гласи:

𝒊𝑵 = 𝒈𝒎 𝒗 + 𝒊
Једначина по НКЗ за контуру I гласи:
𝒗
𝒗𝑺 = 𝒗 = 𝑹𝟏 𝒊 → 𝒊 = 𝑹𝑺
𝟏

13
𝒗𝑺 𝟏
+ 𝒈𝒎 𝒗𝑺 = 𝒊𝑵 → 𝒊𝑵 = 𝒗𝑺 ( + 𝒈𝒎 )
𝑹𝟏 𝑹𝟏
= 𝟐𝟓, 𝟎𝟐𝟓 𝒎𝑺 ∙ 𝒗𝑺

Коло за одређивање RN

R1 1 test
A

v
gmv Vtest
I

По дефиницији:

𝒗𝒕𝒆𝒔𝒕
𝑹𝑻 =
𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕
Једначина по СКЗ за чвор 1 гласи:
𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕 + 𝒊 + 𝒈𝒎 𝒗 = 𝟎
Једначина по НКЗ за контуру I гласи:

𝒗𝒕𝒆𝒔𝒕 = −𝒗
𝒗 𝒗𝒕𝒆𝒔𝒕
𝒗 = 𝑹𝟏 𝒊 → 𝒊 = = −
𝑹𝟏 𝑹𝟏
𝒗𝒕𝒆𝒔𝒕
− + 𝒈𝒎 ∙ (−𝒗𝒕𝒆𝒔𝒕 ) + 𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕 = 𝟎
𝑹𝟏
𝟏
𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕 = 𝒗𝒕𝒆𝒔𝒕 ∙ ( + 𝒈𝒎 )
𝑹𝟏
𝒗𝒕𝒆𝒔𝒕 𝟏 𝑹𝟏
𝑹𝑵 = = =
𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕 𝟏 𝟏 + 𝒈𝒎 𝑹𝟏
𝑹𝟏 + 𝒈𝒎
𝑹𝑵 = 𝟒𝟎 Ω

14
8. 1) Нaћи Teвeнeнoвo eквивaлeнтнo кoлo зa кoлo нa слици 6.
2) Нaћи Нoртoнoвo eквивaлeнтнo кoлo зa кoлo нa слици 6.
Пoзнaтo je: 𝑹𝟏 = 𝟏𝟎𝟎 𝐤𝛀, 𝑹𝟐 = 𝟏 𝐌𝛀, и 𝒈𝒎 = 𝟎. 𝟎𝟎𝟐 𝑺.

v
is R1 gmv R2

Слика 6

itest
A A
i1 i2 i1 i2

v ET v vtest
is R1 gmv R2 R1 g mv R2

Б Б
Слика 1.

1)

𝑬𝑻 = 𝒗 = 𝑹𝟏 𝒊𝟏 = 𝑹𝟐 𝒊𝟐 (1)
𝒊𝒔 = 𝒊𝟏 + 𝒈𝒎 𝒗 + 𝒊𝟐 (2)
𝒗 𝒗
(𝟏), (𝟐) ⇒ 𝒊𝒔 = + 𝒈𝒎 𝒗 + (3)
𝑹𝟏 𝑹𝟐
𝟏 𝟏
(𝟑) ⇒ 𝒊𝒔 = ( + + 𝒈𝒎 ) 𝒗 (4)
𝑹𝟏 𝑹𝟐
𝟏
(𝟏), (𝟑) ⇒ 𝑬𝑻 = 𝒊𝒔
𝟏 𝟏 (5)
+ + 𝒈 𝒎
𝑹𝟏 𝑹𝟐
𝟏
𝑬𝑻 = 𝒊𝒔 = 𝟒𝟗𝟖𝜴 ∙ 𝒊𝒔 (6)
𝟏 𝟏
+ + 𝟎. 𝟎𝟎𝟐
𝟏𝟎𝟎𝒌 𝟏𝑴

𝒗𝒕𝒆𝒔𝒕 = 𝒗 = 𝑹𝟏 𝒊𝟏 = 𝑹𝟐 𝒊𝟐 (7)
𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕 = 𝒊𝟏 + 𝒈𝒎 𝒗 + 𝒊𝟐 (8)

15
 𝒗 𝒗
(𝟕), (𝟖) ⇒ 𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕 =
+ 𝒈𝒎 𝒗 + (9)
𝑹𝟏 𝑹𝟐
𝟏 𝟏
𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕 = ( + + 𝒈𝒎 ) 𝒗 (10)
𝑹𝟏 𝑹𝟐
𝒗𝒕𝒆𝒔𝒕 𝒗 𝟏
𝑹𝑻 = = =
(𝟕, )(𝟏𝟎) ⇒ 𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕 ( 𝟏 + 𝟏 + 𝒈 ) 𝒗 𝟏 𝟏 (11)
𝑹𝟏 𝑹𝟐 𝒎 𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 + 𝒈 𝒎
𝟏
𝑹𝑻 = = 𝟒𝟗𝟖𝜴 (12)
𝟏 𝟏
+ + 𝟎. 𝟎𝟎𝟐
𝟏𝟎𝟎𝒌 𝟏𝑴
2)
𝒊𝑵 = 𝒊𝒔 (13)
𝑹𝑵 = 𝑹𝑻 = 𝟒𝟗𝟖𝜴 (14)

Прoвeрa:
𝑬𝑻 = 𝑹𝑻 𝒊𝑵 = 𝑹𝑵 𝒊𝑵 =𝟒𝟗𝟖𝜴 ∙ 𝒊𝒔 (15)

9. Нaћи Тевененово eквивaлeнтнo кoлo између тачака А и В (Слика 7). Све

вредности елемената у колу сматрати познатим.

ßi
A

Vs
R1 R2
i
B
Слика 7
Одређивање Тевененовог генератора:

ß i
A

i ET
V s
R1 R2

I ß i

16
 Омов закон на отпорнику R2:

𝑬𝑻 = −𝜷𝒊𝑹𝟐 1.1
Напонска контура I:

+𝑽𝑺 + 𝒊𝑹𝟏 = 𝟎 1.2

Комбинацијом једначина 1.1 и 1.2 добија се:

𝑽
𝑬𝑻 = 𝜷𝑹𝟐 𝑹𝒔 1.3
𝟏

Коло за одређивање Тевененове отпорности:

ß i itest

V
TEST
R2
R1

ß i
i
B

Струја кроз кратко спојен отпорник (R1 ) је нула, због искључења напонског генератора,
надаље следи:

𝐢=𝟎
𝛃𝐢 = 𝟎
𝐕𝐭𝐞𝐬𝐭
𝐑𝐓 = = 𝐑𝟐
𝐈𝐭𝐞𝐬𝐭

17
4. МОДЕЛИ ПОЈАЧАВАЧА

Електрични модели појачавача представљају терминално понашање појачавача (преко

еквивалентних кола) независно од унутрашње сложености конкретног појачавачког
кола. Модели претпостављају да су појачавачи линеарни (излазни напон је сразмеран
са улазним) и унилатерални (излазни напон зависи од улазног али обрнуто не важи).
Модели се састоје од улазне отпорности Ri, излазне отпроности Ro и зависних
генератора. Према врсти сигнала које очекујемо на терминалима појачавача можемо
разликовати четири типа: напонски, струјни, транскондуктивни и трансрезистивни
појачавач.

10. Излазни напон напонског модела појачавача опадне за 20% када се

прикључи оптерећење отпорности 1 kΩ. Колика је вредност излазне
отпорности појачавача?

