Tehnološko-metalurški fakultet Katedra za tekstilno inženjerstvo

Univerzitet u Beogradu

Predmet: Tekstilni materijali

SEMINARSKI RAD

“Pamuk”

Mentor: Student: Aleksandar Kovačević

prof.dr Mirjana Kostić Indeks br. 189/16

 Pamuk je ubedljivo najzastupljeniji predstavnik iz grupe celuloznih vlakana dobijenih iz
semena biljke, pored akona i kapoka.

Biljka iz koje se dobija pamučno vlakno naziva se pamukovac i njeno poreklo je vezano za
višegodišnje rastinje koje pripada botaničkom rodu Gosipium i porodici Slezova. Od preko 35
vrsta pamukovca, samo četiri su naše svoj privredni značaj- Gosipium hirsutum, Gosipium
barbadeneze, Gosipium arboreum i Gosipium herbaceum. Prva dva nabrojana zauzimaju oko
90% svetske proizvodnje pamuka [1].

Vegetacioni period pamukovca je od 4-6 meseci i on se definiše periodom od setve do berbe. Za

dobar rast biljaka neophodni su blaga klima sa vlažnim i sunčanim periodma i dovoljno hranljivih
materija što uključuje plodno zemljište [2].

Od setve do pojave izdanka prolazi u zavisnosti od temperature zamljišta 5-12 dana, od porasta
biljke do stvaranja pupoljka od 45-50 nakon čega dolazi faza od pupljenja do pojave beličastih ,
svetložutih, ružičastih ili crvenkastih cvetova. Kada cvetovi otpadnu, javlja se plod u obliku čaure
u čijoj se unutrašnjosti nalazi semenke. Do otvaranja ovih čaura od cvetanja protekne od 45-60
dana [1]. Iz semenki rastu vlakna kojima je drugi kraj slobodan. Svaka čaura ima nekoliko
pregrada, a u svakoj pregradi nekoliko semenki sa 10 000 – 15 000 vlakana u zavisnosti od vrste
pamuka [2].
Berba pamuka se obavlja nekoliko puta u toku sezone, pošto čaure ne sazrevaju u isto vreme.
Pamuk se bere ručno ili češće specijalnim mašinama, koje rade na principu usisavanja semenki sa
vlaknima iz čaura ili se otkidaju čitave čaure kada je količina nečistoća veća.

Ovako obran pamuk, zajedno sa semenkama, tkz. sirovi pamuk, transportuje se u skladišta da ,
ukoliko je potrebno, sazre ili da se prosuši. Zatim se čisti od stranih primesa i nečistoća, a onda se
odvajaju pamučna vlakna od semenki – egreniranje – na mašinama egrenaljkama. Na semenkama
pamuka posle egreniranja ostaju vrlo kratka pamučna vlakana – linters, dužine svega nekoliko
milimetara. Odvajaju se semenke, takođe pakuju bale i koriste kao sirovina za dobijanje
hemijskih celuloznih vlakana ili hartije [2].

Hemijski sastav pamuka zavisi od više činilaca - od osnovnog sastava zemljišta, vrste i sorte
pamukovca, kao i od vrste i količine sredstava koja se koriste za prihranjivanje biljaka u toku
njihovog rasta [3]. U tabeli 1. prikazan je hemijski sastav vlakana pamuka izražen u procentima.

Tabela 1.Hemijski sastav vlakna pamuka [3]

Pamučno vlakno je po svojoj strukturi satavljeni iz više slojeva. Idući sa spolja ka središnjosti
vlakna, prvi karakterističan sloj čini kutikula, spoljašnji sloj primarnog zida, tanak zaštitni sloj
pamučnog vlakna ispunjen kutinom, pektinima i drugim vrstama voskova [1]. Prilikom beljenja
pamuka kutikula se razara tako da dolazi do odsustva obojenja pamuka specifičnim reagensom
Sudanom III za dokazivanje prisustva voskova.[4] Sjaj pamučnog vlakna zavise od količine
voskova na kutikuli, od njene strukture kao i od zrelosti pamuka. Površina kutikule može biti
zrnasta, hrapava ili glatka, kod koje sjaj dolazi do najvećeg izražaja.

Primarni zid vlakna je izrazito tanak u odnosu na sekundarni koji se sastoji iz tri sloja -
spoljašnjeg, centralnog i unutrašnjeg. U primarnom zidu se nalazi 50 % celuloze dok je njena
zastupljenost u sekundarnom zidu veća od 70 %, u zavisnosti od stepena zrelosti vlakna. U
sekundarnom zidu makromolekuli su bolje orjenstisani u odnosu na osu vlakna nego u
primarnom zidu gde su raspoređeni tako da obrazuju mrežastu strukturu. Ovo svojstvo slojevitog
rasporeda mikrofibrila u zidovima pamuka po spiralnim linijama pod uglom od 20 – 45 stepeni u
odnosu na osu vlakna daje karakterističan podužni uvijeni izgled pamuku. Broj uvoja zavisi
najviše od zrelosti pamuka.U središnjem delu vlakna nalazi se kanal – lumen. Unutrašnji sloj
sekundarnog zida se još naziva i tercijalni pogotova ako je vlakno u svojoj punoj zrelosti kada je
jasno izražen.[1] Na slici 1. je prikazan strukturni izgled pamuka.

