AKADEMIJA STRUKOVNIH STUDIJA

JUŽNA SRBIJA

LESKOVAC

ODSEK ZA TEHNOLOŠKO UMETNIČKE STUDIJE

PRIMENA CAD SOFTVERSKIH PAKETA U

KONSTRUKCIJSKOJ PRIPREMI ODEĆE

MASTER RAD

Profesor Student
dr Miodrag Đorđević spec Jasmina Komlenović
Leskovac 2021.
 SADRŽAJ

SADRŽAJ ............................................................................................................................................ 2

U V O D ................................................................................................................................................ 4

I TEORIJSKI DEO............................................................................................................................. 6

1.0 OSNOVNI POJMOVI .................................................................................................................. 6

1.1CAD U ODEVNOJ INDUSTRIJI ................................................................................................ 7

1.2.KOMPJUTERSKA PODRŠKA PROIZVODNJE U ODEVNOJ INDUSTRIJI ................. 12

1.3.UPRAVLJANJE SAVREMENOM RAČUNARSKOM

TEHNOLOGIJOM U ODEVNOJ INDUSTRIJI ......................................................................... 21

1.4. PRIMENA CAD SOFTVERSKIH PAKETA U SAVREMENOJ

KONSTRUKCIONOJ PRIPREMI ODEĆE .................................................................................. 25

1.5.PROGRAMSKI PAKET CAD SISTEMA ZA DIZAJN ODEĆE ......................................... 26

1.6.CAD SOFTVERSKI PAKETI ZA KONSTRUKCIJU I MODELOVANJE

ODEVNIH PROIZVODA ................................................................................................................ 30

1.7.CAD SOFTVERSKI PAKETI ZA GRADIRANJE ODEVNIH PROIZVODA ................... 33

1.8.DIGITALIZACIJA KROJNIH DELOVA ............................................................................... 35

1.9.CAD SOFTVERSKI PAKETI ZA UKLAPANJE KROJNIH DELOVA U KROJNU

SLIKU ................................................................................................................................................ 38

II EKSPERIMENTALNI DEO ......................................................................................................... 0

2.0.PRIMENA CAD SOFTVERSKIH PAKETA U KONSTRUKCIJSKOJ PRIPREMI

ODECE ................................................................................................................................................ 0

2.1.PROBLEM ISTRAŽIVANJA ..................................................................................................... 0

2.2.PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJA ......................................................................................... 1

2.3.POREĐENJE CAD SISTEMA NAD TRADICIONALNIM NAČINOM RADA .................. 1

2.4.MODEL ŽENSKIH PANTALONA ............................................................................................ 2

2.5.OPIS KONSTRUKCIJE .............................................................................................................. 3

2.6.OSNOVNA KONSTRUKCIJA MODELA 1 ŽENSKIH PANTALONA ................................ 4

2
2.7.PRIMENA RAČUNARA U KONSTRUKCIJI, MODELOVANJU I
KOMPLETIRANJU KROJA ŽENSKIH PANTALONA ............................................................. 5

III REZULTATI I DISKUSIJA ........................................................................................................ 6

3.0.POSTUPAK ISPITIVANJA ........................................................................................................ 6

3.1.KONSTRUKCIJA OSNOVNOG KROJA MODELA .............................................................. 7

3.2.MODELOVANJE ......................................................................................................................... 9

3.3. KOMPLETIRANJE MODELA ............................................................................................... 11

3.4.GRADIRANJE KROJNIH DELOVA ...................................................................................... 13

3.5. IZRDA KRONIH SLIKA ......................................................................................................... 16

IV ZAKLJUČAK .............................................................................................................................. 24

BIOGRAFIJA ................................................................................................................................... 28

LITERATURA .................................................................................................................................. 29

3
 UVOD
Proces projektovanja, konstruisanja i konfekcioniranja odeće je kompleksan jer se u
njemu vrši preoblikovanje ravnih dvodimenzionih tekstilnih površina u odgovarajući
trodimenzion4alni oblik odeće. Mnoštvo parametara koji definišu tekstilne površine, brze
promene modnih trendova, kao i male serijske proizvodnje uslovljavaju način izrade odevnih
predmeta.

Da bi nastanak jednog odevnog predmeta od zahteva za njegovu izradu, pa do njegovog

pojavljivanja na tržištu bio što kraći potrebno je omogućiti kontrolisan, kontinuiran i
automatizovan tok proizvodnje uz smanjen utrošak Ijudskog rada, materijala i energije. To
podrazumeva besprekornu tehničko-tehnološku pripremu proizvodnje podržanu savremenom
tehnologijom gde elementi automatizacije na bazi elektronike menjaju iz osnova prirodu
Ijudskog rada.

Industrija odeće se polako pretvara iz tradicionalne, radno intenzivne industrije u

visokoautomatizovanu i računarima podržanu industriju.Potreba da se brzo reaguje na
promene u modnim kretanjima i prevaziđe rastuća konkurencija dovodi proizvođače odeće na
neminovnu primenu informacijskih sistema sa računarima u svim segmentima oblikovanja i
proizvodnje odeće. Karakteristične CAD (Computer Aided Desing), funkcije u konstrukcionoj
pripremi odeće se logično dopunjuju CAM (Computer Aided Manufacturing), funkcijama,
kao što su automatsko polaganje materijala i automatsko krojenje. Uvođenjem računara
poslednjih decenija prošlog veka došlo je do primene računarske CIM (Computer integratid
Manufacturing), tehnologije u svim proizvodno - poslovnim sistemima.

Razvoj CAD metodologije podržava proces oblikovanja i proizvodnje odevnih predmeta i

dovodi do značajnog povećanja ekonomičnosti, produktivnosti i kvaliteta rada. CAD/CAM
sistemi u odevnoj industriji sadrže veliki broj softverskih modula koji podržavaju celokupni
proizvodni ciklus u okviru CIM koncepcije, od dizajna, upravljanja proizvodnim podacima,
konstrukcije krojnih delova i gradiranja, preko manuelnog ili automatskog obeležavanja
iscrtanih krojnih delova do pripreme podataka za krojenje, praćenja i upravljanja celokupnog
proizvodnog procesa uz konstantnu kontrolu kvaliteta.

Na primerima razvoja CAD/CAM sistema aktuelnih na našem i na svetskom tržištu:

Gerber, Lectra, Optitex, Assyst...moguće je razmotriti sve varijante budućeg odevnog
proizvoda. Simuliraju se pre i za vreme eksploatacije promene na odevnim predmetima,
analizira se njihov uticaj na okruženje, koristi se simultano projektovanje sa ciljem da se
dobije najbolje rešenje u datim uslovima, koje svodi naknadne promene (korekcije modela
projektovanja, korekcije uklapanja u krojne slike za osnovni i pomoćni materijal), na
minimum.
Stvaranje prototipa modela za industrijsku proizvodnju u okviru formiranja proizvoda u
industriji odeće podrazumeva razvijanje CAD metoda za više segmenata konstrukcione
pripreme. Savremeni programi za kompjutersku simulaciju su na veoma visokom nivou tako
da virtuelni prikaz odevnog predmeta pored prikaza ogromnog sklopa boja, dezena i
materijala, čini i konstruktivni oblik krojnih delova, kvalitet šavova, pa je broj mogućih
varijanti u pogledu boje, dizajna i oblika, modelovanja i premodelovanja odevnog predmeta
skoro neograničen. Tačnost virtuelne simulacije odevnog predmeta određena je kako
preciznošću same kompjuterske simulacije i pravilno odabranim komocijama pri
modelovanju, tako i unošenjem parametara tekstilnih materijala.