Електрични модел напонског појачавача:

Rs Ro io

Vi ii
Vo
Vs Ri Av0V i
RP

Када је прикључен потрошач напон на излазу напонског појачавача

износи:
𝑹𝒑
𝑽𝒐 ′ = 𝑹 𝑨𝒗𝒐 𝑽𝒊
𝒑 +𝑹𝒐

Применом напонског разделника на улазни део кола добијамо:

𝒊𝑹
𝑽𝒊 = 𝑹 +𝑹 𝑽𝒔
𝒊 𝒔

Комбиновањем претходних једначина добијамо:

𝑹𝒑 𝑹𝒑 𝑹
𝒊
𝑽𝒐 ′ = 𝑹 𝑨𝒗𝒐 𝑽𝒊 = 𝑹 𝑨𝒗𝒐 𝑹 +𝑹 𝑽𝒔
𝒑 +𝑹𝒐 𝒑 +𝑹𝒐 𝒊 𝒔

18
 Када потрошач није прикључен баже следеће једниачине:

𝒊𝒐 = 𝟎

𝑽𝒐 = 𝑨𝒗𝒐 𝑽𝒊

Комбиновањем претходних једначина по услову задатка:

𝑹𝒑
𝟎. 𝟖𝑨𝒗𝒐 𝑽𝒊 = 𝑨𝒗𝒐 𝑽𝒊
𝑹𝒑 +𝑹𝒐

𝟎. 𝟖(𝑹𝒑 + 𝑹𝒐) = 𝑹𝒑

𝑹𝒐 = 𝟐𝟓𝟎𝜴

11. Електрични модел струјног појачавача има улазну отпорност 100 Ω, излазну
отпорност 100 kΩ и појачање Аio=10 000. Појачавач је прикључен између
извора сигнала који има отпорност 100 kΩ, а са друге стране је потрошач
отпорности 100 Ω. Потребно је наћи напонско, струјно и појачање снаге у [dB].

io

Vs i i
Ro Vo
is Ri i
Aio i
RP
Rs

Једначине струјног разделника:

𝑹𝒔
𝒊𝒊 = 𝒊
𝑹𝒔 + 𝑹 𝒊 𝑺

19
 𝑹𝒐
𝒊о = 𝑨 𝒊
𝑹𝒐 + 𝑹𝑷 𝒊𝒐 𝒊

Комбинацијом претходних једначина добијамо:

𝒊о 𝑹𝒐 𝑹𝒔 𝑨
𝑨𝒊 = = 𝑨𝒊𝒐 = 𝟗𝟗𝟖𝟎
𝒊𝑺 𝑹𝒐 + 𝑹𝑷 𝑹 𝒔 + 𝑹𝒊 𝑨

𝑨
𝑨𝒊 [𝒅𝑩] = 𝟐𝟎𝒍𝒐𝒈𝑨𝒊 [ ] ≈ 𝟖𝟎[𝒅𝑩]
𝑨

𝑽о 𝒊о 𝑹𝑷 𝒊о 𝑹𝑷 (𝑹𝒔 + 𝑹𝒊 )
𝑨𝒗 [𝒅𝑩] = 𝟐𝟎𝒍𝒐𝒈 ( ) = 𝟐𝟎𝒍𝒐𝒈 ( ) = 𝟐𝟎𝒍𝒐𝒈 ( )
𝑽𝑺 𝒊𝒊 𝑹𝒊 𝒊𝑺 𝑹𝒔 𝑹𝒊

𝑹𝑷 (𝑹𝒔 +𝑹𝒊 )
𝑨𝒗 [𝒅𝑩] = 𝟐𝟎𝒍𝒐𝒈(𝑨𝒊 ) ≈ 𝟖𝟎 [dB]
𝑹𝒔 𝑹𝒊

𝟏
𝑨𝒑 [𝒅𝑩] = (𝑨 [𝒅𝑩] + 𝑨𝒊 [𝒅𝑩]) = 𝟖𝟎[𝒅𝑩]
𝟐 𝒗

20
12. За каскадни појачавач са слике 8, наћи укупно појачање напона, струје и снаге
у [dB]. Појачавач се напаја извором сигнала отпорности 𝑹𝑺 = 𝟏𝟎𝟎 𝒌𝛀 и даје
снагу потрошачу 𝑹𝑷 = 𝟏𝟎𝟎 𝛀. Улазне отпорности и појачања сваког степена су
дата на слици 8.

S o

RS 1k 1k
1M 10k 10 RP

i1
i2 100k

i3
o

s
10
i1 100
i2
i3

Слика 8

У решавању кола користимо једначине напонског разделника за сваки степен у

оквиру каскадног појачавача, почевши од улазног дела кола са напонским
генератором 𝑽𝒔

𝟏𝑴
𝑽𝒊𝟏 = ( )𝑽
𝟏𝑴 + 𝟏𝟎𝟎𝒌 𝒔
𝑽𝒊𝟏
= 𝟎. 𝟗𝟎𝟗
𝑽𝒔

𝟏𝟎𝟎𝒌
𝑽𝒊𝟐 = ( )𝟏𝟎𝑽𝒊𝟏
𝟏𝒌 + 𝟏𝟎𝟎𝒌
𝑽𝒊𝟐
= 𝟗. 𝟗
𝑽𝒊𝟏

𝟏𝟎𝒌
𝑽𝒊𝟑 = ( )𝟏𝟎𝟎𝑽𝒊𝟐
𝟏𝒌 + 𝟏𝟎𝒌
𝑽𝒊𝟑
= 𝟗𝟎. 𝟗
𝑽𝒊𝟐

21
 𝟏𝟎𝟎
𝑽𝒐 = ( )𝑽
𝟏𝟎𝟎 + 𝟏𝟎 𝒊𝟑
𝑽𝒐
= 𝟎. 𝟗𝟎𝟗
𝑽𝒊𝟑

𝑽𝒊𝟏 𝑽𝒊𝟐 𝑽𝒊𝟑 𝑽𝒐

𝑨𝒗 = ∙ ∙ ∙ = 𝟕𝟒𝟑, 𝟓
𝑽𝒔 𝑽𝒊𝟏 𝑽𝒊𝟐 𝑽𝒊𝟑

𝑨𝒗 [𝒅𝑩] = 𝟐𝟎𝒍𝒐𝒈(𝑨𝒗 ) = 𝟓𝟕 𝒅𝑩
𝒗𝒐
𝒊𝒐 𝑹𝒑 𝑹𝒔 + 𝟏𝑴
𝑨𝒊 = = = 𝑨𝒗 = 𝟖. 𝟏𝟖 ∙ 𝟏𝟎𝟔
𝒊𝒔 𝑽𝒔 𝑹𝒑
𝑹𝒔 + 𝟏𝑴

𝑨𝒊 [𝒅𝑩] = 𝟐𝟎𝒍𝒐𝒈(𝑨𝒊 ) = 𝟏𝟑𝟖. 𝟑 𝒅𝑩

𝟏
𝑨𝒑 [𝒅𝑩] = (𝑨 [𝒅𝑩] + 𝑨𝒗 [𝒅𝑩]) = 𝟗𝟕. 𝟖 𝒅𝑩
𝟐 𝒊

22
5. ОПЕРАЦИОНИ ПОЈАЧАВАЧИ

Операциони појачавачио су универзални појачавачки блокови опште намене са добрим

улазним карактеристикама и великим појачањем. Еквивалентно коло операционог
појачавача одговара еквивалентном колу диференцијалног појачавача, са улазном
диференцијалном отпорношћу RID, а излазно коло се састоји од зависног напонског
генератора (напоном контролисаног напонског генератора) AV0VID и излазне
отпорности Rо .

+
+ Ro
+ Vo
VID RID -
AVoVID
-
-

У анализи кола са операционим појачавачима користићемо најчешће модел идеалног

операционог појачавача, са следећим особинама:

1. Бесконачно велика улазна отпорност, 𝑅𝐼𝐷 → ∞

2. Нулта излазна отпорност, 𝑅о = 0
3. Бесконачно велико појачање отворене петље, 𝐴𝑣0 → ∞
4. Параметри операционог појачавача су независни од фреквенције.
5. Једносмерне карактеристике су идеалне: фактор потискивања (CMRR) је
бесконачан, улазне струје, напон и струја офсета су једнаки нули.

23
13. За приказанa колa са операционим појачавачима одредити струје IR и IP, ако је
VI =3 V, R1=10 kΩ, R2=20 kΩ и Rp=2 kΩ .

