GORIVA

ENERGIJA
•Već više od sto godina potrošnja energije eksponencijalno raste
•U XIX veku
– učešće uglja je u svetskoj potrošnji energije iznosilo 95%,
– a nafte svega 5%
•Sto godina kasnije
– ugalj učestvuje sa svega 35%,
– nafta sa čitavih 42%,
– prirodni gas sa 21%, a ostatak od 2% predstavlja hidro i
nuklearna energija

•Struktura potrošnje energije u svetu za poslednjih petnaestak godina

pokazuje da konvencionalna goriva učestvuju sa oko 85%, pri čemu
nafta predstavlja glavni izvor energije učestvujući u ukupnoj potrošnji
sa oko 40%, ugalj sa oko 26%, a prirodni gas sa oko 21%
•Poslednjih godina udeo gasa u svetskoj potrošnji sve više raste u
odnosu na naftu i ugalj
 PRIMARNI IZVORI ENERGIJE I NJIHOVE REZERVE
• Primarni izvori energije se nalaze u prirodi
• Samo neki od njih mogu se koristiti u svom prirodnom obliku
• Primarni izvori energije dele se na:
– konvencionalne i nekonvencionalne izvore energije (s obzirom na
nivo korišćenja) i
– neobnovljive i obnovljive izvore energije (s obzirom na prirodu
obnovljivosti)
• U konvencionalne izvore energije spadaju: drvo, ugalj, sirova nafta,
prirodni gas, vodne snage (hidropotencijal) i nuklearna goriva (uran i torijum).
• U nekonvencionalne izvore energije spadaju: energija zračenja Sunca,
geotermalna energija, energija vetra, energija mora, energija fuzije lakih
atoma i dr
 Obnovljivi izvori energije su: zračenje Sunca, hidro energija, energija vetra,
plime i oseke, talasa mora
 Neobnovljivi (iscrpljivi) izvori energije su: sva fosilna goriva (ugalj, nafta,
prirodni gas, uljni škriljci, bituminozni peskovi), nuklearna goriva i
geotermalna energija
 Rezerve nafte, prirodnog gasa i uglja u svetu

Rezerve nafte u svetu Rezerve prirodnog gasa u svetu

OECD - the
Organisation
for Economic
Co-operation
Rezerve
and
uglja u
Development
Organizacija za svetu
ekonomsku
saradnju i
razvoj
 Rezerve nafte, prirodnog gasa i uglja

• Oko 3/4 rezervi nafte u svetu nalazi se u zemljama OPEC-a

(Organisation of Petroleum Exporting Countries)
• Više od 2/3 rezervi prirodnog gasa u svetu rezervi nalaze se u bivšem
Sovjetskom Savezu i zemljama Bliskog Istoka
• Najveće rezerve uglja nalaze se u Kini, Severnoj Americi i Rusiji

 Vreme mogućeg korišćenja određenih energija procenjuje se:

– za naftu oko 40-60 godina
– za prirodni gas oko 60 godina i
– za ugalj od 200-1000 godina

• S obzirom na ograničene rezerve fosilnih goriva, sve se više razmišlja o

korišćenju gorivih škriljaca i uljnih peščara čije su rezerve jako velike
Računa se, da bi se preradom gorivih škriljaca i uljnih peščara dobila
tri puta veća količina nafte od sadašnjih raspoloživih rezervi nafte
 Rezerve nafte, prirodnog gasa i uglja kod nas

• Naša zemlja raspolaže relativno malim rezervama uglja, nafte i

prirodnog gasa

• Osnovu naših ugljeva čine ligniti sa oko 90% i mrki ugljevi sa

oko 10%. Kamenih ugljeva ima vrlo malo oko 0,5%
Nalazišta uglja u našoj zemlji su: Kolubara, Kostolac, Kosovo i
Metohija, Resavsko-Moravski rudnici, Ibarski rudnici i dr
• Proizvodnja uglja u našoj zemlji zadovoljava domaće potrebe i
grubo se može poistovetiti sa potrošnjom

• Nalazišta nafte u našoj zemlji su u Vojvođanskom basenu

• Proizvodnja nafte i prirodnog gasa zadovoljava svega oko 25%
naših potreba
 GORIVA
Goriva su materije koje procesom sagorevanja oslobađaju određenu
količinu energije
• Da bi jedna goriva materija mogla da se koristi kao industrijsko gorivo
potrebno je:
 da procesom sagorevanja proizvodi znatnu količinu toplote u
kratkom vremenskom razmaku
 da se u prirodi nalazi u dovoljnim količinama i da je njena
eksploatacija relativno laka i ekonomična
 da u sebi ne sadrži veliku količinu negorivih materija - balasta
 da je bezbedna s obzirom na pojavu požara i eksplozije u uslovima
skladištenja, transporta i rukovanja
 da je cena proizvedene količine toplote ekonomična i prihvatljiva

PODELA GORIVA
Podela goriva vrši se prema agregatnom stanju i prema načinu dobijanja
 Prema agregatnom stanju goriva se dele na: čvrsta, tečna i gasovita
 Prema načinu dobijanja na: prirodna i prerađena
Prirodna goriva se nalaze u prirodi i mogu se koristiti već posle
odstranjivanja grubih primesa
 Opšta podela goriva
Prema Prema stepenu prerade
agregatnom Prirodna goriva Prerađena goriva
stanju

drvo, treset, ugljevi (ligniti,

drveni ugalj, briketi,
Čvrsto mrki, kameni, antraciti), gorivi
polukoks, koks i dr.
uljni škriljci, uljni peščari

benzin, petroleum, dizel-

Tečno nafta motorno gorivo, mazut,
alkoholi, ter i dr.

rafinerijski, destilacioni,
Gasovito prirodni zemni gas
generatorski, biogas i dr.
 SASTAV GORIVA
ELEMENTARNA ANALIZA GORIVA
• U cilju ocene mogućnosti primene goriva, potrebno je ispitati i detaljno
upoznati njegov sastav i osobine
• Sastav goriva određuje se elementarnom analizom
• Osobine važne za primenu određuju se tehničkom analizom

ELEMENTARNA ANALIZA GORIVA

Goriva se sastoje iz gorivog dela i negorivog dela - balasta
U sastav svih goriva ulaze tri goriva elementa: ugljenik, vodonik i sumpor
Kiseonik i azot koji ulaze u sastav goriva čine unutrašnji balast
Mineralne primese i voda (negorivi deo) čine tzv spoljni balast
Sastav goriva može se predstaviti relacijom
gC+gH+gS+gO+gN+gW+gA=1
g - maseno učešće pojedinih elemenata u gorivu (ugljenika, vodonika,
sumpora, kiseonika, azota, W-vlage, A-mineralnih primesa)
Sastav goriva može se dati i u obliku: C+H+S+O+N+W+A=100%
 Elementarna analiza goriva – C, H, O, N
• Ugljenik čini najvažniju komponentu goriva, u gorivima ga ima najviše. Njegovim
sagorevanjem nastaje najveći deo toplote koju gorivo oslobađa
Ugljenik se u gorivima nalazi u slobodnom i vezanom stanju
Ulazi u sastav složenih organskih jedinjenja vezan sa H, O, N i S
Sagorevanjem 1kg ugljenika oslobađa se količina toplote od 33,8MJ
• Vodonik predstavlja drugu po važnosti gorivu komponentu. Vodonik u gorivima
može biti vezan kod čvrstih, tečnih i gasovitih goriva, i čist u gasovitim gorivima
Sagorevanje 1kg vodonika razvija se čak 142MJ toplote, tj. 4,2 puta više oslobođene
toplote nego kod ugljenika.
• Kiseonik nije gorivi element, ali pomaže i omogućava sagorevanje
U gorivima se javlja vezan sa drugim elementima, sem u gasovitim gde se nalazi i u
slobodnom stanju (u manjim količinama)
Visok sadržaj kiseonika nalazi se u drvetu, tresetu i mladim mrkim ugljevima, dok je
znatno manji kod starijih ugljeva
Kod tečnih goriva ga praktično nema
Kiseonik čini unutrašnji balast, jer zauzima mesto gorivim elementima
• Azot se u gorivima javlja u sastavu složenih organskih jedinjenja
• U čvrstim i tečnim gorivima ga ima veoma malo (0-2%), kod gasovitih goriva ga može
biti daleko više. U procesima sagorevanja azot se ponaša kao inertan
Zajedno sa kiseonikom čini unutrašnji balast
 Elementarna analiza goriva – S

