1.

Uvod

Izabrani grafiki proizvod, kao tema za ovaj seminarski zadatak je tekstilna maji-
ca. Postoji nekoliko tehnika pomou kojih moe da se izradi ovaj proizvod, ali mi
smo odabrali sito tehniku i digitalnu tehniku tampe. Odabrali smo sito tampu
zbog toga to imamo veliki tira, a digitalnu tampu zbog toga to se ona u posled-
nje vreme najvie primenjuje i najpogodniji je postupak tampanja.

Specifikacije proizvoda (tekstilne majice):

FORMAT: povrina za tampu 315x400 mm

BROJ BOJA: na prednjoj strani 4, na zadnjoj strani 2
PODLOGA: pamuk 100%
TIRA: 20000 kom.

Za datu temu treba projektovaemo sledee elemente procesa:

1. Izabrati dve mogue tehnike tampe za tampu datog proizvoda,
2. Izvriti poreenje navedenih tehnika (prednosti i mane),
3. Izabrati i opisati potrebnu opremu za realizaciju procesa tampe (tip i vrsta
maine),
4. Definisati proces kontrole i elemente za kontrolu otiska,
5. Diskutovati dobijena reenja,
6. Dati popis koriene literature.

3
 2. O proizvodu...

Tekstilni materijali mogu dobiti svoje dezene na dva naina: u toku samog proce-
sa izrade tkanine ili pletenine, gde se uvoenjem prea razliitih boja po odreenoj
emi dobijaju eljeni oblici koji su elementi zadatog dezena; ili naknadnom dora-
dom tekstilnog materijala u vidu tampanja tekstilnim bojama.

2.1. Istorijat tampanja na tekstilu

U tenji da se to vie usavri proces i efekat tampe pronaene su brojne

tamparske tehnike. Usled male produktivnosti i nepreciznosti tampe, mnoge teh-
nike su vremenom iezle, a iz njih su se razvile nove koje odgovaraju uslovima
industrijskog tampanja.
Bojenje tekstila najpre je bio postupak ukraavanja odevnih predmeta ornamen-
tikom koja potie iz starih verovanja i sujeverja. Religijska ili magijska simbolii-
ka jo je vie izraena u tetovai, kod koje je takoe bio primenjivan postupak
prekrivanja povrine tela jedinstvenom ornamentikom. Stare kulture su jo u 4.
milenijumu p.n.e. poznavale tampanje, o emu govori Herodot u 5. veku p.n.e.
navodei da su stanovnici Kavkaza na svojoj odei bojama biljnog porekla tampali
motive sa ljudskim figurama. Pretpostavlja se da je kolevka tampanja bila Indija,
odakle se ta tehnika irila preko Persijskog zaliva i Arabije u Sredozemlje.
Najstarija dobro ouvana tkanina pronaena je u gornjem Egiptu, u grobnici jed-
nog deaka i potie iz 4. veka p.n.e. To je tunika plave boje s belim motivima zvez-
dastog oblika u sredini i dijagonalnim prugama koje grade rombove.
tampanje ablonima u cilju ponavljanja ornamenata prethodilo je nastanku sito
tampe. Poetkom nove ere, u Evropi se pored drvenih ablona koriste i abloni
izraeni od kostiju i pergamenata. Za tampanje na tkaninama, Japanci i Kine-
zi su veoma rano usavrili izradu krojenih ablona od hartije. Delove ablona su
privrivali vlasima, a kasnije su ablone od hartije premazane uljem. Polaganje
ablona vreno je obostrano pomou mree od vlasi razapete u dvostruki okvir.
To je zapravo pretea sito tampe kod koje su vlasi kose zamenjene razliitim
tipovima svilenih mrea.
tampanje tkanina u Evropi u veem obimu poinje u srednjem veku. Motivi
su na tkanine aplicirani po ugledu na skupocene materijale sa Istoka, upotrebom
lepljivih materija i razliitih vrsta prahova koji su nanoeni u obliku predvienog

4
crtea. Vuneni prah posipan je preko lepljive materije, a time se dobijala tekstura
somota. Kasnije nastaje tampa reljefnim blokovima od drveta ili glinene opeke.
Prema raspoloivim izvorima, prve tekstilne tamparije poinju sa radom 1676.
godine u Engleskoj, 1678. u Holandiji, 1689. u vajcarskoj, 1720. u Nemakoj.
Najznaajnije otkrie u oblasti tampanog tekstila jeste konstrukcija maine za
tampanje tekstila u 6 boja. Mainu sa graviranim valjcima, iji se oblik nije
promeni do danas, konstruisao je Tomas Bel 1783. godine. Jo preciznije i bre
graviranje postie se litografskim postupkom.
U poslednjih dvadeset godina, digitalna tampa je dotakla se sfere ivota. Ona
je u velikoj meri uticala na sve industrijske grane pa i na tampani tekstil. Inkdet
tampa na tekstilu je u osvnosi drugaija od svih drugih tehnika, ne samo zbog
odsustva kontakta glave tampaa pri tampanju ve i zbog naina na koji se svka
boja u dezenu proizvodi.