R1 IR R2

IP
OP
VI RP VP

a)

Операциони појачавач са слике а) је неинвертујући,

стога важи:

𝑽𝑷 𝑹𝟐 𝟐𝟎𝒌
𝑨𝑽 = =𝟏+ =𝟏+ =𝟑
𝑽𝑰 𝑹𝟏 𝟏𝟎𝒌
𝑽𝑷 = 𝑨𝑽 ∙ 𝑽𝑰 = 𝟑 ∙ 𝟑 𝑽 = 𝟗 𝑽
𝑽− − 𝑽𝑷 𝟑 𝑽 − 𝟗 𝑽
𝑰𝑹 = = = −𝟎, 𝟑 𝒎𝑨
𝑹𝟐 𝟐𝟎𝒌
𝑽𝑷 𝟗𝑽
𝑰𝑷 = = = 𝟒, 𝟓 𝒎𝑨
𝑹𝑷 𝟐𝒌
R1 IR R2

VI
IP
OP
RP VP

b)

Операциони појачавач са слике б) је инвертујући, стога

важи:

𝑽𝑷 𝑹𝟐 𝟐𝟎𝒌
𝑨𝑽 = =− =− = −𝟐
𝑽𝑰 𝑹𝟏 𝟏𝟎𝒌
𝑽𝑷 = 𝑨𝑽 ∙ 𝑽𝑰 = −𝟐 ∙ 𝟑 𝑽 = −𝟔 𝑽

24
 𝑽− − 𝑽𝑷 𝟎 𝑽 − (−𝟔 𝑽)
𝑰𝑹 = = = 𝟎, 𝟑 𝒎𝑨
𝑹𝟐 𝟐𝟎𝒌
𝑽𝑷 −𝟔 𝑽
𝑰𝑷 = = = −𝟑 𝒎𝑨
𝑹𝑷 𝟐𝒌

14. Коришћењем потенциометра P=10 kΩ реализован је појачавач са променљивим

појачањем (Слика 9).
а) Извести израз за појачање у функцији од x, AV=f(x). Колики је опсег појачања?
Сматрати да је операциони појачавач идеалан.
б) Пoказати како се може додавањем константног отпорника добити опсег
појачања од 1 до 11 V/V.

P
x 1-x

OP
VI Vo

Слика 9

a) xϵ[0,1]
Операцниони појачавач је неинвертујући, стога важи:

𝑽𝒐 𝑹𝟐 (𝟏 − 𝒙)𝑷 𝟏−𝒙 𝒙+𝟏−𝒙

𝑨𝑽 = =𝟏+ =𝟏+ =𝟏+ =
𝑽𝑰 𝑹𝟏 𝒙𝑷 𝒙 𝒙
𝟏
=
𝒙
Напонско појачање може да се нађе у опсегу
𝑨𝑽 |𝒙=𝟎 → ∞, 𝑨𝑽 |𝒙=𝟏 = 𝟏 → 𝑨𝑽 𝝐[𝟏, ∞).

b) Додајемо отпорник у грану негативне повратне

спреге:

25
 P R
x 1-x

OP
VI Vo

(𝟏 − 𝒙)𝑷 + 𝑹 𝒙𝑷 + 𝑷 − 𝒙𝑷 + 𝑹
𝑨𝑽 = 𝟏 + =
𝒙𝑷 𝒙𝑷
𝑷 + 𝑹 𝟏𝟎𝒌 + 𝑹
𝑨𝑽 = =
𝒙𝑷 𝒙 ∙ 𝟏𝟎𝒌
𝟏𝟎𝒌 + 𝑹
𝑨𝑽 |𝒙=𝟎 = →∞
𝟎

𝟏𝟎𝒌 + 𝑹 𝟏𝟎𝒌 + 𝑹
𝑨𝑽 |𝒙=𝟏 = → 𝑨𝑽 𝝐[ , ∞).
𝟏𝟎𝒌 𝟏𝟎𝒌

Опсег је неодговарајући.

Додајмо отпорник ка маси.

R P
x 1-x

OP
VI Vo

(𝟏 − 𝒙)𝑷 𝑹 + 𝒙𝑷 + 𝑷 − 𝒙𝑷 𝑹+𝑷
𝑨𝑽 = 𝟏 + = =
𝑹 + 𝒙𝑷 𝑹 + 𝒙𝑷 𝑹 + 𝒙𝑷

𝟏𝟎𝒌 + 𝑹 𝟏𝟎𝒌 𝟏𝟎𝒌

𝑨𝑽 |𝒙=𝟎 = = + 𝟏 = 𝟏𝟏 → = 𝟏𝟎 → 𝑹
𝑹 𝑹 𝑹
= 𝟏 𝒌Ω

𝑹+𝑷
𝑨𝑽 |𝒙=𝟏 = = 𝟏.
𝑹+𝑷

𝑨𝑽 𝝐[𝟏, 𝟏𝟏].

26
15. За коло са слике одредите опсег промене излазног напона V0. Сматрати да је
операциони појачавача идеалан.

15 V
20k

(1-x) OP
Vo
100k x

20k
-15 V

Ово је бафер, који на излаз прослеђује напон одређен напонским разделником.

𝟐𝟎𝒌 + 𝒙 ∙ 𝟏𝟎𝟎𝒌 𝟐𝟎𝒌 + 𝒙 ∙ 𝟏𝟎𝟎𝒌
𝑽+ = ∙ (𝟏𝟓 𝑽 − (−𝟏𝟓 𝑽)) − 𝟏𝟓 𝑽 = ∙ 𝟑𝟎 𝑽 − 𝟏𝟓 𝑽
𝟐𝟎𝒌 + 𝟏𝟎𝟎𝒌 + 𝟐𝟎𝒌 𝟏𝟒𝟎𝒌
𝑽𝟎 = 𝑽− = 𝑽+
𝟐𝟎 + 𝟏𝟎𝟎𝒙
𝑽𝟎 = ∙ 𝟑𝟎 𝑽 − 𝟏𝟓 𝑽
𝟏𝟒𝟎
𝟐𝟎
𝑽𝟎 𝒎𝒊𝒏 = 𝑽𝟎 |𝒙=𝟎 = ∙ 𝟑𝟎 𝑽 − 𝟏𝟓 𝑽 = −𝟏𝟎, 𝟕𝟏 𝑽
𝟏𝟒𝟎
𝟏𝟐𝟎
𝑽𝟎 𝒎𝒂𝒙 = 𝑽𝟎 |𝒙=𝟏 = ∙ 𝟑𝟎 𝑽 − 𝟏𝟓 𝑽 = 𝟏𝟎, 𝟕𝟏 𝑽
𝟏𝟒𝟎
𝑽𝟎 𝝐[−𝟏𝟎, 𝟕𝟏 𝑽; 𝟏𝟎, 𝟕𝟏 𝑽)

27
16. За коло са слике 10, одредити зависност излазног напона у функцији улазних
напона V1 и V2.

R1 R2
V1

R1 OP
V2 Vo

R2

Слика 10

Овај задатак се решава применом методе суперпозиције. Посматра се утицај

сваког извор појединачно на излаз док су остали извори искључени. Излазни напон
се добија као збир појединачних утицаја свих извора.
1. Ако је V1=0, коло се своди на неинвертујући појачавач:
R1 R2

R1 OP
V2 Vo2

R2 VT=V2 . R2
R1+R2
RT=R1||R2

𝑹𝟐
𝑽+ = 𝑽𝟐 ∙
𝑹𝟏 + 𝑹𝟐
𝑹𝟐
𝑽𝟎𝟐 = 𝑽+ (𝟏 + )
𝑹𝟏
𝑹𝟐 𝑹𝟐
𝑽𝟎𝟐 = 𝑽𝟐 ∙ ∙ (𝟏 + )
𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 𝑹𝟏
𝑹𝟐 𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 𝑹𝟐
𝑽𝟎𝟐 = 𝑽𝟐 ∙ ∙ = ∙𝑽
𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 𝑹𝟏 𝑹𝟏 𝟐

28
2. Ако је V2=0, коло се своди на инвертујући појачавач:
R1 R2
V1

R1 OP
Vo1

R2

𝑹𝟐
𝑽𝟎𝟏 = − ∙𝑽
𝑹𝟏 𝟏
Излазни напон је:
𝑽𝟎 = 𝑽𝟎𝟏 + 𝑽𝟎𝟐
𝑹𝟐 𝑹𝟐 𝑹𝟐
𝑽𝟎 = ∙ 𝑽𝟐 − ∙ 𝑽𝟏 = ∙ (𝑽𝟐 − 𝑽𝟏 )
𝑹𝟏 𝑹𝟏 𝑹𝟏
𝑹𝟐
𝑽𝟎 = ∙ (𝑽𝟐 − 𝑽𝟏 )
𝑹𝟏
Ово коло је диференцијални појачавач јер појачава разлику улазних напона.