• Sumpor se u gorivima javlja u vidu gorivog i negorivog

Negorivi sumpor (u obliku sulfata gvožđa, kalcijuma i dr.)
tokom sagorevanja prelazi u pepeo i ne utiče na svojstva
goriva
Gorivi sumpor se javlja kao organski (u okviru složenih
organskih jedinjenja) i piritni FeS2
• Prisustvo sumpora u gorivima je krajnje nepoželjno. Pri
sagorevanju sumpora dolazi do nastajanja SO2 i SO3, koji u
prisustvu vode obrazuju sumporastu i sumpornu kiselinu -
uzrok nastajanja kiselih kiša
• Količina S u čvrstim gorivima ide i preko 8%, a kod tečnih
goriva do 5%
 Elementarna analiza goriva
Mineralne primese i pepeo
Mineralne primese i pepeo sadrže sve vrste goriva, osim gasovitih i
najlakših frakcija prerade nafte.One su štetne iz više razloga:
• smanjuju udeo gorivih materija u gorivu;
• otežavaju sagorevanje i izazivaju gubitak toplote;
• povećavaju troškove održavanja postrojenja; i
• povećavaju troškove transporta goriva.
Sadržaj mineralnih materija u gorivima se menja, od nekoliko procenata
kod težih tečnih goriva, do nekoliko desetina procenata kod čvrstih goriva
(drvo 1-2%, ugljevi oko 30%, gorivi škriljci do 90%).
Ispitivanjem je utvrđeno da se 95-98% svih mineralnih primesa sastoji iz:
• silikata, uglavnom alumosilikata (gline i škriljci)
• sulfida, preovlađuje sulfid gvožđa-pirit FeS2 i
• karbonata kalcijuma, magnezijuma i donekle gvožđa.
U procesu sagorevanja mineralne primese trpe niz složenih promena,
razlažu se i delimično oksidišu, stvarajući ostatak – pepeo
U sastavu pepela nalazi se niz oksida: kalcijuma (CaO), magnezijuma
(MgO), natrijuma (Na2O), kalijuma (K2O), silicijuma (SiO2), gvožđa (FeO,
FeO2), aluminijuma (Al2O3) i drugih
 Elementarna analiza goriva - vlaga
• Vlaga zajedno sa mineralnim materijama čini spoljni balast i kao takva je
nepoželjna. Ona umanjuje toplotnu moć goriva, jer se na njeno isparavanje
troši deo toplote nastale sagorevanjem
• Javlja se uglavnom u čvrstim gorivima (kod treseta do 80%, kod ugljeva do
60%. U tečnim gorivima javlja se samo u težim frakcijama dobijenim preradom
nafte - npr. mazutu (dozvoljen sadržaj sa primesama je do 2%).
• U čvrstim gorivima se javlja u tri oblika, kao: gruba, higroskopna i
konstituciona vlaga
Gruba vlaga (spoljašnja, površinska, slobodna) rezultat je kvašenja goriva
vlagom iz atmosfere pri dobijanju, transportu i skladištenju goriva
Higroskopna vlaga (unutrašnja, kapilarna) nalazi se u porama čvrstog goriva
Konstituciona vlaga predstavlja hemijski vezanu vodu u sastavu samog
goriva - najčešće u obliku kristalne vode
• U tehničkim proračnima zanemaruje se sadržaj konstitucione vlage, ukupna
vlaga predstavlja se zbirom grube i higroskopne vlage:
Wu=WG+WH, (%)
 Shematski prikaz grube, higroskopne i
konstitucione vlage

Shematski prikaz grube, higroskopne i konstitucione vlage

 TEHNIČKA ANALIZA GORIVA
• Tehničkom analizom određuju se osobine goriva važne za njegovu
primenu
• Tehnička analiza zasniva se na termičkom razlaganju mase goriva, pri
čemu se dobijaju isparljive i neisparljive materije u kojima imamo gorive i
negorive komponente

• Tehničkom analizom goriva određuje se:

– sadržaj grube i higroskopne vlage (negorive isparljive materije)
– sadržaj gorivih isparljivih materija-volatila (isparljivi ugljenik i
vodonik međusobno povezani u ugljovodonike)
– sadržaj mineralnih primesa (negorive neisparljive materije)
– sadržaj koksnog ostatka (gorive i negorive neisparljive materije)

• Tehničkom analizom određuje se i: toplotna moć, ponašanje pepela na

povišenim temperaturama (topljivost pepela), dužina i boja plamena,
izgled i struktura koksnog ostatka i dr.
 ČVRSTA GORIVA
• Čvrsta goriva se dele na
– prirodna i
– prerađena

Prirodna čvrsta goriva obuhvataju: obnovljiva i neobnovljiva goriva

 Obnovljiva čvrsta goriva su goriva koja stalno nastaju, odnosno koja su
praktično neiscrpna. Njihovim sagorevanjem dobijaju se male količine
toplote. Obnovljiva čvrsta goriva su: drvo i ostaci prerade (grane, iver,
strugotina itd.), biljne materije i ostaci (slama, šaša, pleva, kora itd.)

 Neobnovljiva prirodna čvrsta goriva nastala su preobražajem

obnovljivih čvrstih goriva ili ostataka živih organizama (u manjoj meri).
Njihovo nastajanje je izuzetno dugo trajalo. Ova goriva se praktično ne
obnavljaju, a njihove rezerve su iscrpive. Neobnovljiva čvrsta goriva su:
treset, sve vrste ugljeva i gorivi škriljci.
 UGALJ
• Poreklo ugljeva potiče od biljne pramaterije i samo delom od ostataka živih
organizama (organska teorija Gimbel-a sa kraja 19 veka).
• Zavisno od početne pramaterije ugljeve delimo na: humusne, sapropelne
i liptobiolitne
• Humusni ugljevi prestavljaju ugljeve čija je pramaterija biljna
• Sapropelni ugljevi predstavljaju ugljeve čija pramaterija potiče od
ostataka živih organizama - organskog mulja (sapros-truo, pelos-mulj)
• Liptobiolitni ugljevi prestavljaju ugljeve nastale od voskova i smola
 Humusni ugljevi čine najrasprostranjeniju grupu ugljeva

