Predavanja

Predavanje 2:
Struktura atoma.J onska veza. Kovalentna veza. Sekundarne veze.

Struktura atoma:
- planetarni model ( jezgro i omota)
- jezgro ( protoni i neutroni, masa =1,66 * 10
-24
)
- Avogadrov broj, broj protona u 1 g , 6,023 * 10
23
-
atomski broj=broj protona u jezgru
-atomski broj =broj protona i neutrona
- omota ( elektroni, masa 0,911 * 10
-27
, naelektrisanje 1,6 * 10
-19
C)
- orbitale; s,p,d,f
- struktura atoma ugljenika : 1s
2
2s
2
2p
2
-->hibridizacija -->1s
2
2s
1
2p
3

-atomske veze:
-elektronski proces
-primarne veze, kada elektroni spoljanje orbitale bivaju preneseni ili podeljeni izmeu atoma
- sekundarne veze,rezultat privlaenja izmeu pozitivnih i negativnih naelektrisanja

Jonska veza:
-rezultat prelaza elektrona sa jednog na drugi atom
-veza izmeu Na i Cl
-veza izmeu suprotno naelektisanih jona je posledica Kulonovog privlaenja izmeu anjona i
katjona
- neusmerena veza
- pakovanje jona je takvo da se maksimizira broj suprotno naelektrisanih jona koji okruuju
dati jon
-privlane sile: Fc= -K/a
2

- K=k
o
( z
1
*q) ( z
2
*q)
- z-valenca jona, q-naektrisanje =1,6 *10
-19
C, k
o
=9 *10
9
V m/C
- odbojne sile: F
r
= e
-a/
i eksperimentalno odreene konstante za dati par jona, a- duina veze
- rezultujua sila: F
c
+F
r
=0
- ravnotena duina veze a
o ,
odgovara ravnotei sila F=0 i samim time i minimumu energije
- jonski ili atomski poluprenik , odgovara srednjoj elektronskoj gustini u spoljanjoj
elektronskoj orbitali
- koordinacioni broj =broj atoma ili jona koji okruuju centralni jon/atom, zavisi od relativne
veliine suprotno naelektisanih jona, r/R

Kovalentna veza:
-ostvaruje se vezivanjem atoma preko zajednikog elektronskog para
- usmerena veza
- model Cl
2

- model etilena
- mogunost povezivanja u duge lance ili razgranata strukture
osnovi element lanca "mer"
- manji koordinacioni broj u odnosu na jonsku vezu
- energija veze kovalentnih veza
- ugao veze

Sekundarne veze:
- vezivanje atoma se ostvaruje bez prenosa ili delenja elektrona, odnosno se ostvaruje
privlaenjem pozitivnih i negativnih naelektrisanja
- veza se ostvaruje usled privlaenja suprotnih naelektrisanja usled asimewtrine distribucije
pozitivnog i negativnog naelektisanja-dipoli
- dipoli ( 1.indukovani ili povremeni 2. stalni )
- inukovani kod A
r
, energija veze 0,99 kJ /mol
- stalni, vodonina veza, energija veze 21 kJ/mol












J onske veze:














sl.1 Veza izmeu Na i Cl





















































































Kovalentne veze:










Sekundarne veze:












Predavanja 3:

9.Najvanije sirovine za proizvodnju vlakanaca.
10.Molekulska i nadmolekulska struktura celuloze.
11. Hemiceluloza i lignin.
12. Hemijski sastav i struktura vlakana drveta

9.Najvanije sirovine za proizvodnju vlakanaca:

1.Drvo
-najvanija sirovina za proizvodnju papira
od ukupne proizvodnje za proizvodnju papira se koristi 13 %
drvo daje 90 % proizvodnje celuloze
najvie korieni, etinari: smreka, jela, bor i liari: bukva, topola,
breza
vlakna: kod etinara ( do 4 mm) , kod liara (oko 1,7 mm)

2.Tekstilne sirovine:
- celuloza iz tkanina na bazi : pamuka, lana , konoplje, jute i dr.
- najznaajniji pamuk, duine vlakana 10 do 50 mm
-proizvode se specijalni papiri od kojih se zahteva velika mekoa, trajnost,
upojnost, neprovidnost, papir za novanici i drugi vrednosni papiri

3.Slame itarica:
- hemijskim ili kombinovanim hemijsko-mehanikim postupkom daju
celulozu ili polucelulozu
- kratka vlakna ( 0,5- 2 mm)
-prikladne za izradu papira od kojih se trai visoka vrstoa
- na bazi poluceluloze se izrauju kartoni i talasasta lepenka

4. Prerada trske i trave:
-esperto trava --> kvalitetni bezddrvni papir
-eerna trska i bambus --> fini papir

5. Otpadni tekstilni materijal:
-otpadne krpe( pamuk, lan, juta)
- za papire od kojih se trai finoa i trajnost
-uestvuju u proizvodnji papira 2-4 %

6.Stari papir i papirni otpaci:
-stari papir, papirni otpaci , koriena ambalaa
-postupci prerade zavise od kvalietea polazne sirovine
- u ponovne tokove proizvodnje papira se vraa 30 % starog papira

7. Mineralna vlakna:
-azbest (za lepenku i papir )poveava taku zapaljivosti
-staklena vlakna:
koriste se kao izolatori
postojan na visokim temperaturama
lako se sui i poseduje dimenzionu stabilnost
otporan na hemikalije

8. Vetaka vlakna
-nepoeljna u tekstilnim otpacima poto nemaju sposobnost fibriliranja



10.Molekulska i nadmolekulska struktura celuloze:

- celulozu sintetizuju biljke i neke alge reakcijom fotosinteze uz polazne
komponente CO
2
i vodu
-grupa prirodnih polimera --> polisaharida


Molekulska struktura:
- linerani makromolekuli koji se sastoje od molekula glukoze meusobno
povezanih prema sl. 3.4
- u biosferi su najzastupljeniji organski makromolekuli
stepen polimerizacije 200- 14 000
- osnovni strukturni element je glukoza sa 3 slobodne OH grupe koje su
osnov vodoninih mostova(veza)
Nadmolekulska struktura:
- intra molekularne ( unutar molekula) veze i intermolekularne
( izmeu molekula) veze
- ove veze omoguavaju nastajanje snopova makromolekula mikrofibrila i
njihovo pakovanje u fibrili i celulozno vlakno
- nastajanje snopova makromolekula ( sl.3.5) -->mikrofibrili i pakovanje u
- kristalne i amorfne oblasti
Osobine celuloze:
- bezbojna supstanca bez ukusa i mirisa, nekodljiva za iva bia
- gustina 1,55 g/cm
3
- nerastvorna u vodi i veem broju organskih rastvaraa
- vlaknasta struktura, duina vlakna zavisi od mesta nastanka
-termika postojanost je ograniena, razgradnja poinje na 100
o
C ,
karbonizacija se javlja na 270
o
C, nakon ove temperature nastupa gorenej
celuloze
- za bubrenje i rastvaranje celuloze neophodno je raskidanje
intermolekulskih vodoninih veza ( sl.3.7)
- voda samo delimino rastvara celulozu i to samo u amorfnim oblastima (
sl.3.7.b)
-potpunu solvataciju omoguuju supsatance rastvorljive u vodi kupri-
amonijum hidroksid i kadmijum-etilendiamin
- razgradnja uz prisustvo odreenih bakterija

11.Hemiceluloza i lignin

Hemiceluloza:

-gradi primarni i tercijarni zid grae drveta
-polisaharid malog stepena polimerizacije (DP=200), pored polisaharida
sadre i kratke molekulske lance drugih polisaharida
- makromolekuli hemiceluloze: linearni i razgranati
- koliina hemiceluloze u drvetu zavisi od porekla i kree se od 25-30 %
- poto nema vlaknastu grau lako se rastavara u kiseloj i alkalnoj sredini




Lignin:

-amorfna svetlouta ili mrka materija kojom su obloena celulozna vlakna
u drvetu
-grupa amorfnih, razgranatih i delimino umreenih poliaromata sa
velikim brojem metoksi grupa -CH
3

- sadraj u drvetu 20 -30 %mas.
- struktura lignina je vrlo razliita i zavisi od porekla ( listopadno drvo ili
etinari)
-prisusustvo lignina u drvetu spreava bubrenje celuloze --> oteavanje
mlevenja
-vrlo reaktivno jedinjenje pa se lako hemijskim postupcima odstranjuje od
celuloze
- potencijalni zagaiva
osobine korisne za papir:
-daje papiru zvuk, tvrdou i krutost
-termoplastian i doprinosi postojanosti papira na povienoj temperaturi
-opet previsok sadraj lignina moe smanjiti vrstou lista
12. Hemijski sastav i struktura vlakana drveta
- drvo sadri oko 50 % suve materije i 50 % vode
-makromolekulske komponenete ( 90-97 %) ,
celuloza 45-50 %, hemiceluloza 20-30 %, lignin oko 25 %,
-ostalo niskomolekulske komponente ( neorganske soli, belanevine, amino
kiseline)
Graa:
- od razliitih vlakana (sl3.9)
-vlakna (sl.3.10) su kompozitni materijal:
matrica: lignin i hemiceluloza
fibrili: celuloza
- graa drveta ( sl.3.10.) :
srednja lamela,primarni zid, sekundarni zid, tercijarni zid , lumen, elijska
upljina
- visoka mehanika svojstva drveta oteavaju odvajanje celuloze od lidnina
i hemoceluloze
-osobine papira zavise od duine vlakana (tabela 3)







Predavanje 4:

13.Dobijanje osnovnih sirovina za proizvodnju papira.Drvenjaa
14. Dobijanje poluceluloze
15. Dobijanje tehnike celuloze.Sulfitni postupak
16. Dobijanje tehnike celuloze.Sulfatni postupak

13.Dobijanje osnovnih sirovina za proizvodnju papira.Drvenjaa

- mehaniki i termomehaniki postupak
- razdvajanje drveta na vlakna duine 1-2 mm
- po mehanikim osobinama drvenjaa je slabija od celuloze
- osnovne sirovine za dobijanje drvenjae su etinara ( smreka)
mehaniki postupak: ( sl.3.12)
- efikasan tehnoloki postupak, gubitak u toku procesa samo 2-5 %
odleavanje poseenog drveta u toku 6 meseci zbog stabilizovanja
prisutnih smola, koje prelaze u vrst oblik
formiranje oblica duine 1-2 m
-otkoravanje( runo i mainsko mokro, trenjem, kombinovano-
bubnjevi sa vodenim mlazom)
-bruenje
-brusni kamen prenika 1 m
-abrazivno sredstvo SiO
2
, zrnca 10-15 m
- nastupaju samo fizike promene
- zagrevanje drveta do 190
o
C isparavanje vode i omekavanje
lignina
-poetak razvlaknjivanja