slika 1. grafiki proizvod-tekstilna majica

5
 3. Odabir tehnike tampe

Pri izboru tehnike potrebno je sagledati sve faktore koji utiu na krajnji rezultat a
samim tim i na krajnji kvalitet samog proizvoda. Odluili smo se za prezentovanje
dve: sito tampu i tampu digitalnom tehnologijom. Analizom ove dve tehnike
tampe bie dat prikaz prednosti i mana svake, i naknadno odabir one koja vie
odgovara datom proizvodu.

3.1. Sito tampa

3.1.1. Istorijat

Najvei znaaj za celokupan razvoj tamparske tehnike svakako ima filmsko

tampanje, odnosno sito tampa. Ovaj postupak je nastao 1907. godine, ali ga
je Edvard Ovens, nakom sedamnaest godina, unapredio i patentirao pod nazivom
maina za tampanje ablonima (stancil painting machine). Sito tampa posta-
je sve zastupljenija kada tampari nastoje da prevaziu ogranienja koja namee
tampa graviranom matricom koristei kao matricu sito (ram na kome je zategnuta
fina mrea).
Godine 1907. Semjuel Sajmon primenjuje novu metodu tampe etkicom kroz
tamparsku mreu. Usavravanjem ove metode, etkicu zamenjuje valjak od filca,
a zatim gumeni no za potiskivanje boje (rakel) koji se i danas koristi.
Daljim usavravanjem industrijskog procesa tampanja, dizajneri tekstila su se
sve vie oslobaali ogranienja nametnutih primenom graniranih valjaka, kao to
su veliina i finoa valjka. Pojava sita omoguavala je tampanje razliitih dimen-
zija materijala, kao i brzu i jeftiniju promenu dezena.
Unapreeni postupak filmskog tampanja ravnim ablonima predstavlja verzija
automatizovanog filmskog tampanja rotiaconim ablonima. Metalne ramove na
koje je zategnuta gaza zamenjuje beavni perforirani cilindar. Otisci nastali ovim
postupkom bili su precizniji uz mogunost postizanja gradacije tonova i manji na-
nos boje.

6
 3.1.2. Princip rada sito tampe

Sito tampa ili propusna tampa je tehnika tampe kod koje se otisak dobija
tako to se boja potiskuje kroz delimino propustljivu tamparsku formu, odnos-
no tampajue elemente tamparske forme, koja je zategnuta na ram. tamparsku
formu sito tampe ini mrea na koju se postavlja ablon koji ima ulogu da zatvori
odreene elemente mreice, a da odreene elemente ostavi otvorene.
Elementi koje je ablon zatvorio nazivaju se netampajui elementi tamparske
forme. Osim ablona za dobijanje tampajuih i netampajuih elemenata koristi
se i niz drugih postupaka.U fazi razvijanja forme tampajue povrine se dobijaju
tako to se sa njih uklanja nepropusni sloj. Tokom tampe kroz tampajue povrine
pomou odgovarajueg rakel noa protiskuje se boja u eljenom sloju. Maine za
sitotampu su relativno jeftine, a karakterie ih i visok stepen automatizacije. Ova
tamparska tehnika danas je veoma popularna, jer se pomou nje nanosi najdeblji
sloj boje u odnosu na sve druge tamparske tehnike. Stoga se sito tampa danas
moe koristiti i za nanoenje lakova i slino.
Tehniku sito tampe odlikuje velika fleksibilnost u pogledu tampe na razliitim
vrstama i oblicima podloge, te upotreba razliitih vrsta boja. Na mainama za sito
tampu se mogu tampati uobiajeni grafiki proizvodi, ali i oni namenjeni speci-
jalnim potrebama (skale na elektrinm i akustinim ureajima, elektrina i inte-
gralna kola, otpornici, izdanja za slepe, neki ekskluzivni proizvodi i unikati ).
Najsavremeniji oblik ove tampe - rotaciona sito tampa, jo nije u masovnoj
upotrebi u naoj zemlji zbog visoke cene izrade tamparske forme i specifine
tamparske jedinice koja se sree samo kod nekih tamparskih maina za tampu
uskih rolni. Rotacionu tampu karakteriu velika brzina i preciznost, pa je zbog toga
najire primenjivana tehnika tampe u tekstilnoj industriji. Industrijski postupak
tampanja koji se zasniva na principu rotiranja. tamparska forma je cilindrina
(tampai cilindar) i vri pritisak na takoe cilindrini ureaj temeljni cilindar.