4
 U okviru projektovanja i oblikovanja odevnih proizvoda potrebno je da se daju optimalna
rešenja u svakom delu konstrukcione pripreme počev od dizajniranja, konstrukcije, stvaranja
osnovnog modela, razvijanja usvojenog modela po veličinama, pa do najekonomičnijeg
uklapanja krojnih delova u krojnu sliku. Uočavanje grešaka i njihovo otklanjanje u fazi
projektovanja odevnog predmeta u toku konstrukcione pripreme unapred smanjuje popravke i
dorade tokom proizvodnje.

Pored automatizacije proizvodnog procesa i smanjenje cene na tržištu nameću se prednosti

CAD tehnologije:
-povećana prodaja zbog skraćenja rokova isporuke,
-smanjuje se vreme izrade tehničke dokumentacije,
-eleminiše se potreba za višestrukim kreiranjem modela,
-poboljšana konstrukciona priprema ubrzava uvođenje u proizvodnju,
-smanjuju se popravke i dorade,
-standardizuju se proizvodi i trajno čuvaju,
-radna snaga se smanjuje i do 40%,
-imidž preduzeća se povećava zbog korišćenja CAD tehnologije.

U odevnoj industriji koja se permanentno razvijala do značajnih promena posle

pronalaska šivaće mašine došlo je u poslednjih nekoliko decenija XX veka. Brzina
informacije, mogućnost elektronske komunukacije u svim segmentima realizacije proizvoda u
odevnoj industriji daje nam mogućnost za nova istraživanja u ovoj oblasti. Informacioni
sistemi mogu da pojednostave i ubrzaju istraživački rad, integrišu podatke tehničke i poslovne
dokumentacije i obezbede najefikasniju komunikaciju na relaciji proizvod - kvalitet -
potrošač.

Ako se ocenjuje pitanje opravdanosti istraživanja, investicije i primene nove tehnologije

treba citirati Henrya Forda: ,,Ako ne investirate u novu tehnologiju, platićete je makar je
nikada ne posedovali.

5
I TEORIJSKI DEO
U tabeli 1. prikazani su osnovni pojmovi, skraćenice i njihovo značenje.

1.0 OSNOVNI POJMOVI

Tabela 1.- Skraćenice osnovnih pojmovi
CAD Computer Aided Design Oblikovanje pomoću računara

Primena računara i grafičkog softvera za pomoć pri izradi ili poboljšanju konstrukcije
prošzvoda od koncipiranja do dokumentacije. (izvor: California State University Northridge)

CAM Computer Aided Manufacturing Proizvodnja pomoću računara

“Hrana” za naredni korak u veku proizvoda: Proizvodnja (CAM), Analiza (CAE)... Tehnologija
koja se bavi primenom kompjutera za planiranje upravljanje i kontrolu proizvodnih operacija.

CIM Computer integrated Manufacturing Računarima integrisana proizvodnja

CAP Computer Aided Pianning Planiranje pomoću računara

CNC Computerised Numerical Controi Numeričko vođenje pomoću računara

CAE Computer Aided Engineer Inženjering pomoću računara

CAQ Computer Aided Quatity Kvalitet pomoću računara

CAO Computer Aided Office Kancelarijsko poslovanje pomoću računara

CAPP Computer Aided Production Planning Planiranje proizvodnog procesa računarom

QRS Quick Response System Sistem brzog odziva

JST Just in Time Tačno na vreme

MTM Made to Measure Izrada odeće po meri

MIS Management information System Sistem poslovnih informacija

ADS Apparei Design System Sistem za oblikovanje odeće računarom

6
 1.1 CAD U ODEVNOJ INDUSTRIJI
Za potrebe odevne industrije američki proizvođač softverske opreme Gerber Garment
Technology je napravio 1969. godine system 70 koji je bio tehnološko čudo. Sistem se danas
može videti u stalnoj postavci National Museum of American History u Washington D.C.
USA;
• 1975-1980. godine Gerber proizvodi system 91 sa patentiranim sistemom
inteligentnog noža koji sadrži senzore za detekciju otpora materijala pri krojenju.
• 1988-1990. godine konstruisan je softver prilagođen PC računarima, tako da oprema
postaje dostupna manjim tekstilnim kompanijama.
• 1995-2000. godine proizvođači softvera u odevnoj industriji poboljšavaju
performanse svoje opreme po pitanju brzine i načina prenosa podataka na globalnom
nivou.
• 2005-2010. godine razvijaju se softveri za simulaciju i virtualno šivenje.
• Francuski proizvođači su Lectra Sytemes prezentovali 1973. godine dok su se ostali
poznati proizvođači CAD opreme (Assyst Bullmer, Investronica, Optitex...) našli na
tržištu osamdesetih godina prošlog veka.

Svi proizvođači ove opreme su se specijalizovali u razvoju CAD/CAM sistema za

konfekciju, industriju nameštaja, industriju za izradu obuće, automobilsku i aeronautičku
industriju. Potpuna automatizacija postiže se softverom za sve platforme i sve tipove
hardvera koji trenutno postoje:

• CAD sisteme za kompjutersku pripremu krojenja.

• CAM sisteme za automatsko krojenje.
• CIM sisteme za unutrašnji transport, praćenje i organizaciju proizvodnje.

Ima mnogo razloga za korišćenje CAD-a. Najveći razlog je konkurentnost. Da bi

pobedile u poslu kompanije koriste CAD sisteme da bi projektovale odevni proizvod sa što
kvalitetnijim performansama, da bi bile brže i jeftinije od svojih konkurenata. Pogodnost
CAD sistema u odevnoj industriji je da pre svega ubrza postupak konstrukcione pripreme,
stvara, čuva i standardizuje krojne delove koji se često koriste. Biblioteke takvih korisnih
podataka mogu biti kupljene posebno ili mogu biti napravljene po potrebi. Softverski paketi
u okviru CAD programa omogućavaju bojenje površina neograničenim brojem boja, kao i
transparentnost i zato se koristite u oblasti umetnosti, dizajniranja odevnih predmeta, izradi
elektronskih kataloga i virtualnih prezentacija. Najveća prednost su novi 3D softverski
paketi koji omogućavaju virtualno šivenje odevnih predmeta, odnosno izradu prototipa,
uočavanje i otklanjanje eventualnih grešaka pre ulaska novog odevnog proizvoda u proces
proizvodnje.

Jedan CAD/CAM sistem može da se sastoji od više radnih stanica umreženih u lokalnu
mrežu ili može biti umrežen preko interneta na udaljenim lokacijama. Minimalna
konfiguracija može se proširiti u zavisnosti od potreba korisnika. Jedna takva komercijalna
konfiguracija koja se najčešće koristi je prikazana na slici 1.

7
 ploter računar monitor tabla za digitalizaciju

olovka štampač

Sl.1. - Osnovna konfiguracija CAD sistema u odevnoj industriji

Sadašnja struktura CAD sistema za konstrukcionu pripremu odeće pretrpela je

mnogobrojne transformacije u svom razvoju u skladu sa razvojem računarske tehnike.

Minimalna konfiguracija (sl.1) jedne radne stanice na kojoj se mogu obavljati

konstruisanje odeće, modelovanje, gradiranje i uklapanje u krojnu sliku sastoji se iz
sledećih komponenti:

1. PC (računar)

• Monitor sa visokom rezolucijom

• Grafička karta
• Tvrdi disk
• DVD/CD-ROM
• Tastatura
• Miš
• Modem ili (ethernet) mrežna karta (u zavisnosti od predviđenog radnog
okruženja)

8
 2. Ulazni uređaji PC

• Skener krojnih delova

• Uređaj za digitalizaciju (Na platformi-tabla, folija)
• Digitalna kamera

3. Izlazni uređaji

• Štampač (laserski ili ink-jet.)