-ieljavanje vlakanaca u kontaktu sa brusnim matrijalom
( zrncima)
- proizvod bruenja je meavina vlakanaca razliitih krupnoa:
-iverica
- vlakna duine 0,2 - 4.5 mm
-fini materijal dimenzija do 0.2 mm
- nabubreli fibrili dimenzija do 30 m
-branasta supstanca
- osnovni cilj je da se dobiju to dua i savitljivija vlakanca
sortiranje nakon bruenja
obezvodnjavanje drvene suspenzije sa 0.4- 0.6 % suve materije do 30-
35 % transport do postrojenja za izradu papira ( bale ili pneumatski
tarnsport)
-dorada drvenjae:
- izbeljivanjem u cilju poboljanja optikih osobina i postojanosti na
dejstvo svetlosti ( H, H
2
O
2
, Na
2
O
2
, NaHSO
3
, Ca(HSO
3
)
2

- izbeljivanjem se lignin prevodi u bezbojan oblik
termomehaniki postupak: (sl.3.13.)
-osnovna sirovina su drveni otpaci
-usitnjavanje u specijalnim ureajima sa rotirajuim noevima
-termika obrada u reaktoru na 130
o
C
-mlevenje na toplo u rifajneru
-sortiranje dispergovanih vlakana po veliini
-uguivanje
-po potrebi se izvodi belenje
- iskoritenje drveta iznosi 85-95 %
-dobijaju se kvalitetnija vlakna


-primena:
-u proizvodnji papira uz dodatak celuloze 15-20 % ( fini papir, roto
papir, omotni papiri, kartoni i lepenke
14. Dobijanje poluceluloze

-dobija se iz drveta, slame i dr. vlaknastih biljaka, kombinovanom
hemijskom i mehanikom obradom, poeljni liari poto sadre
manje lignina
stvaranje vlaknaste kae u reaktoru pri 130-170
o
C uz dodatak
Na
2
SO
3
i Na
2
CO
3
omekavanje i delimino rastvaranje
lignina, hemiceluloza se ne razgrauje-->iskoritenje drvene seke
65-80 %
mlevenje u rifajnerima
sortiranje
dodatno mlevenje
po potrebi izbeljivanje menja se samo boja
-osobine :
-prelaz od drvenjae ka celulozi
-po sastavu blia drvenjai
- po osobinama vlakana slinija celulozi
-primena:
- za izradu omotnih papira, valovite lepenke
- u beljenom stanju se koristi za izradu papira za pisanje i
tampanje





15. Dobijanje tehnike celuloze.Sulfitni postupak

-zasniva se na razliitoj reaktivnosti celuloze, hemiceluloze i lignina i
prateih suspstnci i razliitoj rastvorljivosti njihovih derivata (
sl.3.14.)
polazne smee Ca(HCO
3
)
2
/H
2
SO
3
/ SO
2
ili Mg(HCO
3
)
2
/ H
2
SO
3
/
SO
2
i seke drveta dimenzija 4 x 3 x1 cm
( sl.3.15.)
kuvanje u reaktoru pri 130
o
C i 300-400 kPa u toku 7-15 sati
sulfonovanje, razgradnja i rastvaranje lignina i hemiceluloze,
dok celulozna vlakna ostaju neoteena
izdvajanje celuloznih vlakana iz smee
pranje i mlevenje vlakana
sortiranje i po potrebi izbeljivanje vlakana
uguivanje reakcione smee sa otpacima i hemikalijama i
njihovo spaljivanje izvor toplote za termika postrojenja
hemikalije zaostale posle spaljivanja CaO, MgO i SO
2
se
prevode u prvobitni oblik i ponovo se koriste
- sulfitnim postupkom se dobijaju kratka i meka vlakna, blago smee
obojena, koja se lako izbeljuju








16. Dobijanje tehnike celuloze.Sulfatni postupak

polazne smee Na
2
S, NaOH i Na
2
CO
3


i seke drveta dimenzija
4 x 3 x1 cm ( sl.3.15.)
kuvanje u reaktoru pri 150 - 180
o
C i 700-1000 kPa u toku 3-6
sati raskidanje etarskih veza u ligninu i nastaje alkalni lignin
sa manjom molarnom masom, razgradnja i rastvaranje lignina
nastaje metanol i merkaptani neprijatan miris
izdvajanje celuloznih vlakana iz smee
pranje i mlevenje vlakana
sortiranje i po potrebi izbeljivanje vlakana
uguivanje reakcione smee sa otpacima i hemikalijama i
njihovo spaljivanje uz dodatak Na
2
SO
4
i pri smanjenom
dotoku kiseonika izvor toplote za termika postrojenja
hemikalije zaostale posle spaljivanja se prevode u prvobitni
oblik i ponovo se koriste pri emu ne reaguju sa celulozom,
tako da ona ostaje, posle zavrne obrade, nerastvorna u
reakcionoj smei
- sulfatnim postupkom se dobijaju bolje ouvana dua i vrsta celulozna
vlakna od kojih se proizvodi papir sa odlinim mehanikim osobinama










Predavanje 5.

17.Belenje celuloze
18.Prerada tekstilnih sirovina i starog papira
19.Voda kao pomoni materijal u proizvodnji celuloze i papira
20.Punioci u proizvodnji papira
21. Pomone sirovine za poboljanje proizvodnje papira
22. Pomone sirovine za poboljanje kvaliteta papira

17.Belenje celuloze:

- cilj belenja je poveanje stepena beline vlaknastog materijala
- celuloza iz drveta sadri 3 - 8 % zaostalog lignina koji daje ukasto
obojenje
-belenje se vri hemikalijama u prisustvu vode
-oksidaciono belenje ( celuloza)
-redukciono belenje (drvenjaa)
Oksidaciono belenje je trajno prevoenje lignina u hlorlignin
delignifikacija
Redukciono belenje se primenjuje kod obrade drvenjae ( Na-
bisulfit )
Faze belenja
- labavljenje i otpanje ostatka sa ligninom
- razaranje obojenih supstanci
- oksidaciona razgradnja dodataka
- poetak oksidacije celuloze
Sredstva za belenje
- hlor- Cl
2
, kiseonik- O
2
, hipohlorit- NaOCl, ozon- O
3
, vodonik peroksid-
H
2
O
2
jednostepeni i viestepeni postupak belenja
jednostepeni postupak:
- primenjuje se kod celuloze dobijene iz tekstilnih otpadaka pomou Ca-
hipohlorita
- pH rastvora se menja od alkalnog ka kiselom stanju poetak
oksidacije ( pH ne sme biti manji od 8)
- tempertura rastvora ne sme biti vea od 38
o
C
viestepeni postupak:
-primenjuje se kod sulfatne i tvrde sulfitne celuloze
-faze prerade
-hlorovanje lignina hlorlignin
-hlorlignin se ispira sa NaOH
-belenje vri iz Ca-hipohlorita stvoreni kiseonik
-proces belenja se ostavruje u betonskim tornjevima
18.Prerada tekstilnih sirovina i starog papira:

1.Prerada tekstilnih sirovina:
- najvie se koriste pamuk, lan , konoplja
- koriste se za proizvodnju specijalnih vrsta papira ( velika mekoa,
upojnost, otpornost na savijanje) filter papir, novanice
Priprema: (sl.4.7)
- sortiranje, seenje na dimenzije
- razvlaknjivanje, mlevenje
- pranje, sortiranje
- izbeljivanje obojenih vlakana
2.Prerada starog papira:
- reciklaa starog papira predstavlja vrlo znaajan segment u
proizvodnji papira ( u Nemakoj je stari papir zastupljen sa 62 % u
ukupnoj proizvodnji papira)
Faze prerade ( sl.3.12)
-skupljane i sortiranje ( najnii kvalitet, srednji kvalitet, bolji kvalitet,
najbolji kvalitet)
-dispergovanje i razvlaknjivanje u rezervoaru
-dodatno razvlaknjivanje pri povienoj temperturi
-razdvajanje na frakcije, pranje, dodatno mlevenje
-uklanjanje boje sa celuloznih vlakana (Deinking proces-sl.3.17)
-zasniva se na procesu flotacije ( celulozna vlakna-hidrofilna, boja-
hidrofobna
-dodavanje povrinski aktivnih materijauklanajnje boje sa
povrine celuloze
-dodavanje vazduha izdvajanje boje sa mehurima vazduha na
povrini u vidu pene, koja se uklanja zajedno s bojom


19.Voda kao pomoni materijal u proizvodnji celuloze i papira:

-najzastupljenija komponenta u procesu proizvodnje papira
-vodena suspenzija omoguava povezivanje vlakanaca u papirnu tarku
-voda se koristi i kao interno transportno sredstvo
-kvalitet vode se odreuje preko stepena tvrdoe i stepena istoe
Najvaniji zahtevi u pogledu osobina vode koja se koristi u
proizvodnji celuloze i papira:
-voda mora biti ista i osloboena mehanikih i hemijskih oneienja
-tvrdoa vode ne sme biti vea od 10
o
dH
-pH vrednost u granicama 6.5-7.1
-temperatura vode treba da je ujednaene i to nia
Potronja vode po kg celuloze:
-nebeljene celuloza 250 do 300 l
-beljena celuloza 400 do 550 l
-oplemenjena celuloza 700 do 1000 l
-papir za pakovanje 30 do 200 l
-tamparski i pisai papir 50 do 300l
-specijalni papir 300 do 1000 l
Vrste vode:
-atmosferska
-izvorska
-povrinska
Tvrdoa vode:
-predestavlja sadraj rastvornih zemnoalkalnih soli (Ca i Mg) u vodi
-Nemaki stepen: 10 mg CaO ili 7.19 mg MgO i 1 lit vode
-tvrdoa 0-4
o
dH- meka voda
-tvrdoa 5-8
o
dH- vrlo meka voda
-tvrdoa 9-12
o
dH- srednje tvrda voda
-tvrdoa 12-18
o
dH- prilino tvrda voda
-tvrdoa 19-30
o
dH- tvrda voda
-tvrdoa preko 30
o
dH- vrlo tvrda voda
Priprema vode:
-proces njenog preiavanja i omekavanja
mehanika obrada.
-odstranjivanje mehanikih oneienja( filteri i sita razliite gustoe)
hemijska obrada:
-odstranjivanje hemijskih neistoa( gasovi , neorganske i organske
materije)
-dodavanje Al-sulfata tvrdoa se smanjuje na10
o
dH odstranijanje
gasova-delovanjem sa Na-fosfatom
-jonskom izmenom
-sintetski organski izmenjivai
-vri se taloenjem kreom i sodom
Preiavanje otpadnih voda:
- u indusstriji celuloze voda se javlja kao: svea voda, povratna voda i
otpadna voda
-svea voda je voda koja prvi put ulazi u proc es
-povratna voda je voda koja je ve upotrebljavana i koja se ponovo vraa u
proces, a koja sadri vlakanca i punila
-otpadna voda je ve upotrebljena voda u procesu i koja nije za ponovnu
upotrebu pre isputanja mora se prethodno preistiti
-metode preiavanja: mehanike, hemijske, bioloke