7
 slika 2. sito tampa

3.1.3. Prednosti i mane sito tampe

Prednosti sito tampe su: moe se koristiti za tampu na veini materijala, mali
procenat otpada, najee se koriste boje na vodenoj bazi.
Nedostaci sito tampe su: nije odgovarajua za tampu kvalitetnijih izdanja, re-
produkcija itavog tonskog opsega je komplikovana kao i tonski prelazi od najs-
vetlijih do najtamnijih delova.

8
 3.2. Digitalna tampa

3.2.1. Istorijat

U poslednjih dvadeset godina, digitalna tampa je dotakla sve sfere ivota. Ona
je u velikoj meri uticala na sve industrijske grane pa i na tampani tekstil, ne samo
uvoenjem inkdet tampaa velike irine ve i uvoenjem raunara u svaki seg-
ment pripreme reenja za tampu: od dizajna, prezentacije, pripreme filmova do
meanja boja prema recepturi, osvetljavanja sita.Inkdet tampa na tekstilu je u
osnovi drugaija od svih drugih tehnika, ne samo zbog odsustva kontakta glave
tampaa pri tampanju ve i zbog naina na koji se svaka boja u dezenu proizvodi.

3.2.2. Princip rada digitalne tampe

Digitalna tampa je najmlaa tehnika tampe ali istovremeno i najnaprednija.

Uporedo sa automatizacijom procesa rada, digitalna tampa se neprestano razvija
i polako preuzima primat drugim tehnikama tampe. Prednost digitalne tampe je
brzina i mogunost brze promene. Zbog toga se za digitalnu tampu esto koristi
termin tampa po zahtevu (eng. Printing on Demand).
tamparski sistemi za digitalnu tampu su pogodni za manje tirae (od 1 500
primeraka), dok se za vee tirae (preko 1000 primeraka) koriste druge tehnologije
tampe zbog cene repromaterijala koji se koristi u procesu (specijalne boje, speci-
jalni papiri...). Podela digitalne tampe se moe izvriti na osnovu tehnologije ko-
jom se vri oslikavanje i prenos boje na podlogu za tampu.
Digitalna tampa podrazumeva direktnu povezanost raunara u kojem se obav-
lja digitalna priprema i tamparske maine i obuhvata dve potkategorije. Jedna je
statika digitalna tampa computer to press. Ovaj tip tampe praktino predstavlja
klasinu ravnu ofset tampu na mainama kod kojih je osvetljiva za formu ct-
plate postavljen na cilindru forme, tako da se forma osvetljava i razvija na samoj
tamparskoj maini. Dalji tok tampe je isti kao i kod ofset tampe.
Druga podvrsta digitalne tampe je dinamika digitalna tampa computer to
print. Najee je ova tampa beskontaktna, odnosno kod nje pritisak nije osnova
tamparskog procesa koja omoguava prenoenje boje sa forme na materijal za
tampu. Ova tehnika tampe je bazirana ili na ink-jet postupku, ili pak na tampi
sa suvim ili vlanim tonerom pomou elektrografije. Razdvajanje tampajuih i

9
netampajuih povrina kod elektrofotografije zasniva se nanaelektrisavanju i ra-
zelektrisavanju pojedinih elemenata. Tako su na primer netampajue povrine i
toner istog naelektrisanja pa se meusobno odbijaju, dok su tampajue povrine
razelektrisane ili suprotno naelektrisane u odnosu na toner pa ga privlae. U ovoj
tehnici tamparska forma realno ne postoji, ona je imaginarna, to jest nalazi se u
memoriji raunara i prenosi se direktno na podlogu za tampanje. Stoga boja ili
toner koji se u ovoj tehnici koriste moraju biti naelektrisani, i tek nakon njihovog
nanoenja slika postaje prvi put vidljiva.
Kvalitet tampe zavisi od rezolucije sistema za osvetljenje (taaka po inu ili dpi),
oblik pojedinanog rasterskog elementa zavisi od individualnog elementa za os-
vetljavanje (piksela) i mogunosti prenosa razliite koliine boje po pojedinanom
slikovnom elementu.

slika 3. digitalna tampa

3.2.3. Prednosti i mane digitalne tampe

Digitalna tampa je sve prisutnije reenje u grafikoj industriji. Osnovna je karak-

teristika digitalne tampe nizak fiksni troak te stoga predstavlja idealan izbor za
otisak manjih tiraa ili veeg broja razliitih predloaka. Ukoliko vam je potre-
ban samo jedan primerak ili nekoliko razliitih, pa ak i vea serija, zbog brzine,
kvaliteta i povoljne cene digitalni je otisak pravi izbor.
Mana digitalne tampe je neisplativost tampanja velikih tiraa i formata.

