Grafiki materijali prvi kolokvijum

April 14, 2009

1

1. Veze izmeu atoma

- Veze izmeu atoma se mogu podeliti na dve vrste:
Primarne
Sekundarne
- Primarne veze se ostvaruju sa relativno jakim meuatomskim silama
Tu spadaju metalna, kovalentna i jonska veza
Metali sa primarnim vezama imaju visoku taku topljenja

- Primarne veze:
o Metalna veza
Glavna karakteristika metala
Pri vezivanju u prostoru njihovi valentni elektroni postaju zajedniki i nisu
vie lokalizovani oko jezgara formiraju elektronski oblak, dok su pozitivni
joni i dalje lokalizovani u vorovima kristalne reetke
Kod metalne veze meuatomske sile deluju istim intenzitetom u svim
pravcima
Zahvaljujui metalnoj vezi, metali su:
Dobri toplotni provodnici
Neprozrani
Dobri provodnici elektrine struje
Duktilni
Plastino se mogu deformisati
o Kovalentna veza
Materijali sa dominantno kovalentnom vezom su keramika, jedinjenja
cementa, kamen, silikati, polimeri i neki metali (volfram, molibden, tantal '
imaju visoku taku topljenja) .
Kod kovalentne veze se stabilna elektronska konfiguracija postie
stvaranjem zajednikih elektronskih parova, koji krue oko oba jezgra
Ako jedan od atoma poseduje veu elektronegativnost veza e biti
polarna, u suprotnom, ako su oba atoma isto elektro-negativni veza
e biti nepolarna
Da bi se stvorile zajednike orbitale, sa elektronskim parovima, poloaj
orbitala atoma mora biti odreen, stoga zakljuujemo da je kovalentna
veza usmerena
o Jonska veza
Nastaje interakcijom suprotno naelektrisanikh jona
Nasteje izmeu atoma metala i nemetala NaCl, MgO, Al
2
O
3

Pri otputanju elektrona, metal postaje pozitivan jon, dok nemetal primi
elektron i postane negativan, na taj nain stvore se dva suprotno
naelektrisana jona koja se privlae elektrostatikim silama



Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

2


- Sekundarne veze:
o Su po intenzitetu slabije od primarnih, meutim imaju veoma znaajnu ulogu
o Karakteristine su za materijale sa niskim takama topljenja
o Van der Valsova veza:
Prisutna je kod inertnih gasova i izmeu molekula sa kovalentnom vezom
Polarizovana veza zbog nesimetrije u naelektrisanjima dolazi do stvaranja
malih, slabih dipola u okviru molekula, koji izazivaju da se molekuli privlae
o Vodonina veza:
Specijalan oblik Van der Valsove, u ijem stvaranju uestvuje vodonik
H
2
O tipian primer vodonine veze, gde dolazi do stvaranja elektrinih
dipola izmeu vodonika i kiseonika, koji potom privlae druge molekule


- Kristal pretstavlja vrsto stanje materije u kome su atomi (joni ili molekuli) pravilno
rasporeeni u prostoru, i dugog su dometa
- Za razliku od kristalnih materija, ne kristalni materijali, odnosono amorfni materijali
imaju strukture kratkog dometa
- Razlike izmeu kristala i amorfnih supstanci:
o Kristali imaju tano odreenu taku topljenja sa tolerancijom od 60K, dok se
amorfne supstance tope viestepenom temperaturnom intervalu
o Kristali su anizotropni, tojest fizike i mehanike osobine u razliitim pravcima
nisu iste, dok su amorfne supstance izotropne, odnosno mehanike i fizike
osobine u svim pravcima su iste
- Veina metala se kristaliu u jednu od tri tipine strukure
o Povrinski centralisana kubna struktura PCK
o Zapreminski centralisana kubna struktura ZCK
o Heksagonalno gusto sloena struktura HGS
- Tipine metalne strukture se odlikuju velikom gustinom pakovanja atoma u kristalu
o Najveu gustinu pakovanja imaju HGS i PCK
- Kada se pravilnost rasporeda atoma prostire po celoj zapremini, odnosno na celo vrsto
telo, onda tu strukturu nazivamo monokristal
- U sluaju da je pravilan raspored uspostavljen samo na malom delu prostora materijala,
onda je taj materijal polikristalan


2. Povrinski centrirane kubna struktura PCK

- Neki od metala sa povrinski centriranom kubnom strukturom su Cu, Ag, Pb, Al, Co
- PCK struktura se opisuje elementarnom elijom oblika kocke sa po jednim atomom na
svakom roglju kocke i po jednim atomom na preseku dijagonala stranica

Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

3

- Karakteristike PCK strukture
o Koordinacioni broj:
To je broj koji pokazuje sa koliko je atoma posmatrani atom okruzen na
najmanjem rastojanju.
U PCK strukturi najmanje rastojanje izmeu atoma je polovina dijagonala
strane (
2
2
), iz toga sledi da je KB = 12









o Broj pripadnosti atoma elementarnoj eliji
Elementarnoj eliji pripada 4 atoma, osam atoma na rogljevima kocke po
1/8 i est na stranicama kocke po 1/2
Z
a
= (1/8 x 8 + 1/2 x 6) = 4
o Faktor popune pretstavlja procenat zapremine osnovne celije kristalne resetke koja
je popunjena atomima f = (4 x 4R
3
/3):a
3
= 0,74 odnosno 74 %
o Prazan prostor je prostor izmeu atoma u kristalnoj reetci i naziva se intersticijal

3. Zapreminski centrirana kubna struktura ZCK

- Neki od metala sa zapreminski centriranom kubnom reetkom su V, Cr, Nb, Mo, Ta, W
- ZCK se opisuje osnovno kristalnom elijom oblika kocke, sa pojednim atomom u svakom
roglju kocke i po jednim atomom u preseku dijagonala tela






Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

4

-
- Osnovne karakteristike:
o Koordinacioni broj:
Kod ZCK strukture najmanje rastojanje izmeu atoma je
3
2
, prema tome
svaki atom je okruzen sa 8 drugih atoma, KB = 8
Broj pripadnosti atoma
Z
a
= 2 poto atomi u rogljevima pripadaju jednu osminu osnovnoj
eliji, a atom u sreditu pripada celokupnom svojom zapreminom
Z
a
= (1/8 x 8 + 1) = 2
Faktor popune
F = (2 x 4R
3
/3):a
3
= 0,68 odnosno 68 %, a prazan prostor je 32%



- ist metal kao jednokomponentni sistem ima relativno usku primenu
- Veina metala u ininjerskoj praksi se koristi u obliku legura
- Legura je smesa dva ili vise supstanci, od kojih barem je jedna metal
- Supstance koje grade legure nazivaju se komponente
- Po broju komponenata legure mogu biti: dvokomponentne, trokomponentne i
polikomponentne

4. vrsti rastvori

- Zavisi od veliine atoma legirajueg elementa postoje dve vrste vrstih rastvora
o Supstitucijsk
Nastaje kada su veliine atoma rastvaraa i rastvora priblinih dimenzija
Atom rastvorenog elementa zauzima mesto u kristalnoj reetci osnovnog
elementa, tako da oba elementa grade zajedniku reetku
U zavisnosti od naina na koji su rasporeeni atomi rastvorenog elementa
(naina na koji su oni statistiki sreeni ili nesreeni) supstitucijski rastvori
mogu biti:
Nesreeni
Sreeni
Faktori koji utiu na rastvorljivost u vrstom stanju su:
Tip kristalne reetke
Faktor popune
Elektrohemijski faktor
Faktro relativne valentnosti
o Intersticijski
Javljaju se kada su dimenzije rastvorene supstance mnogo manje od
dimenzija atoma osnovne supstance
Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

5

Dolazi do ugraivanja atoma rastvorene supstance u meuatomske prostore
(intersticijum) u reetci

5. Dijagram stanja sa potpunim rastvaranjem komponenti















Tip dijagrama: Dijagram potpune rastvorljivosti
Komponente: Cu, Ni
Faze: , R (rastop)






0%

50% 100%
1083 C
1452 C
Rastop
Likvidus
Solidus
vrst rastvor
Ni Cu
Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

6

6. Dijagram stanja sa potpunim nerastvaranjem komponenti?

















Tip dijagrama: Dijagram potpune nerastvorljivosti
Komponente: FeS, FeO
Faze: R, FeO, FeS
Reakcija: Eutektika R -> (FeS + FeO)E






0%

50% 100%
1200 C
1320 C
930 C
FeS FeO
FeS + R
FeO + R
R
FeS + E FeS + E
R -> (FeS + FeO)E
Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

7

7. Dijagram stanja sa deliminim rastvaranjem komponenti?


















Tip dijagrama: Dijagram sa deliminim rastvaranjem komponenti
Komponente: Al, Si
Faze: R, ,
Reakcija: Eutektika R -> ( + )E



0%

50% 100%
R +
R +

R
R -> ( + )E
+ E + E
Eutektika reakcija


Al Si
Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

8

8. Dijagram stanja sa deliminim rastvaranjem komponenti sa
peritektikom reakcijom?

















Tip dijagrama: Dijagram sa peritektikim rastvaranjem (delimino rastvaranje)
Komponente: Pt, Ag
Faze: R, ,
Reakcija: Peritektika + R ->





0%

50% 100%
R
R +
R +
+


Pt Ag
Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

9

10. Ispitivanje zatezanjem?

- Ispitivanje zatezanjem prua najpotpuniju sliku o mehanikim svojstvima metala pa se
zbog toga najee i primenjuje
- Probni komad (uzorak) se podvrgava silama u pravcu ose, koje tee da ga produuju i
pokidaju kidaju
- Maine koje se koriste za ispitivanje zatezne vrstoe nazivaju se kidalice
- Epruvete:
o Epruvete su standardni uzorci prema JUS standardu, poto se mehanike osobine
menjaju sa promenom dimenzija epruvete
o Epruvete mogu da se izrauju livenjem, presovanjem ili rezanjem
Uzorci sa proirenim krajevima prilagoenim za prihvatanje
Srednji deo ima manji popreni presek da bi se tu obezbedilo kidanje
Prelaz izmeu delova za hvatanje i suenog dela je luog oblika, sa
postepenim smanjenjem preseka








L
0
poetna merna duina
L
c
paralelna druina epruvete
L
t
ukupna duina

- Delovi kidalice :
o Ureaj koji proizvodi silu
o Ureaj za redistrovanje sile
o Ureaj za prihvatanje uzorka (eljusti)
o Pisa

Odreivanje svojstava otpornosti
- Epruvete poprenog preseka S
0
postavljaju se na kidalicu i optereuju silama
- U epruveti se javlja normalan napon
= F/S
0






L
o

L
c

L
t

Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

10



















- Posle dostizanja napona teenja nastaju velike plastine deformacije uz mali porast
napona
o R
eh
gornji napon teenja izduenje
o R
el
dolnji napon teenja
R
eh
= F
eh
/ S
0
R
el
= F
el
/ S
0
R
e
= F
e
/ S
0


- Zatezna vrstoa je majvei napon koji materijal moe da izdri pri zatezanju

R
m
= F
m
/ S
0
F
m
maksimalna izmerena sila
S
0
povrina poprenog preseka

- Izduenje :
= (L L
0
)/L
0
x 100% - procentualno izduenje
A = (L
u
L
0
)/L
0
x 100% - procentualno izduenje posle prekida