17. За коло са слике 11, одредити зависност излазног напона у функцији улазних
напона V1, V2 и V3. Одредити израз за излазни напон V0 за случај да је R1= R2=
R3= R.

R3
V3
R2 R
V2
R1
V1
OP
Vo

Слика 11

29
 R3 3
V3
R2 2 R
V2
R1 1
V1
OP
Vo

𝑽− = 𝑽+ = 𝟎
𝒊 = 𝒊𝟏 + 𝒊𝟐 + 𝒊𝟑
𝑽𝟏 𝑽𝟐 𝑽𝟑
𝒊𝟏 = , 𝒊𝟐 = , 𝒊𝟑 =
𝑹𝟏 𝑹𝟐 𝑹𝟑
𝑽 𝟏 𝑽𝟐 𝑽𝟑
𝑽𝟎 = −𝑹 ∙ 𝒊 = −𝑹 ∙ ( + + )
𝑹 𝟏 𝑹𝟐 𝑹𝟑

У овом случају излазни напон је линеарна комбинација улазних напона.

У случају да су употребљени отпорници истих вредности излазни напон је
пропорционалан збиру излазних напона.
−𝑽𝟎 = 𝑽𝟏 + 𝑽𝟐 + 𝑽𝟑
Ово коло се зато назива сабирач.

18. За коло са операционим појачавачима (Слика 12), наћи зависност излазног

напона Vo у функцији улазног напона Vi. Вредности отпорника сматрати
познатим. Операциони појачавачи су идеални.
i1 i2
R2 Vx R4

R2 R1 R3 i3
i1
OP1
R1
Vi Vo1
Vo
OP2

Слика 12

30
 Улазни Операцниони појачавач је неинвертујући, стога
важи:

𝑹𝟏
𝑽𝒐𝟏 = 𝑽𝒊 (𝟏 + )
𝑹𝟐

Применом Омовог закона за струје другог О.П. добија се:

𝑽𝒐𝟏
𝒊𝟏 =
𝑹𝟏
−𝑽𝒙
𝒊𝟏 =
𝑹𝟐
𝑽𝒙 − 𝑽𝒐
𝒊𝟐 =
𝑹𝟒
𝑽𝒙
𝒊𝟑 =
𝑹𝟑

Струјни Кирхофов закон за чвор потенцијала Vx:

𝒊𝟏 = 𝒊𝟐 + 𝒊𝟑

Комбиновањем једначина 3.1, 3.2 и 3.3, добија се:

𝑹𝟐 𝑹 𝟒 𝑹𝟒
𝑽𝒐 = − ( + + 𝟏)𝑽𝒐𝟏
𝑹𝟏 𝑹 𝟑 𝑹𝟐

𝑹𝟐 𝑹𝟒 𝑹𝟒 𝑹𝟏
𝑽𝒐 = − ( + + 𝟏)(𝟏 + )𝑽𝒊
𝑹𝟏 𝑹𝟑 𝑹𝟐 𝑹𝟐

31
19. За коло са операционим појачавачима (Слика 13) наћи зависност излазног
напона Vo у функцији улазних напона V1 и V2, за средњи положај клизача
потенциометра отпорности R1. Операциони појачавачи су идеални, све
отпорности у колу сматрати познатим.

R2 R3

R1
R1
R2 R3 x 1-x
OP1
Vout1

V1 Vo
OP2

V2

Слика 13

OP1 у конфигурацији неинвертујућег појачавача:

𝑹𝟐 +𝑹𝟑
𝑽𝒐𝒖𝒕𝟏 = (𝟏 + 𝑹𝟏
)𝑽𝟏

Примена суперпозиције на OP2:

R3 R1
R2 x 1-x
Vo ut1

Vo

а) 𝑽𝒐𝒖𝒕𝟏 ≠ 𝟎, 𝑽𝟐 = 𝟎 => 𝑽′𝒐

𝟎. 𝟓𝑹𝟏
𝑽′𝒐 = − 𝑽
𝟎. 𝟓𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 + 𝑹𝟑 𝒐𝒖𝒕𝟏

Комбинацијом претходних једначина:

𝟎.𝟓𝑹𝟏 𝑹 +𝑹
𝑽′𝒐 = − (𝟏 + 𝟐 𝟑)𝑽𝟏
𝟎.𝟓𝑹𝟏 +𝑹𝟐 +𝑹𝟑 𝑹𝟏

32
 R3 R1
R2 x 1-x

V2 Vo’’

б) 𝑽𝒐𝟏 = 𝟎, 𝑽𝟐 ≠ 𝟎 => 𝑽′′

𝒐

𝟎.𝟓𝑹𝟏
𝑽′′
𝒐 = (𝟏 + )𝑽𝟐
𝟎.𝟓𝑹𝟏 +𝑹𝟐 +𝑹𝟑

𝑽𝒐 = 𝑽′𝒐 + 𝑽′′
𝒐 =
𝟎. 𝟓𝑹𝟏 𝑹𝟐 + 𝑹𝟑 𝟎. 𝟓𝑹𝟏
=− (𝟏 + )𝑽𝟏 + (𝟏 + )𝑽
𝟎. 𝟓𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 + 𝑹𝟑 𝑹𝟏 𝟎. 𝟓𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 + 𝑹𝟑 𝟐

𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 + 𝑹𝟑
𝑽𝒐 = ( ) (𝑽𝟐 − 𝟎. 𝟓𝑽𝟏 )
𝟎. 𝟓𝑹𝟏 + 𝑹𝟐 + 𝑹𝟑

20. За коло са слике (Слика 14), наћи зависност излазног напона Vo у функцији
улазних напона V1 и V2. Вредности отпорника сматрати познатим. Операциони
појачавачи су идеални.

R2 R3

R1
OP1
Vout1 R2
V1 R3 R1

OP2
Vo
V2

Слика 14

33
 OP1 у конфигурацији неинвертујућег појачавача:
𝑹𝟐 +𝑹𝟑
𝑽𝒐𝒖𝒕𝟏 = (𝟏 + 𝑹𝟏
)𝑽𝟏

Примена суперпозиције на OP2:

Vout1 R2 R3 R1

OP2
Vo
V2

а) 𝑽𝒐𝒖𝒕𝟏 ≠ 𝟎, 𝑽𝟐 = 𝟎 => 𝑽′𝒐

𝑹𝟏
𝑽′𝒐 = − 𝑹 𝑽𝒐𝒖𝒕𝟏
𝟐 +𝑹𝟑

Комбинацијом једначина
𝑹𝟏 𝑹𝟐 +𝑹𝟑
𝑽′𝒐 = − 𝑹 (𝟏 + )𝑽𝟏
𝟐 +𝑹𝟑 𝑹𝟏

б) 𝑽𝒐𝟏 = 𝟎, 𝑽𝟐 ≠ 𝟎 => 𝑽′′

𝒐

𝑹𝟏
𝑽′′
𝒐 = (𝟏 + 𝑹 )𝑽𝟐
𝟐 +𝑹𝟑

Комбинација једначина:

𝑹𝟏 𝑹𝟐 + 𝑹𝟑 𝑹𝟏
𝑽𝒐 = 𝑽′𝒐 + 𝑽′′
𝒐 =− (𝟏 + ) 𝑽𝟏 + (𝟏 + )𝑽
𝑹𝟐 + 𝑹𝟑 𝑹𝟏 𝑹𝟐 + 𝑹𝟑 𝟐

𝑹𝟏
𝑽𝒐 = (𝟏 + ) (𝑽𝟐 − 𝑽𝟏 )
𝑹𝟐 + 𝑹𝟑

34
 21. Зa кoлo сa операционим појачавачима (Слика 15) oдрeдити:
1. 𝒗𝟎𝟏 у функциjи oд 𝒗𝒊 ,
2. 𝒗𝟎𝟐 ,
3. 𝒗𝟎 у функциjи oд 𝒗𝒊 ,
4. 𝒗𝟎 , aкo je 𝒗𝒊 = 𝟏𝑽.
Пoзнaтo je: 𝒗𝟏 = 𝟏 𝑽, 𝒗𝟐 = 𝟐 𝑽, 𝑹𝟏 = 𝑹𝟑 = 𝑹𝟒 = 𝑹𝟔 = 𝑹𝟖 = 𝟏 𝒌, 𝑹𝟓 = 𝑹𝟕 = 𝟐 𝒌, и
𝑹𝟐 = 𝑹𝟗 = 𝟒 𝒌.
а) неинвертујући ОП