Slika 1. Strukturni izgled pamuka[3]

Za vreme svog rasta pamučno vakno ima cilindričanu formu. U njegovom središnjem delu nalazi
se kanal kroz koji prolazi protoplazma iz koje se sintezuju molekuli celuloze. Nakon berbe i
sušenja čaure pamuka, vlakno više nije u sposobnosti da održava cilindričnu formu jer u
njegovom središtu ostaje šupljina, prazan kanal – lumen, tako da se ono savija i dobija se
karakterističan bubrežasti ili pasuljasti izgled poprečnog preseka vlakna i prepoznatljiv pljosnati
podužni izgled [1]. Na slici 2. je prikazan podužni izgled pamuka i izgled njegovog poprečnog
preseka.

Slika 2.levo - Podužni izgled pamuka, desno – izgled poprečnog preseka pamuka[5][6]

Prilikom sazrevanja pamuka, povećava se zapremina zidova, a smanjuje zapremina lumena usled
nagomilavanja celuloze odnosno stepen zrelosti pamuka se može odrediti preko odnosa širine
zidova i širine lumena i prema ovom svojstvu pamuk se može razvrstati u 11 grupa (JUS F.S2-
229). Tako da poprečni presek pamuka nije uvek nužno bubrežastog oblika nego može i da se
vidi kao ovalan-kružan ukoliko je prezreo pamuk ili da više podseća na trakast ukoliko je nezreo.

Finoća, odnosno podužna masa je glavno svojstvo pri određivanju kvaliteta pamuka i kreće se od
1-4 dtex, što odgovara srednjoj debljini od 12-22 µm. Širina vlakna na užoj strani iznosi 10-40
µm, a na široj strani 10-60 µm[1].

Dužina vlakana je u osnovi nasledna/genetska karakteristika semena. Međutim, vremenski uslovi,

nepravilna prehrana, kao i intezivno čišćenje ili sušenje mogu uticati na dužinu vlakana.
Dužina pamuka kreće se od 8-42 mm, dok se dužina pojedinačnih predivih vlakana kreće od 10
do 66 mm 53. Prema srednjoj dužini pamuk se razvrstava na četiri klase: kratki štapel, ispod 25,4
mm, srednji štapel, 25,4-27,8 mm , dugi štapel, 28,6-34,9 mm, ekstra dugi štapel, veći od 36,5
mm [7].

Vlažnost pamuka je izrazito važna karakteristika koja ga opisuje i koja je prisutna zahvaljujući
tome što makromolekuli celuloze sadrže hidroksilnu grupu koja veoma privlači vodu. Takođe za
privlačenje molekula vode zahvalna je i struktura pamuka koja se karakteriše poroznošću, usled
postojanja međufibrilnih prostora i lumena, i daje pamuku kapilarnu sposobnost privlačenja vode.

Pamuk ima malo prekidno izduženje koje pod normalnim uslovima iznosi 6-10%, dok je
izduženje u mokrom stanju 100-110% ove vrednosti. Ovako mali stepen elastičnosti pamučnog
vlakna daje materijalu izrađenom od njega veliki stepen gužvanja i zato se danas vrlo često pravi
u mešavini sa poliesterom ili poliamidom ili se vrši dorada protiv gužvanja. Pri normalnim
uslovima vlaga i voda daju pamuku veću jačinu, ali ako bi se kuvao u vodi pod povećanim
pritiskom, smanjio bi se stepen polimerizacije i pamuk bi postao slabiji.

Pamuk je vrlo neotporan na dejstva mineralnih kiselina kao i sva celulozna vlakna pošto kiseline
izazivaju destrukciju glikozidne veze u lancu. Koncentrovana sumporna na povišenim
temperaturama dehidrira pamučno vlakno, a zatim razara celulozu pri čemu zaostaje samo
ugljenik. Od organskih kiselina mravlja i sirćetna ne izazivaju oštećenja pamuka, (sirćetna se
može koristiti za fiksiranje obojenja kod pamuka) dok druge u zavisnosti od koncentracije i
temperature deluju različito na pamuk među kojim se limunska izdvaja kao kiselina koja izaziva
degradaciju , naročito pri zagrevanju [4].