 Antraciti - najstarije vrste ugljeva nastali su u periodu devona - pre oko

450 miliona godina
 Kameni ugljevi su nastali u periodu karbona (koji je po uglju i dobio
ime) pre oko 380 miliona godina
 Mrki ugljevi u periodu krede, a najvećim delom u tercijaru ("doba
mrkog uglja") pre 1 do 60 miliona godina
 Ligniti su nastali pre nekoliko miliona godina
 Treset je nastao pre oko milon godina.
 TRESET
• Treset prestavlja prvu fazu transformacije biljne materije
Prema stepenu izvršene transformacije može biti: vlaknaste, zemljaste i
smolaste strukture. Sa stepenom transformacije raste i kvalitet treseta
Javlja se u močvarnim predelima
• U sastav organske mase treseta ulaze:
– ugljenik (53-60%)
– vodonik (4,5-6,5%)
– kiseonik (30-40%)
– azot (1,5-3%) i
– sumpor do 0,3%
Sadržaj pepela je od 3-12%, pri čemu je pepeo lako topljiv, što predstavlja
teškoću pri njegovom korišćenju
Sadržaj vlage kreće se 80-95%. Donja toplotna moć je 5,7-11,6MJ/kg
• Treset se lako pali i gori dugim plamenom. Sklon je samozapaljenju pri
ležanju na skladištu. Zbog male toplotne moći i čvrstoće, koristi se
najčešće na mestu dobijanja, kao i za dobijanje briketa
• Najvećim rezervama treseta u svetu raspolaže Rusija, gde se široko koristi
 MRKI UGLJEVI
• Imaju veći stepen ugljenisanja u odnosu na treset
• Tamnije su boje, poseduju veću gustinu i manje su higroskopni
• U zavisnosti od strukture, stepena ugljenisanja i osobina, mrki ugljevi se dele
na: lignite, zemljaste i smolaste mrke ugljeve
• Ligniti su najmlađi mrki ugljevi i pretrpeli su najmanje promene u odnosu na
biljnu pramateriju
Svetlo mrke boje su sa izraženom drvenastom strukturom.
• Smolasti mrki ugljevi prestavljaju produkt duboke transformacije biljne
pramaterije, izrazito su crne boje i poseduju veću gustinu
• Zemljasti mrki ugljevi - po svojim osobinama između lignita i smolastih mu.
• U organskoj masi mrkih ugljeva nalazi se: 65-75%C, 5-6%H, 17-28% (O+N) i
do 5%S. Sadržaj vlage kreće se od 20-55%, a pepela od 7-45%
Donja toplotna moć je veoma mala usled velikog sadržaja balasta (vlage i
mineralnih primesa) i iznosi od 6,3-16,8MJ/kg
Toplotno su nepostojani, male su tvrdoće i čvrstoće. Skloni su promenama pri
ležanju na skladištu (sitne se), skloni su oksidaciji i samozapaljenju
• Mrki ugljevi se pretežno koriste za sagorevanje u velikim
termoenergetskim postrojenjima u sprašenom stanju. Koriste se i za
preradu u plemenitija čvrsta goriva (brikete i polukoks) ili u gasovita goriva.
 KAMENI UGLJEVI
• Kameni ugljevi prestavljaju proizvod skoro potpune transformacije
početne pramaterije
• Za razliku od mrkih ugljeva oni sadrže više ugljenika (75-90%C), a
manje vodonika i kiseonika (4-6%H, 2-28%O)
Sadržaj sumpora se kreće do 5%, vlage od 3-15%, a pepela 10-20%
Donja toplotna moć im je od 20,9-26,3MJ/kg
• Manje su higroskopni, a poseduju veću gustinu i čvrstoću.
Hemijski su stabilniji
• Neznatno menjaju osobine pri ležanju na skladištu

ANTRACITI
 Antraciti predstavljaju ugljeve kod kojih je proces ugljenisanja
praktično završen
 Zbog toga se u organskoj masi antracita nalazi čak do 97%C
 Sadržaj vlage je oko 6%, a pepela od 8-20%. Teško se pale i gore
plavičastim plamenom. Donja toplotna moć im je od 21,1-27,7MJ/kg
 U poređenju sa kamenim ugljevima antraciti poseduju još veću
gustinu, manje su higroskopni
 GORIVI ŠKRILJCI
• Gorivi škjriljci su se obrazovali od organskog mulja, nastalog
raspadanjem biljnih i životinjskih organizama (planktona) stajaćih voda.
Dobijena organska masa se mešala sa velikom količinom mineralnih
materija, postajala sve gušća i transformisala se u stenu prožetu
organskom masom
• Mineralne materije gorivih škriljaca čine: krečnjaci, glina i pesak
Sadržaj mineralnih materija je do 70%, a vlage do 20%
U organskoj masi gorivih škriljaca, kao i u nafti, nalazi se visok sadržaj
vodonika do 9,5%. Ovo uslovljava veliku količinu gorivih isparljivih materija
do 80%. Sadržaj ugljenika u organskoj masi iznosi 70%, a sumpora do
4,5%. Usled velike količine balasta donja toplotna moć gorivih škriljaca
iznosi svega 5,9-10,0MJ/kg.
• Gorivi škriljci koriste se ili za masovnu proizvodnju električne energije u
termoelektranama ili se prerađuju u gasovita i tečna goriva. Dve
termoelektrane snage po 1600MW izrađene su u Estoniji sa gorivim škri
ljcima kao gorivom.
• Sagorevanjem gorivih škriljaca ostaje mnogo pepela
Nizak je stepen iskorišćenja i visoki su troškovi transporta pepela
 DOMAĆI UGLJEVI
• Osnovu naših ugljeva čine ligniti sa oko 90% i mrki ugljevi sa oko 10%.
Kamenih ugljeva ima u nedovoljnim količinama oko 0,5%
Vrsta uglja Ukupna vlaga Donja toplotna Isparljive
moć materije
% MJ/kg %
Lignit iznad 40 23-25 -
Mrko-lignitski ugalj 30-40 25-26 -
Mrki ugalj 10-30 26-30 -
Kameni ugalj ispod 10 iznad 29,7 ispod 40

Ligniti
 Naši ligniti su humusni ugljevi
 Najčešće se nalaze na malim dubinama, od nekoliko metara do nekoliko desetina
metara, eksploatišu se površinskom eksploatacijom.
 Sadrže 60-65%C, 4-6%H, 20-30%(O+N), vlage 40-60%, pepela 7-18%
 Sagorevaju dugim čađavim plamenom crveno-žute boje. Donja toplotna moć zbog
velikog sadržaja balasta je mala i iznosi 5,2-5,9MJ/kg
 Veoma su nepostojani na skladištu i skloni su samozapaljenju
 Uglavnom se koriste za sagorevanje u kotlovima velikih termoelektrana -
sagorevanjem u sprašenom stanju
Ili se lignit prevodi u gasovita goriva raznim tehnološkim postupcima.
 Nalazišta lignita: Kostolac, Kosovo i Metohija, Kolubara, Despotovački rudnici
 Mrki ugljevi
• Rudnici mrkolignitskog uglja u Srbiji su:
Soko, Manasija i Štavalj
• Naši mrki ugljevi su pretežno humusno-sapropelni ugljevi
• Elementarni sastav je promenljiv i kreće se u granicama: 65-
75%C, 4-6%H, 15-27%(O+N), 2-10%S, vlage 3-20%, pepela
10-30%
• Donja toplotna moć je od 14,7-18,2MJ/kg
• Pri ležanju na skladištu nepostojani su, oksidišu i skloni su
samozapaljenju. Lako se pale i brzo sagorevaju dugim žutim
do svetlocrvenim čađavim plamenom
• Koriste se za sagorevanje u ložištima kotlova i peći, za
preradu u gasovita goriva, za preradu suvom destilacijom itd.
• Nalazišta mrkih ugljeva u Srbiji su: Resavsko-Moravski
rudnici, Bogovina, Soko
 Kameni ugljevi i gorivi škriljci