20.Punioci u proizvodnji papira
-pomone sirovine-neophodne za proizvodnju papira
-kod proizvodnje nekih papira koriste se ak do 30 %
-punioci predstavljaju finospraene neorganske supstance koje su
nerastvorne u vodi, a koje se dodaju disperziji celuloznih vlakana
-najee korieni punioci u proizvodnji papira:
-kalcijum karbonat -CaCO
3

-kaolin Al
2
O
3
2SiO
2-
2H
2
O
-talk - 3MgO 4SiO
2
H
2
O
-magnezit - MgCO
3

-titan dioksid - TiO
2

-barijum sulfat - BaSO
4

-cink oksid - ZnO
- gustina se kree od 2.8 (talk) do 5.6 (ZnO) g/cm
3

-prosena veliina estica punioca 0.5 - 4
-raspored punioca u listu papira (sl.3.18) popunjava pore u strukturi
celuloze
-jeftiniji od celuloze
-znaajan doprinos poboljanju osobina papira: poveavanje glatkoe, bolje
naleganje na tamparsku formu, poveana belina, smanjena prozirnost
-u sluaju prekomernog doziranjaslabljenje veza izmeu vlakana
(sl.3.18.b) opadanje vrstoe, pojava dvostranosti, praenje i upanje
vlakna u toku tampe
-belo obojeni punioci se koriste kao beli pigmenti u premazima koji se
nanose na povrinu papira




21. Pomone sirovine za poboljanje proizvodnje papira


1.Retenciona sredstava:
-osnovni cilj ovih sredstava je da zadre to veu koliinu vrste materije-
celuloze na situ
-dodavanje retencionih sredstava u suspenziju(celulozna vlakana, aditivi,
voda) poveanje udela vrste faze na situ
-najee koriena retenciona sredstava: derivati kolofonijuma, Al soli,
katjonski skrob, katjonski i anjonski poliamidi, poliamini
2.Aditivi za uklanjanje tetnih supstanci iz papira:
-lepljive neistoe koje se izdvajaju u delovima papirmaine prenose na
papir prouzrokuju kidanje trake papira
- aditivi su makromolekulske supstance relativno male molekulske mase,
koje imaju izraenu katjonsku aktivnost
3.Mikrobiocidi:
-supsatnce koje spreavaju razvoj mikroorganizama
-poviena temperatura vode u procesu proizvodnje papira( 25 - 60
o
C)
pogoduje razvoju razliitih mikroorganizama povezivanje u lepljive
agregate biomulj
-biomulj ima neprijatan miris, posebno tetan na sitima papir maine
-mikrobiocidi spreavaju razvoj mikroorganizama, a dodavaju se u
disperziju celuloznih vlakana







Predavanja 6.
21. Pomone sirovine za poboljanje proizvodnje papira
22. Pomone sirovine za poboljanje kvaliteta papira
23.Priprema papirne mase
24.Izrada papira na papir maini.Mokra grupa

21. Pomone sirovine za poboljanje proizvodnje papira

1.Retenciona sredstava:
-osnovni cilj ovih sredstava je da zadre to veu koliinu vrste materije-
celuloze na situ
-dodavanje retencionih sredstava u suspenziju(celulozna vlakana, aditivi,
voda) poveanje udela vrste faze na situ
-najee koriena retenciona sredstava: derivati kolofonijuma, Al soli,
katjonski skrob, katjonski i anjonski poliamidi, poliamini
2.Aditivi za uklanjanje tetnih supstanci iz papira:
-lepljive neistoe koje se izdvajaju u delovima papirmaine prenose na
papir prouzrokuju kidanje trake papira
- aditivi su makromolekulske supstance relativno male molekulske mase,
koje imaju izraenu katjonsku aktivnost
3.Mikrobiocidi:
-supsatnce koje spreavaju razvoj mikroorganizama
-poviena temperatura vode u procesu proizvodnje papira( 25 - 60
o
C)
pogoduje razvoju razliitih mikroorganizama povezivanje u lepljive
agregate biomulj
-biomulj ima neprijatan miris, posebno tetan na sitima papir maine
-mikrobiocidi spreavaju razvoj mikroorganizama, a dodavaju se u
disperziju celuloznih vlakana



22. Pomone sirovine za poboljanje kvaliteta papira

1.Lepila ili keljiva:
-dodaju se papirnoj masi da bi papir imao potrebna mehanika svojstva i
odreenu upojnost
-vezivanje lepila za hidrofilna vlakana celuloze omoguavanje njihovog
meusobnog povezivanja
-lepilo povezuje punilo sa vlaknimaformiranje zatvorene, neporozne i
dimenziono stabilne povrine papira
Podela;
-prirodna i sintetika
1.prirodna:
-biljnog porekla ( kolofonijum, skrob, dekstrin)
-ivotinjskog porekla( tutkalo, elatin, kazein)
2.sintetika:
-polivinilhlorid, polivinilalkohol, polivinil acetat, fenolformaldehidne
smole
-pokazuju znaajnije prednosti u odnosu na prirodna lepila( vea
sposobnost lepljenja, bre suenje, stvaranje elastinog filma,
providnost)
Naini doziranja:
-kao suspenzije u vodenim rastvorima ili emulzije
a.)dodavanje u masu
b.)povrinsko keljenje
-stepen keljenja:
-zavisi od dodate koliine lepila ( 1/4, 1/2, 3/4 i 1/1 ili puno keljen papir)
-tamparski papiri su obino 1/ 2 do 3/4 keljeni
-viebojni, ofset ili umetniki tisak su puno keljeni

2.Boje za pripremu mase:
-obojene supstance neorganskog ili organskog porekla
-papir po svojoj prirodi ima ukast ton dodavanje crvene , plave ili
ljubiaste nijanse papiru daje beo ton
-poveanje stepena beline dodavanje plavoobojenih suspstanci( u manjoj
koliini) ili belih pigmenata ( u veoj koliini)
Naini bojenja:
-najee se koriste sintetike organske boje
a.) bojenje u masi
b.)potapanje papirne trake u obojeni vodeni rastvor
c.)nanoenej rastvora ili disperzije na povrinu papira
Uslovi za bojenje:
- zavise od stepena mlevenja drvenih vlakanaca
-boja koja se koristi mora imati maksimalni afinitet prema svim
komponentama
- rastvor boje treba pripremiti u mekoj vodi
-ne sme se primeniti suvie visoka temperatura finalne obrade papira
jer u suprotnom moe doi do promene u tonu boje










23.Priprema papirne mase

-Papirna masa ili pulpa predstavlja disperziju vlaknastih materijala ,
punioca i drugih pomonih sirovina u vodi, ijim se izlivanjem na sito papir
maine formiraju trake papira
-odnos polaznih sirovina zavisi od eljenih osobina papira
-pre unoenja u sabirni rezervoar izabrane sirovine se izlau sledeim
procesima:
-rastvaranju vlaknastih sirovina u vodi
-razvlaknjivanju
-oslobaanju eventualno prisutnih agregata-kvrica
-mlevenju do eljenog stepena u mlinovima i rifajnerima
-homogeniziranju komponenti u rezervarima za meanje
Rastvaranje:
-se vri u rastvaraima ili pulperima mehanikom obradom vodena
suspenzija sa 4-7 % s.m.
Mlevenje:
-najvaniji proces pripreme papirne mase
-pojave prisutne kod mlevenja:
-seenje
-fibriliranje
-bubrenje vlakanaca
-seenje:
-delenje vlakana popreno na uzdunu osu vlakna
-seenjem se smanjuje duina vlakana
-fibriliranje:
-cepanje vlakana paralelno sa uzdunom osom
-dovodi do poveanja aktivne povrine koja u fazi izrade papira
obezbeuje vei broj vodoninih veza
-bubrenje:
-promena na vlaknima prouzrokovana ulaskom vode u unutranje
slojeve drveta
-stepen bubrenja zavisi od stepena kristalinosti celuloze, od sadraja
poluceluloze i duinom vremena kvaenja
-bubrenjem, vlakno u debljini raste 10 -40 %,a po duini 0.1 %
-bubrenjem vlakno postaje plastinije bolje povezivanje i poveana
vrstoa lista
Vrste mlevenja ( posno i masno, sl.4.10))
- posno mlevenje: se ostvaruje manjim razmakom noeva i kraim
vremenom mlevenja kod materijala kod kojeg je prisutno dobro
odvodnjavanje manje plastian- manja gustina vlakana
- dobijeni papir je voluminozan, dobro upija tenosti, mekan je i ima
malu vrstou
- masno mleveni papir se dobija mlevenjem pri veem razmaku noeva i
duim vremenom mlevenja i veoj gustini vlakanaca gnjeenje i
trenje dua vlakanca sa vie fibrila
- masno mlevenje obezbeuje tvrde papire, velike vrstoe i
transparentnosti ali slabije upojnosti
Ureaji za pripremu papirne mase:
1.Holender ( sl 4.17)
-obezbeuje pripremu papirne mase; rastvaranje, mlevenje, dodavanje
punila, dodavanje boja
-holender predstavlja korito sa pregradom u sredini koje obezbeuje
kruni tok suspenzije sa rotirajuim valjkom sa noevima
-kapacitet 200 d0 1000 kg papirne mase
- vreme mlevenje 15 min do 10 sati

Maine za kontinualno mlevenje:
2.Konusni mlin: (sl.4.18)
-konusni stator i rotor
-masa ulazi na uem kraju a izlazi na iri kraj uz neprestano trenje,
gnjeenje i fibriliranje vlakana izmeu rotirajuih povrina
3.Ploasti mlin-Rifajner:(sl.4.19)
-ine ga diskovi sa noevima izmeu kojih se melje papirna masa
- materijal ulazi na sredini diska a izlazi na obodu