R2
в) диференцијални ОП
R1
OP1

o1 R8 R9

i
OP3
R7
o

1
R4
OP2

2
o2 R8
R5
R9

б) суперпозиција два инвертујућа ОП

Слика 15

1) нeинвeртуjући OП
𝑹𝟐
𝒗𝒐𝟏 = (𝟏 + )𝒗 𝟏. 𝟏.
𝑹𝟏 𝒊
𝟒𝒌
𝒗𝒐𝟏 = (𝟏 + ) 𝒗 = 𝟓𝒗𝒊 𝟏. 𝟐.
𝟏𝒌 𝒊
2) супeрпoзициja двa инвeртуjућa OП
𝑹𝟕
𝒗𝒐𝟐𝟏 = −
𝒗 𝟏. 𝟑.
𝑹𝟒 𝟏
𝑹𝟕
𝒗𝒐𝟐𝟐 = − 𝒗𝟐 𝟏. 𝟒.
𝑹𝟓
𝑹𝟕 𝑹𝟕 𝒗𝟏 𝒗𝟐
𝒗𝒐𝟐 = 𝒗𝒐𝟐𝟏 + 𝒗𝒐𝟐𝟐 = − 𝒗𝟏 − 𝒗𝟐 = −𝑹𝟕 ( + ) 𝟏. 𝟓.
𝑹𝟒 𝑹𝟓 𝑹𝟒 𝑹𝟓
𝟏 𝟐
𝒗𝒐𝟐 = −𝟐𝒌 ( + ) = −𝟒𝑽 𝟏. 𝟔.
𝟏𝒌 𝟐𝒌
3) дифeрeнциjaлни OП
𝑹𝟗
𝒗𝒐 = (𝒗 − 𝒗𝒐𝟏 ) 𝟏. 𝟕.
𝑹𝟖 𝒐𝟐
𝟒𝒌
𝒗𝒐 = (−𝟒 − 𝟓𝒗𝒊 ) = −𝟒(𝟒 + 𝟓𝒗𝒊 ) = −𝟐𝟎𝒗𝒊 − 𝟏𝟔𝑽 𝟏. 𝟖.
𝟏𝒌
4)

35
 𝒗𝒐 = −𝟐𝟎𝒗𝒊 − 𝟏𝟔𝑽 𝟏. 𝟗.

𝒗𝒐 = −𝟐𝟎 ∙ 𝟏𝑽 − 𝟏𝟔𝑽 = −𝟑𝟔𝑽 𝟏. 𝟏𝟎.

22.За коло појачавача са слике 16 наћи напонско појачање АV и улазну отпорност

RIN ,ако је: а) Операциони појачавач идеалан, б) Операциони појачавач има
коначно појачање А= 1000.

20kΩ
100kΩ

20kΩ
Vs
Vo

Слика 16

a) Појачање инвертујућег појачавача:

𝑽𝒐 −𝟏𝟎𝟎𝒌
А𝑽 = = = −𝟏𝟎
𝑽𝒔 𝟐𝟎𝒌||𝟐𝟎𝒌

Улазна отпорност:

20kΩ
100kΩ

itest 20kΩ
Vo
Vtest

𝑹𝑰𝑵 = 𝟐𝟎𝒌||𝟐𝟎𝒌 = 𝟏𝟎𝒌

36
 б) Појачање неидеалног инвертујућег појачавача:
i
100kΩ
i
10kΩ
Vs
Vo
-Vo/A

𝑽 𝑽
𝑽𝒔 − (− 𝑨𝒐 ) − 𝑨𝒐 − 𝑽𝒐
𝒊= =
𝟏𝟎𝒌 𝟏𝟎𝟎𝒌

𝑽𝒐 −𝟏𝟎
𝑨𝒗 = = = −𝟗. 𝟖𝟗
𝑽𝒔 𝟏 + 𝟏 + 𝟏
𝑨 𝟏𝟎𝟎 𝟏𝟎

Улазна отпорност неидеалног појачавача:

itest
100kΩ
itest
10kΩ
Vtest

Vo=Av Vtest

𝑽𝒐
𝑨𝒗 = 𝑽 => 𝑽𝒐 = 𝑨𝒗 𝑽𝒕𝒆𝒔𝒕
𝒕𝒆𝒔𝒕

𝑽𝒕𝒆𝒔𝒕 − 𝑽𝒐 𝑽𝒕𝒆𝒔𝒕 (𝟏 − 𝑨𝒗 )
𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕 = =
𝟏𝟏𝟎𝒌 𝟏𝟏𝟎𝒌

𝑽𝒕𝒆𝒔𝒕 𝟏𝟏𝟎𝒌
𝑹𝒕𝒆𝒔𝒕 = | |= = 𝟏𝟎. 𝟏𝒌
𝒊𝒕𝒆𝒔𝒕 𝟏 + 𝟗. 𝟖𝟗

37
 23. На слици 17 је приказан операциони појачавач.
a) Извести израз за напонско појачање AV=v0/vI у зависности од отпорника R1,
R2, R3, R4 и положаја потенциометра x.
b) Колико износи вредност појачања ако је положај потециометра на средини?
Познато је R1 = 1 kΩ, R2 = 5 kΩ i R3 = 100 Ω.
Сматрати да је операциони појачавач идеалан. Напајање је симетрично и
износи VCC = 15 V, -VCC = - 15 V.
R3

R1 R2

i R4
x

OP

0

Слика 17

Уведимо струје кроз гране кола и раздвојимо делове потенциометра.

R3

R1 R2 3
(1-x)R4

i
A
1 2 4
x R4
OP

0

Пошто је операциони појачавач идеалан, следи да су напони оба улаза једнаки,

односно да су оба улаза на маси.
На основу Омовог закона добијамо једначине за обележене струје:
𝒗𝟏 −𝒗А 𝒗А 𝒗А − 𝒗𝟎
𝒊𝟏 = , 𝒊𝟐 = , 𝒊𝟑 = и 𝒊𝟒 =
𝑹𝟏 𝑹𝟐 𝑹𝟑 + 𝑹𝟒 − 𝒙𝑹𝟒 𝒙𝑹𝟒
На основу струјног Кирхофовог закона следи
𝒗𝟏 −𝒗А 𝑹𝟐
𝒊𝟏 = 𝒊𝟐 → = → 𝒗А = − 𝒗
𝑹𝟏 𝑹𝟐 𝑹𝟏 𝟏
𝑹𝟐
𝒊𝟑 = − 𝒗
𝑹𝟏 ∙ (𝑹𝟑 + 𝑹𝟒 − 𝒙𝑹𝟒 ) 𝟏
Даље на основу струјног Кирхофовог закона следи:
𝒊𝟒 = 𝒊𝟐 − 𝒊𝟑

