RASTVARAI

Osnovna funkcija rastvaraa je da otapaju smole i vosak i da razreuju ulja. Slue za

razreivanje uljane boje, za pripremu lakova i medijuma, upotrebljavaju se i za omekavanje i ienje
starih lakova i za pranje pribora.

Rastvarai se meusobno razlikuju po brzini isparavanja, snazi rastvaranja, mirisu, zapaljivosti

i otrovnosti.

Veina rastvaraa deluje otrovno i do oboljenja obino dolazi usled dugotrajnije upotrebe ovih
materija. Trovanje se moe manifestovati kao glavobolje i nesvestice, a mogu biti i mnogo ozbiljnija i
trajnija oteenja zdravlja. Ovo tetno dejstvo rastvaraa se moe izbei, ili umanjiti, periodinim
prekidanjem korienja ovih materija, ili korienjem nekih zatitnih sredstava, kao to su maske,
rukavice i stalnim provetravanjem prostorija.

Zapaljivi rastvarai se uvaju u vrsto zaepljenim bocama, prostorija mora stalno da se

provetrava, a izvori viih temperatura moraju da se udalje.

Terpentin i petrolej, koji se najee i koriste, su materijali koji u normalnim uslovima ne

mogu izazvati ozbiljne nedae.

TERPENTINSKO ULJE

Terpentin je eterino ulje karakteristinog mirisa na borovinu.

Terpentin je bio poznat davno pre nae ere, i Egipani su ga uvozili iz Sirije. Opis destilacije
su nam ostavili naunici iz Aleksandrije u 3. veku nae ere. U slikarstvu se ee koristi tek u
srednjem veku.

SASTAV I POREKLO sastoji se od PINENA i izvesnih koliina smolnih kiselina.

POREKLO terpentinsko ulje se dobija destilacijom balzama terpentina pomou vodene pare.
Za proizvodnju terpentina se koriste balzami oko 100 vrsta razliitog crnogorinog drvea koje raste u
Severnoj Americi, zapadnoj Evropi, severnoj Evropi i Mediteranu.

BOJA to je bledo ukasta tenost, a loije vrste imaju ponekad i zelenkastoplaviastu

boju.

MIRIS ugodan i prijatan na borovinu. Loije vrste imaju intenzivniji i neprijatniji miris.

ISPARAVANJE 110 puta slabije nego kod etera i 5 puta slabije nego kod acetona.

TOPIVOST topi se u alkoholu, eteru, hloroformu, benzinu, benzolu, i dr.

 SUIVOST terpentin se pored hlapljenja sui i oksidacijom, te na taj nain kod masnih
oksidirajuih ulja ubrzava proces suenja.

POSTOJANOST terpentinsko ulje stajanjem polimerizuje i potamni ako je izloeno vazduhu

i svetlosti. Zbog toga se uva u tamnim bocama koje su napunjene do vrha, da ne bi oksidisalo, i boca
se dri na tamnom i suvom mestu. Za pripremanje medijuma i lakova treba koristiti samo svee
terpentinsko ulje.

VEZIVNA MO prisutna je samo kod nepreraenog terpentinskog ulja, koje sadri 0,5%
smole, inae terpentin nije vezivo.

PRIMENA terpentinsko ulje se koristi kao komponenta u pravljenju medijuma, emulzija,

lakova, fiksativa itd.

TERPENTIN KAO RASTVARA danas se terpentin najee koristi kao rastvara mekih
smola, pre svega damara i mastiksa, koji u svom sastavu sadre sline supstance, te se tako hemijski
idealno uklapaju i kombinuju.

U slikarskim medijumima terpentin utie na suenje boje i boju sui ne samo na povrini, ve i
u celoj masi. Ako se dodaje uljanoj boji u manjoj koliini poveava sjaj, a ako se dodaje u veoj
koliini boja postaje mat i ima postan karakter. I pored svojstva da isparava u debljim slojevima boje
ostaje prisutan due vremena.

KVALITET terpentina prepoznajemo prema boji, viskoznosti i mirisu. istoa terpentina se

proverava na taj nain to se ulje kapne na beo papir i ako ispari bez vidljivog ostatka znai da je
viekratnom destilacijom odstranjen i zadnji ostatak smole.

OTROVNOST zavisi od vrste terpentinskog ulja. Iritiranje koe izraenije je kod starijeg
terpentina, a ovo se moe izbei zatitnom kremom za ruke. Terpentinske pare deluju na sluzokou i
disajne organe. Ekcemi i druga kona oboljenja su najee posledica alergija na terpentin.

PETROLEJ

Petrolej je najjeftiniji organski rastvara.