• Ploter (sa olovkom ili ink-jet.)
• Fotokopir aparat

Sadašnje konfiguracije CAD sistema za konstrukcionu pripremu su potpuno

tehnički i tehnološki kompatibilne sa starijim sistemima, programima, računarima i
mašinama, tako da se uvođenje ovakvih sistema izvodi postupno u savremenim
konfekcijama.

Jedan CAD/CAM sistem može da se sastoji se iz više radnih stanica povezanih u

računarsku mrežu uz pomoć mrežnih kartica i servera (centralnog računara) na kome se
čuvaju podaci ili aplikacije koje mogu da upotrebe različiti korisnici. To omogućava
dostupnost podataka i korisnicima koji su fizički van internet mreže. Udaljeni korisnik
može manipulisati podacima koji se nalaze na nekom drugom računaru tako što na svom
računaru poseduje aplikaciju pomoću koje se spaja sa računarom u mreži. Ovaj tip
aplikacija naziva se troslojna aplikacija u kojoj je funkcionalnost jednog programa
podeljena na više mesta radi lakše i brže komunikacije u mreži. Napredovanjem
tehnologije neprestano se pronalaze sve efikasniji načini komunikacije između računara
u mreži.

Na radnoj stanici CAD sistema treba da se nalaze sledeće aplikacije za:

- unos podataka sa digitajzera,

- za dizajn odeće,
- za pravljenje i upravljanje kolekcijama,
- za konstrukciju i modelovanje odeće,
- za gradiranje delova odeće,
- za uklapanje krojnih delova u krojnu sliku,

9
- za upravljanje sa štampačem,
- za upravljanje sa ploterom,
- za upravljanje procesonn automatskog krojenja.

CAD sistemi nisu doprineli kvalitetu tradicionalnog načina konstrukcije odeće, jer
se on nije bitno menjao preko 200 godina, ali su doprineli bitnom ubrzavanju samog
industrijskog procesa, fleksibilnosti i smanjenju broja grešaka u radu. Vreme koje prođe
od zahteva za izradu nekog odevnog predmeta pa do njegove pojave na tržištu je u
današnjim uslovima sve kraće i brizina rada u konstrukcionoj pripremi treba da je što
efikasnija. To je moguće samo primenom savremene CAD/CAM tehnologije.

Proizvodni proces izrade odevnih predmeta se karakteriše protokom materijala kroz

tri tehnološka procesa:

• tehnološki proces krojenja,

• tehnološki proces šivenja,
• tehnološki proces dorade odeće.

Sve veći zahtevi koji se nameću u industrijskoj proizvodnji odeće po pitanju

funkcionalnosti i kvaliteta izrade traže da se na najbolji način povežu: Ijudi, vreme,
mašine, proizvodni prostor, organizacija i materijali u racionalni, sinhronizovan
visokoproduktivan sistem. Deo PPS-a gde se rešavaju tehničko-tehnološki projektni
zadaci su tehnička priprema proizvodnje u čijem su sastavu: konstrukciona, tehnološka
i operativna priprema, kao i ispitivanje materijala. Podaci iz tehničke pripreme idu u
proizvodni proces, ali istovremeno u uslovima proizvodnje podržane računarima iz
proizvodnog procesa dolaze povratne informacije u tehničku pripremu.

Slika 2. Proizvodno procesni sistem

10
 Tokovi
materijala

◄—► Tokovi
informacija

Vreme koje prodje od zahteva za izradu nekog odevnog predmeta pa do

njegove pojave na tržištu je u uslovima savremene proizvodnje svedeno na najkraće
moguće vreme. Maloserijski orijentisana proizvodnja, neograničen broj dezena, velika
konkurencija na tržištu proizvođača odeće, kao i globalizacija zahtevaju primenu
računara u svim segmentima proizvodnje, a posebno u konstrukcionoj pripremi.

Svaki segment projektovanja i dizajniranja odeće u konstrukcionoj pripremi loše ili

neprecizno urađen, prouzrokuje negativne posledice u radu svih ostalih delova
pripreme i proizvodnje odeće. Često se greške identifikuju i otklanjaju u međufaznoj
ili finalnoj kontroli ili još gore u fazi eksploatacije, pa je neophodno uz pomoć CAD
sistema kontrolisati svaki deo konstrukcione pripreme:

• Stvaranje, dizajniranje, selekcija i razrada ideja.

• Kreiranje i skiciranje modela.

11
 • Izrada kolekcije
• Konstrukcija osnovnih krojeva.
• Modelovanje i kompletiranje krojnih delova.
• Gradiranje krojnih delova.
• Standardizacija krojnih delova
• Izrada i proračun iskorišćenja krojnih slika

Danas sve manje srećemo linijski, fazni i kombinovani proces izrade odevnih
predmeta. Svetski trend zahteva fleksibilan i modularan sistem tehnološkog procesa
proizvodnje sa izraženim timskim radom do 10 radnika u grupi, gde inženjeri koriste
podatke iz ekspertnih sistema. Razlozi za takav način rada i neophodnost primene
računara su sledeći:

-Permanentne promene u dizajnu odevnih predmeta,

-Male i srednje veličine radnih naloga,
-Česte promene u redosledu tehnoloških operacija,
-Smanjenje bolovanja radnika,
-Povečanje proizvodnje i kvaliteta,
-Smanjenje zastoja u proizvodnji,
-Nov način rasporeda mašina i opreme,
-Drugačiji tok materijala, poluproizvoda,
-Obučenost radnika...

Za kontinuirani tok tehnoloških procesa neophodna je dobro organizovana

tehnička priprema proizvodnje. Rezultatima konstrukcione pripreme koriste se
tehnološka i operativna priprema, tako da njihov rad mora da bude kompatibilan i
kvalitetan.

1.2.KOMPJUTERSKA PODRŠKA PROIZVODNJE U ODEVNOJ INDUSTRIJI

Primena CAD sistema u odevnoj industriji omogućila je kompjuterizaciju velikog

broja standardnih operacija koje su potrebne prilikom procesa dizajniranja odevnih
predmeta.

12
 Modelaru koji ne koristi CAD sistem u svom radu za konstrukciju i modelovanje
novog proizvoda je potrebno u proseku od 2-8 sati u zavisnosti od složenosti modela i
veštine samog modelara. CAD sistemi omogućavaju da se isti posao uz odgovarajuću
pripremu i način korišćenja svede na drastično manje utrošeno vreme, a samim tim
omogućava bolju kontrolu kvaliteta proizvoda. Prenosom podataka iz CAD sistema na
CAM sisteme omogućena je koncepcija međusobnog povezivanja računarima koji su
vezani za proizvodni proces: CIM- Computer Integrated Manufacturing - proizvodnja
podržana računarima.

Mrežno povezivanje računara od tehničke pripreme do procesnih mikroračunara u

upravljačkom sistemu mašina, omogućilo je novu koncepciju proizvodnje u odevnoj
industriji. U okviru CIM koncepcije nalaze se različiti skupovi specijalizovano
orijentisanih računarskih sistema.