24.Izrada papira na papir maini.Mokra grupa

-papir maina datira od 1799 g. ( Francuz Rober)
- sastoji se od rezervoara, partije sita i partije presa
-suspenzija drvenih vlakanaca koja se dovodi na razdelnik je vrlo
razreena ( 1 % s.m.)
- drugi uslov prilikom dovoenja u razdelnik je da se dovodi bez mehuria
vazduha i bez vrtloga
Faze prerade:
-akumuiliranje papirene mase
-razreivanje suspenzije
-preiavanje suspenzije
-formiranje papirne trake
-dovoenje suspenzije sa vlaknima na sito-natok suspenzije sistem
cevi obezbeuje ravnomerno doziranje papirne suspenzije na situ
voda koja prolazi kroz sito uliva se u natono korito ili kadu
-ostali uslovi su minimiziranje prisustva vazdunih mehuria i flokula
u natonoj suspenziji

-odvodnjavanje papirne mase
- dovoenjem papirne mase na sito vri se rasporeivanje vlakanaca na
situ zatim njihovo obezvodnjavanje
- na obezvodnjavanje utiu:
-stepen mlevanja vlakanacamasnije mlevenje obezvodnjavanje sporije
-viskozitet vode koji je funkcija njene temperatur porastom temperature
viskozitet opada
-adhezione sile vlakanaca i vode zavise od stepena fibriliranja vlakanaca
vei stepen fibriliranja vee adhezione sile
- u poetku odvodnjavanja, voda se odvodi preko okaca sita , nakon ega se
od, na situ nakupljenih vlakana, formira pogaa koja sada ima ulogu
filtrirajueg sredstva
- odvodnjvanjem se koncentracija papirne mase u suspenziji dovodi na nivo
3-4 % s.m. Da bi se papirna masa prevela u sledeu operacijupresovanje,
mora se obezbediti obezvodnjavanje do nivoa od 15-24 % s.m. Ovo se
postie gravitacionim odvajanjem vode i njenim odsisavanjem preko
vakuum filtara
-presovanje papirne mase:
- daljnje obezvodnajvanje na nivo od 25-42 % s.m. se obezbeuje preko
partije presa
-presovanje papirene mase se obavlja na papir maini, pomou partije
presa i filca a cilj je da papirna masa izgubi to je mogue vie vode
Partija sita:
a.) registar partija predstavlja beskonanu traku sa nizom valjaka, pri
emu se papirna masa obezvodnjava gravitacionim tokom
b.) odsisna partija predstavlja cilindar preko kojeg se kree papirna
traka i u kojem se u odreenoj zoni vri odsisavanje vode preko
vakuuma
Predavanja 7

24.Izrada papira na papir maini. Mokra grupa
25.Izrada papira na papir maini.Suna grupa
26.Izrada papira na papir maini.Finalna obrada

24.Izrada papira na papir maini. Mokra grupa

-papir maina datira od 1799g ( Francuz Rober)
-sastavni delovi: rezervoar za masu, partija sita, partija presa
-partija sita; registar partija i odsisna partija
-partija presa se sastoji od 2 ili vie valjaka
-polazna smea: vrlo razreena suspenzija papirne mase ( 1% s.m.) se
dovodi u razdelnik( bez vrtloga, bez mehuria)
Faze izrade:
-akumuliranje papirne mase u rezervoaru
-razreivanje suspenzije
-preiavanje suspenzije
-formiranje papirne trake:
-dovoenje papirne suspenzije na sito-natok suspenzije
-ravnomerno doziranje natoka preko sistema cevi na sito
-uslov doziranja: minimiziranje prisustva vazdunih mehuria i
pahuljica ( flokula) mase
-odvodnjavanje papirne mase:
-prilikom dovoenja papirne mase na sito vri se rasporeivanje
vlakanaca na situ, a zatim njihovo obezvodnjavanje
- na obezvodnajvanje utiu:
-stepen mlevenja vlakanaca masnije mlevenje ima za
posledicu sporije obezvodnjanje
-viskozitet vode sa porastom temperature viskozitet opada
-adhezione sile izmeu vlakanaca i vode koje zavise od stepena
fibriliranaj vlakana sa porastom stepena fibriliranja
poveavaju se i adhezione sile
- odvodnjavanja voda se u poetku odvija preko okaca sita , da bi se
u sledeim koracima formirala pogaa od vrstog materijala u
papirnoj masi, koja sada ima ulogu filtrirajueg sredstava
-odvodnajvanjem na ovaj nain, koncentaracija papirne mase u
suspenzije se dovodi na nivo 3-4 % s.m.
-da bi se obezbedili uslovi za sledeu operaciju prerade papirne mase
- presovanje, masa se mora dodatno obezvodniti do nivoa od 15-22 %
s.m. odsisavanje preko vakuum filtara (sl.4.31 )
-presovanje papirne mase:
-preko partije presa, masa se sa nivoa 15-22 % s.m. dovodi na nivo od
25-42 % s.m.
-presovanje se odvija na papir maini pomou partije presa uz pomo
filc trake cilj je da papirna masa izgubi to je mogue vie vode

25.Izrada papira na papir maini.Suna grupa

-papirna traka nakon obrade na partiji presa sadri 35-40 % s.m.
-daljnje obezvodnjavanje papirne trake se obezbeuje u sunoj partiji
(sl.4.32)
-suna partija se sastoji od cilindara za predgrevanje i baterije sunih
cilindara, pri emu sune cilindre predstavljaju parom grejani rotirajui
valjci
Pojave koje prate suenje papirne tarke:
-odstranjivanje kapilarno vezane preko parom grejanih rotirajuih valjaka
-odstranjivanje hemijski vezane vode obezebeuje se dodatnom toplotnom
energijom isparavanje
-skupljanje vlakanaca usled isparavanja uspostavljanje novih vodoninih
veza poveanje mehanikih osobina
Osobine papira nakon suenja:
-suenje obezbeuje glatkou, poroznost, propustljivost vazduha, belinu
-za postizanje optimalnih osobina neophodno je ravnomerno suenje
- suenjem papir gubi elestinost i plastinost tj. postaje krt
-previe vlana papirna traka ima za posledicu nabiranje odnosno
stvaranje talasa
-u toku suenja debljina papirne trake se smanjuje do 2 puta, a popreno
skupljane iznosi 1-8 %.
Naini suenja:
-kontaktno suenje, kanalno suenje i suenje zraenjem
-za bolji transport papira slui filc
-za kontaktno suenje koriste se valjci (sl.4.33) broj zavisi od brzine
papir maine ( 40-60), mogu biti rasporeeni dvoredno i troredno
-za kanalno suenje se koristi zagrejani vazduh, koji se prenosi preko
sunih cilindara
Uloga filca kod sune partije:
-da obezbedi vrst kontakt izmeu trake i cilindra
- da obezbedi tarnsport papirne tarke kroz ceo tok sune partije
-da sprei nabiranje
-da preuzme jedan deo vode, koji izlazi iz papirne trake
Po zavrenom suenju papir zadrava u sebi 6-8 % vlage
Lajm presa kao poseban ureaji koji se ugrauje na papir mainu:
-slui za oplemenjavanje papira povrinsko keljenje
-obezbeuje dobro vezivanje vlakana, tako da se papir niti prai niti upa


Rad prese:
-sastoji se od para valjaka smetenih jedan izmeu drugoga(sl.4.35)
-valjci su namazani lepilom
-jednoliko nanoenje lepila na povrinu papira
-nakon premazivanja papirna traka odlazi na sune valjke gde se sui

26.Izrada papira na papir maini.Finalna obrada

-papirna traka ulazi u zavrnu partiju sa 94 % s.m. i zagrejana na temperaturu od
75 do 85
o
C
-zavrna grupa obuhvata sledee ureaje : ureaje za hlaenje papirne trake,
ureaje za glaanje i ureaj za namotavanje
ureaj za hlaenje papirne trake:
-sastoje se od cilindara za hlaenje
-hlaenje trake na cilindru kroz koji struji hladna voda do temperature od 20
o
Cuklanjanje skupljenog elektrostatikog elektriciteta i smanjenje krtosti
papira
ureaj za glaanje:
- ureaje ine elini valjci koji slue za suvo glaanje odnosno peglanje papira
-mokro glaanje izmeu 2 valjka
-suvo glaanje izmeu 5-7 valjaka postie se obostrana glatkost
papiratzv. mainsko kalendiranje
ureaj za namotavanje:
-za namotavanje papirne trake slue valjci tzv.tamburi
-irina tambura je usklaena sa irinom papir maine
-sadraj vlage u papirnoj traci iznosi 5-7 %
-u zavisnosti od vrste papira i irine papir maine, tambur moe biti teak do 25 t
a duina papirne trake moe iznositi 60 km






Predavanja

PREDAVANJA 8

27. Dorada papira.Vlaenje. Satiniranje
28.Oplemenjivanje papira.Impregniranje.Premazivanje
29.Oplemenjivanje papira.Oslojavanje.Kairanje.Pregovanje
30.Pakovanje.Skladitenje. Klimatizacija papira


27. Dorada papira.Vlaenje. Satiniranje
Vlaenje:
-primenjuje se na papire koji se satiniraju sa ciljem da se papirna traka
uini elastinijom
-stepen vlaenja zavisi od sastava papira(npr. papiri sa vie drvenjae
zahtevaju vei stepen vlaenja, koji se opet kod pisaih papira kree od 3 do
8 %)
-Naini vlaenja:
-prskanjem preko gumenih valjaka
-vlaenje etkom
-vlaenje maglom
-osnovni uslov svih ureaja za vlaenje je jednoliko vlaenje itave papirne
trake
Satiniranje:
- Predstavlja operaciju poboljanja osobina papira i njegovo
prilagoavanje eljenoj nameni
-Def:Satiniranje je operacija sabijanja papira kroz niz cilindara ( obino 8-
10) koji su meusobno razmaknuti po definisanim zazorima ( sl.3.23)
-proputanjem mainski glaanog papira kroz ureaj za satiniranje,
ostavaruje se ujednaavanje gustine i povrinskih osobina, a samim time i
tamparskih osobina papira
-satiniranjem se dobija obostrana glatkoa povrine papira
-Vrsta odnosno nain satiniranja zavisi od namene papira.
-visoko sjajni i polusjajni papiri
-mat i polumat papiri
-Efekat satiniranja zavisi od vrste i udela osnovnih i pomonih sirovina u
papiru
-Neeljene pojave kod satiniranja:
-smanjenje debljine papira
-poveanje transparentnosti papira
-smanjenje poroznosti i propustljivosti papira za pare i gasove
smanjenje sposobnosti upijanja vode
-satiniranjem se mehanike osobine bitnije ne menjaju