Kameni ugljevi
• Naši kameni ugljevi sadrže: 76-97%C, 1,5-5,5%H, 2-10%
(O+N), 1-6%S, vlage 2-6%
• Poseduju veliku količinu mineralnih primesa, koje u nekim
slučajevima prelaze i 30%, pepeo im je lako topljiv
• Sadržaj sumpora je visok, što otežava njihovu primenu
• Nalazišta kamenih ugljeva u našoj zemlji su: Ibarski rudnici
Gorivi škriljci
• Rezerve gorivih škriljaca u našoj zemlji nisu do sada bliže
utvrđene. Rasprostranjenost gorivih škriljaca u Srbiji zahvata:
Niški, Vranjski, Kuršumlijski, Trstenički, Valjevsko-Mionički i
najbolje istražen Aleksinački basen
• U sastavu Aleksinačkih škriljaca ima 32% organske
materije, 65% mineralnih primesa i 3% vlage
 POSTUPCI PRIPREME UGLJA
• Da bi se ugalj efikasno i racionalno mogao koristiti, potrebno ga je pre
upotrebe na odgovarajući način pripremiti. Priprema uglja se sastoji u:
– odstranjivanju grubih mehaničkih primesa
– usitnjavanju
– prosejavanju i razdvajanju po veličini i
– delimičnom oslobađanju od vlage

Oslobađanje uglja od grubih mehaničkih primesa

• Postupci odstranjivanja grubih mehaničkih nečistoća i vlage, kao i grubo
drobljenje obično se izvode po vađenju uglja, a ostali procesi izvode se
zavisno od namene
• Oslobađanje uglja od grubih mehaničkih primesa je jedna od
osnovnih mera koje omogućuju poboljšanje kvaliteta uglja.
Odstranjivanje mineralnih primesa iz uglja vrši se separatorima
• Prema načinu delovanja separatori se dele na gravitacione i
centrifugalne.
 Usitnjavanje uglja
• Usitnjavanje uglja je proces smanjivanja veličine komada uglja do
granulacije neophodne za dalju upotrebu. U praksi se razlikuju:
• drobljenje i
• mlevenje

• Drobljenje je proces usitnjavanja u kome se veličina komada, od

najvećih (oko 1500mm), svodi na željenu meru. Pri tome se razlikuju:
krupno drobljenje (do veličine zrna 100-200mm), srednje (od 25-
80mm) i sitno drobljenje (od 3-25mm)
Drobljenje uglja vrši se u drobilicama, koje mogu biti: čeljusne,
valjkaste i udarne
Čeljusne drobilice koriste se uglavnom za krupno i srednje
drobljenje, valjkaste za srednje i sitno drobljenje, a udarne za sitno
drobljenje pa čak i grubo mevenje

• U procesima mlevenja veličina prethodno usitnjenog materijala svodi se

na još manju meru. Razlikuje se grubo mlevenje sa veličinom zrna
većom od 0,5mm i fino mlevenje sa veličinom zrna manjom od 0,5mm
 Prosejavanje i razdvajanje po veličini
Delimično ostranjivanje vlage
• Prosejavanje i razdvajanje po veličini vrši se u cilju dobijanja
komada određene veličine, potrebne za odgovarajuću namenu.
Prosejavanje se vrši kroz sita različitog oblika i veličine (rešetke,
rešeta, sita i dr.)

• Delimično ostranjivanje vlage iz uglja može se vršiti:

– prirodnim sušenjem
– dreniranjem
– centrifugiranjem i
– filtriranjem
Dreniranje se koristi kod deponovanog uglja u bunkerima, na
nepomičnim rešetkama, na skladištu itd
• Kod svih postupaka odstranjuje se dobar deo grube vlage
Zavisno od namene uglja odstranjivanje vlage može se vršiti i u
sušnicama
 OBLASTI PRIMENE UGLJA
• Zavisno od sastava i osobina ugalj se može koristi:
– za sagorevanje u ložištima i
– za preradu u kvalitetnija čvrsta, tečna ili gasovita goriva

• Pri preradi uglja razlikuje se:

 primarna prerada (neznatno ili se uopšte ne menja sastav početne
mase) i
 sekundarna prerada (kojom se suštinski menja sastav goriva)

 Primarni procesi prerade uglja su: mlevenje i briketiranje

 Sekundarni procesi prerade uglja su:
 suva destilacija i duboko sušenje (procesi dobijanja čvrstih goriva) i
 hidriranje, sinteza i gazifikacija (procesi dobijanja tečnih i gasovita
goriva)
 MLEVENJE UGLJA I
SAGOREVANJE UGLJENOG PRAHA

• Kod nas se ugalj najvećim delom koristi za proizvodnju

električne energije u velikim termoelektranama,
sagorevanjem u sprašenom stanju
• U postrojenjima za pripremu ugljenog praha vrši se mlevenje
uglja i njegovo sušenje u slučaju povećane vlažnosti

• Prednosti korišćenja uglja u sprašenom stanju su:

mogućnost korišćenja ugljeva sa većim sadržajem balasta
(niskokaloričnih ugljeva), proizvodi se veća količina toplote,
ostvaruje viša temperatura u ložištu itd
• Nedostaci su: mogućnost paljenja i eksplozivnog
sagorevanja ugljenog praha, povećana koncentracija letećeg
pepela itd
 Ventilatorski mlin za mlevenje uglja

• Za mlevenje mrkih ugljeva i lignita uglavnom se koriste ventilatorski mlinovi, koji

su po konstrukciji slični radijalnim ventilatorima, ali imaju ojačane lopatice i kućište
• Sušenje uglja vrši se vodenom parom ili produktima sagorevanja recirkulisanim iz
ložišta
• Ugljena prašina sa vodenom parom i vazduhom obrazuje aerosmešu, koja se
uduvava u ložište kotla, gde dolazi do burnog sagorevanja
Kod ugljeva niže toplotne moći u aerosmešu se ubacuje i mazut, koji se rasplinjuje
strujom vazduha ili vodene pare
 BRIKETIRANJE
• Briketiranje je proces u kome se od sitnih komadića uglja, uglavnom
prašine, slepljivanjem pod pritiskom dobijaju komadi pravilnog
geometrijskog oblika - briketi, mase od 1 do 8kg
• Presovanju prethodi sušenje ugljene prašine na vlažnost 12-16% za mrke,
odnosno 2-4% za kamene ugljeve
 Ligniti se briketiraju bez dodatka veziva pod pritiskom 98-120MPa
 Kameni ugljevi se briketiraju sa vezivom na nižim pritiscima 10-40MPa
 Kao veziva koristiti se organske i neorganske materije
 Organska veziva imaju prednost, jer povećavaju toplotnu moć i
poboljšavaju karakteristike goriva. Od organskih veziva koriste se: ter
ugljeva, ostaci prerade nafte i dr
 Od neorganskih veziva koriste se : glina, gips i specijalne vrste
cementa
Primena veziva olakšava briketiranje smanjujući radni pritisak.
• Postupkom briketiranja moguće je iskoristiti ugljenu prašinu, koja se
inače ne bi mogla koristiti
• Dobijeni briketi imaju veću toplotnu moć, lako se transportuju, postojani
su na skladištu, otporni su prema samozapaljenju i dr.
 PROIZVEDENA ČVRSTA GORIVA
• Čvrsta goriva dobijaju se sekundarnim procesima prerade, koji predstavljaju
termohemijske procese
• Dobijeni proizvodi su znatno boljih osobina u odnosu na početnu materiju
• Osnovni sekundarni procesi prerade uglja su:
– suva destilacija uglja i
– duboko sušenje uglja