CIM koncepcija omogućava međusobno povezivanje snažnih centralnih

elektronskih računara, njihovo povezivanje sa prostorno dislociranim računarima
manje snage ili terminalima u svim segmentima proizvodnog ciklusa. Podaci se
prikupljaju ručno ili automatski, povezuju sa NC i CNC mašinama i industrijskim
robotima. Razmena podataka je trenutna, kao i povratni protok informacija. Ovo je
veoma značajno za industriju odeće jer su prisutne česte promene u proizvodnim
procesima.

Sl.3.- Osnovna konfiguracija CAD/CAM sistema u CIM koncepciji

13
Tradicionalna organizaciona struktura nije adekvatna za CIM koncept pa se paralelno
sa razvojem CIM strategije mora menjati način rada u industriji odeće. Uvođenjem
CIM koncepcije dolazi do povezivanja u zajednički proizvodni sistem sa zajedničkim
ciljevima u okviru jednog PPS-a:
-smanjenje troškova proizvodnje,
-povećanje fleksibilnosti proizvodnje,
-povećanje kvaliteta.

Jedan od glavnih razloga i ciljeva uvođenja CIM koncepcije je očekivanje da

oprema i kapaciteti budu maksimalno iskorišćeni u toku svih radnih smena, za vreme
praznika i neradnim danima. Krajnji cilj CIM-a je potpuna informaciono tehnička
kontrola i logistička integracija svih aktivnosti u industrijskom sistemu od trenutka
porudžbine do isporuke gotovog proizvoda. U poslovno proizvodnim sistemima 80%
svih podataka, čija je proizvodnja podržana računarom dolazi iz CAD podsistema.

Da bi u okviru jednog PPS-a razgraničili zadatke i oblast CAD-a i CAM-a

potrebno je napraviti podelu pa u zadatke koji se odnose na CAD spadaju:

-izrada informacionih,

-tehničkih rešenja,

-proizvodnja i uređivanje različitih podataka (crteži, konstrukcije, planovi rada, krojne

slike...).

Zadaci vezani za CAM su izrada krojnih slika na ploteru i krojenje na agregatima

za krojenje. CIM grupiše segmente

- proizvodnje,

-montaže,

-skladištenja i

14
-ispitivanje gotovih proizvoda.

Povezanost CAD podsistema sa ostalim podsistemima CIM okruženja je

neophodna u bilo kojoj konstrukciji, analizi ili modifikaciji projektovanja i
proizvodnje (sl. 4). U CAD/CAM sistemima inženjeri i projektanti se služe
kompjuterima tako da grafičke elemente memorišu, umnožavaju, dopunjuju,
kombinuju i koriste za:

1 .grafičko predstavljanje proizvoda (skice u radnom nalogu),

2. dizajn,konstrukciju i modelovanje krojnih delova,
3. proračune (utrošci materijala za krojne slike i ostali utrošci),
4. simulaciju (virtualno prikazivanje modela i virtualno šivenje),
5. animaciju (virtualni katalozi i revije).

Kompjuterska simulacija omogućava inženjerima u tekstilnoj industriji da ispitaju

nove forme prilagođene modnom trendu bez skupih izrada kompletnih kolekcija, kao i
određivanje parametara tkanina (krutost, savijanje, drapiranje...)

Formiranje integrisanih CAD/CAM sistema u sklopu CIM koncepcije postiže

-povećanje kvaliteta proizvodnje,
-pouzdanost proizvodnih operacija,
-smanjenje troškova i
-povećanje sposobnosti inženjera u pripremi i analizi procesa više puta.

15
 Sl.4 Struktura CIM sistema

Tradicionalna organizaciona struktura nije adekvatna za CIM koncept pa se

paralelno sa razvojem CIM strategije mora menjati način rada u industriji odeće u cilju
dostizanja fleksibilnosti proizvodnje.

Fleksibilnost proizvodnih sistema u odevnoj industriji pored mogućnosti izrade

mnogobrojnih varijanti odevnih proizvoda po pitanju promene oblika, vrste materijala i
načina proizvodnje na istim CAD/CAM sistemima suočava se i sa problemima.

Cena uvođenja CAD/CAM sistema je previsoka, a dostupni softveri i hardverska

oprema brzo zastareva usled napretka tehnologije. Na primer brzina napretka u razmeni
informacija, procesima izrade, optici, upravljanju na šivaćim automatima i agregatima,
linearnim pogonima i materijalima pojavljuje se u ciklusima kraćim od šest meseci, pa
trenutno najmoderniji PPS sa najsavremenijom opremom u kratkom vremenskom
periodu ne uspeva lako da odgovori na promene u predviđenom vremenskom periodu i
prati brze adaptacije i integracije nove tehnologije, a samim tim i novog atraktivnog
odevnog proizvoda.

16
 Uvođenje i koriščenje CIM koncepta u odevnoj industriji omogućava i primenu
koncepcija poznatih kao QRS i JIT sistemi:

1.QRS - Quick Response System - Sistem brzog odziva:

Koncepcija ovakvog poslovanja zamišljena je kao brzi odziv na zahteve tržišta kao što
su: praćenje i uočavanje modnih trendova, povećana potražnja određenog artikla, kao i
njegov nedostatak na tržištu. Ovakvom strategijom bi bilo neophodno da se obezbedi
siguran odziv na potražnju tržišta, kao i da se dobiju povratne informacije i željena roba
za nekoliko dana. To je moguće ostvariti samo ako je proizvodni proces prostono lociran
u blizini tržišta. Geografski dislocirane zemlje ne mogu da zadovolje zahteve QRS
strategije, a posebno ako nisu opremljene sa savremenom opremom u fabrikama za
proizvodnju odeće, kao i sa dobro opremljenom tehničkom pripremom proizvodnje
odeće.
Cena jednog odevnog proizvoda raste srazmerno veličini cene rada. Zbog toga je u
razvijenim zemljama prebačena proizvodnja odeće u manje razvijene zemlje. Visoka
cena izrade jednog proizvoda nastala zbog velikog udela cene rada u ceni odevnog
predmeta pretpostavljeno je da može da se nadoknadi na više načina:

-visokim stepenom automatizacije,

-uvođenjem multidisciplinarnih znanja iz datih oblasti,
-razvojem sistema međufaznog transporta.

2. JIT - Just-in-time - upravo na vreme.

Industrija odeće mora da bude spremna da u veoma kratkom periodu pripremi proces
proizvodnje, prilagodi proizvodne linije i mašine kao i Ijude za brze promene. Veoma
male proizvodne serije novi materijali i raznovrsni modni trendovi otežavaju ceo
proces.

Prvo područje kod kojeg je upotrebljena JIT koncepcija bila je automobilska

industrija, a zatim je proširena na ostale elektronsku, hemijsku, tekstilnu..). Da bi se
izmirila dva različita interesa: redukcija troškova sa jedne i zadovoljenje sve oštrijih
zahteva tržišta sa druge strane nastala je logistička koncepcija JIT. Potreba za
razvojem JIT koncepcije leži u činjenici da se ukupno vreme potrebno za proizvodnju
od trenutka porudžbine do isporuke sastoji od 75% čekanja, 8%-12% same
proizvodnje i do 13% transporta. Ako se vreme proizvodnje poveća sa 10% na 20%

17
dobija se dvostruko više proizvodnog vremena, potreban kapital za nabavku
materijala, poluprerađeni proizvodi se smanjuju za 50% a istovremeno se smanjuju
proizvodni troškovi. Pri planiranju i uvođenju JIT koncepcije postoje određena pravila
za projektovanje informacionih tokova. Kvantitet informacija se mora postaviti u
optimalno područje pa tek onda integrisati sa sledećim ciljevima:

• da informacije funkcionišu u realnim vremenskim vrednostima,

• da se povežu sva proizvodna i transportna sredstva i
• da se integrišu CAD/CAM tehnologije.