A
R
el

R
eh

R
m

Lom / ode uzorak u
pizdu materinu
0

Dijagram napona izduenje
Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

11

11. Tvrdoa po Brinelu

- Utiskiva u obliku kuglice utiskuje se silom F u uzorak, a posle dejstva sile meri se prenik
otiska d,
- Tvrdoa po Brinelu je odnos izmeu sile F i povrine otiska S
- elina kuglica: za merenje onih materijala koji su meksi ili jednake tvrdoe eliku
srednje tvrdoe
- Kuglica od tvrdog metala: za merenje onih materijala koji su meksi ili jednake tvrdoe
najtvreg elika
- Prednosti:
o Zrnom velikog prenika mogue je meriti tvrdou livenog gvoa jer se uticaj
grafita neutralie
o Mogue je uspostaviti vezu sa zateznom vrstoom
- Nedostaci:
o Ogranien opseg merenja
o Nemogue meriti tvrdou tankih limova
o Uzorak mora biti bruen ili poliran

12. Tvrdoa po Vigelsu

- Utiskiva je etvorostrana dijamantska piramida sa uglom od 136 stepeni
- Postupak je isti kao i kod Brinela
- Primena:
o Za sve materijale osim dijamanta
- Prednosti:
o Koristi se za sve materijale osim dijamanta
o Moe se koristiti za merenje tankih limova
- Nedostaci:
o Uzorak mora biti fino bruen








Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

12

13. Tvrdoa po Rokvelu

Rokvel B
- Otpornost materijala prema prodiranju eline kuglice (prenik je 1.5 mm)
Rokvel C
- Otpornost prema prodiranju dijamantske kupe sa uglom od 120 stepeni

- Postupak:
o Utiskivanje se vri silom predoptereenja F0 usled ega se dobija dubina h0
o Nakon toga se doda glavna sila F i dobija se dubina h1
o Posle odreenog vremena se glavna sila F uklanja i dubina se smanjuje na h2
- Tvrdoa po Rokvelu se dobija kao broj podeoka od poetka skale do dubine h2 i oitava se
na samom ureaju
- Primena:
o Rokvel B za meke materijale
o Rokvel C za tvre materijale
- Prednosti:
o Uzorak ne mora biti pripremljen
- Nedostaci
o Provera rezultata je nemogua




















Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

13

1. Definicija tampanja

- tampanje je tehnoloki postupak izrade tampanih proizvoda uz korienje teksta i slika
prema kvalitetu zadatom od strane naruioca
- Postupak tampe se vri u posebnim pogonima u okviru preduzea koja se bave
proizvodnjom grafikih proizvoda
2. Definicija otiska

- Otisak je sloj boje, jednom ili vie puta nanet na podlogu pomou tamparske forme
premazane bojom
- Otisak se dobija dejstvom sile, pritiskivanjem

3. Karakteristina obeleja postupka tampanja?

- Karakteristina obeleja postupka tampanja su:
o Vrste tamparskih formi
o tamparske boje razliitih slojeva
o Nain nanoenja boje na tamparsku formu i podlogu
o Svojstva podloge





- tamparske forme se sastoje od tampajuih i netampajuih elemenata
- Svaki tamparski postupak ima svoju karakteristinu tamparsku formu, koja se razlikuje
prema osobinama materijala i geometriji povrine
- tamparske forme mogu biti:
o Reljefne visoka, duboka, tipo, flekso tampa
o Ravne ofset tampa
o Sa otvorima sito tampa



Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

14

4. tamparske forme i tampanje kod visoke tampe?

- tamparske forme u procesu visoke tampe (tipo i flekso) je reljefna, odnosno ima
uzdignute tampajue i ulegnute netampajue delove
- Boja dospeva samo na tampajue delove, odakle se pri kontaktu sa podlogom stvara
otisak
- Za visoku tampu tzv. Tipo tampu se pravi runi ili mainski slog od tamparskih legura
olovo-kalaj-antimo, livenjem slova
- Danas se prave fotopolimerne forme, koje mogu biti kombinovane sa metalnom podlogom
- Za flekso tampu se koriste gumene i fotopolimerne forme
- Nanoenje boje na formu se vri pomou valjka
- Za visoku tampu, za izradu ilustracija koriste se kliei, koji se najee prave od cinka, ali
mogu se praviti i od aluminijuma, magnezijuma i bakra
- Nagrrizanje metala koji se koristiza izradu kliea moe da bude viestepeno i jednostepeno
o Viestepeno nagrizanje je danas naputeno
o Za jednostepeno nagrizanje se koriste forme od mikrocinka, koji ima homogen
sastav i sitnozrnu strukturu

5. tamparske forme i tampanje kod offset tampe?

- tamparske forme za ofset tampampu spadaju u ravne forme
- tampajui i netampajui delovi se meusobno razlikuju po svojim fiziko-hemijskim
osobinama
o Netampajui delovi su hidrofilni, privlae vodu, i na tim delovima se pri nanoenju
ne zadrava boja
o tampajui delovi su hidrofobni, odbijaju vodu, i na tim delovima se zadrava boja
pri njenom nanoenju
- Kod ofset tampe ne dolazi do direktnog otiskivanja forme o podlogu, ve se otisak sa
forme prenosi na gumeni valjak, koji ga prenosi na poglogu
- Nanoenje boje na formu se vri putem valjka
- Forme za ofset tampu se danas proizvode od aluminijuma, plastine folije, papira sa
kopirnim slojem polimera, i retko cinka
- Za izbor materijala za izradu formi od presudnog je znaaja adsorbcija vode na povrini
o Radi poveanja koliine adsorbovane vode vri se poveanje povrine ploe
hrapavljenjem
Proces hrapavljenja moe biti hemijski ili fiziki (peskiranje, etkiranje i
mikrozrnovanje)


Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

15

6. tamparske forme i tampanje kod duboke tampe?

