42 Geometrija za informati£are

Primetimo da je kod parabole e = 1, tj. M F = d(M, d), pa iz Teoreme 2.3

dobijamo:

Posledica 2.1. Svaka ta£ka M parabole je jednako udaljena od ºiºe i od direk-

trise parabole.

O£igledno je da parabolu moºemo parametrizovati jedna£inom:

t2
x= , y = t, t ∈ R, (2.15)
2p
ali se za njenu parametrizaciju mogu koristiti i jedna£ine (D.4), (D.5) kosog
hica. Takože, pokaza¢emo kasnije da je svaka Bezijerova kriva drugog stepena
parabola (Teorema 8.1).

2.5 Opti£ke osobine

Zakon odbijanja svetlosti kaºe da se svetlost odbija od glatke povr²ine

tako da je upadni ugao zraka svetlosti jednak odbojnom uglu. Kada je povr²ina
od koje se svetlost odbija ravna (na primer obi£no ogledalo), tada je taj zakon
lako primeniti.

ogledalo zrak svetlosti

φ φ

Slika 26: Zakon odbijanja svetlosti

Ako je povr²ina od koje se svetlost odbija kriva, tada se upadni i odbojni

ugao zraka svetlosti mere u odnosu na tangentu na povr² u ta£ki udara svetlosti.

U ovom poglavlju bavimo se pitanjem: ’ta ako se svetlost odbija od konike?

Stoga nam je potrebna tehni£ka lema, £iji dokaz dajemo u Dodatku J.

Lema 2.1. Tangenta t parabole y 2 = 2px u ta£ki (x0 , y0 ) parabole data je

jedna£inom:
t : yy0 = p(x + x0 ). (2.16)

Sada moºemo da dokaºemo slede¢u teoremu:

Teorema 2.5. (Opti£ka osobina parabole) Svetlosni zrak koji izvire iz ºiºe
parabole odbija se od parabole paralelno njenoj osi.

Dokaz: Neka je svetlosni zrak koji ide iz ºiºe F ( p2 , 0) parabole udario u ta£ku
M (x0 , y0 ) parabole u kojoj je tangenta t data jedna£inom (2.16). Neka se taj
Opti£ke osobine 43

zrak odbio dalje u pravcu neke ta£ke R (videti Sliku 27). Presek ose parabole
(x-osa £ija je jedna£ina y = 0) i tangente t je ta£ka Q(−x0 , 0).

y t
d

M R

x
Q O F

Slika 27: Opti£ka osobina parabole

Prema zakonu odbijanja svetlosti:

∠(M R, t) = ∠(F M, t) = ∠F QM.

Zrak MR se odbija paralelno osi parabole (x-osi) ako i samo ako:

∠(M R, t) = ∠(QF, t) = ∠F QM,

tj. ako i samo ako ∠F M Q = ∠F QM , F M = F Q. Imamo da je:
tj. ako
p
F Q = F O + OQ = + x0 .
2
p
Po²to je direktrisa data jedna£inom d : x = − , a x-koordinata ta£ke M je x0
2
na osnovu Posledice 2.1 dobijamo:
p
F M = d(M, d) = x0 + .
2
Dakle, FQ = FM ²to je i trebalo dokazati. t
u
Ukoliko rotiramo parabolu oko njene ose dobijamo povr² koja se naziva
obrtni paraboloid i ima istu osu i ºiºu kao i polazna parabola. Svetlosni zraci
koji izlaze iz ºiºe paraboloida se odbijaju paralelno osi paraboloida.

Slika 28: Opti£ka osobina obrtnog paraboloida

44 Geometrija za informati£are

Ta opti£ka osobina tog paraboloida ima veliku primenu u optici i telekomu-

nikacijama. U formi paraboloida izmežu ostalog se prave:

• Paraboli£ke antene (svuda po zgradama oko nas), radari . . . U ovom slu-

£aju talasi dolaze paralelno osi paraboloida i odbijaju se ka ºiºi parabolo-
ida u kojoj se nalazi prijemnik. Primetimo da je ovde smer kretanja zraka
suprotan onome u tvrženju teoreme, ali je jasno da smer kretanja zraka
nije bitan.
• Farovi automobila, reektori . . . U ovom slu£aju izvor svetlosti je u ºiºi, a
snop svetlosti se odbija paralelno osi.
• Njutnovi teleskopi sadrºe u sebi paraboli£ko ogledalo koje fokusira para-
lelne zrake svetlosti koje se odbijaju od objekta koji posmatramo. Zraci
se dalje sistemom ogledala dovode do okulara i mi vidimo objekat.