Na današnju fazu razvoja odevne industrije veliki uticaj imaju zahtevi dizajniranja
odevnog predmeta kroz nekoliko nepovoljnih faktora:

• male proizvodne serije,

• mnogobrojni modeli odevnih predmeta (veliki broj boja, dezena, nijansi, veličina...),
• kratak rok isporuke,
• visok kvalitet izrade i
• tendencija smanjenja vremena izrade odnosno cene proizvoda.

Navedeni faktori utiču na vreme izrade tehničke dokumentacije za odevne

proizvode. Rešenje se nalazi u primeni informacionih tehnologija. Osnovni koncept za
primenu CIM organizacije u proizvodnom procesu u odevnoj industriji sastoji se od
sledećih umreženih radnih mesta:
1. radno mesto kreatora (u razvoju odevnog predmeta),
2. radno mesto u magacinu sirovina i gotove robe,
3. radno mesto u konstrukcionoj pripremi,
4. radno mesto u tehničkoj i operativnoj pripremi,
5. radno mesto u tehnološkom procesu šivenja i dorade,
6. radno mesto za obračun učinka i
7. radno mesto za analizu podataka.

1. Kreator treba da ima PC računar sa profesionalnim monitorom, skenerom,

printerom u boji i odgovarajućim softverima za crtanje i dizajniranje. Računar služi
kreatoru za razvoj kreacije, preuzimanje gotovih crteža od kupaca, za izradu, opis
odevnih predmeta i planiranje tehnoloških operacija.

18
 2. Radno mesto u magacinu sirovina i gotove robe ima zadatak da
evidentira stanje u ulaznom magacinu (osnovni i pomoćni materijal i pribor) i u
izlaznom magacinu (gotova roba, radni nalozi..). Na tom radnom mestu se održava
baza podataka o materijalnom stanju magacina, prave se i pišu skladišna dokumenta
(prijemnice, propratnice povratnice...) i izvodi se inventura magacina. Putem rnreže
sa ovoga radnog mesta može se imati uvid o trenutnom stanju materijala i
količinama gotovih proizvoda.

3. Radno mesto u konstrukcionoj pripremi služi za izradu i pripremu

modela, kolekcija za proizvodnju, razradu sistema oznaka odevnih predmeta koji će
se proizvoditi u pojedinim radnim nalozima, ima kontrolu ako je utrošak određen ili
definisanje utroška materijala (ako utrošak nije određen) po pojedinim odevnim
predmetima. Tu se određuje i izrađuje prototip odevnog predmeta, kartica osnovnog
i pomoćnog materijala, pribora i plan provere i kontrole.

4. Radno mesto u tehničkoj operativnoj pripremi namenjeno je

samostalnom radu po odvojenim nalozima ili simultanom radu na jednom radnom
mestu (hitnost naloga - preko reda). Tu se otvaraju radni nalozi ispisuju opšti
podaci, pravi tabela zastupljenosti odevnih predmeta u odnosu na veličinu i dezene
materijala. Koriste se mreže sa razrađenim sistemima veličina po zahtevu poručioca
i utrošku materijala po veličini. Razrađeni podaci služe za naloge u koje se unose
potrebe za glavni i pomoćni materijal, pribor i izrađuje karta boja i izvodi kontrola u
magacinu. Na ovom radnom mestu se nalaze dokumenti potrebni za sve tehnološke
elemente odeće i za magacin materijala. Tu su sve važne baze podataka i složen
katalog tehnoloških operacija.

5. Na manjem broju radnih mesta (karakterističnih) koja su bitna za

proizvodni proces šivenja i dorade postavljaju se kontrolne tačke gde se unose
podaci o stanju tehnološkog procesa, o protoku odevnih predmeta: ručnim ili
logističkim putem preko tastature, automatskim unosom podataka primenom
tehnike linijskih kodova. Na taj način se može vršiti praćenje procesa proizvodnje.
Korišćenjem linija kodova vrši se unos podataka u računarski sistem, tako da se ima
trenutan uvid u realno stanje procesa, a samim tim postoji mogućnost trenutne
intervencije.

19
 6. Obračun učinka proizvodnih radnika je problematičan u uslovima
savremene fleksibilne proizvodnje odeće zbog velikog broja radnih naloga i malog
broja uniformnih odevnih predmeta, a posebno ako se radi o kolekcijama visoke mode
i prefinjenog dizajna. Evidentičar mora za svakog radnika da ima evidencioni karton
po pojedinom radnom nalogu, pročita zapis oznake ili naziv tehnološke operacije,
proveri da li se ta operacija izvodi u tom nalogu, pronađe vreme izvođenja i kategoriju
rada, specifične računske operacije i izračuna dnevno izvršenje norme radnika.

7. Primenom računarskih modula umreženi računari se mogu koristiti za

praćenje i analizu dnevnog izvršenja proizvodnje, kao i za praćenje proizvodnje u
odnosu na određene radne naloge. Deo podataka se može koristiti za izradu dnevnog
obračuna proizvodnje, a drugi deo za prikazivanje stanja tehnoloških operacija u
radnom nalogu. Ovaj prikaz stanja se nalazi na računaru glavnog tehnologa, pa on
može doći do podataka o: trenutnom stanju proizvoda, analizi stanja i mestu
nastajanja uskog grla proizvodnje.

Za izradu precizne kalkulacije troškova razvijeni su i programi koji

omogućavaju kreiranje kataloga tehnoloških operacija izrade odevnih predmeta.
Jednom unešene vrednosti koje označavaju cene pojedinih operacija koriste se i u
sledećim kolekcijama za te iste operacije, pa se cene određuju za operacije koje još
nisu u katalogu. Time se omogućava standardizacija metoda proizvodnje i
određivanje precizne cene proizvoda pre njegove proizvodnje.

Moguće je i objediniti sve informacije koje se odnose na dizajn i kolekciju

odevnih predmeta na jednom mestu. Postoje i zaštitne mere sa kojom se štite važni
podaci. Program je fleksibilan i omogućava korisniku da prema svojim potrebama
prilagodi mnoge programske naredbe. Administrator baze podataka ima pristup svim
podacima i on određuje kome će koji podaci biti dostupni.

Organizaciju i upravljanje kolekcijama omogućava softver koji povezuje: rad sa

dizajniranim skicama odevnog predmeta, prikaz uzoraka materijala, krojeva,
postupaka gradiranja, krojnih slika, tehničkih specifikacija, troškova, proizvodnih
dokumentacionih obrazaca i niza drugih opcija. Primenom računara omogućen je brz
pregled svih podataka u kolekciji, pa se u svakom trenutku može utvrditi u kojoj se
fazi izrade nalaze određene kolekci je.

20
 Uvođenjem računara došlo je do primene računarske CIM tehnologije u svim
proizvodno- poslovnim sistemima. Potreba da se brzo reaguje na promene u modnim
kretanjima i prevaziđe rastuća konkurencija dovodi proizvođače odeće na neminovnu
primenu informacijskih sistema sa računarima u svim segmentima oblikovanja i
proizvodnje odeće. Karakteristične CAD funkcije u konstrukcionoj pripremi odeće se
logično dopunjuju CAM funkcijama, kao što su automatsko polaganje materijala i
automatsko krojenje.