- U ovoj tehnici tampe primenjuju se forme sa udubljenjim tampajuim elementima
- Prilikom prenoenja boje na formu, boja ispunjava elije, ali prelazi in a netampajue
izdubljene elementa sa kojih se mora odstraniti noem (rakelom), koji se nalazi u dodiru
sa tamparskom formom, i spreava da boje proe ispod njega
- Nanoenje boje na formu se vri potapanjem forme u kupatilo sa bojom
- Froma se izrauje od bakra, takozvani bakrotisk, i nagriza se
- Za duboku tampu se na elini cilindar nanosi ujednaeni sloj bakra, potom sloj nikla,
zatim se nanosi meusloj (mora biti provodnik elektrine struje, i ima ulogu vezivnog
sloja), a potom se nanosi poslednji sloj koji se naziva Balardov plat
o Balardov plat je debljine 100 200 m, na kojem se izrauje tamparska forma
nagrizanjem ili graviranjem

7. tamparske forme i tampanje kod sito tampe?

- Za sito tampu koriste se propusne tamparske forme, koje se izrauju na sitima, na
kojima se odgovarajuim foto-mehanikim postupkom zatvaraju otvori na mestima koja
odgovaraju netampajuim delovima
- Boja se pomou noa (rakela) potiskuje preko tamparske forme i prolazi samo kroz otvore
koji su ostali nezapueni
- Forme se sastoje od plastinog, drvenog ili metalnog rama i prozorske tkanine
o Sito se izrauje od svile, polimernih materijala, bronzanih, fosfornih, metalnih i
niti od nerajueg elika
o Metalne niti imaju debljinu od 0,05 do 0,06 mm i koriste se kada je potrebna vea
vrstoa
o Metalne niti se posebno koriste pri upotrebi termoplastinih keramikih boja kada
imaju i ulogu grejaa
o Nedostaci su to su krte i nisu elastine
- Prenoenje boje se vri nalivanjem na sito

8. Nain prenoenja boje kod visoke, ofset i duboke tampe?

- Kod visoke tampe boja se nanosi na formu preko valjka, gde boja dospeva samo na
tampajue elemente

- Kod ofset tampe boja se nanosi na formu valjkom, neposredno posle to je na formu
nanet sloj vode, koji se zadrava na netampajuim delovima
o Boja se zadrava samo na neovlaenim tampajuim delovima
Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

16

o Otisak se potom prenosi na gumeni valjak koji ga potom prenosi na podlogu

- Kod duboke tampe boja se na formu nanosi potapanjem u kupatilo sa bojom, posle ega
se rakelom odstranjuje viak boje sa netampajuih delova

1. Koje osobine trebaju da imaju ofset ploe?

- Kod ofset ploa mora da se stvori adhezioni sloj vode na netampajuim mestima
- Nainjavaju se najee od litografskih metala:
o Cink
o Bakar
o Mesing
o Nerajui elik
o Aluminijum
o Hrom
- Ofset ploe moraju da imaju:
o Odreeni hemijski sastav
o Ravnu povrinu, bez udubljenja
o Sitnozrnastu strukturu
o Dovoljnu mehaniku vrstou i minimalnu krtost
o Da imaju ravnomernu debljinu
o Da odgovaraju standardnim formatima

2. Kakve se tamparske forme izrauju od aluminijuma?

- Aluminijum je lak metal, sive boje, metalnog odsjaja, i temperaturom topljenja niom od
700 C
- Lako oksidie, tako da ga brzo pokriva tanki oksidni sloj
- Najee se primenjuje u izradi ofset formi
- Koristi se kao monometalna ili polimetalna forma (galvanski se nanosi tanak sloj bakra,
hroma ili nikla)





Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

17

3. Kakve se tamparske forme prave od cinka?

- Koristi se za proizvodnju kliea (cinkografija) a ree za izradu ofset ploa
- ist cink je nema dovoljnu vrstou pa se koriste legure cinka
o Koriste se dve vrste legura cinka u zavisnosti da li se koristi metod jednostepenog
ili viestepenog nagrizanja
Za viestepeno sadri primene olova, kadmijuma i eleza
Za jednostepeno nagrizanje koristi se mikrocink, koji sadri aluminijum,
magnezijum i kadmijum
Odlikuju ga sitna zrna i homogenost

4. ta je to mikrocink?

- Mikrocink je legura za cinka (aluminijum, kamijum i magnezijum) koja se koristi u za
izradu kliea koji se jednostepeno nagrizaju
- Dodavanjem aluminijuma, magnezijuma i kadmijuma poveava se homogenost forme i
smanjuju se dimenzije zrna
- Takoe ova legura je ima poveanu temperaturu rekristalizacije

5. Kakve se tamparske forme prave od magnezijuma?

- Koristi se za izradu kliea i ofset ploa
- Za izradu kliea koristi se legura tipa elektron (magnezijum legiran sa aluminijumom i
cinkom)
- Temperatura rekristalizacije je visoka, tako da tokom termike obrade kopirnog sloja ne
dolazi do rekristalizacije i nema opasnosti od porasti zrna
- Koristi se takoe za izradu visokovrstih ofsetnih formi, dajui veoma precizne otiske

6. Kakve se tamparske forme prave od bakra?

- Bakar se koristi kao anoda u galvanskoj tehnici, za izradu kliea i kod duboke tampe za
izradu forme
- Takoe ima primenu i kod izrade bimetalnih ofsetnih ploa
- Ploe od bakra su debljine 5 do 7 mm, koriste se za izradu vrstih tipografskih kliea za tro
i etvrorobojne tampe
- Kod duboke tampe primenjuju se bakarne cilindrine forme
Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

18

7. Koja je uloga hroma u izradi tamparskih formi?

- Hrom se u grafikoj industriji najee koristi za nanoenje tankih slojeva
- Nanose se galvanskim putem na pa povrinu formi za duboku tampu, poto je velike
tvrdoe smanjuje habanje i poveava tira koji se moe uraditi jednom formom
- Galvanski sloj hroma daje hidrofilni deo, onaj koji ne apsobuje vodu

8. Koja je uloga nikla u izradi tamparskih formi?

- U tamparstvu se tanki slojevi nikla nanose na povrinu formi radi poveanja tiraa koji se
moe uraditi sa jednom formom
- Naroito se primenjuje u izradi bimetalnih ofsetnih formi, kada se sloj nikla nanosi na sloj
bakarne ili pobakarisane podloge
- Koristi se i za izradu forme za duboku tampu na koju se nanosi i sloj nikla

9. ta je litografski red metala?