38
 𝒗А − 𝒗𝟎 𝒗𝟏 𝑹𝟐
= + 𝒗
𝒙𝑹𝟒 𝑹𝟏 𝑹𝟏 ∙ (𝑹𝟑 + 𝑹𝟒 − 𝒙𝑹𝟒 ) 𝟏
𝒙𝑹𝟒 𝑹𝟐
𝒗А − 𝒗𝟎 = (𝟏 + )𝒗
𝑹𝟏 𝑹𝟑 + 𝑹𝟒 − 𝒙𝑹𝟒 𝟏
𝒙𝑹𝟒 𝑹𝟐
𝒗𝟎 = 𝒗А − (𝟏 + )𝒗
𝑹𝟏 𝑹𝟑 + 𝑹𝟒 − 𝒙𝑹𝟒 𝟏
𝑹𝟐 𝒙𝑹𝟒 𝑹𝟐
𝒗𝟎 = − 𝒗𝟏 − (𝟏 + )𝒗
𝑹𝟏 𝑹𝟏 𝑹𝟑 + 𝑹𝟒 − 𝒙𝑹𝟒 𝟏
𝒗𝒐 𝑹𝟐 𝒙𝑹𝟒 𝑹𝟐
𝑨= =− − (𝟏 + )
𝒗𝟏 𝑹𝟏 𝑹𝟏 𝑹𝟑 + 𝑹𝟒 − 𝒙𝑹𝟒
𝟓𝒌 𝟎, 𝟓 ∙ 𝟏𝟎𝒌 𝟓𝒌
𝑨=− − (𝟏 + ) = −𝟏𝟒, 𝟎𝟗
𝟏𝒌 𝟏𝒌 𝟏𝟎𝟎 + 𝟏𝒌 − 𝟎, 𝟓 ∙ 𝟏𝟎𝒌

24. На слици 18 је приказан појачавач који има и напонску и струјну повратну

спрегу.
а) Одредити зависност излазног напона v0 (напон на отпорнику RL) од напона vi
и положаја клизача потенциометра x. Сматрати да су отпорности познате.
б) У ком опсегу се може мењати појачање појачавача Av= v0/ vi у зависности од
положаја клизача потенциометра x?
Познато је: R1 = 100 Ω, RL = 3 kΩ и P = 2 kΩ.
Сматрати да су операциони појачавачи идеални. Напајање је симетрично,
VCC=15V, -VCC = -15V.

i
OP

x
P
0
RL

R1

Слика 18
Уведимо струје кроз гране кола и раздвојимо делове потенциометра.

39

i
OP

x P (1-x)P 1
2 RL
0

R1 3

На основу Омовог закона добијамо једначине за обележене струје:

𝒗𝟎 𝒗𝟎
𝒊𝟏 = , 𝒊𝟐 =
𝑷 𝑹𝑳
На основу струјног Кирхофовог закона следи
𝒊𝟑 = 𝒊𝟏 + 𝒊𝟐
𝒗𝟎 𝒗𝟎 𝟏 𝟏
𝒊𝟑 = + = ( + ) 𝒗𝟎
𝑷 𝑹𝑳 𝑷 𝑹𝑳
На основу напонског Кирхофовог закона следи
𝑹𝟏 ∙ 𝒊𝟑 + 𝒙𝑷 ∙ 𝒊𝟏 = 𝒗𝒊
𝟏 𝟏 𝒗𝟎
𝑹𝟏 ∙ ( + ) 𝒗𝟎 + 𝒙𝑷 ∙ = 𝒗𝒊
𝑷 𝑹𝑳 𝑷
𝑹𝟏 𝑹𝟏
( + + 𝒙) 𝒗𝟎 = 𝒗𝒊
𝑷 𝑹𝑳
𝒗𝒐 𝟏
𝑨= =
𝒗𝟏 𝑹𝟏 + 𝑹𝟏 + 𝒙
𝑷 𝑹𝑳
𝟏
𝑨𝑽 |𝒙=𝟎 = = 𝟏𝟐
𝟏𝟎𝟎 𝟏𝟎𝟎
+ +𝟎
𝟐𝒌 𝟑𝒌
𝟏
𝑨𝑽 |𝒙=𝟏 = = 𝟎, 𝟗𝟐
𝟏𝟎𝟎 𝟏𝟎𝟎
+ +𝟏
𝟐𝒌 𝟑𝒌

40
25. За коло приказано на слици 19:
а) Одредити струје I1, I2, I3 и I4 у зависности од струје I.
б) Одредити напоне у тачкама 1, 2, 3 и 4 (V1, V2, V3 и V4) у зависности од RI.
Сматрати да је операциони појачавач идеалан. Напајање је симетрично и
износи VCC = 15 V, -VCC = - 15 V.

R 1
R/2 2 R/2 3 R/2 4

R R R
I I1 I2 I3 I4

OP

Слика 19

Пошто је операциони појачавач идеалан, следи да су напони оба улаза једнаки,

односно да су оба улаза на маси и да је улазна струја једнака нули.
На основу Омовог закона добијамо једначине за тражене струје и напоне:
𝑽𝟏 = 𝑽− − 𝑹 ∙ 𝑰 = −𝑹 ∙ 𝑰
𝑽𝟏 𝑹𝑰
𝑰𝟏 = − = =𝑰
𝑹 𝑹
𝑹
𝑽 𝟐 = 𝑽𝟏 − 𝟐 ∙ ∙ 𝑰 = −𝑹 ∙ 𝑰 − 𝑹 ∙ 𝑰 = −𝟐𝑹𝑰
𝟐
𝑽𝟐 𝟐𝑹𝑰
𝑰𝟐 = − = = 𝟐𝑰
𝑹 𝑹
𝑹
𝑽𝟑 = 𝑽𝟐 − 𝟒 ∙ ∙ 𝑰 = −𝟐 ∙ 𝑹 ∙ 𝑰 − 𝟐 ∙ 𝑹 ∙ 𝑰 = −𝟒𝑹𝑰
𝟐
𝑽𝟑 𝟒𝑹𝑰
𝑰𝟑 = − = = 𝟒𝑰
𝑹 𝑹
𝑹
𝑽𝟒 = 𝑽𝟑 − 𝟖 ∙ ∙ 𝑰 = −𝟒 ∙ 𝑹 ∙ 𝑰 − 𝟒 ∙ 𝑹 ∙ 𝑰 = −𝟖𝑹𝑰
𝟐
𝑽𝟒 − 𝑽𝟑
𝑰𝟒 = = −𝟖𝑰
𝑹/𝟐

41
 6. ДИОДЕ

Диода је полупроводничка компонента направљена на бази p-n споја, са две електроде

(анода и катода). Због специфичног усмерачког својства ове компоненте су нашле
примену у колима за регулацију напона и у исправљачким колима, за уобличавање
сигнала у дигиталним колима као и у оптоелектроници. Струјно-напонска
карактеристика диоде описује се следећом једначином:

𝒗𝑫
𝒊𝑫 = 𝑰𝑺 (𝒆𝑽𝑻 − 𝟏)

при чему је 𝑖𝐷 струја диоде у смеру од аноде до катоде, 𝑣𝐷 напон на крајевима диоде
(за усвојене позитивне смерове струје и напона), VT- термички напон, а IS инверзна
струја засићења диоде.

26. У колу са слике 20 статичке карактеристике диоде су познате и дате на

струјно-напонској каратеристици. Одредити: а) напон на диоди D2 означен са
V2, ако је VDD=10 V у случају да су струјно-напонске карактеристике свих
диода идентичне (𝑰𝒔 = 𝟎. 𝟏 𝝁𝑨), б) одредити вредност истог напона V2, ако је
инверзна струја сатурације диоде D2 једнака 𝑰𝑺𝟐 = 𝟎. 𝟓 𝑰𝑺.

iD

D1
BV=-20 V vD
+
IS VDD
V2 D2

D3

Слика 20

Поступак за решавање кола са диодама је следећи: обележе се референтни

смерови струја и напона на свакој диоди (𝑖𝐷 , 𝑣𝐷 ), зати, се oдреди које су диоде

42
директно, а које инверзно поларизоване. Узима се у обзир чињеница да струје у
колу диктирају оне диоде које су инверзно поларизоване.

iD1
D1 vD1
+
VDD
V2 D2 vD2
iD2
I V3
D3 vD3
iD3
IS

Слика 21

У приказаном колу (Слика 21) директно је поларизована диоде D1 (анода је

везана за позитиван крај напона VDD), а инверзно су поларизоване диоде D2 и D3.
Инверзно поларизоване диоде диктирају струју кроз коло тако да важи:

𝑖𝐷1 = 𝐼𝑆
𝑖𝐷2 = −𝐼𝑆
𝑖𝐷3 = −𝐼𝑆

Надаље користимо једначину струјно-напонске карактеристике диоде:

𝑣𝐷
𝑖𝐷 = 𝐼𝑆 (𝑒 𝑉𝑇 − 1)

одакле се може изразити напон на диоди:

𝑖𝐷
𝑣𝐷 = 𝑉𝑇 𝑙𝑛( + 1)
𝐼𝑆

Напон на диоди D1 се може изразити као:

𝑖𝐷1
𝑣𝐷1 = 𝑉𝑇 𝑙𝑛( + 1)
𝐼𝑆

Како је 𝑖𝐷1 = 𝐼𝑆 , добија се:

𝑖𝐷1 𝐼𝑆
𝑣𝐷1 = 𝑉𝑇 𝑙 𝑛 ( + 1) = 𝑉𝑇 𝑙 𝑛 ( + 1) = 𝑉𝑇 ln(2) = 0.017 𝑉
𝐼𝑆 𝐼𝑆

43
 Тражени напон V2 добија се из напонске контуре (Слика 21), узевши у обзир да
су напони на диодама D2 и D3 исти 𝑉2 = 𝑉3 (диоде имају идентичне
карактеристике и обе су инверзно поларизоване).