Teorema 2.6. (Opti£ka osobina elipse) Svetlosni zrak koji izvire iz jedne
ºiºe elipse i odbija se od elipse, prolazi kroz drugu ºiºu elipse.

Dokaz: Razmatrajmo ta£ku M t u toj ta£ki. Neka je F20 ta£ka

elipse i tangentu
0
simetri£na ta£ki F2 u odnosu na tangentu t. Tada vaºi M F2 = M F2 , pa je zato:

2a = M F1 + M F2 = M F1 + M F20 . (2.17)

0
Primetimo da zbog simetrije u odnosu na t vaºi ∠(F2 M, t) = ∠(F2 M, t). Zato je
upadni ugao ∠(F1 M, t) jednak odbojnom ∠(F2 M, t) ako i samo ako je
∠(F20 M, t) = ∠(F1 M, t), tj. ako i samo ako su ta£ke F1 , M, F20 kolinearne (una-
krsni uglovi).

Pretpostavimo da ta£ke F1 , M, F20 nisu kolinearne i neka su N i T preseci

0
prave F1 F2 sa elipsom i tangentom t. Tada je:

F1 F20 = F1 N + N T + T F20 = N F1 + (N T + T F2 ) > N F1 + N F2 = 2a, (2.18)

gde smo koristili nejednakost trougla (zbir dve ivice trougla N T F2 je ve¢i od
tre¢e). Iz relacija (2.17) i (2.18) i nejednakosti trougla F1 F20 M sledi kontradik-
cija:

2a = M F1 + M F20 > F1 F20 > 2a.

Dakle, F1 , M, F20 su kolinearne i zrak svetlosti nakon odbijanja u ta£ki M

prolazi kroz drugu ºiºu. t
u

t
F20
T
M
N
t
F1 F2 F1 F2

Slika 29: Opti£ka osobina elipse i njen dokaz

Primedba 2.2. Prethodna osobina elipse se naziva i elipti£ki bilijar. Naime,

zamislimo bilijarski sto u obliku elipse, od kog se loptica savr²eno odbija. Ako
Krive drugog reda 45

lopticu postavimo u jednu ºiºu i pokrenemo, ona ¢e nakon odbijanja pro¢i kroz
drugu ºiºu, a zatim opet kroz prvu i tako unedogled (videti Sliku 29).

U narednoj teoremi formuli²emo opti£ku osobinu hiperbole, a dokaz ostavljamo

£itaocu za veºbu.

Teorema 2.7. (Opti£ka osobina hipebole) Svetlosni zrak koji izvire iz jedne
ºiºe hiperbole i odbija se od hiperbole, kolinearan je sa drugom ºiºom hiperbole.

T
x
F2 F1

Slika 30: Opti£ka osobina hiperbole

2
x2
Zadatak 2.8. Dokazati da je tangenta t elipse (hiperbole) a2 ± yb2 = 1 u njenoj
ta£ki (x0 , y0 ) data jedna£inom t : xx0 ± yy0 = 1.

2.6 Krive drugog reda

Neka su, kao i ranije, (x, y) koordinate u nekom ortonormiranom reperu

ravni pozitivne orijentacije. Primetimo da je kriva prvog reda u ravni data
polinomom po xiy najvi²e prvog stepena ax + by + c = 0, a to je prava.

Kriva drugog reda je skup ta£aka ravni £ije koordinate (x, y) zadovoljavaju
jedna£inu drugog stepena:

a11 x2 + 2a12 xy + a22 y 2 + 2a13 x + 2a23 y + a33 = 0. (2.19)

Koliko god prethodna jedna£ina izgledala komplikovano, moºe se pokazati da

ona geometrijski opisuje elipsu, hiperbolu, parabolu ili neku jednostavnu dege-
nerisanu krivu. Naime, izborom boljeg ortonormiranog repera Qf jedna£ina
nedegenerisane krive se moºe pojednostaviti i postati jedna od kanonskih jed-
na£ina o kojima je re£ u nastavku.

Proces nalaºenja tog boljeg repera, naziva se svoženje jedna£ine krive

na kanonski oblik izometrijskom transformacijom koordinata. On pred-
stavlja su²tinu Teoreme 2.8.

2.6.1 Svoženje krive drugog reda na kanonski oblik

Dokaºimo teoremu koja klasikuje krive drugog reda do na izometrijske

transformacije koordinata. Njen dokaz nam daje efektivan na£in za svoženje