- Podesnost metala za izradu ofset ploa ogleda se u njihovom ponaanju prema vodi i boji,
na osnovu ega se odreuje da li je metal podesan za ovakvu upotrebu
- Litografski red metala predstavlja niz metala, poreanih u osnosu na njihovu sklonost
prema kvaenju: cink, bakar, mesing, nikl, nerdjajui elik, aluminijum, hrom
10. Nain dobijanja hrapavih povrian na ofset ploama?

- Hrapavljenje povrine ofset ploa je neophodno radi poveanja njene povrine, a samim
tim poveanje adsorbcije vode na nju
- Hrapavost povrine se postie mehanikim i li hemijskim putem
o Mehaniki:
Mikrozrnovanje
Vee eline ili keramike kuglice se premetaju nad ofsetnim
ploama, a mala sitna zrna abraziva koja se nalaze izmeu se
utiskuju pod uticajem teine kuglica
Peskiranje
Pesak pod pritiskom vazduha udara u povrinu ploe i stvara male
ogrebotine na njoj
etkiranje
etke sa gustim vlaknima stvaraju male ogrebotine na povrini
Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

19

o Hemijski
Ploa se uranja u rastvor soli i proizvodi reakcije prianjaju na povrinu
aluminijuma u obliku porozne prevlake debljine oko 1 m

11. Monometalne i polimetalne ploe, skica?

- tamparske ploe mogu da se izrauju od jednog ili vie metala (monometalne ili
polimetalne)
- Za izradu monometalnih ploa najee se koristi aluminijum i nekada magnezijum
- Polimerne ploe imaju najee osnovu od aluminijuma, elika, bakra, mesinga, na koji se
nanosi sloj drugog metala, hroma, nikla










12. Balardov plat?

- Balardov plat je sloj bakra koji se taloi do odreene debljine iz sulfatnog elektrolita
- Tirana kouljica ili Balardov plat je radni sloj bakra debljine 100 200 m, na kojem se
izrauje tamparska formanagrizanjem ili graviranjem, tj. na kojem se formiraju udubljeni
tampajui elementi
- Na tvrdou nataloenog bakra utiu uslovi galvanizacije
- Cilindar je katoda, dok su anode bakarne


Hidrofobni nosa lika - polimer
Hidrofilna povrina Al2O3
Aluminijumska ploa
Aluminijumska ofset
ploa
Bakarni lim
Sloj nikla ili hroma
hidrofilne povrine
Fotohemijski stvorena
hidrofobna povrina bakra
Bimetalna ofset ploa
Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

20

1. Polimeri, polimerizacija i stepen polimerizacije?

- Polimeri su jedinjenja koja se sastoje iz atomskih grupa koja se ponavljaju, a koje su
hemijskim vezama vezane u lanac i sadre velike molekule preteno sainjene od
uhljenika i vodonika
- Polimeri nastaju od molekula relativno malih molekularnih teina (monomera) koji se
povezuju meusobno u procesu polimerizacije
- Proces polimerizacije se odvija dok se u jedinjenje ne doda terminator, koji okonava
proces
- Ako su plimeri graeni od identinih monomera onda je to homopolimer, a ako su graeni
od dva ili vie razliitih monomera onda je to kopolimeri
- Stepen polimerizacije je molekulska teina polimera, podeljena sa teinom jednog mera
(gradivnog elementa), odnosno broj mera vezanih u jedan polimer

2. Podela polimera prema termikim i mehanikim osobinama

- Prema termikim i mehanikim osobinama polimeri se dele na:
o Termoplastine polimere
Ponaaju se plastino, oblikuju se na povienim temperaturama
Omekavaju pri zagrevanju i ponovo ovavaju pri hlaenju
Ako imaju linearnu ili razgranatu strukturu mogu se ponovo oblikovati,
odnosno reciklirati
PE (polietilen), PVC, PP (polipropilen), PS (polistiren)
o Termoaktivni ili termostabilni polimeri (duroplasti)
Omekavaju pri prvom zagrevanju, potom ovrsnu i ne mogu se oblikovati
ponovnim zagrevanjem
Obino nastaju kondenzacionom metodom usled ega se izdvajaju
nuzprodukti
PET(poliestri), epoksi, poliuretani
o Elastomeri (prirodne ili sintetike gume)
Mogu biti termoplastini i termoaktivni
Imaju sposobnost da se elastino deformiu do jako velikih deformacija, bez
trajne promene oblika
Poliizopren, polibutadien, polibutilen, neopren



Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

21

3. Uticaj tempereature na mehanike osobine polimera?

- Temperatura utie na mehanika svojstva termoplastinih polimera zato to slabe Van der
Valsove sile izmeu lanaca.
o Na visokim temperaturama se lake javlja viskozno teenje, a na niim
temperaturama su veze jae pa je klizanje lanaca oteano
- Na visokim temperaturama kovalentne veze mogu da se razore, polimeri da se zapale ili
ugljeniu
o Ova temperatura je specifina za svaki polimer i naziva se temperatura razgradnje,
i predstavlja najviu temperaturu do koje polimera moe da se oblikuje
4. Oblikovanje polimera?