Upotrebljavali su ga jo stari italijanski slikari, meu njima i Leonardo. U literaturi se spominje pod
imenom OLIO DI PETRA, kao komponenta slikarskog medijuma i laka. Krajem 19. veka uveden je u
upotrebu tzv. PATENT TERPENTIN, to je u stvari zamena za terpentinsko ulje. Smatralo se u
poetku da nije najkvalitetniji materijal, ve samo jeftinija zamena terpentina.

SASTAV I POREKLO petrolej dobijen preradom nafte spada u ZASIENE

UGLJOVODONIKE, te za razliku od terpentina ne oksiduje, niti polimerizuje. Za slikarske svrhe
priprema se oien od hemijski aktivnih sastojaka.

BOJA zelenkastoukasta.

MIRIS karakteristian i intenzivan.

 ISPARAVANJE neto manje nego kod terpentina, a 40 puta sporije nego kod etera.

TOPIVOST dobro se mea sa eterom i terpentinom, ali ne i sa alkoholom, rastvara smole,

masti i ulja. Sa smolom stvara zamagljenu tenost koja se stajanjem raspada na oba ishodina
materijala. Tvrde smole ne otapa.

SUIVOST loa sa uljima, jer se prema njima ponaa inertno. Povrina dugo ostaje lepljiva i
vremenom potamni.

PRIMENA petrolej je kvalitetno sredstvo za pranje slikarskog pribora, i za razliku od

terpentina ne ostavlja smolast trag.

OTROVNOST pare su mu otrovne i izazivaju glavobolju i vrtoglavicu tipini otrovi koji

deluju na ivani sistem. Deluju tetno i na kou.

OSTALI RASTVARAI

Pored terpentina i petroleja povremeno se u odreene svrhe koristi i niz drugih rastvaraa. Ne
slue za pravljenje medijuma i razreivanje boje, ve najee za omekavanje otvrdlih premaza boja i
lakova. To su: ETILALKOHOL, METILALKOHOL, UGLJEN TETRAHLORID, ACETON,
DIACETON, ETIL ACETAT, AMIL ACETAT, BENZOL, TOLUOL, KSILOL

ALKOHOL (ETILALKOHOL)

Alkohol rastvara elak, kolofonijum i neke sintetike smole. Ne mea se sa uljem, sem sa
ricinusovim.

Deluje kao snaan rastvara osuenih premaza uljane boje i lakova. Ne mea se sa
terpentinom. Izrazito je isparljiv i mora se uvati u dobro zaepljenim bocama.

OTROVNOST ako se due udie dolazi do glavobolja i nadraaja organa za disanje.

Denaturisan PIRIDINOM, METILALKOHOLOM i td. Dolazi na trite pod nazivom

piritus.
 METILALKOHOL (METANOL)

Metanol je organski rastvara jaeg dejstva.

Metilalkohol se dobija suvom destilacijom drveta, drvnog uglja, katrana.

Ima sline opte karakteristike kao etilalkohol.

BOJA bistra i bezbojna tenost.

MIRIS specifian.

ISPARAVANJE 15 puta sporije vetri od etera.

Mea se sa vodom u svim srazmerama, kao i sa svim alkoholima, sa acetonom, benzinom i dr.

OTROVNOST veoma velika. Ako se nalazi u alkoholnim piima deluje na oni ivac i
izaziva slepilo. U poetku trovanja nastupa jaka glavobolja, srani grevi i smetnje u vidu. Smrtna
doza za oveka je 50 ponda.

UGLJEN TETRAHLORID

Ovo je jak organski rastvara iz grupe hloriranih UGLJOVODONIKA. Dobija se delovanjem

hlora na UGLJEN BISULFID.

BOJA bezbojna tenost.

MIRIS slatkast, otrog ukusa.

ISPARAVANJE veoma brzo i nezapaljiv je.

TOPIVOST jedini je od svih ugljovodonika koji je neznatno topiv u vodi. Mea se sa

alkoholom, eterom, hloroformom i benzinom. Ne deluje na osuene premaze uljane boje i lakove.
Veoma dobro razlae vosak.

OTROVNOST pare su mu otrovne. Spada u narkotike. Od njega se moe praviti FOSGEN,

koji je opasan bojni otrov. Izaziva oboljenja jetre i bubrega.

PRIMENA koristi se za odmaivanje i ienje. U slikarstvu se koristi kao odstranjiva

masnih mrlja. Inae, zbog svoje nezapaljivosti slui i kao sredstvo za gaenje poara.
 ACETON

Aceton je izrazito jak rastvara osuenih premaza uljane boje i lakova.