SUVA DESTILACIJA UGLJA

• Suva destilacija uglja zasniva se na toplotnoj nepostojanosti čvrstih goriva.
Pri zagrevanju uglja, u uslovima nedovoljne količine ili bez prisustva
vazduha, dolazi do raspadanja uglja na niz čvrstih, tečnih i gasovitih
proizvoda.
• Kao polazna sirovina za suvu destilaciju mogu se koristiti drvo i sve vrste
ugljeva, pa se razlikuje suva destilacija drveta, mrkog uglja i kamenog uglja
 Prema maksimalnoj t u toku procesa, suva destilacija može biti:
 primarna ili niskotemperaturna suva destilacija, na t 450-5500C
 suva destilacija na srednjim temperaturama 600-8000C i
 visokotemperaturna suva destilacija, na t 900-10000C, ređe 1300-13500C
 Suva destilacija uglja
• Primarna suva destilacija prema osnovnom proizvodu polukoksu naziva
se polukoksovanje - "švelovanje“
• A visokotemperaturna prema osnovnom proizvodu koksu - koksovanje
• Pri zagrevanju čvrstog goriva bez prisustva vazduha dolazi do razlaganja
ugljene mase
• Prvo dolazi do sušenja - isparavanja vlage
• Dalje se izdvaja O u obliku CO2 i CO, kao i veliki deo S u vidu H2S i SO2
• Daljim razlaganjem u gasovitim produktima pojavljuju se ugljovodonici
(najvećim delom izdvajaju se do 4500C), kao i sve veća količina vodonika
(posle 8000C on se jedino izdvaja)
• Čvrsti ostatak posle izdvajanja ugljenmonoksida, ugljendioksida, metana,
vodonika i drugih ugljovodonika, sadrži manje kiseonika i vodonika, ali i
više ugljenika nego prvobitno gorivo

 Pri suvoj destilaciji dobijaju se:

 gasoviti produkti - destilacioni gasovi
 tečni produkti - ter i terna voda i
 čvrsti produkti - koks ili polukoks
 Primarna suva destilacija uglja
Visokotemperaturna suva destilacija uglja
• Primarnom suvom destilacijom kamenog i mrkog uglja, koja se odvija
na 550-5800C, dobija se:
– 50-60m3 destilacionih gasova
– 80-200kg tera i
– 700-750kg polukoksa po toni polaznog goriva
• U sastavu gorive mase polukoksa nalazi se: 90-92%C; 2-3%H; 3-4%O;
1,5%S i oko 2%N. Toplotna moć se kreće od 23,9-27,2MJ/kg
• Polukoks sadrži više pepela od polazne materije. Sadržaj vlage kod
polukoksa mrkog uglja je 12-20%, a kod polukoksa kamenog uglja 4-10%
Čvrstoća polukoksa zavisi od sastava prerađenog uglja. Komadni
polukoks sagoreva bez dima, lako se pali, visoko je porozan, a
temperatura sagorevanja mu je 21000C

• Visokotemperaturnom suvom destilacijom kamenog uglja na

temperaturi oko 10000C dobija se koks
Za proizvodnju koksa mogu se koristiti tzv. koksujući ugljevi: gasni, koksni
dugoplameni i koksni kratkoplameni
 Postrojenje za koksovanje kamenog uglja

1) bunker za ugalj; 2) komore za suvu destilaciju uglja;

3) regeneratorske komore; 4) uređaj za vađenje koksa;
5) istovarni kanal za koks; gore: baterija od 4 komore

 Koks nalazi veliku primenu u metalurgiji za topljenje metala i legura,

gde se koks koristi kao gorivo i kao redukciono sredstvo
 Koks visokih peći mora imati poroznost veću od 50%, čime se
povećava aktivna površina reagovanja ugljenika iz koksa .
 DUBOKO SUŠENJE UGLJA
• Postupkom dubokog sušenja uglja ostranjuje se najveći
deo vlage iz goriva
• Tokom procesa menja se i struktura uglja, tako da se npr.
od lignita dobija kvalitetnije gorivo, slično mrkom uglju
• Jedan od najpoznatijih postupaka za duboko sušenje uglja je
Flajsnerov (Fleissner-ov) postupak
Po ovom postupku, ugalj koji se suši smešta se u autoklave
zapremine 20-40m3 u kojima se tretira vrelom vodom i
vodenom parom. Radni pritisak u autoklavama iznosi 2-
30MPa. Postupkom vakumiranja iz autoklava se ostranjuju
svi fluidi, tako da na kraju ostaje sušeni ugalj
• Ovaj postupak je naročito pogodan za sušenje lignita, sa
sadržajem vlage od 40-60%. Kod nas se koristi za sušenje
uglja u Kolubari i na Kosovu
SMEŠTAJ I PONAŠANJE UGLJEVA NA SKLADIŠTU
Tokom ležanja na skladištu ugalj trpi niz promena:
 na nižim temperaturama dolazi do usitnjavanja, prskanja i sitnjenja;
 na povišenim temperaturama dolazi do isparavanja vlage i dela gorivih
isparljivih materija, kao i delimične oksidacije

• Zbog svih ovih pojava kvalitet uglja opada, a u ekstremnim slučajevima

dolazi i do samopaljenja uglja
• Kada se ugljevi nalaze na skladištu na relativno niskim temperaturama
(20-250C), tokom određenog vremenskog perioda ne uočavaju se bitnije
promene. U tom periodu odigravaju se spori oksidacioni procesi i
nastala količina toplote odvodi se okolinom, tako da temperatura uglja
ostaje konstantna
• Usled nepravilnog skladištenja može doći do zagrevanja uglja, što
može prouzrokovati samopaljenje uglja. Ako se omogući odvođenje
toplote u tom periodu, ugalj će se ohladiti, a proces prekinuti
Tada dolazi samo do gubitka gorivih isparljivih materija, tj. ugalj "vetri”
 Shema mogućih procesa
pri ležanju uglja na skladištu
 Smeštaj i ponašanje ugljeva na skladi
• Kako će se ugljevi ponašati na skladištu zavisi od vrste uglja,
temperature okoline, vlažnosti vazduha, odvođenja toplote i dr.
Najotporniji i najstabilniji su kvalitetni ugljevi, antracit i kameni ugalj, da bi
stabilnost opadala preko mrkih do lignita, koji su nepostojani.
• Pri istovaru uglja na stovarištu potrebno je ugalj smestiti u obliku niskih
zarubljenih kupa, pri čemu kupe moraju biti što zbijenije, da bi se
cirkulacija vazduha kroz ugalj svela na minimum
• Visina gomila se ravna prema vrsti uglja i uvek je manja kod ugljeva
podložnih promenama i lakom zapaljenju
• Ustanovljene su sledeće visine gomila:
– postojani kameni ugalj …………………………….. 2,5 - 3,5m;
– nepostojani mrki ugljevi ……………………………. 1,0 - 1,5m;
– domaći mrki ugljevi i ligniti …………………………...... do 1m.
• Kritična temperatura uglja na stovarištu je 60-700C, iznad koje
započinje naglo samozagrevanje i moguće paljenje uglja
• Provetravanje deponovanog uglja vrši se pobijanjem perforiranih cevi u
gomilu. Ovim se postiže odvođenje toplote da ne bi došlo do
samozapaljenja uglja, ali se istovremeno povećava i oksidacija uglja
 Smeštanje uglja na stovarištu
a) pravilno b) nepravilno