- Postoje etiri osnovne metode oblikovanja polimera: ekstruzija, brizganje, presovanje i
posredno presovanje
o Ekstrudiranje (istiskivanje) je jeftin i kontinualan proces koji se koristi kod
termoplastinih polimera za dobijanje poluproizvoda: ploa, cevi, ipki ili nekih
drugih proizvoda sa konstantnim presekom
Granule ili prah polimera se stavljaju u maini sa alatom na izlazu, u kojoj
se potom vri zagrevanje polimera i istiskivanje kroz alat
o Brizganje se koristi za preradu termoplastinih polimer
Prah polimera se ubacuje preko dozatora u zagrejan cilindar maine za
brizganje, u kojoj se prevodi u plastino stanje i ubrizgava se preko alata u
kalup
Ubrizgani polimer se hladi ispod temperature ostakljivanja, kalup se otvara
i polimer ispada
Proces omoguava precizno oblikovanje, zato to se polimer hladi pod
pritiskom, ali polako, i kalupi su skupi
o Obrada presovanjem se koristi kod termostabilnih polimera a ree za
termoplastine
Plastina masa u obliku praha, paste ili pripremljeni komad se stavlja u
zatvoreni kalup i zagreva i pod pritiskom prese oblikuje
Pod desjstvom pritiska i temperature masa omekava i ispunjava kalup
o Posredno presovanje se koristi kod termostabilnih polimera
Delimino polimerizovan materijal se zagreva na dovoljno visoke
temperature da bude teljiv, ali ne dolazi do stvaranja poprenih veza u
komori pre oblikovanja
Zatim dolazi do istisivanja u kalup, zagreva se i pod pritiskom dolayi do
potpune polimerizacije, stvaranja poprenih veza, odnosno umreavanja



Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

22

5. Objasni bubrenje celuloze?

- Celulozna vlakna su povezana vodoninim vezama i u manjem stepenu Van der Valsovim
vezama
- Molekul celuloze se predstavlja u obliku duge prizme u ijim rafiranim povrinama su
hidroksilne grupe i predstavljaju strane hidrofilnog karaktera
o Du tih povrina spajaju se susedni molekuli celuloze vodoninim vezama stvarajui
sreena podruja kristalite
o Hidrofilne povrine stvaraju meusobno Van der Valsove veze
o Hidrokskilne grupe u rafiranim delovima privlae dipolne molekule vode pod ijim
uticajem vlakna celuloze bubre
Vlakna celuloze menjaju svoje dimenzije u uzdunom i poprenom smeru


6. Kopirni slojevi na bazi fotopolimera?

- Kopirni slojevi na bazi fotopolimera se primenjuju od 1962. Godine
- Fotopolimeri su jedinjenja koja nastaju polimerizacijom organskih monomera uz delovanje
svetlosti
- Za izradu fotopolimernih formi koristi se smea polimera ili monomera, fotoinicijatora,
umreivaa i drugih dodataka (punioci, povrinski aktivne materije, stabilizatori, pigmenti,
antioksidansi, inhibitori)
- Svetlost izaziva polimerizaciju fotopolimernog materijala odnosno ovravanje to su
fotopolimerne kompozicije
o Mogu se podeliti u dve grupe:
vrste plimerne supstance za izradu tamparskih formi, imaju veu
pirmenu
Tene polimerne kompozicije - slui za oslojavanje metalnih ploa,
sadre elastine poliestere





Hidroksilne hidrofilne grupe
Vlakno celuloze
Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

23

7. Princip ovravanja fotopolimera?

- Po pravilu su fotopolimeri teko rastvorljiva jedinjenja zbog veliine molekula
- Monomeri su lako rastvorljiva jedinjenja zbog male veliine molekula
- Rastvorljiv monomer je mogue prevesti u nerastvorljiv polmer:
1.
- Teni monomer mea se sa nekim vrstim polimerom i na taj nain se dobija vrsta smesa
- Posle polimerizacije izazvane svetlou prelazi u fotopolimer i lanci tog novog jedinjenja
se isprepliu sa lancima postojeeg polimera
- Poto novonastala jedinjenje nije vie rastvorljivo nije rastvorljiva ni novonastala smesa
2.
- Postoje polimeri koji su rastvorljivi u nekom rastvarau, ali takoe mogu da se
polimerizuju pod uticajem svetlosti
- Novi polimer ima mreastu strukturu rasporeenu u sve tri dimenzije
- Novo jedinjenje nije rastvorljivo

- Za izradu tamparske forme fotohemijskim postupkom, fotopolimeri se mogu koristiti za
izradu:
o Kopirnih slojeva
o Kompletne tamparske forme

8. Fotopolimerne ploe u tipo tampi , flekso tampi, za ravnu tampu?

Visoka tampa
- Kopirni slojevi na bazi fotopolimera imaju veliku trajnost, pa su pogodni za izradu
tamparskih ploa
- Nemetalna ploa se stavlja na metalnu podlogu koja je dimenzionalno stabilna i
omoguava ravnomerno i tano postavljanje ploe na cilindar
- Fotopolimerne ploe omoguavaju lako savijanje, transportovanje, obradu, i uvanje
ploa
- Fotopolimerne ploe su osetljive smese koje se osvetljavaju kroz negativski crteni
predloak
o Svetlost prodire dubinu ovakve tamparske smee, na tim mestima postaje
nerastvorljiva i to su mesta koja su tampajui elementi
o Na mestima gde je fotopolimerna smesa pokrivena ne dolazi do polimerizacije, ta
mesta ostaju rastvorljiva i ona se rastvaraem mogu odstraniti
Ta mesta postaju netampajui elementi kod visoke odnosno tipo tampe


Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

24

Flekso tampa
- Za flekso tampu u upotrebi su fotopolimerne i gumene forme
- Izrauju se tako to se prvo izrauje cinkani klie, na koji se zatim izliva sirova guma
- Naknadnom obradom sirove gume dobijaju se potrebna mehanika svojstva
- Guma verno odrava reljef kliea, lako se deformie i nije potreban veliki pritisak da bi se
ostvario dobar kontakt sa podlogom, to omoguava da se tampa velikim brzinama

- Fotopolimerne flekso ofrme se najee izrauju na bazi poliuretana
- Proces izrade je analogan procesu izrade formi za visko tampu, gde se osvetljavaju preko
negativa, razvijaju se odstranjivanjem neosvetljene mase nekim organskim rastvaraem
- Imaju veu preciznost, odnosno kvalitetnije prenose detalje



Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

25

1. ta je papir?