28.Oplemenjivanje.Impregniranje.Premazivanje
-Oplemenjivanje podrazumeva specijalnu obradu papira, posle koje papir
dobija nova dopunska svojstava
-Oplemenjivanjem papira se postie:
-poboljanje tamparskih svojstava papira
-dekorativni efekti
-odreena tehnika i hemijska svojstva
-odreena zatitna svojstva
Impregniranje:
-impregniranje se obezbeuje dodavanjem potrebnih punila i pomonih
sirovina u holender
- pri impregniranju sredstvo za impregnaciju prodire u papir i
ravnomerno se rasporeuje po celoj zapremini papira
-impregniranjem se postiu znaajni efekti po pitanju kvaliteta papira bez
promena karaktera papira
-poboljanje niza osobina papira kao to su : tamparska i i neka
mehanika svojstava, postie se vododbojnost i nepropusnost masti i sl.
-za impregnaciju se najee koriste parafin, skrobni i celulozni derivati
dobijanje dobro zatvorene povrine, koja poseduje dobro upijanje
tamparskih boja
Premazivanje:
Nain formiranja papirne trake na papir maini, zbog strukture
drvenih vlakana, uslovljava formiranje hrapave i porozne povrine-->
negativan uticaj na kvalitet tampe--> ovaj nedostatak se otklanja
premazivanjem
-Premazivanje je mainsko nanoenej premaza na jednu ili obe strane
papirne trake ( sl.3.24)
Premaz ine:
a.) beli pigmenti ( kalcijum karbonat, kaolini, barijum sulfat)
b.) veziva
c.) odreeni broj aditiva
Veziva:
- udeo veziva u pomonim sirovinama koje se dodaju papiru je 50 %
( disperzije polimera u vodi, skrob i derivati skroba)
-Funkcije veziva:
-omoguavanje ravnomerne raspodele pigmenta u premazu
-dobro vezivanje pigmenta za papir
-ravnomernu raspodelu premaza na povrinu papira
Aditivi:
-sredstva za dispergovanje pigmenata
-sredstva za podeavanje viskoziteta, antipenuavci, optiki
izbeljivai, foto i termiki stabilizatori


Efekti premazivanja:
-zanajan uticaj na belinu, boju i strukturu papira odnosno hrapavost
papira
- na premazanim papirima se moe ostvariti najvii kvalitet tampe
-najznaajniji postupak oplemenjivanja papira

29.Oplemenjivanje papira.Oslojavanje.Kairanje.Pregovanje
- Def: Oslojavanje ili lakiranje predstavlja nanoenej na povrinu papira,
nekog, najee sintetskog polimera u obliku rastvora, disperzije, rastopa ili
smee monomera i polimera
-Prilikom otparavanja rastvora ili disperznog sredstva ili pod dejstvom UV
zraenja, na povrini papira se formira sloj-film od polimera koji ne
prodire u dubinu papira ( sl.3.25 b)
-Lakiranje se obezbeuje ve na papir maini preko Lajm prese
- prilikom lakiranja papir ne sme imati veliku upojnost
-Efekti lakiranja:
-poboljani izgled ( naroito efekat sjaja)
-zatita povrine
-spreavanje upanja i praenja povrinr papira
Kairanje (laminiranje):
Def: Predstavlja nanoenje ve formirane folije na povrinu papira i njeno
spajanje sa papirom
-koristi se pri proizvodnji kombinovane ambalae ( sl3.26), pri emu se
graa kombinovane ambalae sastoji od 6 slojeva, od kojih svaki sloj ima
svoju funkciju
Podela: prema komponentama koje se spajaju
a.) papir sa papirom
b.) papir sa folijom
c.) papir sa tekstilom
-najrasprostranjenije je kairanje papira sa folijom
Naini spajanja:
-nanoenje lepila na obe povrine i meusobno slepljivanje
-meusobno spajanje pod dejstvom mehanike sile
-upotrebom poviene temperature ( npr. polietilenska folija)
Kairanje Al-folije:
-dvoslojni i troslojni laminati u razliitim kombinacijama ( papir-
alufolija- papir; alufolija- papir- alufolija)
-Kairanjem papira sa tekstilom se dobijaju papirne vree
Pregovanje:
Def: Pregovanje je trajna deformacija papira uz formiranje reljefne slike
pod dejstvom specijalno izvedenih kliea
-deformacija se obezbeuje pomou graviranih elinih valjaka
-oplemenjivanje papira bez korienja boja
-najee se primenjuje pri izradi tapeta, memoranduma, estitki,
specijalnih koverti, pozivnica i sl.

30.Pakovanje.Skladitenje. Klimatizacija papira
-mainski izglaan, satiniran i oplemenjen papir se odlae u skladite:
u obliku namotanih rolni-koturi papira
- koturovi se pakuju omotavanjem sa nekoliko slojeva omotnog
papira
- na omotu se odtampavaju podaci ; o vrsti, koliini, gramaturi,
formatu, smeru vlakanaca i teini kotura)
-na koturu se obavezno oznaava smer namotavanja
iseen na formate ( uzduno ili popreno seenje)
-pakovanje u table po 100, 250 , 500 1000 kom
-pakovanjem se obezbeuje zatita od mehanikih oteenje i od
atmosferskih uticaja
Skalditenje:
- obezbeuje zatitu papira od tetnih uticaja:
-suneve svetlosti
-dejstava ptraine
-mehanikih oteenja
-Uslovi skalditenja:
-temperatura vazduha treba da bude izmeu 18 i 20
o
C,
relativna vlaga vazduha 50-65 %
-papir treba biti smeten u suvim i svetlim prostorijama, koje se
nalaze u neposrednoj blizini odelenja za tampu
-paketi papira sa tabacima se stavljaju tako da naleu celom
svojom povrinom, papiri u rolni se poleu po duini
Klimatizacija:
-podrazumeva prilagoavanje stanja papira radnim uslovima koji su
prisutni u prostorijama u kojima e se vriti tampanje
-prilagoavanje je posebno vano za ofset tehnike i viebojnu tampu
-za primenu papira za tampu vrlo je vano regulisanje vlanosti vazduha u
prostoriji u kojoj se papir skalditi i tampa ( normalni uslovi su : relativna
vlaga 65 % i temperatura 20
o
C )
Naini klimatizacije:
-klimatizacija na drvenim vealicama
-klimatizacija u komorama
- klimatizacija u transporterima






Predavanje 9

31.Klasifikacija papira
32.Opta svojstva papira.Format papira.Smer vlakanaca u papiru
33.Opta svojstva papira.Gramatura.Debljina papira.Specifina masa i
zapremina.
34. Opta svojstva papira.Stepen keljivosti. Vlanost papira

31.Klasifikacija papira

-u svetu se danas proizvodi preko 3000 razliitih vrsta papira
-klasifikacija se izvodi na osnovu ; oblasti primene, naina
proizvodnje,broja osnovnih i pomonih sirovina
-klasifikacija je neophodna, zbog potrebe da se u prometu to preciznije
deklariu grupe papira, kako bi se izbegle greke i nesporazumi u toku
njegovog prometa
Klasifikacija prema gramaturi:
-papire, sa gramaturom 8-150 g/m
2

-polukartone, sa gramaturom 150-250 g/m
2

-kartone, sa gramaturom 250-500 g/m
2

-lepenke, sa gramaturom iznad 500 g/m
2

Prema nameni:
-tamparski papiri
-papir, karton i lepenka kao ambalani materijal
-tehniki i specijalni papiri
-kancelarijski i administartivni papiri
-higijenski papiri
Prema udelu osnovnih sirovina:
-bezdrvni papir
-papir koji sadri preteno drvenjau
-papir koji sadri preteno sekundarne sirovine
-papir koji sadri tekstilni otpad( pamuk, lan, juta)
Prema nainu premazivanja:
-nepremazani
-premazani
jednostrano premazani- hromo papiri
obostrano premazani- kunstdruk
Posebna grupa: samokopirajui papiri ( gramatura 35-50 g/m
2
)
-indigo ( tanak sloj voska sa dispergovanom ai odnosno indigo boja)
-mikrokapsule sa bojom

32.Opta svojstva papira.Format papira.Smer vlakanaca u papiru

Formati papira:
-format papira predstavlja dimenzije povrine papira
format u rolnamaformat= irini rolne
format u tabacimaformat= dimenzijama table
-formati su su normirani prema DIN standardima
Osnovni principi normiranja:
-odnos stranica 2
-osnovni format predstavlja povrina od 1 m
2

-ostali formati se dobivaju presavijanjem osnovnog formata
-osnovni tabak se oznaava sa osnovnim redom formata A
-pored osnovnog reda postoje i dopunski redovi; B,C,D, koji predstavljaju
kompromis u odnosno na osnovni red A
kod B reda osnovna stranica iznosi 1000 mm ( 1000x1414mm)
C red je neto vei od A reda, a manji od B reda (917x1297mm)
D red je manji od A reda ( 771x1090 mm)
Sirovi formati:
- za 5 % dui od obrezanih formata
-Formati papira su bitan pokazatelj identifikacije papira
Smer vlakanaca:
Zbog naina proizvodnje, papir predstavlja anizotropan materijal, tj.
njegova svojstava (zatezna vrstoa,istezanje, dimenziona stabilnost) u
smeru kretanja trake i popreno na smer nisu ista
-papir usmeren u pravcu vlakana ima veu vrstou i bolju dimenzionu
stabilnost
-Prilikom seenja papira u tabake potrebno je da smer vlakana bude
paralelan sa duom ivicom tabaka
-Navedena svojstva bitno utiu na tampanje i dalju obradu papira
neophodnost odreivanja smera vlakana
-Testovi odreivanja smera vlakana:
a.) test cepanja
b.) test pomou nokta
c.) test pomou papirne trake
d.) test pomou uzorka potopljenog u vodu

33.Opta svojstva papira.Gramatura.Debljina papira.Specifina masa i
zapremina.
Gramatura:
Def: Masa papira jedinine povrine od 1 m
2

G=M/A (g/m
2
)
-Gramatura-G , se odreuje prema JUS standardu
-Gramatura je znaajan pokazatelj kvaliteta papira
-Na osnovu gramatura se odreuje njegova primena
-Odstupanje od deklarisane gramature je negativna pojava i smatra se
defektom papira
-kolebanje gramture je naroito nepoeljno pri tampanju papira pri
velikim brzinama
-Obezbeivanje ravnomernosti gramature papira zavisi od ukupnog
tehnolokog reima proizvodnje papira
Debljina papira:
Def:Predstavlja rastojanje paralelnih povrina lista jednog papira
-vrlo znaajan parametar kvaliteta, jer se prema debljini papira odreuje
zazor izmeu cilindara tamparske maine
-debljina papira se meri mikrometrom pri konstantnom pritisku i izraava
se u mm, a oznaava se sa d
-pri odreivanju debljine tanjih uzoraka papira( tanji od 0.04 mm),
vrednost se odreuje merenjem debljine snopa uzoraka
Specifina masa papira ( gustina):
Def: Masa jedinine zapremine
= M/V = M/Sd = G/d ( g/cm
3
)
Specifina zapremina:
Def:reciprona vrednost gustine papira , odnosno zapremina 1 g papira
v= 1/ (cm
3
/g)
Brojna vrednost gustine i spec. zapremine zavisi od vrste i udela osnovnih i
pomonih sirovina u izradi papira, kao i od naina dorade papira