1.3. UPRAVLJANJE SAVREMENOM RAČUNARSKOM

TEHNOLOGIJOM U ODEVNOJ INDUSTRIJI

Primena računara za upravljanje proizvodnim procesima; posebno,

upravljanje robotima i alatnim maš nama u proizvodnim pogonima u mnogim
kompanijama, povezivanjem CAD-a i CAM-a, je ostvarena automatizacija
celokupnog sistema projektovanja, konstrukcije i izrade. Povezivanjem fleksibilne
CAD/CAM proizvodnje s računarski podržanim metodama prodaje i distribucije
kreira se sistem računarom integrisane proizvodnje koji omogućava jeftinu i serijsku
(u većim količinama) proizvodnju “semi-customized” proizvoda.

Da bi se smanjili proizvodni troškovi u odevnoj industriji razvijaju se

početkom 80-tih godina (Japan, SAD, zapadna Evropa) šivaći roboti, kod kojih je
ostvaren trodimenzionalni proces šivenja 3D, slika 5.

Brzina šivenja za robotsku ruku je 1500 uboda/min, tako da se može spojiti 5

m šava u minuti bez prekida. Ovakav šivaći robot je pokretan, dok materijal miruje.
Savremeni šivaći roboti imaju problem, npr. kod savijanja ili preklapanja delova
odevnog predmeta ili ako deo padne na radnu površinu izvorni geometrijski oblici
se gube i u robotskoj vizualizaciji se stvora neprepoznatljiv oblik. lako je
robotizacija u odevnoj industriji jako usporena, smatra se da će se za 15-20 godina
XXI veka dovoljno razviti.

21
 Sl. 5.-Trodimenzionalno šivenje

Na klasičnim šivaćim mašinama se ugrađuju merni pretvarači za merenje

parametara šivenja i servo uređaji za podešavanje radnih parametara. Ove mašine su
veoma prilagodljive, jer se mogu unapred programirati preko računskih mreža i
podešavati prilikom izvođenja tehnoloških operacija šivenja, kao što su broj uboda u
šavu, automatsko učvršćenje, automatsko podizanje pritisne papučice, regulacija
brzine šivenja, automatsko odlaganje. Razvijanjem odevne industrije razvijali su se i
sistemi međufaznog transporta od mehaničkih sistema (beskrajne trake i šine) preko
automatskih sistema do kompjuterski vođenih inteligentnih sistema međufaznog
transporta.
Rezultati japanskog istraživačkog centra Automated Sevving System (Technology
Research Association) pokazuju mogućnosti primene CIM koncepta od ulaska sirovina
do izlaska gotovog proizvoda na tržište. Na balama tekstilnog materijala se nalaze
etikete i linijski kodovi proizvođača (oznaka, boja, dezen, dužina, širina i dr.) koji se
prenose u računar. Za kontrolu materijala koriste se kompjuterski opremljene mašine,
tzv. TIM mašine. Velika pažnja se posvećuje ispitivanju materijala, da bi se sprečile
greške, zastoji u proizvodnji i smanjio utrošak energenata. Dobijeni podaci o
ispitivanom materijalu (parametri) čuvaju se u računaru AFP i koriste za određivanje
širine i dužine krojne slike, optimalno polaganje materijala i uklapanje. Svakoj greški
na materijalu se odredi pozicija, veličina i vrsta.

22
Sl.6 CAM sistem za kontrolu tekstilnog materijala, polaganje i krojenje

Rad mašine za polaganje slojeva materijala ubrzan je procesnim

mikrokompjuterom, koji na vreme priprema balu materijala u automatskom magacinu
bala i preko AFP računara registrovane greške ulaze u međušablonski gubitak,
odnosno sugeriše se optimalni gubitak tekstilnog namotaja, sl. 6.
Projektovanje u procesima šivenja i dorade nije još izvedeno u potpunosti. CIM
koncepcija omogućava međusobno povezivanje snažnih centralnih elektronskih
računara, njihovo povezivanje sa prostomo dislociranim računarima manje snage ili
terminalima u svim segmentima proizvodnog ciklusa kao i prenošenje i povezivanje
svih podataka koji egzistiraju u CAD sistemima. Podaci se prikupljaju ručno ili
automatski, povezuju sa NC i CNC mašinama i industrijskim robotima. Razmena
podataka je trenutna, kao i povratni protok informacija. Ovo je veoma značajno za
industriju odeće jer su prisutne česte promene u proizvodnim procesima (različiti
modeli, artikli, tekstilni materijali).

Savremene šivaće mašine povezuju se preko programskog interfejsa sa računarom,

uz mogućnosti dvosmerne komunikacije. Instrukcije sa računara direktno se šalju
radniku ili mašini u slučaju neke korekcije, redosleda aktivnosti a u suprotnom smeru,
ka računaru, prenose.se podaci o stanju mašine i odvijanju posla. Podaci koji se prikupe
sa mašina u mreži analizira računar uz pomoć posebnog programa i smešta ih u bazu
podataka, odakle te podatke mogu koristiti razni korisnici uz pomoć određenih
aplikativnih programa.
Računari za organizaciju tehnološkog procesa krojenja mogu se povezati sa računarima
za izradu tehnološke dokumentacije i radnog naloga.

23
 Na primeru poznatog proizvođača opreme za šivenje JUKI koja ima vlastitu
mrežu za povezivanje 30 računarskih sistema i preko CAPP sistema vrši se planiranje
proizvodnje odeće. Podaci o materijalu se prenose tako da se na osnovu njih
programiraju šivaće mašine (sistem transporta materijala, regulacija napetosti konca,
sila pritiska papučice, brzina šivenja i sl.), međufazni transport i podaci o krojnim
delovima za vođenje CNC šivaćih mašina.

Prednosti računarske tehnologije u odevnoj industriji, posebno one čija je

proizvodnja u okviru CIM koncepta mogu se predstaviti na nekoliko nivoa:

• Poboljšanje uslova rada u odevnoj industriji ostvaruje se kroz prikupljanje,

obradu i automatsko vrednovanje podataka, smanjenje "ručnog" rada, bolju
organizaciju rasporeda radne snage, kvalitetnije prikupljanje i analizu
informacija o kupcima i dobavljačima, lakšu komunikacija između struktura
PPS-a, bržu i efikasniju obradu podataka, pojednostavljenje raznih operacija,
dostupnost podataka sa bilo koje tačke u svetu zahvaljujući internetu, kao i
optimizacija i sistematizacija tokova informacija.

• Bolje korišćenje proizvodnih kapaciteta postiže se zahvaljujući boljem

nadzoru nad mašinama, rasporedu radne snage, određivanju uslova
optimalnog podešavanja zadatka, redukciji vremena čekanja zbog boljeg
planiranja i bržem dobijanju tačnijih podataka o ukupnoj količini proizvodnje,
pa proizvodnja samim tim pojeftinjuje.

• Poboljšanje produktivnosti proizilazi iz interaktivne veze između pogona i

službi planiranja ili izrade naloga. Zastoji u proizvodnji se trenutno registruju,
tako da se može na vreme reagovati. Tako je omogućeno permanentno
usavršavanje i planiranje proizvodnje.

• Poboljšanje kvaliteta izrade odeće nastaje zbog brzog uočavanja i eliminacije

grešaka u toku proizvodnje, a samim tim smanjuje naknadne kontrole
kvaliteta i gubitke u vremenu.

24
 Formiranje integrisanih CAD/CAM sistema u sklopu CIM koncepcije postiže
povećanje kvaliteta proizvodnje 2-5 puta, pouzdanost proizvodnih operacija 40-70 %,
smanjenje troškova 20 % i povećanje sposobnosti inženjera u pripremi i analizi procesa
za 3-30 puta.