- Papir je sloen materijal sastavljen od isprepletanih vlakana vlaknastog materijala
(celuloze, drvenih vlakana) pomonih sirovina (lepila, punila, boje) i vode
- Papir je dobio ime po biljci papirus, otkrili su ga Kinezi, koji su sa izradom papira krenuli
jo u prvom veku

2. Osnovne sirovine za proizvodnju papira?

- Najvanija sirovina za izradu papira je drvo
- Pored drveta u izradi papira koriste se i tekstilni materijali na bazi pamuka, jute,
konoplje, slama itarica, trave, trska, stari papir

3. Sastav elijskog zida?

- elijski zid se sastoji iz vie slojeva primarnog zida, sekundarnog zida, spoljnog sloja
sekundarnog zida, centralnog sloja sekundarnog zida i unutranjeg sloja sekundarnog zida













Srednja lamela
Primarni zid
Sekundarni zid
Lumen
Tercijalni
zid
Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

26

- Celuloza je izdraena od veoma malih delova micela, koji su u obliku dugakih lanaca
povezanih u snopove

4. Hemiceluloza?

- Hemiceluloza je supstanca koja gradi primarni i tercijalni zid
- Ima manji stepen polimerizacije od celuloze
- Dvodimenzionalni lanasti molekuli, su razgranati sa mnogo manjom duinom od lanaca
celuloze
- Hemiceluloza povezuje centralni sloj od celuloze koji je delimino kristalisan i srednji deo
lamele, sainjen od lignina koji je amorfan
- Hemiceluloza u papiru poveava vrstou
- Za svaku vrstu papira postoji optimalna koliina hemiceluloze

5. Zato je dobra hemiceluloza u papiru?

- U procesu stvaranja lista papira, bubrenjem hemiceluloze popunjavaju se meuprostori,
dok se kod suenja povezuje fibrile celuloze, to papiru poveava vrstou
- Ako nema prisustva hemiceluoze u papiru, stvaraju se slabe veze izmeu vlakana, i stvara
se porozni papir, sa poveanom providnou, i otpornosti na cepanje

6. Lignin?

- Lignin je amorfna svetlouta ili mrka supstanca kojom su obliena celulozna vlakna u
drvetu
- Lignin daje celulozi drvenast karakter i daje biljnim vlaknima vrstou na pritisak, slui
kao sredstvo za povezivanje vlakana u drvetu
- U drvetu ima 20 30% lignina
- Preteno ga ima u srednjoj lameli i malo u tercijalnom zidu
- Lignin je makromolekularno amorfno jedinjenje
- Lignin daje papiru zvuk, tvrdou, krutost
- Papiri zbog lignina poute
- Termoplastian je, stoga doprinosi postojnosti papira na poveanim temperaturama
- to je manji sadraj lignina, papiri postaju sve porozniji i meki, bez zvuka, sa manjim
gustoom, ali i manje uti
- Sa stanovita proizvodnje papira, lignin je nepoeljan pratilac celuloze

Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

27

7. U kom delu elije je prisutna celuloza, hemiceluloza i lignin?

- Primarni zid elije je sa manjim udelom celuloze do 20%, a ostatak ine lignin,
hemiceluloza i pektinske materije
- Sekundarni zid je preten od celuloze, do 50% nezo hemiceluloze i manjeg sadraja
lignina
Celuloza:
Srednja
lamela
Primarni zid Sekundarni
zid
Tercijalni
zid
Celuloza Do 20% Do 50%
Hemiceluloza Da Da
Lignin Preteno Malo Malo Malo


8. Drvenjaa?

- Drvenjaa se dobija mehanikim razdavajanjem drveta na vlakanca, fibrilacijom do
dimenzija od 1-2 mm
- Upotrebmom drvenjae tede se velike koliine drveta, jer prilikom proizvodnje u
drvenjai ostaju skoro svi sastojci koji su sadrani u drvetu
- Drvenjaa se po vrstoi ne moe meriti sa celulozom, ali se upotrebljava kao dodatak uz
celulotu, za izradu papira koji treb da imaju posebne mehanike sposobnosti
- Papiri u kojima se nalazi drvenjaa su kraeg veka, jer se u njima nalaze lignin i smole
- Za proizvodnju drvenjae se uglavnom koristi smreka
9. ta sadri papir od drvenjae?