• Na velikim stovarištima vrši se povremeno merenje temperature uglja,

pobijanjem čeličnih cevi u gomilu
• Ako se spuštanjem termometra u cev utvrdi temperatura preko 700C,
potrebno je gomilu uglja odmah rasturiti
• Jače zagrevanje uglja zapaža se po naročitom mirisu i po beličastoj
pari koja se izdvaja iz ugljene mase
 TEČNA GORIVA
• Našla su široku primenu u svim oblastima zahvaljujući svojim dobrim
osobinama i prednostima u odnosu na čvrsta goriva

• Prednosti tečnih goriva:

– visoku toplotnu moć
– mali sadržaj balasta
– manje toplotne gubitke pri sagorevanju - potpunije sagorevaju
– lakoću regulisanja procesa sagorevanja
– mogućnost transporta cevovodima na velika rastojanja

• Nedostaaci tečnih goriva su:

– laka upaljivost i eksplozivnost
– otrovnost pojedinih tečnih goriva i dr

• Prema poreklu tečna goriva se dele na: prirodna i prerađena

 PRIRODNA TEČNA GORIVA - NAFTA
• Glavni predstavnik - nafta (staropersijska reč "nafata” - znojiti se)
• Prema organskoj teoriji nafta je nastala od ostataka živih organizama
(primitivnih biljnih i životinjskih organizama - planktona) složenim procesima
Pod dejstvom anaerobnih bakterija smanjivao se sadržaj kiseonika, azota i
drugih elemenata, a rastao sadržaj ugljenika i vodonika u preostaloj masi
Pod uticajem niza faktora (najvažniji povišeni pritisak i temperatura), ova
materija je prešla složenim procesima u naftu i zemni gas

• Nafta je fluorescentna zelenkasto-mrka do tamno-mrka uljasta tečnost

Sastoji se od velikog broja ugljovodonika različite molekulske mase i
različite građe, uz prisustvo sumpora, kiseonika i azota (u primesama)
• U sastavu organske mase nafte nalazi se: 83-87%C, 11-14%H, 0,1-1%O,
0,05-1,5%N i 0,1-5%S. Kiseonik, azot i sumpor nalaze se u nafti u vezanom
stanju - u obliku različitih jedinjenja
Sadržaj vode kreće se do 2%, a mineralnih primesa je neznatan 0,1-0,3%
Gustina nafte je od 820-920kg/m3, a toplotna moć oko 42-43MJ/kg.
• Sirova nafta se ne koristi kao gorivo, već se prerađuje u niz tečnih
goriva, maziva i sirovina za petrohemijsku industriju
 SASTAV NAFTE
• Sirova nafta se sastoji od velikog broja složenih ugljovodonika, ali i
drugih jedinjenja
• Osnovnu masu nafte čine tri grupe ugljovodonika:
• parafinski ugljovodonici - tipa CnH2n+2
• naftenski ugljovodonici - tipa CnH2n
• aromatski ugljovodonici - tipa CnH2n-6
• Parafinski i naftenski ugljovodonici poseduju visoku hemijsku stabilnost, a
aromatski nešto manju
• Prema sadržaju ugljovodoničnih grupa nafte se dele na: parafinske,
naftenske i mešane.
• Sve nafte u sebi sadrže sumpor, odnosno jedinjenja sumpora
Maksimalni sadržaj sumpora u nafti je do 6%

PRERAĐENA TEČNA GORIVA

Dobijaju se preradom prirodnih goriva (tečnih, čvrstih ili gasovitih)
Osnovni izvor za dobijanje prerađenih tečnih goriva je nafta, mada se
danas vrše istraživanja u cilju dobijanja kvalitetnih tečnih goriva preradom
drugih supstanci - naročito uglja
 PRERADA SIROVE NAFTE
• Sirova nafta se prevozi cisternama, tankerima, naftovodima do postrojenja
za preradu nafte - rafinerija
• Osnovni postupak za preradu nafte je fizički postupak njenog
razdvajanja na niz frakcija
Zagrevanjem nafte postepeno će se izdvajati i prelaziti u parno stanje prvo
ugljovodonici sa nižom temperaturom ključanja, a zatim i ostali
Hlađenjem ugljovodonika koji ispare u određenom temperaturnom intervalu,
dobijaju se različita tečna goriva i maziva
• Prvobitno korišćen postupak je bila frakciona destilacija, koja se zasnivala
na postepenom zagrevanju nafte i postepenom isparavanju i kondezovanju
• Danas se koristi postupak frakcione kondenzacije, kod koga se najveći deo
nafte najpre ispari, a potom postepeno kondenzuje
 Iz nafte se dobijaju primarna prerađena goriva:
– gasovita goriva
– benzinska frakcija
– petroleumska frakcija
– dizel goriva
– ulje za loženje i
– ostatak (teško ulje za loženje ili bitumen)
 Shema dvofaznog postupka prerade nafte

330-350°C →
420-430°C

1) sirova nafta iz rezervoara, 2) toplotni razmenjivači,

3) toplotni razmenjivač za dopunsko zagrevanje nafte
4) cevna peć za zagrevanje nafte, 5) rektifikaciona kolona
6) cevna peć za zagrevanje ostatka prve faze
7) vakum kolona, 8) kolone za odvajanje pojedinih frakcija
9) pumpe za odvođenje dobijenih proizvoda
 Prerada sirove nafte
• Proces prerade započinje dovođenjem nafte u cevastu peć, gde se
zagreva do temperature 330-3500C
• Zagrejana nafta sa nastalim parama uvodi se u rektifikacionu kolonu
• Dovođenjem vodene pare nafta se dalje zagreva
• Na određenim visinama kolone ostvaruju se temperature, koje
odgovaraju granicama isparavanja pojedinih frakcija
• Teži ugljovodonici sa višim temperaturama isparavanja kondenzuju se na
manjim visinama kolone, dok se lakši ugljovodonici kondenzuju na većim
visinama. Najlakši ugljovodonici i gasoviti izlaze izvan kolone

• Na vrhu kolone dobija se laka benzinska frakcija, niže petroleumska

frakcija, a ispod nje se dobija gasno ulje ili dizel motorska frakcija

• Ostatak prerade atmosferske destilacije koristi se ili kao gorivo u

kotlovima, ili služi kao sirovina za dalju preradu (za dobijanje mazivih ulja
ili benzina sekundarnim procesima prerade).
 Prerada sirove nafte - vakum destilacija

• Ostatak prerade atmosferske destilacije koristi se ili kao gorivo u

kotlovima, ili služi kao sirovina za dalju preradu (za dobijanje mazivih
ulja ili benzina sekundarnim procesima prerade)

• Prerada ostatka prve faze vrši se postupkom vakum destilacije

• Ostatak prerade prve faze dopunski se zagreje na temperaturu 420-
4300C, a zatim uvodi u rektifikacionu kolonu, koja se nalazi na
sniženom pritisku (podpritisak 7-14kPa). Ovim se postiže snižavanje
temperature ključanja ugljovodonika, a istovremeno sprečava razlaganje
teških ugljovodonika koji se nalaze u ostatku
• Preradom ostatka vakum destilacijom dobijaju se teška dizel
motorska goriva, niz frakcija mazivih ulja
• Svi dobijeni proizvodi se moraju prečistiti, a veliki broj i preraditi u
cilju poboljšanja kvaliteta
PRERADA PRODUKATA PRIMARNE PRERADE NAFTE