U okviru računarske tehnologije javlja se pojam inteligencije kao potpuno nov

atribut proizvodnih procesa. Od inteligentnih proizvodnih procesa se zahteva :

• sposobnost brzog, produktivnog i jeftinog prilagođavanja novim zahtevima i

situacijama (novim materijalima, novim saznanjima),
• sposobnost učenja i brzog iskorišćenja tuđih i vlastitih iskustava,
• sposobnost rasuđivanja i razumevanja uzročnih odnosa,
• otkrivanje i registrovanje proizvodnih parametara i njihovo sjedinjavanje u
prilagođeno ponašanje

1.4. PRIMENA CAD SOFTVERSKIH PAKETA U SAVREMENOJ

KONSTRUKCIONOJ PRIPREMI ODEĆE

Konvencionalna konstrukciona priprema podrazumeva da vreme projektovanja

odevnog proizvoda prolazi kroz određen vremenski period. Modifikacija 2D površine u
3D formu odeće, izbor adekvatnog osnovnog i pomoćnog materijala, izbor
antropoloških i konstrukcionih parametara, odnosno standarda po kojem će se
konstruisati veličine odevnog predmeta, izrada osnovne konstrukcije, kompletiranje,
gradiranje i uklapanje krojnih delova u krojnu sliku predstavljaju dugotrajan proces
posebno u slučaju novih tekstilnih materijala sa atipičnim ponašanjem i sa različitim
fizičko-mehaničkim svojstvima. Ulazni antropološki parametri sa konstrukcionim
elementima i parametri tekstilnih materijala su relevantni podaci za optimalno
projektovanje i modelovanje odeće.

Na savremenim računarskim sistemima, izrada kolekcija se izvodi brzinom koja

je nekada bila potrebna za jedan odevni proizvod. Uz pomoć programa za rad sa
podacima koji se tiču toka izrade proizvoda i planiranja proizvodnje delovi
konstrukcione pripreme su automatizovani.

25
 U zavisnosti od potreba korisnika mogu se koristiti svi ili pojedinačni softverski
paketi: za dizajn odeće, za konstrukciju i modelovanje odevnih proizvoda, za gradiranje
odevnih proizvoda, za uklapanje krojnih delova u krojnu sliku, za konstrukciju modnih
detalja i sl. Podaci su grupisani u više kategorija i tipova u relacionoj bazi podataka i
razdvojeni su po kolekcijama i!i po posebnim odevnim predmetima. Svaka kolekcija
ima svoje karakteristike i dobija u bazi podataka svoju šifru pomoću koje njeni delovi
mogu biti prepoznati.

U svakoj proizvodnji bez obzira na njen kapacitet, primena CAD sistema je veoma
korisna, jer se uvek može pronaći odrađena kolekcija, podaci se ne mogu pomešati, svi
su smešteni u bazu podataka, mogu se lako kombinovati i uvek su dostupni. Kolekcija
koja se ubacuje u bazu treba da sadrži sledeće podatke: ime kolekcije, vrsta odeće:
muška , ženska ,dečja ,sportska odeća, ime odevnog predmeta u kolekciji i imena delova
odevnih predmeta, način umnožavanja i set veličina, vrednosti tačaka u koordinatom
sistemu, imena tačaka, način uklapanja krojne slike, vrstu i širina materijala, datum
izrade kolekcije, ko je izradio kolekciju, naziv radnog naloga i td.

1.5.PROGRAMSKI PAKET CAD SISTEMA ZA DIZAJN ODEĆE

Danas dizajneru stoje na raspolaganju savremena sredstva računarske tehnike koja

mu omogućavaju da za kratko vreme dođe do željenih podataka za sve postojeće
modele. Uz korišćenje raznovrsnih aplikacija CAD sistema, kreator može dizajnirati
dezen tkanine, projektovati svoj model u tri dimenzije, izrađivati veoma efektne i
precizne skice, virtualno ih postaviti na simulirane Ijudske figure, smanjiti vreme i cenu
izrade modela a istovremeno povećati kvalitet i preciznost.
Virtuelna animacija modela kreatoru omogućava da sagleda modele detaljno iz
svakog ugla i ispraviti eventualne nedostatke i pre izrade probnog uzorka (sl.7), a iz
baze podataka mogu se izvući predhodno izrađeni dvodimenzionalni krojni delovi koji
se mogu projektovati u tri dimenzije i tako proveriti eventualni propusti u dizajniranju
odeće.

26
 Sl.7.- Projektovanje 2D krojeva iz kolekcije u 3D model

Prednost ovakvog načina rada ogleda se i u tome što se mogu izraditi i čitave
kolekcije koje će biti predstavljene u katalogu proizvoda i u tom obliku ponuđene na
tržištu, što je velika ušteda ako je u pitanju velikoserijska proizvodnja. Kreator može
lako i brzo da kombinuje boje, materijale, razne varijante na modelu, da
eksperimentiše, što je u klasičnom načinu kreiranja bilo nezamislivo ili je oduzimalo
dosta vremena. Postoje aplikacije pomoću kojih dizajner osmisli dezen i prepletaje za
tkaninu ili pleteninu od koje će se izraditi buduća kolekcija, a zatim se pomoću
softverskih paketa za dizajniranje tkanina i pletenina projektuju željeni dezeni i
prepletaji.

Uz svaku skicu dizajner mora priložiti detaljan i iscrpan opis modela, da bi

njegov rad bio što bolje ispraćen. Pomoću računarske tehnologije on je u mogućnosti
da podatke o modelu čuva u bazi podataka, tako da će svi korisnici uvek imati
pristup neophodnim informacijama koje su potrebne za neometani tok proizvodnje.
Vremenski period u kojem kreator stvara novu modnu kolekciju ili pojedinačne
odevne proizvode nije mali. Manuelno pregledanje časopisa, kataloga, odlazak na
modne revije i sajmove, vreme koje provede crtajući i bojeći kolekciju rešava mnogo
pouzdanije i brže programski CAD paket i modul za dizajn tekstila i odeće.

27
 U okviru programa za dizajniranje postoji više aplikacijea. Na osnovu njih
Dizajner vrši: sakupljanje ideja za nove proizvode, kreiranje i skiciranje modela kao i
opis skica, crtanje vlastitih kreacija u velikom rasponu boja, korišćenje postojećih
modela sa velikim brojem detalja kao što su kragne, manžetne i džepovi (sl.8.).

Sl.8..- Softverski alati za dizajniranje oblika

Program za dizajniranje obuhvata, kao jednu celinu, poslove konstrukcione

pripreme kao što su skupljanje ideja za nove proizvode, kreiranje i skiciranje modela i
opis i skicu modela. Svi programski paketi za dizajniranje podeljeni su na više skupova
funkcija:

I skup funkcja daje dizajneru mogućnost crtanja vlastitih kreacija u velikom rasponu
boja uz različite dubine boja. Moguće je i iscrtavati linije uz kontinualnu promenu boje
ili jedna linija može sadržati više boja. Mogu se odrediti konture crteža, koje se u
takozvanom transparentnom načinu rada ne vide. Potpuno zatvorena kontura se može
ravnomerno bojiti, a obojena površina se može senčiti pri čemu se dobija efekat
prostornosti.

II skup funkcija služi za rad sa uzorcinna površina tekstilnih materijala.

