УВОД

ТЕРМОДИНАМИКУ

(Како да натерамо ГАС да ради уместо НАС)

Zgodno je i ovo pročitati

I ovo odgledati
(Како да натерамо ГАС да ради уместо НАС)
(Како да натерамо ГАС да ради уместо НАС)
Да се подсетимо!

• Унутрашња енергија неког тела једнака је збиру

свих облика енергије његових честица и може се
мењати вршењем рада или топлотном разменом са
околином.
• Промену унутрашње енергије при топлотној
размени изражавамо количином топлоте коју
означавамо са Q.
• Специфична топлота бројно је једнака количини
топлоте потребној да се једном киограму неке
супстенце промени темпераура за један келвин
Q J
c c 
m  T kg  K
Да се подсетимо!

• Унутрашња енергија идеалног гаса једнака је

збиру кинетичких енергија његових честица пошто
остале облике енергије можемо занемарити.

3 3 3
U  NEksr  N kbT  nN A k BT  nRT
2 2 2
Да се подсетимо!

Мерење количине топлоте која се размени у неком

процесу врши се у калориметрима, посудама које су
добро термички изоловане од околине.

У оваквим условима количина топлоте коју једно

тело преда једнака је количини топлоте коју друго
тело прими.

Q1  Q2
Односно

m1c1 t1  t s   m2c2 t s  t2 

Где су m1, c1, и t1 маса, топлотни капацитет (специфична
топлота) и температура пре размене топлоте првог тела
m2, c2, и t2 маса, топлотни капацитет (специфична
топлота) и температура пре размене топлоте другог тела,
а ts температура оба тела након размне топлоте.
Toplotni kapacitet je osobina supstance.
Svaki materijal ima svoj toplotni kapacitet.

Kod gasova je malo drugačije.

Prvo, definiše se molarni toplotni kapacitet-
Molarni toplotni kapacitet je brojno jednak količini
toplote koja je potrebna da se mednom lolu gasa poveća
temeperatura za jedan kelvin.

Q J
C C  
n  T mol  K
Kog gasova, toplotni kapaciteti su definisani u odnosu na:
• vrstu gasa, konkretno – broj atoma u jednom molekulu jednog
gasa, i
• vrstu izoprocesa u kojem se toplota predaje gasu

Bez izvođenja, vrednosti za specifični toplotni kapacitet

jednoatomskog i dvoatomskog gasa, za izobarski i izohorski proces su:

Jednoatnomski Dvoatomski

5 7
Cp  R Cp  R
2
2
3 5
CV  R CV  R
2 2

Za radoznale teorijske fizičare

 З ИМ
РЕМ ЗЕ

 Претварање топлоте у рад је могуће;

 Промена унутрашње енергије може се извести на два начина: вршењем
рада и топлоном разменом;

 Ове три величине повезује закон одржања енергије у облику:

Q=A+U
(количина топлоте предата гасу може се утрошити на промену
унутрашнје енергије или вршење рада)

познатом као ПРВИ ПРИНЦИП ТЕРМОДИНАМИКЕ.

 Први принцип има једну још познатију формулацију:

НЕМОГУЋЕ ЈЕ НАПРАВИТИ ПЕРПЕТУМ МОБИЛЕ ПРВЕ ВРСТЕ.

Гас врши рад када се шири
Више о томе на линку

Posebno je interesantno videti šta se dešava sa

gasovima u izoprocesima u kojima dobijaju ili daju
toplotu.
Izohorski proces
V=Const

Gas se ne širi pa samim tim i ne vrši rad. Sva toplota koju gas
dobije utroši se na povećanje unutrašnje energije.
p

V=0
A=0
Q=U

Q=nCv

V
Izobarski proces
p=Const
Gas se širi I povećava mu se temperatura, tako da toplota
ide delimično na vršenje rada, a delimično na povećanje
unutrašnje energije
p
Q=U+pV
Q=nCp

A = p V

V
Izotermski proces
T=Const
Na račun dobijene toplote gas se širi, a pošto nema promene temperature nema ni
promene unutrašnje energije. Rad se može očitati sa grafika kao površina ispod linije
grafika (izoterme), slično kao pređeni put na grafilu brzine od vremena!
p

T=0
U=0
Q=A

V
 Adijabatski proces
Nema razmene toplote
Q=0

Q0  A  U

Rad se vrši na račun smanjenja unutrašnje energije, ili se

unutrašnja energija povećava radom neke spoljašnje sile (čiji je
rad formalno negativan)
 Adijabatski proces
Q=0

pV = const


pV = const


V
 Adijabatski proces
Q=0

p
Pri sabijanju gasa temperatura RASTE!

T=const

Pri širenju gasa temperatura OPADA!

V
 Adijabatski proces
Q=0

p
Pri adijabatskom sabijanju MI
vršimo veći rad nego pri T=const !

Pri adijabatskom širenju GAS

vrši manji rad nego pri T=const !

T=const