• Prerada produkata primarne prerade nafte ostvaruje se sekundarnim

procesima prerade
• Tako se postiže dobijanje veće količine pojedinih proizvoda i dobijanje
proizvoda boljeg kvaliteta

• Sekundarni postupci prerade su hemijski procesi, za razliku od

frakcionisanja koje je fizički proces

• Delimo ih na:
• postupke razgradnje ugljovodonika
• postupke izgradnje ugljovodonika
• postupke konverzije ugljovodonika i
• postupke ugradnje vodonika u ugljovodonike
 Postupak razgradnje ugljovodonika
• Poznat je kao cracking postupak (krekovanje), kod koga se na povišenoj
temperaturi i pritisku ugljovodonici višeg reda raspadaju na
ugljovodonike nižeg reda
Cn+mH2(n+m)+2  CnH2n+2 + H2m
Krekovanjem parafinskog ugljovodonika višeg reda dobija se jedan
parafinski ugljovodonik nižeg reda i jedan olefinski ugljovodonik
• Kao sirovina za krekovanje najčešće se koristi ostatak prerade nafte
atmosferskom destrilacijom
• Osnovni proizvod ovog procesa je kreking benzin, koji poseduje bolje
karakteristike u odnosu na benzin dobijen frakcionisanjem nafte
• Danas je u upotrebi postupak katalitičkog krekovanja koji se izvodi uz
pomoć katalizatora, koji su sposobni da izazovu, usmere i ubrzaju proces
Katalizatori omogućavaju da se proces izvodi pod povoljnijim tehnološkim
uslovima - na nižim temperaturama i pritiscima
• Postupak katalitičkog krekovanja odvija se na p=0,1-0,3MPa bliskim
atmosferskom i temperaturama oko 5000C
• Kao katalizatori koriste se alumosilikati sa drugim metalnim oksidima (70-
80%SiO2; 10-20%Al2O3 i do 10% drugih oksida)
• Tokom vremena katalizatori gube svojstva, pa ih je potrebno regenerisati
 Postupci izgradnje ugljovodonika
Postupci konverzije ugljovodonika
Postupci ugradnje vodonika
• Postupci izgradnje ugljovodonika omogućuju da se od ugljovodonika
nižeg reda dobijaju ugljovodonici višeg reda
Osnovni postupci ove grupe su: polimerizacija i alkilacija. U ovim
procesima učestvuju nezasićeni ugljovodonici, pa su zato polazne sirovine
rafinerijski gasovi (gasovi nastali krekovanjem, koksovanjem, pirolizom i dr.).
Izvode se kao katalitički procesi na povišenim temp. i pritiscima
Osnovni proizvodi ovih postupaka su polimer benzin, alkilat benzini i dr

• Postupci konverzije ugljovodonika omogućuju prevođenje ugljovodonika

jedne grupe u ugljovodonike druge grupe. Najčešće su u primeni procesi:
reformisanja i izomerizacije. Suština procesa sastoji se u aromatizaciji i
izomerizaciji benzinskih frakcija
Izvode se isključivo kao katalitički procesi

• Postupci ugradnje vodonika omogućuju uvođenje vodonika u

sekundarnim procesima prerade, što je od značaja za dobijanje kvalitetnih
srednjih frakcija (dizel motorskih frakcija)
 SINTETIČKA TEČNA GORIVA
• Postupci dobijanja tečnih goriva iz uglja (likvefakcija uglja) bili su poznati
još dvadesetih godina prošlog veka
• Najpoznatiji postupci dobijanja tečnih goriva iz uglja su hidriranje i sinteza

Hidriranje
Odvija se na temperaturama 300-5000C i
pritisku od 20MPa, uz prisustvo katalizatora
koji omogućavaju lako i brzo izvođenje
procesa
Pri zagrevanju uglja iznad 3500C kidaju se
prve lančane veze, pri čemu se izdvajaju
gasoviti produkti (volatili)
Ako se ovom procesu dovodi vodonik u
većim koncentracijama, popunjavaju se
nezasićene veze i tako nastaju molekuli
bogatiji vodonikom
Na taj način dobijaju se prvo teže, zatim
lakše frakcije i konačno benzin
Kao sirovina za dobijanje tečnih goriva
hidriranjem mogu se koristiti i teški ostaci
prerade nafte, kao i ter dobijen suvom
Shema hidriranja destilacijom ugljeva
 Sinteza - Fišer-Tropš (Fisher-Tropsch) postupku
• Drugi postupak dobijanja tečnih goriva iz uglja
• Izvođenje sinteze prema Fišer-Tropš postupku vrši se u nekoliko faza
• U prvoj fazi se preko užarenog uglja prevodi vodena para, pri čemu
nastaje vodeni ili sintezni gas, sastavljen od ugljenmonoksida i vodonika

C + H2O = CO + H2

• Po ostranjenju sumpora (međufaza) uvodi se vodonik:

CO + 2H2 = CH2 + H2O

• Spajanjem CH2 grupa dolazi do stvaranja ulja sličnog nafti, koje se dalje
prerađuje uobičajenim postupcima za preradu nafte
Pretežni udeo u ovim uljima imaju parafinski ugljovodonici
• Sintezom se dobijaju dizel goriva izanrednog kvaliteta, dok su benzini
lošiji
• U današnje vreme ponovo raste interes za dobijanje tečnih i gasovitih
goriva iz uglja
 Postrojenja za sintezu benzina iz uglja
Fišer-Tropš postupak

a) gasni generator
1) ugalj
b) perač gasa
2) vazduh
c) prečistač od H2S
3) vodena para
4) vodeni gas d) završni prečistač
5) prečišćeni vodeni gas e) komora za katalizaciju
6) gasno ulje i mazivo f) izdvajač ulja
7) voda g) izdvajač benzina
h) rezervoar za ulje
8) gasno ulje i mazivo
i) rezervoar za vodu
 GASOVITA GORIVA

• Gasovita goriva se danas sve više koriste, jer poseduju niz prednosti u
odnosu na čvrsta i tečna goriva

• Neke od tih prednosti su

– potpunije sagorevaju,
– poseduju manji sadržaj balasta,
– sagorevaju sa veoma malim koeficijentom viška vazduha,
– produkti sagorevanja su čistiji,
– lako se transportuju