34. Opta svojstva papira.Stepen keljivosti. Vlanost papira
Stepen keljivosti:
-zbog hidrofilne prirode papira, a u cilju poboljanja osobina papira da
prilikom tampanja bolje prima boju, papiru se dodaju keljiva
-stepen keljivosti je obrnuto proporcionalan sposobnosti papira da vee
vodu-f
f= t x100 / (G/10)
2

-vreme prodiranja tinte (min)
-G-gramatura ( g/m
2
)
Vrednosti stepena keljivosti:
-stepen keljenja do 10- slabo keljeni papir
-stepen keljenja od 10 do 20- srednje keljeni papir
-stepen keljenja preko 20- dobro keljeni papir
Oznake stepena keljenja:
-0/0- potpuno nekeljeni papir
-1/4- etvrt keljeni papir
-1/2- polukeljeni papir
-3/4- trietvrt keljeni papir ( tamparski papiri)
-1/1- punokeljeni papir ( pisai papir, papiri za ofset tampu, za
umetniku tampu)
Vlanost papira:
Def: sadraj vlage predstavlja gubitaku masi papira izazvan isuivanjem
uzorka papira

W=M
1
-M
o
/ M
1
x 100 (%)
M
1
-masa papira pre suenja
M
o
-masa papira nakon suenja
-sadraj vlage u papiru znaajno utie na svojstva ( posebno mehanika)
papira
-vlanost papira zavisi od vlanosti vazduha ( preporuena valanost papira
je 5-8 %)









Predavanje 10

35.Opta svojstva tamparskih papira

- namenski se proizvode za tampanje knjiga, novina,kataloga
Opti zahtevi:
-homogen sastav i ujednaena debljina
-homogena i zadovoljavajua belina
-to manja i homogena providnost
-dovoljna dobra mehanika svojstva u suvom i vlanom stanju
-navedeni zahtevi zavise od polaznih sirovina i uslova procesiranja
Posebni zahtevi:
a.)Pogodnost za tampu:
-sposobnost vezivanja boje u kratkom vremenskom intervalu
-prilagoenost povrine upijanju boje i njenom brzom suenju
b.)Pouzdanost u radu:
-odreuje se brojem kidanja papirne trake una tamparskoj maini
-kidanje trake zavisi od:
-zatezne vrstoe papira
-stepena homogenosti povrine papira
-klimatskih uslova u prostoriji
c.)Praenje i upanje:
-praina predstavlja veliki problem u tamparijama , a posledica je
otkidanja punioca ili pigmenata od papira
-vie je prisutna kod visoke i ofset tampe, zbog karakteristika boje
koja u ovom sluaju ima veu viskoznost
- praina sa jedne strane prlja mainu, a sa druge strane ometa
prenos boje na tamparsku formu
-Praenje i upanje papira se smanjuje dobrim lepljenjem mase i
povrine papira i nanoenjem kvalitetnih premaza
d.)Stabilnost dimenzija:
-neophodno za dobru reprodukciju u boji
-nije dozvojena promena dimenzija papira , niti u pravcu kretanaj
trake papira niti normalno na pravac
e.)Statiko naelektrisanje papira:
Nastajanje:
-nastaje usled trenja papirene trake o razliite delove maine i brzog
razdvajanja od tih delova
-moe da nastane i pri namotavanju i odmotavanju trake sa rolne
-najee nastaje pri uslovima kada je relativna vlanost vazduha nia od
40 %
Negativne posledice:
-slepljivanje vie listova papira
-brzo istiskivanje tankog sloja vazduha izmeu listova papira--> kontakta
svee boje sa pileinom susednog lista
- kod duboke tampe moe izazvati varnienje--> eksplozija para toluola (
rastvara za boju)










36.Svojstva papira za visoku i flekso tampu:

Visoka tampa:
-tipo i flekso tampa
-tamparski elementi izdignuti u odnosu na netampajue elemente(
tamparki cilindar) sl.3.27
Prenos boje na papir:
-tampajui element koji je premazan sa bojom dolazi u kontakt sa
tamparskim cilindrom koji nosi papir
-u toku kontakta, boja kvasi papir i prodire u pore papira
-u toku odvajanja papira od tamparske forme dolazi do cepanaj boje,
pri emu vei deo boje ostaje na papiru--> formiranje otiska
Neophodna svojstva papira za tampu:
-optimalna elastinost ( znaajna zbog deformisanja)i mekoa
-dobra upojnost (znaajna zbog kontrolisnog prodiranja boje u papir) i
glatkoa ( zavisi od namene)
-odgovarajua otpornost na praenje i upanje( znaajno zbog velike
viskoznosti boje pa su sile upanja pri cepanju boje velike)
Flekso tampa:
-tamparske forme su izgraene od gume--> mogunost korienja boje
male viskoznosti

37.Svojstva papira za ofset i duboku tampu

1.Ofset tampa:
-tampajui i netampajui elementi se nalaze u istoj ravni, sl.3.28
-tamparske forme-hidrofobne -->prevashodno vezuju boju
-tamparski cilindri-hidrofilni--> vezuju vodu
Mehanizam ofset tampe:
1.nanoenje boje na tamparsku formu
2.prenoenje boje sa tamparske forme na cilindar obloen gumom
3.prenoenje boje sa gumenog cilindra na papir koji pritiska tamparski
cilindar koji je ovlaen vodom i odgovarajuim aditivom
Neophodne osobine:
-dobra dimenziona stabilnost( ostvaruje se dobrim lepljenjem- primenon
sisntetskih lepila)
-dobre mehanike osobine
-dobra upojnost i galatkoa
2.Duboka tampa:
-tamparska forma se nalazi ispod tamparskog cilindra, sl.3.29
Mehanizam tampe:
1.rupice u tamparskoj formi se pune bojom
2. viak boje se odstranjuje rakelom
3.prenoenje boje na papir se ostvaruje pritiskom tamparskog cilindra
na formu
-ovom tehnikom je mogue ostvariti najvei broj otisaka
-u zavisnosti od namene odbire se odgovarajui kvalitet papira
Neophodne osobine:
-dobre mehanike osobine
-velika mekoa i elestinost
-dobra upojnost i glatkoa
-velika otpornost na praenje





38.Uticaj spoljnih faktora na svojstva papira:

-glavna osobina papira->higroskopnost, tj. sposobnost da vee vodu
-higroskopnost direktno utie na sledee osobine:
-mehenike osobine
-dimenziona stabilnost
-vezivanje boje
-pojavu statikog naelektrisanja
-praenje i upanje
Sadraj vlage u vazduhu:
-apsolutna vlaga
-relativna vlaga
Interakcija vlage u vazduhu i papira:
-vezivanje vlage iz vazduha u papir sve do ravnotene vlage
-vezivanje vlage iz vazduha zavisi od koliine vlage koja je ve vezana u
papiru--> isparivanje i vlaenje
-koliina vlage u papiru zavisi od vrste celuloze ( vrste vlakana) i od
prisustva pomonih sirovina











Predavanja 11

39.Strukturna svojstva

Sastav vlakanaca( kompozicija papira) :
-Osnova papira
-ostale komponente ( punila,lepila, boje oganskog i neorganskog porekla)
sastav cigaretni
papir
novinski
papir
bezdrvni
pisai papir
omotni
papir
omotni
papir od
starog
papira
celuloze 20 12 86,0 96,0 -
drvenjaa - 84 - - -
stari papir - - - - 87
pamune
krpe
19,0 - - - -
lanene krpe 60,0 - - - -
punila 1,0 4,0 12,0 1,5 12,5
lepila - 2 0,5 0,5
svega 100 100 100 100 100

Odreivanje vlaknastog sastava;
-pomou mikroskopa:
-obojena reakcija
-etaloni
-reakcija na lignin ( drvenjaa ili nebeljena celuloza)
Sastav ostalih komponenti:
-punila, lepila, boje i ostali pomoni materijali
-odreivanje vizuelni uvid - ispitivanje kompletnom hemijskom
analizom
Poroznost papira:
-popsledica strukture papira i njegove zvarne obrade
-utie na propusnost vazduha, sposobnost filtriranja, upojnost papira
-utie na debljinu menanike osobine papira
-zavisi od: stepena mlevenja papirne mase i veliine pora, reima
suenja i zavrne obrade
istoa papira:
-karakterie se preko stepana istoe
-neistoe u papiru su njegovo neeljeno svojstvo
-Neistoa po definiciji predstavlja strano telo u listu papira koja daje
kontrastno tamno obojenje u odnosu na ostali deo lista i koje ima
crnu povrinu ne manju od 0,04 mm
2

-Odreivanje neistoa ( JUS H.N8.204) pomou standardne
uporedne skale

40.Optika svojstva
Belina papira:
Def: Stepen beline podrazumeva stepen pribliavanja etalonu idealne beline
pri jednakim uslovima osvetlenja i posmatranja
-zavisi od: sastava vlaknastih materijala, punola i ostalih komponenti
-odreivanje: regulisano JUS standardima referentna vrednost od
100 % se odnosi na MgO standard

Opacitet i transparentnost:
Opacitet i transparentnost su dva suprotna svojstava papira
-opacitet predstavlja meru nepropustljivosti svetlosnih zraka
-transparentnost predstavlja meru propusnosti svetlosnih zraka kroz papir

Opacitet; neprozirnost zahteva se kod pisaih i tamparskih papira
Transparentnost zahteva se kod paus papira , pergamin papira
-Transparentni papir se dobija masnim mlevenjem pergaminske
celuloze
-Neprozirni papir se dobija na bazi odabranih vrsta vlaknastih
sirovina
-Odreivanje regulisano JUS standardom

Fluorescentnost papira:
Def: svojstvo nekog materijala da apsorbovane suneve zrake naknadno
emitujeposledica je ukasti ton povrine papira
Boja papira:
-vano, pre svega estetsko svojstvo papira
-odreuje se pomou 3 parametra: svetlina, ton, zasienost
svetlinaodnos izmeu koliine svetla koje reflektuje dati
materijal i koliine svetla koje reflektuje MgO uz iste uslove
tonoseaj boje u oku ( crveno, uto, zeleno ...)
zasienost zavisi od koliine belila koje razreuje boju
Sjajnost papira:
-mera stepena reflektovanja svetlosnih zraka sa povrine papira
-zavisi od stanja povrine na kojoj se vri refleksija
-izraava se u stepenima:
mat papir 6
o
- 7
o

sjajni papiri 16
o
- 17
o

-merenje se zasniva na uporeivanju sa idealno sjajnim standardom



41. Mehanika svojstva

U toku tampanja papir je kontinualno izloen mehanikim naprezanjima:
-tabana tampa hvataljke mogu proizvesti veliko ubrzanje pri
transportu papira
-tampanje iz rolni papir izloen zatezanju i pritiskivanju izmeu
cilindara
-mehanika vrstoa papira omoguuje da se tampanje neometano odvija