- Papriri koji u sebi imaju dodatak drvenjae, kraeg su veka jer sadre lignin i neke smole,
a ovima se pripisuje krtost i izbleivanje papira usled fotohemijskog delovanja svetlosti

10. Kojim postupkom se dobija drvenjaa?

- Drvo ako se obrauje mehaniki, dobija se drvenjaa
- Ako se nastavi i sa hemijskom obradom, dobija se polu-celuloza
- Hemijskim postupkom prerade drveta dobija se celuloza

Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

28

11. Zato drvo mora da odstoji pre prerade u drvenjau?

- Usled lagerisanja drveta na oko 6 meseci, dolazi do isparavanja rastvaraa, i smole prelaze
iz plastinog u vrst oblik, koji nije problematian za dalju preradu drveta

12. Priprema za proizvodnju drvenjae?

- U procesu proizvodnje drvenjae, prvo se vri priprema drveta
- Drvo se ree na odreenu duinu (1-2m), zatim ljutenjem (otkrovljavanjem) se oslobaa
kore
- Kod bele drvenjae nuno je potpuno otkrovljavanje, dok za preradu u smeu nije
potrebno vriti otkrovljavanje
- Otkrovljavanje moe biti runo ili mainski, ali se najee koristi mokro otrkovljavanje:
otkrovljavanje trenjem, otkrovljavanje vodenim mlazom ili kombinovano

13. Otkrovljavanje?

- Pripremni proces za izradu drvenjae
- Moe biti
o Mokro:
Otkrovljavanje trenjem
Cepanice se mehaniki kreu i meusobno se taru, usled ega dolazi
do skidanja omekane kore
Postupak se moe obaviti u mainama sa bubnjem ili mainama sa
depom
Gubici drveta su vrlo niski 1-2%
Otkrovljavanje vodenim mlazom
Koristi se za cepanice veeg prenika
Drvo se okree i obrauje vodenim mlazom pod visokim pritiskom
Gubi se do 5% drveta
Kombinovano otkrovljavanje
Radi se u bubnjevima u kojima odozdo ulazi vodeni mlaz pod visokim
pritiskom, tako da se cepanice taru jedna o drugu, a mlaz vode
pomae ljutenje


Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

29

14. Bruenje?

- Bruenje sledi posle otkrovljavanja u procesu izrade drvenjae
- Maina u kojoj se vri proces ima ogromam brusni kamen od kvarca ili korunda koji su
povezani cementom
- Od finoe abrazivnog sredstva zavisi finoa drvenjae
- Pri bruenju se ne deavaju nikakve hemijske promene, samo fizike
o Usled trenja drvo se zagreva to dovodi do isparavanja vode, odvajaju se pojedina
vlakna (olakava se poetak razvlaknjivanja)
o Usled delovanja temperature omekava i ligninska supstanca koja povezuje vlakna
celuloze
o Dolazi do izvlaenja sitnih vlakana iz drvenjae kada se ona kae za brusni kamen,
to dovodi do toga da se stvaraju dugaka i savitljava vlakanca, koja daju kvalitet
papiru
- U procesu bruenja dobija se drvenjaa razliite finoe od iverice, vlaknastog materijala,
nabubrenih fibrilai branaste supstance
o Jedino iverica nema primenu u izradi papira i ide na dalje usitnjavanje
- Razliiti tipovi paprira zahtevaju razliite odnose finoa drvenjae

15. ta se deava u drvetu prilikom bruenja?

- Prilikom bruenja dolazi do zagrevanja drveta usled trenja, do odvajanja vlakana celuloze
i prelaska lignina u viskozniji oblik
- Na taj nain zapoinje i odvajanje vlakana odnosno razvlaknjivanja
- Kaenjem vlakana za brusni kamen, ona se iseljavaju iz drvenjae i time se poveava
njen kvalitet
- Bruenjem se dobija drvenjaa razliitih veliina od iverice, vlaknastog materijala.
Nabubrenih fibrila i brana koji imaju primenu u izradi razliitih vrsta papira

16. Boja drvenjae?

- Po boji se razlikuju bela i smea drvenjaa
- Ponekad se drvenjaa izbeljuje, naroito ako se upotrebljava za izradu srednje finih
drvenih papira



Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

30

17. Kako se ponaa boja drvenjae tokom vremena?

- Svi papiri sa sadrajem drvenjae nisu predvieni za duu upotrebu
- Vremenom delovanjem svetlosti i vlage postaju krti, neelastini i poute, imaju
nepostojanu boku
- Ove osobine se javljaju usled velikog sadraja lignina
- Kod papira koji sadri drvenjau ne moe se postii trajna belina

18. Kojim supstancama se postie belina?

- Belina se postie beljenjem pomou vodonika ili natrijum peroksida (H
2
O
2
Na
2
O
2
) ili putem
natrijum i kalcijum bisulfita (NaHSO
3
i Ca(HSO
3
)
2
)
- Beljenjem se lignin samo prevodi u bezbojan oblik ali se nosioc boje ne uklanja

19. ta se deava sa nosiocem boje pri beljenju drvenjae?

- Lignin se prevodi samo u bezbojni oblik, ali se ne uklanja iz drvenjae

20. Na koje osobine papira drvenjaa povoljno utie?

- Drvenjaa povoljno utie na primanje tamparskih boja na papir

21. Na koje osobine papira drvenjaa negativno utie?

- Negativno utie na glatkou, sjaj i mehanika svojstva papira



Grafiki materijali prvi kolokvijum
April 14, 2009

31

22. ta je hemijska drvenjaa?

- Kod ovog postupka je bitna impregnacija drveta hemikalijama ime se olakava mehaniko
razlaganje
- Kuvai se pune bruenim drvetom i neutralnim rastvorom nekog sulfita koji se kuva
- Drvo se posle kuvanja preliva hladnom vodom
- Hemijska drvenjaa se odlikuje vrstoom na kidanje, i zato se moe upotrebiti za izradu
novinskog papira ime se i kod vrlo brzih papirnih maina moe utedeti na velikim
koliinama tehnike celuloze

23. ta je poluceluloza?

- Poluceluloza je proizvod dobijen iz drveta, slame ili drugih vlakana biljaka,
kombinovanjem sa hemijskom i mehanikom obradom
- Iskuvavanjem seke listopadnog drveta uz dodatak natrijum-sulfata i prolazom vrue
sekke kroz defibrilator stvara se vlaknasta kaa
- Tokom kuvanja lignin iz srednje lamele (koji povezuje pojedina vlakanca celuloze u
drvetu), nabubri i postane plastian, usled ega se drvo lako mehaniki razvlakni