𝑉𝐷𝐷 − 𝑉2 − 𝑉3 − 𝑣𝐷1 = 0
𝑉𝐷𝐷 −𝑣𝐷1
𝑉2 = =4.991 V
2

Напони на диодама D2 и D3 износе:

𝑣𝐷2 = 𝑣𝐷3 = −𝑉2 = −4.991 𝑉

Радне тачке диода (Q1, Q2, Q3) се уцртавају на струјно напонској

карактеристици:

iD

BV=-20 V vD
Q1
Q2=Q3 IS

б) Карактеристика која одговара диоди D2 у инверзно поларизованом режиму је

приказана на слици 22:

44
 iD

BV=-20 V Q1 vD
Q2 IS2
Q3 IS

Слика 22

Kоло у овом случају преузима струју 𝐼𝑆2 , а струје диода се могу изразити преко
новоуспостављене струје:

𝑖𝐷1 = 𝐼𝑆2
𝑖𝐷2 = −𝐼𝑆2
𝑖𝐷3 = −𝐼𝑆2

Напон на диоди D1 се може изразити као:

𝑖𝐷1 𝐼𝑆2
𝑣𝐷1 = 𝑉𝑇 𝑙 𝑛 ( + 1) = 𝑉𝑇 𝑙 𝑛 ( + 1) = 10 𝑚𝑉
𝐼𝑆 𝐼𝑆

Напон на диоди D3 износи:

𝑖𝐷3 −𝐼𝑆2
𝑣𝐷3 = 𝑉𝑇 𝑙 𝑛 ( + 1) = 𝑉𝑇 𝑙 𝑛 ( + 1) = −17 𝑚𝑉
𝐼𝑆 𝐼𝑆

Напон на D2 добијамо из напонске контуре I:

𝑉𝐷𝐷 + 𝑣𝐷3 + 𝑣𝐷2 − 𝑣𝐷1 = 0

𝑣𝐷2 = −𝑉𝐷𝐷 + 𝑣𝐷1 -𝑣𝐷3 = −9.973 V

Тражени напон износи:

𝑉2 = −𝑣𝐷2 = 9.973 V

Радне тачке се уцртавају на струјно-напонској карактеристици (Слика 22).

.

45
 27. Инверзне струје сатурација диода са слике 23 су: 𝑰𝑺𝟏 = 𝑰𝑺𝟒 = 𝟐𝟎 µ𝑨, 𝑰𝑺𝟐 =
𝑰𝑺𝟑 = 𝟏𝟎 µ𝑨. Одредити напоне на свим диодама, ако је напон напајања
𝑽𝑫𝑫 = 𝟐𝟎 𝑽.

D2

D1 D4
D3

+
VDD

Слика 23
Најпре се обележе референтни смерови струје и напона на свим диодама (Слика 24) а
затим одреди тип поларизације за све диоде.

iD2
D2 vD2
vD1 vD4
iD1 iD4
1 II vD3
D1 iD3
D4
D3 IS4
I
+

VDD

Слика 24
Директно су поларизоване диоде D1 и D2, a инверзно диоде D3 и D4.
Грана кола са диодама D1 и D4 преузима струју инверзно поларизоване диоде D4, тако
да важи:
𝑖𝐷4 = −𝐼𝑆4
𝑖𝐷1 = 𝐼𝑆4

Напон на диоди D1 може се изразити као:

𝑖𝐷1 𝐼𝑆4
𝑣𝐷1 = 𝑉𝑇 𝑙 𝑛 ( + 1) = 𝑉𝑇 𝑙 𝑛 ( + 1) = 17 𝑚𝑉
𝐼𝑆1 𝐼𝑆

46
Једначина обележеног струјног чвора гласи:

𝑖𝐷1 + 𝑖𝐷3 = 𝑖𝐷2

Из једначине можемо изразити струју диоде D1:

𝑖𝐷1 = 𝑖𝐷2 − 𝑖𝐷3

Струје диода D2 и D3 можемо изразити преко математичке релације везе струје и

напона на диоди:
𝑣𝐷2 𝑣𝐷3
𝑖𝐷1 = 𝐼𝑆2 (𝑒 𝑉𝑇 − 1) − 𝐼𝑆3 (𝑒 𝑉𝑇 − 1)
𝑣𝐷2 𝑣𝐷3
𝑖𝐷1 = 𝐼𝑆2 𝑒 𝑉𝑇 − 𝐼𝑆2 − 𝐼𝑆3 𝑒 𝑉𝑇 − 𝐼𝑆3

Због једнакости струја 𝐼𝑆2 = 𝐼𝑆3 једначина се своди на:

𝑣𝐷2 𝑣𝐷3
𝑖𝐷1 = 𝐼𝑆2 (𝑒 𝑉𝑇 − 𝑒 𝑉𝑇 )

Из напонске контуре II (Слика 24), добијамо једначину везе напона на диодама D2 и D3:

𝑣𝐷2 + 𝑣𝐷3 = 0

Струје диоде D1 може се изразити:

𝑣𝐷2 −𝑣𝐷2
𝑖𝐷1 = 𝐼𝑆2 (𝑒 𝑉𝑇 − 𝑒 𝑉𝑇 )

За решавање трансцедентне једначине користимо Oјлеров образац:

𝑒 𝑥 − 𝑒 −𝑥
sinh(𝑥) =
2

одакле једначина добија облик:

𝑣𝐷2
𝑖𝐷1 = 2𝐼𝑆2 sinh( )
𝑉𝑇

𝑖𝐷1
𝑣𝐷2 = 𝑉𝑇 arcsinh ( ) = 0.022 𝑉
2𝐼𝑆2

Напон на диоди D3 износи:

𝑣𝐷3 = −𝑣𝐷2 = −0.022 𝑉

Напон на диоди D4 добијамо из напонске контуре I:

𝑣𝐷4 + 𝑣𝐷3 − 𝑣𝐷1 + 𝑉𝐷𝐷 = 0

47
 𝑣𝐷4 = −𝑣𝐷3 + 𝑣𝐷1 − 𝑉𝐷𝐷 = −9.961 𝑉

28. У колу са слике 25, одредити режим рада диода D1 и D2, ако је R1=10 kΩ и R2=5
kΩ. Диоде моделовати моделом идеалне диоде.
D1 R1
+10V -15V

D2

R2

Слика 25

Претпоставимо да обе диоде у укљученом ON стању

(𝒊𝑫 > 𝟎, 𝒗𝑫 = 𝟎):

D1
iD1 i1 R1
+10V - 15V
VD1
iD2
VD2
D2
R2

𝟏𝟎−(−𝟏𝟓𝑽)
𝒊𝟏 = 𝟏𝟎𝒌
= 𝟐, 𝟓 𝒎𝑨
𝟏𝟎
𝒊𝑫𝟐 = 𝟓𝒌 = 𝟐𝒎𝑨
𝒊𝑫𝟐 > 𝟎 => D2-ON

48
 Комбиновањем претходних једначина и СКЗ добијамо:

𝒊𝑫𝟏 = 𝒊𝟏 + 𝒊𝑫𝟐 = 𝟒. 𝟓 𝒎𝑨 => D1-ON

29. Претпостављајући да је диода са слике 26 идеална, најпре поједноставити коло

коришћењем Тевененове теореме и наћи вредности струје I и напона V.