Otpornost papira na kidanje:
Def: maksimalna sila potrebna za prekidanje epruvete papira odreene
irine
-Duina kidanja ( L )- duina papirne trake konstantne irine i debljine
uvrene jednim krajem, a drugim krajem ostavljene da slobodno visi

Otpornost papira na cepanje:
Def: sila potrebna da se uzorak odreene veliine, pod odreenim uslovima
rascepi na dva dela
-vana osobina kod baznih papira koji se koriste za oplemenjivanje papira
-zavisi od duine vlakanaca i elastinosti papirne trake
-merenje pomou aparature tipa Elmendorf

Otpornost papira na probijanje( prskanje ):
Def: predstavlja pritisak ( kg/cm
2
) pri kojem dolazi do prskanja odnosno
probijanja papira
-ovo svojstvo je naroito vano za papirnu i kartonsku ambalau


Otpornost papira na savijanje:
Def: Otpornost na savijanje predstavlja osobinu papira da u toku
dvostrukih savijanja ne doe do cepanja
-ovaj pokazatelj je naoito vaan za one papire koji se u toku eksplatacije
esto savijaju ( novanice, kartografski i omotni papiri )
-otpornost na savijanje zavisi od smera vlakanaca

Otpornost na sabijanje pod pritiskom:
-prisutno u toku tampanja usled dejstva pritiska sabijanje i delimino
deformisanje ( skupljanje 10- 15 % )
-posledica sabijanja papira je pribliavanje vlakanaca u strukturi papira
poveanje gustine papira


42.Hemijske osobine papira

Sadraj pepela:
-posledica sadraja punila koja ne sagorevaju neorganske supstance
-sadraj neorganskih supstanci u vlaknastim sirovinama 0,4 - 1,5 %
-sadraj neorganskih supstanci kao posledica keljenja- Al- sulfat do 1,0 %
-ukupan sadraj pepela kod sirovih papira moe biti do 3 %. Dodatkom
punila taj se sadraj moe poveati na 30 %.
-Odreivanje punila regulisano JUS standardom sagorevanje papira na
800
o
C.




Sadraj lignina:
-Odreuje se na osnovu specifinih reakcija na ligninrezultat ispitivanja
je obojenost vlakanaca
fluoroglucin crveno bojenje
anilin sulfat uto obojenje
kalijum jodid uto smee obojenje
-potpuna slika se dobija mikroskropiranjem vlakanaca dobijenih kuvanjem
sa NaOH

Sadraj lepila:
-lepila: skrob, kalafonijum, kazein, vetake smole
-od sadraja lepila zavisi osobine i upotrebna vrednost papira
sadraj skroba reakcija pomou rastvora joda i kalijum jodida u
vodi
sadraj kalafonijuma kvalitativnom i kvantitativnom analitikom
metodom
sadraj kazeina pomou kvantitativnih analitikih metoda
sadraj vetakih smola praenjem obojenja papira koji je
prethodno reagovao sa odreenim hemijskim agensima

Sadraj parafina, voskova i masti:
-navedene supstance se koriste za impregnaciju papira
-Odreivanje izolovanje ekstrakcijom ( eter, alkohol, hloroform)
otparavanje rastvaraakvantitativno odreivanje pomou analitikih
metoda



Odreivanje pH-vrednosti:
-znaajno zbog mogunosti suenja boje prilikom njenog nanoenja na
papir
Def: pH- vrednost predstavlja koncentraciju vodoninog jona u nekom
rastvoru
- pomou pH se izraava kiselost, baznost ili neutralnost nekog rastvora
-posledica nedovoljnog ispiranja celuloznih vlakana, uticaja nekih lepila i
punila
-odreivanje pomou JUS standarda ( izuzetak su oplemenjeni papiri)
korienjem pH- metra i indikatorskih papira
Kiselo Neutralno Bazno
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14



















Predavanje br.12

43.Kartoni i lepenke:
1.Kartoni:
-proizvodi papirne industrije slini papirima , ali vee gramature 150 -500
g/m
2

( do 250 g/m
2
- polukartoni , od 250-500 g/m
2
- kartoni)
-izrauju se od istih materijala i na isti nain kao i papir
Osnovna podela :
-jednoslojni (maina sa ravnim sitom)
-vieslojni ( maina sa ravnim sitom i sa okruglim sitima, vie prijemnih
bazena
Upotreba:
-izrada korica knjiga, fascikli, listova albuma,dopisnica,
razglednica,plakata, za crtanje,za izradu fotopapira,
- za ambalau talasasti ( valoviti ) karton sl.3.44
Vrste kartona:
1.Kraftlajner:
-nebeljeni , jednostrano glaani papir iz celuloze dobijene sulfatnim
postupkom ( gramatura 125-350 g/m
2
)
-vrlo dobre mehanike osobine
- koristi se za izradu ravnog pokrivnog sloja talasastog kartona i za
izradu vrea i kesa
2.Fluting:
-dobija se iz poluceluloze,celuloze iz slame i starog papira
-po osobinama je dosta krut
-koristi se za izradu talasastog sloja valovitog kartona

3.renc:
-dobija se iz nesortiranog starog papira ( gramatura 100-180 g/m
2
)
-slabe mehanike osobine
-koristi se za izradu unutranjih ravnih slojeva talasastog kartona
4.Testlajner:
-dvoslojni , mainsko uglaan papir ( gramature 125-250 g/m
2
)
-proizvodi se iz starog papira , a pokrivni sloj iz sulfatne celuloze
-ima bolje mehanike osobine nego renc papir
-koristi se kao pokrivni ravan sloj ili kao valoviti sloj kod talasastog
kartona
Karakteristike talasa kod talasastog kartona:
-krupan talas ( h= 3,2 - 4 mm, l= 6,8 - 8 mm)
-sitan talas ( h= 2,2- 3 mm, l= 5,5 - 6,5 mm)
-mikro talas ( h=1 - 1,8 mm, h= 3 - 3,5 mm)
Karakterizacija kartona:
-standardne metode iste kao kod ispitivanja papira
-specifine metode: odreivanje raslojavanja kartona,odreivanje
otpornosti
kartona na pritisak
2.Lepenke:
-proizvodi papirne industrije slini papiru i kartonu ali znatno vee
gramature, vee od 500 g/m
2

- za njenu proizvodnju se koriste manje kvalitetne sirovine ( stari
nesortirani papir, drvenjaa, slama itarica)
Podela:
-bela lepenka , izraena iz bele drvenjae
-smea lepenka, izraena iz mrke drvenjae
-salamena lepenka, izraena iz slame itatica

Upotreba:
- za izradu korica knjiga, specijalne ambalae, za izradu maski i
razliitih matrica , u obuarskoj industriji

44.Lepila u grafikoj inustriji.Osnovni pojmovi

-Def:lepila su supstance organskog ili neorganskog porekla koje
omoguuju povezivanje predmeta sainjenih od istih ili razliitih
materijala
-Osnovna karakteristika; veoma izraena adhezija prema materijalu
koji lepi i dovoljna kohezija u samom lepilu tako da je veza izmeu
predmeta vrsta i trajna, pri emu se praktino ne menjaju osbine i
oblik materijala koji se slepljuje
-Lepila u uem smislu se koriste za vezivanje predmeta s odreenim i
obraenim povrinama
-Veziva slue za povezivanje predmeta sa neobraenim i nepravilnim
povrinama
Proces lepljenja: sl.3.1
-prevoenje lepila u stanje pogodno za slepljivanje(rastvaranje,
topljenje)
-priprema povrine predmeta koji se slepljuje i nanoenje lepila na
predmet
-spajanje predmeta ( u normalnim uslovima , pri povienom pritisku ili
temperaturi)
Podela:
-lepila prirodnog porekla (skrob, tutkalo )
-sintetika lepila ( poliakrilna, epoksidna, silikonska,polivinilacetatna)


Upotreba:
-graevinska i mainska industrija, indastrija automobila, raketa,
grafika industrija

45.Teorija lepljenja

-Adhezija: nastaje pri interakciji lepila i predmeta a posledica be
privlaenja, molekula,funkcionalnih grupa, atoma i jona koji se nalaze
u povrinskim slojevima( granici faza). Dovodi do vezivanja odnosno
adhezije lepila na povrinu predmeta (sl.3.2)
-Kohezione sile predstavljaju sile privlaenja istih molekula uokviru
jedne faze
-Kvaenje povrine predmeta lepilom je uslov za slepljivanje, to zavisi
od povrinske energije uslov je da povrinska energija povrine
predmeta bude vea od povrinske energije tene faze( sl.3.3)
Mek Benova teorija lepljenja:
-vezivanje lepila za podlogu je posledica specifine i mehanike adhezije
-specifina adhezija je rezultat interakcije molekula ili jona lepila i
podloge,
-mehanika adhezija je posledica prodiranja lepila u pore predmeta i
povezivanja sa njim preko formiranih klinova (sl.3.4)
-jednostranost ove teorije , poto je praksa ukazala na mogunost
slepljivanja predmeta sa glatkim povrinama
-specifina adhezija se ostvaruje preko primarnih i sekundarnih veza
primarne veze se ostvaruju putem hemijske reakcije molekula
predmeta i lepka


sekundarne veze su rezultat interakcije molekula sa permanentnim
dipolima, molekula sa permanentnim i sa indukovanim dipolima ,
nepolarnih molekula(disperzione sile) i uspostavljanjem vodoninih
mostova(sl.3.5)
Karakteritzacija veze:
-zavisi od veze molekula lepila i podloge
sluaj nepolarnih molekula4 kJ/mol
sluaj molekula sa permanentnim dipolima 20 kJ/mol
vodonini mostovi 40 kJ/mol
primarne veze 320-440 kJ/mol
Adsorpciona teorija lepljenja:
-za uspeno lepljenje je najbitnija adsorpcija molekula lepila na podlogu
koja se lepi
-primeri iz prakse i ovu teoriju dovode u sumnju, teorijske i
eksperimentalne vrednosti se u nekim sluajevima razlikuju i do 1000
puta.Dokazano da rad adhezije zavisi od brzine odlepljivanja lepila od
podloge, to se ne moe oekivati ako se rad troi samo na savlaivanje
meumolekulskih sila