10
 3.3. Zakljuak

Prednosti sito tampe u odnosu na digitalnu tampu (ink det postupak) se

najvie ogledaju u pogledu jednostavnosti i brzine tampe. Takoe, u ekonom-
skom smislu je racionalnija ukoliko se radi o tampi tiraa veeg od 20 komada, jer
je jedinina cena po komadu odtampanog proizvoda osetno nia. Kao jo jedna
specifinost ove tehnike tampe moe se izdvojiti to to omoguava tampu sa
veom koliinom, odnosno nanosom boje. Tako je pomou tehnike digitalne, ink
det tampe, potrebno tri puta naneti boju na podlogu kako bi se dobili isti rezultati
sa otiskom odtampanim jednim nanosom boje pomou sito tampe.
Na osnovu analiziranih karakteristika ove dve tehnike tampe smo odabrali sito
tampu.

11
 4. Izbor maine i proraun

tampani proizvod je tekstilna majica, na kojoj je tampajua povrina

315x400 mm. Na prednjoj strani je potrebno odtampati 4 boje,a na zadnjoj 2.
Podloga za tampu je tekstil - 100% pamuk. Tira je 20000 komada.

Na osnovu analiziranih parametara (tampajue povrine i tiraa) za tampu

zadatog proizvoda, odluili smo se za tamparsku mainu sito tehnike tampe:
RoqPrint You kompanije SRoque.
1979. Manuel Sa, u mjestu S. Roque ( upe Riba de Ave - Optina Vila Nova de
Famalicao ) , stvorio je kompaniju posvecenu pruanju svih vrsta usluga u vezi
sa mehanikim metalnim radovima . Odmah je fokusirao svoje aktivnosti u tek-
stilnim kompanijama u regionu.
1984. stvorio je svoju prvu automatsku mainu za sito tampu. Od tada se pos-
vetio stvaranju i proizvodnju ovih maina.
S. Roque trenutno ima 13 proizvoda , podeljenih u dve oblasti : tampanje i
ambalaa.
U oblasti tekstilne tampe , kompanija razvija automatske sito maine i prikljune
maine , dostupne u razliitim opsezima i razliitih proizvodnih kapaciteta.

RoqPrint You P08

ROQPRINT YOU P08
broj boja (max) 7
broj postolja 8
broj prikljuaka 3
max tampajua povrina (mm) 400x450
max veliina sita (mm) 560x850
max debljina rama (mm) 50x50
indeks preciznosti (mm) 0.025
max produktivnost (komad) 1050
potronja vazduha (7 bar) 250 l/m
max potronja (kVA) 2
prenik maine (mm) 3550
teina maine (mm) 2300
min irina osnove (mm) 1100

12
 slika 4. RoqPrint You P08

4.1.Opis maine

Dostupno je 7 boja i 8 postolja.

Mreasto postolje je izgraeno od aluminijuma.
Naprava za suenje je sa pneumatskim ili elektrinim kretanjem na svakoj
glavi za tampu.
Funkcije sa individualnim komandama na svakoj glavi za tampu.
Boni ram pritiska S.R. Sistem.
Visina centralnih tampajuih glava.
Elektromehaniki rotacioni sistem. Individualna tampa i kontrola protoka za
brzinu, visinu, ugao i debljinu linije.
Glave za tampu imaju takvu poziciju da se mogu visoko podizati za brzo i
lako ienje rama.
Centralno upravljanje sa LCD ekranom osetljivim na dodir.
Maksimalna tampajua povrina : 406,4x508 mm (M veliina), 508x711,2
mm (XL veliina).
Brzina tampe i protoka se regulie posebno.
Pozicija prikljuka ispod glave za tampu.
Maximalna proizvodnja komada po satu : 1050 (M), 1000(XL veliina)

13
 4.2. Karakteristike maine

sistem za brzo otputanje postolja prikljuak ispod glave za tampu

sprava za suenje i red za protok boni ram za pritisak S.R. Sistem

funkcije individualnih komandi na svim centralni LCD ekran osetljiv na

glavama za tampu dodir

14
slika 5. ROQPRINT YOU P08

15
 5. Kontrola kvaliteta

Kontrola kvaliteta je podjednako znaajna kao i sam proces tampe. Putem kon-
trole mi potvrujemo da li je posao dobro odraen ili nije i da li su svi zadati krit-
erijumi zadovoljeni.

16
17
18
19
20