Dejstvom baza pod određenim uslovima mogu se unaprediti svojstva pamuka pa je tako Mercer
1844. godine utvrdio da dejstvom rastvora NaOH na pamučnu tkaninu ili vlakno izaziva
povećanje njihove jačine, apsorpcije bojila, sjaja itd. Ovaj postupak se po njemu naziva
marcerizovanje pamuka [1]. Na slici 3. je prikazan uzdužni i poprečni izgled pamuka – levo i
marcerizovanog pamuka – desno.
 Slika3.Uzdužni i poprečni izgled pamuka i marcerizovanog pamuka[8]

Osnovne defekte pamuka predstavljaju nečistoća, zatim kratka vlakna, visok procenat nezrelih,
slabo razvijenih i „mrtvih“ vlakana, kao i lepljivost vlakana. Čistoča pamuka direktno utiče na
kvalitet pamuka. Prilikom berbe u pamuku se zadržavaju razni strani materijali poput delića lišća,
čaura, cveta, semena, trunja, peska, zemlje itd. koji se daljim postupcima pokušavaju odstraniti.
U odnosu na mašinsku berbu, ručna berba pamuka donosi znatno manje nečistoća. Danas se
ručan način berbe sve manje praktikuje zbog velikog utroška vremena i radne snage. Pamuk sa
najboljim stepenom čistoće sadrži najviše 1,5 % stranih primesa. Takođe, lepljivost pamuka ili
tkz. medna rosa je u jasnoj korelaciji sa čistoćom pamuka jer ona zadaje probleme kako u procesu
same prerade pamuka tako i naknadno u gotovoj pređi gde smanjuje neka od bitnih svojstava
poput jačine i ravnomernosti [1].

Elektrostatičko naelektrisanje pamuka se javlja prilikom trenja vlakna o delove mašina tokom
prerade, nosi pozitivan predznak i lako se odstranjuje visokom vlažnošču vlakana, pto se
obezbeđuje održavanjm visoke relativne vlažnosti vazduha u prostorijama gde se pamuk
prerađuje.

Pamuk ne pokazuje dobre reakcije na izlaganje dejstvu sunčave svetlosti. Ukoliko bi pamuk bio
izložen sunčevom zračenju 400 sati, smanjila bi mu se jačina za 50% i više.
Pamučna vlakna se mogu organizovati u predivo na osnovu tri sistema predenja - kardiranja,
češljanja i vlačenja od kojih vlačenje ima najmanji značaj. Ovaj postupak je samo interesantan
zato što se pomuću njega mogu dobiti pamučna prediva od raznih ostataka iz ostalih sistema
predenja, lintersa, kao i od raščupavljenih starih tekstilnih proizvoda.

Najzastupljeniji je proces kardiranja koji se koristi za kratka vlakna pamuka, dok se sistem
češljanja koristi za dugovlasi pamuk. Duži sistem po broju faza, za faze koje se odnose na
češljanje, donosi predivu manji broj štrčećih vlakanaca, paralelizovanija vlakna, veću finoću i
jačinu u odnosu na kardirane pređe. Dok materijali izrađeni od češljanih prediva pamuka imaju
glatkiju površinu, veći sjaj i ne istežu se na mestima naprezanja, što nije karakteristično za
pamučne materijale od kardiranog prediva [9].

Pamuk ima izuzetno široku primenu u odevnoj industriji sam ili u mešavini sa drugim vlaknima.
Poseduje dobre efekte hlađenja u letnjim periodima. Ne poseduje dovoljno dobra termoizolaciona
svojstva za zimsko vreme pa se tada koristi samo za slojeve odeće do kože. Karakteristike poput
sposobnosti pranja i peglanja na visokim temperaturama, propustljivost vazduha, velika
sorpciona sposobnost mu daju veliku prednost u korišćenju za razlišite vrste higijenskog i
medicinskog tekstila [7].
 Literatura:

[1] Jovanović, R., Ceulozna prirodna i hemijska vlakna, Građevinska knjiga,

Beograd, 1990., strana 63-92

[2] [http://www.tex.ba/t1.htm] pristupljeno 2.6.2017.

[3] Wakelyn, P. J. i grupa autora, Cotton Fiber Chemistry and Technology, Taylor
& Francis Group, Boca Raton, 2007

[4] Jovanović, R., Škundrić, P., Kostić, M., Tekstilna vlakna – laboratorijski
praktikum, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd 1991., strana 11-14

[5] [http://chestofbooks.com/business/clothing/Women-Design-
Construction/Fibers-And-Their-Production.html] pristupljeno 2.6.2017.

[6] [https://tekstilsayfasi.blogspot.rs/2013/01/cotton-fibres.html] pristupljeno

2.6.2017.

[7] Škundrić, P., Kostić, M., Medović, A., Mihajlović, T., Asanović, K., Sretković,
Lj., Tekstilni materijali, Tehnološko-matalurški fakultet, Beograd 2008.

[8] [https://www.pinterest.com/pin/353462270725857842/] pristupljeno 2.6.2017.

[9] Milosavljević, S., Predenje, Tehnološko-metalurški fakultet, Beograd, 1990.,

strana 40-43.