46.Uticaj pojedinih komponenti lepila na njegove osobine

-Lepila su po sastavu smea nekoliko komponenti:
-makromolekulskih supstanci
-rastvaraa
-omekivaa(plastifikatora)
-punioca
-uguivai
-razblaivai
-otvrdnjivai
-sredstava za poboljavanje kvaenja
-stabilizatori
-biocidi
-antipenuavci
sposobnost lepljena zavisi od hemijske grae i molarne mase
makromolekula, mali makromolekulidobra adhezija, slaba
kohezija, veliki makromolekuli - obrnut sluaj)
otparavanje ili upijanje rastvaraa utie na slepljivanje na taj
nain to prilikom otparavanja dolazi do otvrdnjavanja
lepilasmanjivanje zapremine lepiladovodi do naprezanja u
graninom sloju .Da bi se izbegla ova pojava dodaju se
omekivai-niskomolekulske supstance; butil-ftalat, etilen glikol,
glicerin ( 0,05-5 %)
punioci se dodaju zbog regulisnja osobina ; gustina,toplotna
provodljivost, elektrina provodljivost,
uguivai i razreivai se dodaju zbog regulisanja viskoziteta
lepila
ovrivai su reakcioni partneri osnovne komponente, ili
katalizatori koji in iniciraju reakciju umreavanja njegovog
osnovnog makromolekula
okvaivai treba da poboljaju kvaenje lepila na podlogu
antipenuavci se dodaju lepilima koja se na podlogu nanose
velikim brzinama maine za povezivanje i korienje knjiga
stabilizatori se dodaju termolepilima da uspore njihovu
razgradnju
biocidi se dodaju lepilima da bi se spreila enzimska razgradanja


47.Uticaj uslova slepljivanja na njegovu jainu

-U toku lepljenja vano je obezbediti:
dobro kvaenje lepilom povrine koja se lepi
obezbediti dovoljno vremena za spajanje lepilom nakvaenih
povrina
-predmeti na koje je naneeno lepilo, mogu se spojiti, tek posle isteka
minimalnog vremena suenja, odnosno po uklanjanju oko 70 % rastvaraa
-uklanjanje rastvaraa se postie: otparavanjem rastvaraa i upijanjem
rastvaraa u podlogu koja se lepi
-Na sl.3.7 je oznaeno otvoreno vreme lepljenja koje predstavlja ukupno
vreme suenja predvieno za lepljenje
-po isteku vremena suenja nanesena lepila gube osobinu lepljivosti
-Termo lepila koja se koriste u obliku rastvora ili disperzije, mogu se
uspeno koristiti tek po isteku max. vremena suenja
-Otvoreno vreme lepljenja standardnih termo lepila iznosi 1-30 sec.
mainsko povezivanje knjiga
Glavni faktori koji utiu na jainu slepljivanja:
-temperaturni reim
-kontakt izmeu lepila i podloge
-stanje povrine predmeta koji se lepi
-mehaniko dejstvopritisak poveava jainu slepljivanja do odreene
granice
-debljina sloja lepilauglavnom dovodi do smanjenja jaine slepljivanja, a
u nekim sluajevima i do poveavanja
-razliiti linearni koeficijenti irenja lepila i materijala koji se slepljuje
moe dovesti do razaranja veze
-istoa povrine koja se slepljujeienje se izvodi
rastvaraima,peskarenjem, poveavanjem temperature ili aktivacijom
odreenim hemikalijama

Predavanje br.13

48.Lepila dobijena rastvaranjem prirodnih polimera u vodi

Uslovi za kvaliteno i dobro slepljivanje:
-da dobro kvasi materijale koje slepljuje
-prilagoenost viskoznosti lepila svojstvima materijala koji lepi
-da se lako i ravnomerno rasprostire po povrini materijala koji lepi
-da to bre postigne lepljivost , dovoljnu da dri slepljene spojeve do
konanog ovravanja lepka
-da pri mainskom nanoenju lepka ne doe do stvaranja pene
-da mu se pH vrednost kree izmeu 5 i 9
-da je ovravanje elestino
1.Lepila dobijena rastvaranjem skroba u vodi:
-skrob je prirodni makromolekul-polisaharid
-ne rastvara se u hladnoj vodi, do rastvaranja dolazi tek na temperaturi
65-75
o
C
-lepila na bazi skroba , se pripremaju direktno pred samu upotrebu ( 10 %
skroba, 0,05 % antiseptikog sredstva, 89,5 % vode )
-obradom skrobnih lepila alkalijama, dobija se bolja rastvorljivost i bolja
lepljivost
-obradom skroba , razblaenim kiselinama dobija ju se proizvodi sa
manjom molarnom masom, koji su rastvorni u vodi - dekstrini

2. Lepila dobijena rstvaranjem glutina u vodi:
-glutin je belanevina koja se dobija kuvanjem kostiju i koe ivotinjskog
porekla u vodi
-u promet ulazi u obliku ploa ili prahova ili u obliku gela
-glutin se ne rastvara u vodi, ve samo bubri, rastvaranje poinje tek na 70
o
C
prilikom hlaenja , na temperaturi 24- 26
o
C lepilo iz tenog stanja prelazi
u stanje gela, gde nije vie pogodno za upotrebu
-lepilo na bazi glutina ima dobru lepljivost i jainu slepljivanja, ali je vreme
suenja relativno dugo, tako da je primena u u mehanizovanim postupcima
slepljivanja ograniena
-receptura ( glutin 48 %, antiseptik 0,5 %, glicerin 1 % , terpinol 0,6 % ,
voda 49,9 % )

49.Lepila na bazi sintetskih polimera
1.Lepila dobijena rastvaranjem sintetskih polimera u vodi
-Na soli karboksimetilceluloze, poliakrilamida, koopolimera akrilne kiseline
i polivinil alkohola
- CMC; rastvaranje na 50-60
o
C , koncentarcija 6-10 % , radi poveanja
jaine dodaje se 3-12 % disperzije polivinil acetata
--rastvori poliakrilamida, koncentacija 6-15 %, , zadrava lepljivost do 2
nedelje
-lepila na bazi polivinilalkohola, rastvaranje na 60-70
o
C, lepila se koriste
na sobnoj temperaturi
2.Lepila dobijena rastvaranjem sintetskkih polimera u organskim
rastvaraima:
-rastvor hloriranog polivinilhlorida u metilenhloridu
-brzo formiranje suvog sloja lepila izmeu predmeta koji se slepljuje
-potrebno obezbediti dobro provetravanje prostorija u kojima se radi
3.Lepila na bazi sintetskih polimera dispergovanih u vodi:
- najee koriena lepila u grafikoj industriji
-brzo slepljivanjekorienje pri runom i pri mehnizovanom procesu
slepljivanja
-disperzija polivinilacetata u vodi, na sobnoj tempertauri
stabilno,primenjiva do 5
o
C
-ostala lepila; koopolimeri vinil acetata, koopolimeri butadiena i stirola
4.Termoplastina lepila: - na sobnoj temperaturi se nalaze u vrstom
stanju, tena postaju na temperaturma 100-180
o
C, hlaenjem ispod
navedenih temperatura ponovo postaju vrsta
-pogodna za mehanizovani postupak slepljivanja
-koriste se u obliku granula ili praha
-najee korieni; poliamidi, polietilen
5.Termoreaktivna lepila:
-makromolekuli malih molarnih masa sa funkcionalnim grupama
sposobnim za reakciju
-do ovravanja dolazi usled hemijskih reakcija koje dovode do
umreavnja polimera
-najee korieni ; nezasieni polimeri, epoksidne i fenolformaldehidne
smole
-koriste se u obliku tenosti, pasta i folija

50.Metode ispitivanja lepila:

-ispitivanje viskoznosti
-ispitivanje brzine suenja
-ispitivanje mehanike vrstoe
-odreivanje elastinosti
1.Ispitivanje viskoznosti:
-viskozimetri
-posmatranje kapljice lepka( 0,1 ml) izmeu 2 staklene povrine nakon 30 s
2.Ispitivanje brzine suenja:
-posmatranje isparavanja ( 4-6 mg) lepila do konstantne mase
3.Ispitvanje mehanike vrstoe:
-zatezanje u poprenom smeru, smicanje, zatezanje u uzdunom smeru
4.Odreivanje elastinosti:
-savijanjem oko valjka razliitih prenika, pri emu je mera elastinosti,
najmanji prenik oko kojega se uzorak savio bez oteenja

51.Materijali za presvlaenje .Knjigovezaka platna

-Izrauju se od vlaknastih materijala: pamuk, lan, konoplja, svila,
sintetika vlakna
-niti u uzdunom pravcuosnova
-niti u poprenom pravcupotke
-Preplitanje osnove i potke moe biti: platneno, keper, atlasno
-Gustina tkanja: broj niti u uzdunom i poprenom pravcu na 1 cm
2

-Oplemenjivanje platna:
Apretiranje-ispunjivanje upljine izmeu osnove i potke
Kairanje tankim papirom
Glaanje platna na kalenderu
-Podela:
pamuna-jednostrano ili obostrano apretirana
lanena ili polu-lanena jednostarno ili obostrano apretirana
platna sa meavinom sirovina
platna za pojaavanje
-Mogunosti ukraavanja:
-sitotampa, ofset tampa,, tipo tampa
-utiskivanje sa metalnim ili pigmentisanim folijama
-Oslojavanje:
-polusintetiki ili sintetiki oslojeni materijali za presvlaenje sastoje se od
podloge ( papir, platno, celuloze, tekstila) i nanetog polimernog materijala
( nitroceluloza, polivinilhlorid, poliuretan)

52.Koe za presvlaenje:
-Graa koe:
-spoljni sloj-epiderm
-srednji sloj-derma
-donji sloj- masno tkivo
-Prerada koe:
-odstranjivanje spoljnjeg i donjeg sloja, a zadravanje srednjeg sloja uz
obradu 1.tavljenjemfiziko-hemijska obrada koe sa biljnim ili
mineralnim materijalima
biljna( kora, lie, drvo hrasta, vrbe, smreke)
mineralan (stipsa, kuhinjska so, hromne soli)
sintetike ( formaldehid)
2.hemijska obrada: ( ispiranje, belenje, bojenje)
3.mehanika obrada
Podela:
1.Kozje i jaree koe:
-maroken, safijan, evro
2.Jagnjee i ovije koe:
-maroken i evret

3.Telee, junee i govee koe:
-telei boks
-junei boks
-govei boks
4.Svinjske koe:
-svinjski safijan
5.Ostale vrste koa:
-palt, velur, nabuk, pergament