DUBOKA ŠTAMPA

Mentor: prof.dr Nikola Mrvac

Kandidat: Berberović Amel
UVOD

 Duboka štampa predstavlja vrlo zahtjevnu tehniku štampe koja ima svoja
specifična i stroga pravila. Dobijanje kvalitetnog otiska nije jednostavno ni
u jednoj štamparskoj tehnici, a posebno je složeno u dubokoj štampi, gdje
se dobijaju najkvalitetniji otisci sa najfinijim i najpreciznijim linijama i u
punom koloru. Upravo zbog te svoje specifičnosti, kao i zbog relativno
komplikovane izrade štamparske forme, duboka štampa predstavlja skupu
tehniku štampe, pa je stoga njena upotreba opravdana samo za
štampanje velikih tiraža.
Danas se duboka štampa koristi za izradu velike grupe štampanih
proizvoda, gdje se ubrajaju;
 Štampanje na vrlo upojnim papirima (novinska štampa)
 Štampanje na manje upojnim papirima ( časopisi,magazini)
 Štampanje ambalaže (folije, alu folije, pakovanja za cigarete)


Dvije osnovne karakteristike duboke štampe su;

 Visok kvalitet otiska, zbog čega se duboka štampa uglavnom korisi za
reprodukciju višetonskih i višebojnih orginala
 Složenost i skupa izrada štamparske forme, koja poskupljuje cijelu tehniku
duboke štampe, što je čini isplativom samo za velike tiraže od nekoliko
stotina hiljada otiskaka pa na više.
DUBOKA ŠTAMPA

 U tehnici duboke štampe štampajuće površine su udubljene, u obliku

mikronskih jamica (veličine 10 do 2o mikrona). U toku nanošenja boje
na štamparsku formu dolazi do ispunjavanja jamica (štampajučih
povrsina) bojom. Stoga boja koja se koristi u tehnici duboke štampe
mora imati posebne karakteristike: mora biti veoma tečljiva, puna
razređivača, da bi površinski napon nanjete boje omogućio da ona
pravilno popuni štampajuću površinu.
3.IZRADA ŠTAMPARSKE FORME ZA DUBOKU
ŠTAMPU
 Duboka štampa omogućava formiranje otiska sa vrlo finim linijama i
oštrim prelazima. Ovom tehnikom može reprodukovati zacrnjenje od
samo 5%, što je veoma teško u drugim tehnikama štampe. Ranije je
napomenuto da je izrada štamparske forme za tehniku duboke štampe
izuzetno kompleksan posao. Ipak, i tu postoje razlike, s obzirom na to da
se danas koristi nekoliko postupaka izrade štamparske forme, koji
uslovljavaju i samu tehnologiju štampe
 konvencionalni postupak
 autotipijski postupak (autotipija)
 kombinovani postupak – poluautotipija
 elektromehaničko graviranje
 lasersko graviranje
 linijska duboka štampa
 Od navedenih postupaka najčešće se primenjuju konvencionalni,
autotipijski i elektromehaničko graviranje. Konvencionalnim postupkom
se izrađuje štamparska forma za duboku štampu, kod koje su površine
jamica jednake, ali su njihove dubine različite. Na taj način se pri štampi
postiže nanošenje različite debljine boje za različite tonske vrijednosti, što
predstavlja prave kontinualne tonove, a ne rasterske tačke koje se
koriste kod svih ostalih tehnika štampe. Sam tehnološki postupak
konvencionalnog dobijanja štamparske forme sastoji se od hemijskog
nagrizanja bakarnog sloja ferihloridom (tzv. ecovanje). Dubine jamica
koje se ostvaruju konvencionalnim postupkom su relativno male (kreću
se od 10 do 20 mikrona). Međutim, mreža neštampajućih elemenata na
štamparskoj formi nije otporna na habanje, pa stoga kod velikih tiraža
može doći do zadržavanja boje na neštampajućim površinama, čime
one prelaze u štampajuće, što dovodi do grešaka na otisku.
4.MAŠINE ZA DUBOKU ŠTAMPU

 Najčešće se mašine za duboku štampu sastoje iz sljedećih

dijelova:
 uređaj za boju
 uređaj za skidanje viška boje (rakel nož)
 jedinica za ostvarivanje pritiska
 jedinica za sušenje sa ventilacijom
 uređaji za ulaganje i izlaganje.
 Boja se na štamparsku formu najčešće nanosi direktno u bojaniku, i to
potapanjem cilindra forme u bojanik, ili npr. rasprskavanjem boje na formu.
Zbog velike tečljivosti boje koja se koristi u tehnici duboke štampe, boja se
nanosi direktno, a ne pomoću sistema valjaka za razribavanje, što je
specifično za ostale tehnike štampe (ravna ofset, visoka...).