9V

10 k

I
V

20 k 20 k

ET, RT

Слика 26

Претпоставимо да диодa води (𝒊𝑫 > 𝟎, 𝒗𝑫 = 𝟎) и применимо

Тевененову теорему:

𝟐𝟎𝒌
ЕТ = 𝟗𝑽 = 𝟔𝑽
𝟐𝟎𝒌 + 𝟏𝟎𝒌
𝟏𝟎𝒌 ∙ 𝟐𝟎𝒌
𝑹Т = = 𝟔. 𝟔𝟕𝒌Ω
𝟐𝟎𝒌 + 𝟏𝟎𝒌

I
RT
iD
V

ET
20 k
I

49
 Једначина из контуре I:
−𝑬𝑻 + 𝑰(𝑹𝑻 + 𝟐𝟎𝒌) = 𝟎

𝑬𝑻
𝑰= = 𝟎. 𝟐𝟐 𝒎𝑨
𝟐𝟎𝒌 + 𝑹𝑻

𝒊𝑫 = 𝑰 > 0 => диода је укључена

Омов закон за напон V:

𝑽 = 𝟐𝟎𝒌 ∙ 𝑰 = 𝟒. 𝟓 𝑽

30. У колу са слике 27 наћи и графички приказати излазни напон 𝒗𝒐 ако је улазни
напон 𝒗𝒊 = 𝟏𝟎 𝐬𝐢𝐧(𝒘𝒕). Статичка карактеристика Зенер диоде је позната и дата
на слици.

D
i R
1

o
VZ=-10 V
D

i
D
2
ZD VD=0.7 V
3
iD

Слика 27

За вредности улазног напона (10 V, -10 V, 5 V) се испитују у ком режиму рада диоде се налази
радна тачка диоде, коришћењем једначина из кола и линеарних сегмената струјно-напонске
карактеристике диоде које представљају могуће режиме. За режим 1, режим директно
поларизоване диоде важи: 𝑖𝐷 > 0, 𝑣𝐷 = 0, за режим 2, режим нулте струје важи:
𝑖𝐷 = 0, 𝑉𝑍 < 𝑣𝐷 < 𝑉𝐷 , а режим 3, представља режим инверзно поларизоване диоде, област
пробоја за коју важи: 𝑖𝐷 < 0, 𝑣𝐷 = 𝑉𝑍 .

50
 Једначине из кола

𝑽𝒊 − 𝑽𝒐
𝒊=
𝑹
𝒊𝑫 = −𝒊
𝑽𝑫 = −𝑽𝟎
𝑽𝒊 + 𝑽𝑫
𝒊𝑫 = −
𝑹

За Vi=-10V пп. режим 1

−10 + 0.7
𝑖𝐷 = −
𝑅
𝑖𝐷 > 0, 𝑽𝑫 = 𝟎. 𝟕𝑽 T

За Vi=5V пп. режим 2

𝑖𝐷 = 0 , 𝑽𝑫 = −𝑽𝒊
−𝟏𝟎𝑽 < 𝑽𝑫 < 𝟎. 𝟕𝑽 T

За Vi=10V пп. режим 3

𝟏𝟎−𝟏𝟎
𝒊𝑫 = − 𝑹 = 𝟎
𝑽𝑫 = −𝟏𝟎 𝑽 ⟹ граница режима 2 и 3

51
 ГРАФИЦИ

Vi
10

-10

Vo

0.7

-10

31. Одредити режиме рада диода 𝑫𝟏, 𝑫𝟐 и 𝑫𝟑 у колу са слике 28. Познато је:
𝒗𝒊𝟏 = 𝟏𝟎 𝑽, 𝒗𝒊𝟐 = 𝟓 𝑽, 𝒗𝒊𝟑 = 𝟎 𝑽, 𝒗𝒊𝟒 = −𝟓 𝑽, 𝑹𝟏 = 𝟑 𝒌𝜴, 𝑹𝟐 = 𝟕 𝒌𝜴 и 𝑹𝟑 = 𝟐. 𝟓 𝒌𝜴.
а) Карактеристике диода апроксимирати првoм апроксимацијом
(апроксимација идeaлнe диoдe),
б) Карактеристике диода апроксимирати другом апроксимацијом
(апроксимација са константним падом напона) у којој је 𝑽𝑫 = 𝟎. 𝟓 𝑽.

3

D3

1
4
D1 R1 R2 R3
D2

2

Слика 28

52

3
D3

D3
D3

D1
1
2
3

1 1
4
D1 D1 R1 D2 R2 1 2 2 R3
D2
D2

2

3
D3

D3
D3

D1
1
2
3

1 1
4
D1 D1 R1 D2 R2 1 2 2 R3
D2
D2

2

1) ПП#1 𝐷1⟶𝑜𝑛, 𝐷2⟶ 𝑜𝑛 и 𝐷3⟶ 𝑜𝑛

𝑣1 𝑣𝑖1 − 𝑣𝑖2 10 − 5
𝑖𝐷1 = = = = 1.7 𝑚𝐴 1.1
𝑅1 𝑅1 3𝑘
𝑣2 𝑣𝑖2 − 𝑣𝑖3 5 − 0
СКЗ 2: 𝑖1 = = = = 0.7 𝑚𝐴 1.2
𝑅2 𝑅2 7𝑘
𝑣3 𝑣𝑖3 − 𝑣𝑖4 0 − (−5)
𝑖2 = = = = 2 𝑚𝐴 1.3
𝑅3 𝑅3 2.5 𝑘
СКЗ 1: 𝑖𝐷2 = 𝑖𝐷1 − 𝑖1 = 1.7 − 0.7 = 1 𝑚𝐴 1.4
СКЗ 2: 𝑖𝐷3 = 𝑖2 − 𝑖1 = 2 − 0.7 = 1.3 𝑚𝐴 1.5
(𝟏. 𝟏) ⇒ 𝒊𝑫𝟏 > 0, (𝟏. 𝟒) ⇒ 𝒊𝑫𝟐 > 0, (𝟏. 𝟓) ⇒ 𝒊𝑫𝟑 > 0, ⟹ ПП#1 = 𝐓 1.6

3
D3

D3
D3

D1
1
2
3

1 1
4
D1 D1 R1 D2 R2 1 2 2 R3
D2
D2

2

2) ПП#1 𝐷1⟶𝑜𝑛, 𝐷2⟶ 𝑜𝑛 и 𝐷3⟶ 𝑜𝑛

𝑣1 (𝑣𝑖1 − 𝑉𝐷 ) − (𝑣𝑖2 + 𝑉𝐷 ) 10 − 0.5 − 5
𝑖𝐷1 = = = = 1.5 𝑚𝐴 1.1
𝑅1 𝑅1 3𝑘

53
 𝑣2 (𝑣𝑖2 + 𝑉𝐷 ) − (𝑣𝑖3 − 𝑉𝐷 ) 5 + 0.5 − 0 + 0.5
СКЗ 2: 𝑖1 = = = = 0.86 𝑚𝐴 1.2
𝑅2 𝑅2 7𝑘
𝑣3 (𝑣𝑖3 − 𝑉𝐷 ) − 𝑣𝑖4 0 − 0.5 − (−5)
𝑖2 = = = = 1.8 𝑚𝐴 1.3
𝑅3 𝑅3 2.5 𝑘
СКЗ 1: 𝑖𝐷2 = 𝑖𝐷1 − 𝑖1 = 1.5 − 0.86 = 0.64 𝑚𝐴 1.4
СКЗ 2: 𝑖𝐷3 = 𝑖2 − 𝑖1 = 1.8 − 0.86 = 0.94 𝑚𝐴 1.5
(𝟏. 𝟏) ⇒ 𝒊𝑫𝟏 > 0, (𝟏. 𝟒) ⇒ 𝒊𝑫𝟐 > 0, (𝟏. 𝟓) ⇒ 𝒊𝑫𝟑 > 0, ⟹ ПП#1 = 𝐓 1.6

54