• Prema poreklu gasovita goriva se dele na: prirodna i proizvedena

(primarna i sekundarna)
 PRIRODNA GASOVITA GORIVA
• Najvažnije prirodno gasovito gorivo je zemni gas. Prirodni zemni gas se
javlja zajedno sa naftom ili samostalno (bez nafte). Nastao je istim
procesima transformacije kao i nafta i od iste pramaterije. Zemni gas se
nalazi kao slobodan u "gasnoj kapi" iznad nafte ili kao vezan - rastvoren
u nafti.
• U sastav prirodnog gasa ulaze gasoviti ugljovodonici, od kojih najviše
metana, uz primese vodonika i negorivih gasova (CO2, N2 i CO)
• Prirodni gas koji se nalazi u bušotinama bez nafte prvenstveno se
sastoji od metana do 98%, dok je sadržaj ostalih parafinskih
ugljovodonika od 1,5-2%
• Prirodni gasovi sa većom količinom propana i butana nazivaju se vlažni
ili bogati gasovi, a sa manjom količinom ovih ugljovodonika nazivaju se
suvi ili siromašni gasovi. Postupkom "degazolinaže" iz vlažnih prirodnih
gasova izdvajaju se tečni gasovi (propan i butan - iz kojih se dobija laki
benzin gazolin).
 Prirodna gasovita goriva
• Toplotna moć prirodnog zemnog gasa iz čistih gasnih bušotina iznosi oko
36-36,5MJ/m3
• Toplotna moć zemnog gasa iz naftnih bušotina iznosi 37,7MJ/m3, ponekad
do 41MJ/m3
• U nekim prirodnim gasovima nalaze se i jedinjenja S, prvenstveno H 2S - do
2% najviše. Prisustvo H2S je krajnje nepoželjno (deluje korodivno na
metale), pa se mora obavezno odstraniti iz gasa pre transporta i korišćenja
• Najveća nalazišta prirodnog zemnog gasa nalaze se u Rusiji, SAD, Iranu,
Holandiji, Alžiru i zemljama Bliskog istoka
• U našoj zemlji najvažnija nalazišta prirodnog zemnog gasa su Elemir,
Kikinda i Plandište
• Prirodni zemni gas ima široku primenu kao energetsko i tehnološko gorivo i
kao sirovina u hemijskoj industriji
PROIZVEDENA GASOVITA GORIVA
Na osnovu polazne sirovine mogu se podeliti u tri osnovne grupe:
- gasove dobijene preradom nafte ili proizvoda prerade nafte
- gasove dobijene iz čvrstih goriva i
- gasove dobijene iz gasovitih prirodnih goriva
 PROIZVEDENA GASOVITA GORIVA
Gasovita goriva dobijena preradom nafte ili proizvoda
prerade nafte
Obuhvataju: rafinerijske i tečne gasove
 Rafinerijski gasovi se dobijaju u postupku prerade nafte ili produkata
prerade nafte (frakcionisanje, krekovanje, reformisanje i dr)
Frakcionisanjem dobijaju se uglavnom zasićeni ugljovodonici (propan,
butan, izobutan)
Krekovanjem i drugim postupcima dobijaju se nezasićeni olefinski
ugljovodonici (propilen, butilen i u primesama etilen)
• Rafinerijski gasovi se obično koriste za zagrevanje cevastih peći

 Tečni gasovi na normalnim temeraturama i relativno niskom pritisku od

0,2-0,8MPa prelaze u tečno stanje. Dobijaju se izdvajanjem iz prirodnih ili
rafinerijskih gasova. Najpoznatiji tečni gasovi su: propan C3H8, propilen
C3H6, butan C4H10, butilen C4H8, izobutan i izobutilen. Poznati su pod
zajedničkim imenom "butan”
• Poseduju visoku toplotnu moć, sagorevaju potpuno, bez dima i mirisa
• Koriste se kao sirovina u hemijskoj industriji, gorivo u industriji i
domaćinstvima, za pogon motora motornih vozila i dr.
 Gasovita goriva dobijena iz čvrstih goriva
• Proizvode se procesom gasifikacije ugljeva, gorivih škriljaca i dr, ili procesom suve
destilacije. Prema postupku proizv. dobijaju se: generatorski i destilacioni gasovi
• Postupak gasifikacije prestavlja proces nepotpunog sagorevanja, kojim se iz
čvrstih goriva dobijaju gasovita. Proces gasifikacije se izvodi u gasnim
generatorima. Dobijeni gasovi se nazivaju generatorski gasovi
• U procesu gasifikacije može se koristiti: vazduh, mešavina vodene pare i vazduha, kao
i mešavina kiseonika i vodene pare, pa se prema tome dobijaju: vazdušni, mešani i
vodeni generatorski gas
Proces gasifikacije odvija se u nekoliko zona
– U prvoj zoni - zoni sagorevanja, dolazi do sagorevanja ugljenika iz uglja (mrkog,
kamenog i dr): C + O2 =CO2
– U drugoj zoni - zoni redukcije, nastali ugljendioksid iz prve zone redukuje se u
ugljenmonoksid: CO2 + C = 2CO - vazdušni gas
– U trećoj zoni dolazi do termičkog razlaganja korišćenog uglja uz izdvajanje
gorivih isparljivih materija i nastajanje polukoksa ili koksa (zavisno od vrste
korišćenog uglja i temperature)
– U četvrtoj zoni dolazi do sušenja uglja
• Kada se umesto vazduha u proces uvodi vodena para ili mešavina vodene pare i
vazduha, dolazi do obrazovanja vodenog ili sinteznog gasa:
C + H2O = CO + H2 – vodeni, tj. sintezni gas
• Sporedni proizvodi gasifikacije uglja: ter, srednje ulje, sirovi benzin, sirovi fenol, CO 2 i H2S
Postupak gasifikacije uglja po sistemu Lurgi
Danas u svetu postoji više različitih tehnologija
za proizvodnju gasa iz uglja: Lurgi, Koppers-
Totzek i Winkler tehnologije

1) dovod uglja
2) ustava za ugalj
3) ter
4) pogon
5) vodena para
6) razdeljivač
7) rešetka
8) pogon rešetke
9) vodeni omotač
10) vodena para+kiseonik
11) ustava za pepeo
12) prečišćavanje i hlađenje gasa
13) generatorski gas

Usložnjavanjem procesa može se dobiti

generatorski gas, koji se uglavnom sastoji od
metana i koji po kvalitetu ne zaostaje za
prirodnim gasom, toplotne moći 37,3MJ/m3
 Podzemne gasifikacija uglja
• U poslednje vreme vrše se intezivna istraživanja u cilju ostvarenja podzemne
gasifikacije uglja
• U Rusiji su rezultati istraživanja našli i industrijsku primenu. Podzemni
gasogenerator sastoji se od sistema bušotina, međusobno povezanih
reakcionim kanalima u ležištu uglja. U procesu gasifikacije uglja učestvuje
vazduh obogaćen kiseonikom ili vodenom parom. U zoni povišenih
temperatura dolazi do razlaganja uglja i stvaranja gorivih isparljivih materija
• Gas dobijen podzemnom gasifikacijom ima malu toplotnu moć 2,9-5MJ/m 3.
Sadrži dosta azota i ugljen dioksida
• Koristi se na mestu proizvodnje za sagorevanje u kotlovskim postrojenjima i
termoelektranama.
Shema podzemne gasifikacije uglja
1) dovod vazduha
2) bušotine za uvođenje vazduha
3) zona sagorevanja
4) ležište uglja
5) bušotina za izlaz gasa
6) prečišćavanje gasa
7) gas podzemne gasifikacije
 Destilacioni gasovi

• Destilacioni gasovi su gasoviti produkti

visokotemperaturne suve destilacije mrkih i kamenih
ugljeva

• Toplotna moć destilacionih gasova mrkog uglja iznosi

5,8-15,5MJ/m3, a destilacionih gasova kamenog uglja
12,5-30,5MJ/m3
 BIOGAS
• Biogas nastaje sagorevanjem organskih materija
(organskih otpadaka) u procesu koji se odvija bez prisustva
vazduha
U nedostatku kiseonika organske materije se razlažu pod
dejstvom anaeorobnih bakterija
Nastali biogas je bogat metanom, toplotne moći 22-26MJ/m 3

• Kao sirovina za proizvodnju biogasa može se koristiti bilo

koja vlažna organska materija, npr: stajnjak i otpaci, zeleni
ostaci posle žetve, ostaci hrane i dr

• Upotrebljava se kao gorivo za dizel motore (75% biogas +

25%dizel gorivo), za grejanje stanova, štala, zagrevanje
vode itd