Dobija se suvom destilacijom drveta.

BOJA to je bezbojna tenost.

MIRIS intenzivan i karakteristian.

ISPARAVANJE 5 puta sporije od etera. Veoma je isparljiv, tako da omekali premaz

ponovo otvrdne za nekoliko minuta.

TOPIVOST mea se sa vodom u svim odnosima, mea se i sa alkoholom i eterom. Otapa

ak i fosilne smole i elak. Kolofonijum, elak i meke smole rastvara potpuno, a tvrde i fosilne samo
delimino.

OTROVNOST udisanje para acetona je tetno za disajne organe. Smatra se da je

najbezbedniji organski rastvara jer ne izaziva jae fizioloke promene.

PRIMENA koristi se za rastvaranje starih uljanih namaza i lakova. Koristi u restauraciji.

Prisutan je i u mnogim kombinovanim rastvaraima. Aceton je zapaljiv, te se sa njim ne sme raditi
kraj otvorenog plamena.

DIACETON

Diaceton je slinih osobina kao aceton. Ima neto jau rastvarajuu mo od acetona i viu
taku paljenja od acetona.

Omekava, ali ne rastvara osuene premaza uljane boje.

Prodire duboko u slojeve boje i laka. Sporije isparava.

ETIL ACETAT

Spada meu manje kodljive rastvarae. Slui za rastvaranje otvrdlih lakova. Brzo isparava.

Zapaljiv je, pa bi ga trebalo drati dalje od otvorenog plamena.

 AMIL ACETAT

Amil acetat je jak organski rastvara.

SASTAV I POREKLO to je amilni ester siretne kiseline.

BOJA bezbojna tenost.

MIRIS aromatian i podsea na kruku.

TOPIVOST neznatna u vodi, a topi se u alkoholima i derivatima alkohola, otapa smolne

lakove i ovrsli linoksin.

ISPARLJIVOST isparava veoma brzo.

PRIMENA koristi se kao jak rastvara za smolne lakove, razreiva za nitrolakove,

komponenta za pravljenje kvalitetnog fiksativa za pastel, najee u kombinaciji sa eterom.

OTROVNOST jako je zapaljiv, pare tetno deluju po zdravlje.

BENZOL

To je aromatski ugljovodonik jakog dejstva.

SASTAV I POREKLO benzol je smesa ciklinih spojeva UGLJENIKA i VODONIKA.

Tehniki, benzol nije hemijski ist, ve predstavlja meavinu BENZOLA, TOLUOLA i KSILOLA.

BOJA svetla i bistra tenost.

MIRIS intenzivan i karakteristian.

ISPARAVANJE 10 puta sporije od etera.

TOPIVOST u vodi je netopiv, sa alkoholom i benzinom se mea u svakom odnosu. Benzol

ima jaku topivu mo, pa se koristi za otapanje onih supstanci kod kojih svi ostali rastvarai otkau.

POSTOJANOST ne utie na postojanost, ali namazu daje mat karakter.

VRSTE postoje tehniki i ist benzol.

PRIMENA spominje se kao dodatak medijumima u manjoj koliini, ime boja dobija mat
izgled. Upotrebljava se kao rastvara ulja, voskova i smola.

OTROVNOST eksplozivan je i jako tetan po zdravlje. Hronina trovanja mogu dovesti do

leukemije.
 TOLUOL

TO JE TAKOE jak organski rastvara.

SASTAV I POREKLO kao i benzol, toluol je aromatski UGLJOVODONIK, a po

hemijskom sastavu METILBENZEN.

BOJA bezbojan je.

MIRIS intenzivan i probadajui.

ISPARAVOST 23 puta slabija od etera.

TOPIVOST jaa od benzola.

PRIMENA rastvara linoksin, vrste smole i dr.

OTROVNOST lako zapaljiva tenost, tetna po zdravlje. Jae deluje od benzola.

KSILOL

To je rastvara slian toluolu.

Po hemijskom sastavu to je DIMETILBENZEN.

BOJA bistra i bezbojna tenost.

MIRIS intenzivan.

ISPARAVOST 45 puta sporija od etetra.

Ksilol je jai rastvara od benzola. Mea se sa ostalim rastvaraima kao i benzol.

PRIMENA koristi se u restauraciji za skidanje starih lakova sa slika. Na trite esto dolazi
kao rastvara za sintetike smole i rastvaranje otvrdlih lakova, a esto i kao sredstvo za ienje.

OTROVNOST manja nego kod benzola, iako je jai rastvara. Zato se ee upotrebljava.
Pare ksilola su otrovne i tetne po zdravlje.