Obeležavanjem željenog segmenta, bilo da je reč o crtežu, delu crteža ili o delu
tekstilnog materijala, dobija se uzorak koji se kasnije može koristiti pri ispoljavanju
površina skice ili fotografije modela odevnog predmeta (omeđenim potpuno zatvorenim

28
konturama). Na tako dobijenom uzorku mogu se menjati boje, sa ponuđene karte boja,
a sam uzorak se može smanjiti, povećati, rotirati, pomoću funkcijski dirki na tastaturi.
Postoje i funkcije drapiranja pomoću koje računar oblikuje pregib tkanine npr. na
kolenu ili laktu.

III skup funkcija omogućava rad sa velikom paletom boja (preko 16 miliona nijansi).
U ovom skupu funkcija postoje naredbe kojima se mogu menjati već postojeće boje,
zasićenost i intezitet boja, i naredbe kojima se postiže ravnomerno obojena površina ili
efekat akvarela (sl. 9.).

IV skup funkcija se koristi za izradu horizontalnih, vertikalnih ili kosih uzoraka na

tekstilnom materijalu. Moguće je raditi po principu lika u ogledalu ili po principu
raporta.

Sl. 9.. - Softverski alati za uzorke i dezene tektilnih materijala

V skup funkcija služi za premeštanje i kopiranje delova raporta slike ili skice. Može
se izvesti u normalnom načinu rada ili u konturnom načinu rada (kopira se ili premešta
segment nepravilnog oblika i izrađuju se razne montaže na slikama npr. obeležavanje
ili skraćivanje odevnog predmeta, dodavanje dugmadi, proširivanje).

VI skup funkcija služi za čuvanje i pozivanje slika, kontura ili paleta.

VII skup funkcija služi za ispisivanje teksta.

29
 1.6. CAD SOFTVERSKI PAKETI ZA KONSTRUKCIJU I MODELOVANJE
ODEVNIH PROIZVODA

Pod pojmom izrade krojnih delova podrazumevaju se crteži na kojima je glavnim

i pomoćnim linijama, kao i krojnim tačkama skiciran, konstruisan, modelovan,
kompletiran i umnožen neki odevni predmet. Konstruktor konstruiše krojeve na
osnovu dobijene skice odevnog predmeta pri čemu vodi računa o harmoniji modela,
polazeći od estetskih, ekonomskih i tehničkih principa.

U softverskom paketu PDS (Pattern Design Softvare) postoje opcije koje služe
konstruktorima za projektovanje odevnih proizvoda. Uz pomoć PDS -a mogu da se:

-izrađuju i oblikuju krojevi, izrađuju krojni delovi bez upotrebe digitalizacije,

-prenose podaci na uređaje za crtanje i automatsko krojenje,
-brzo izvrše sofisticirana pretraživanja datoteka,
-kreiraju ušici, falte, nabori, šavovi i ostali detalji na odevnim predmetima
-automatski upoređuju dužine segmenata na krojnim delovima,
-vrši kontrola unutrašnjih oznaka poput ureza, dugmića, rupica, teksta, linija, krugova i
drugih elemenata potrebnih za potpuno uređivanje krojnih delova,
-prenose dezeni na neograničen broj prugastih i kariranih raporta običnih i dijagonalnih
uzoraka tkanina,
-definišu tkanine kod kreiranja i uređivanja krojeva kao uvoz podataka o tkanini ili
jednostavno skeniranje uzorka,
-definišu boje i tipovi linija za objekte, krojne delove, konture, gradiranje i dr.
-izvezu podaci o krojevima u MS Excel radi dalje obrade,
-izvrši optimizacija procesa automatskog krojenja,
-izvoze krojevi na plotere, mašine za automatsko krojenje i druge CAD formate.

Kada se izvrši unos krojnih delova odeće u računar, konstruisanjem ili

digitalizacijom potrebno je da se definišu:
-imena krojnih delova,
-vrsta materijala i
-parametri potrebni za krojenje.

30
 Po unosu podataka koji definišu krojne delove treba ih grupisati prema vrsti
odevnog predmeta i sačuvati u bazi podataka. U okviru PDS programa može se vršiti
manipulacija i kontrola različitih parametara krojnih delova, kao što su merenje i
provera dimenzija, razmak između tačaka, simetričnost delova, širina šavova,
određivanje površine nekog dela, otvaranje ušitaka, falti, krivih linija, rupica i td.
Delovi odevnog predmeta su obično predstavljeni u različitim bojama u zavisnosti od
vrste materijala koja im je određena (sl.10.)

Sl. 10..- Podela krojnih delova po

vrsti materijala

Ovi alati se nalaze na prozoru aplikacije u takozvanim paletama alatki, predstavljeni

su ikonama koje su intuitivno oblikovane i obojene tako da korisniku olakšavaju da
izabere pravi alat za neki postupak. Neki standardni postupci u modelovanju odeće kao
što su izrada simetrija na krojnim delovima, dodavanje ušitaka i cvikova; su
automatizovani tako da korisnik samo treba da pravilno upotrebi odgovarajuću alatku.
Za sve tačke koje se pomeraju dobija se vrednost po koordinatnom sistemu, tako da
korisnik može kontrolisati svako pomeranje pozicija na krojnim delovima. Moguće je
izvoditi i dodatno premodelovanje krojnih delova, automatsko uklapanje rukava u
rukavski izrez uz korekcije viška na kugli rukava ili orukavlju kao što je prikazano na
slici 11.

31
 Prednost je i u tome što se mogu menjati dimenzije delova zbog skupljanja po
osnovi i potki za svaki materijal posebno kao i čuvati u bazi podataka uz svaki model.

Sl. 11.- Aplikacija za modelovanje i kompletiranje

Sl. 12.- Aplikacija za merenje dimenzija

32
 Sve izmene na jednom delu u kolekciji automatski će se uz pomoć baze podataka
proslediti na sve ostale delove tako da je vremenska ušteda u procesu premodelovanja
velika. Aplikaciji se pristupa sa svojim autentičnim korisničkim imenom i lozinkom.

1.7.CAD SOFTVERSKI PAKETI ZA GRADIRANJE ODEVNIH PROIZVODA

Moderna odevna industrija se ne može zamisliti bez primene

savremenih sredstava i metoda rada. Uključivanjem savremenih
tehničkih sredstava rada radnici se oslobađaju ručnih rutinskih
poslova i mogu svoje sposobnosti koristiti za daleko složenije
poslove.

Jedna od tih savremenih metoda rada je i primena

softverskog paketa za digitalno uvećanje i umanjivanje krojeva - gradiranje. Sistem je
zasnovan na određivanju položaja tačaka u odnosu na ose OX, OY i OZ. Kroj odevnog
predmeta praktično predstavlja mnogougaonik koji je ograničen pravim i krivim
linijama, čiji se oblik i veličina mogu definisati matematičkim putem preko koordinata
karakterističnih glavnih i pomoćnih tačaka.

Pravila gradiranja su određena smerovima i vrednostima pomeranja glavnih

gradirnih tačaka tokom gradiranja. Ove vrednosti mogu biti unapred definisane ili
zadate u toku samog gradiranja. Pomeranje ovih tačaka se utvrđuje pomoću
koordinatnog sistema po XY osi. Ovako se dobijaju varijabilni podaci sa kojima
računar može da radi. Svaka tačka ima svoje ime, vrednost i pripada određenom setu ili
tipu tačaka. U zavisnosti kom setu ili tipu tačka pripada ona ima i svoje karakteristike.
Te karakteristike mogu biti:

 tačke za određivanje linije osnove,

 tačke za spoljne i unutrašnje konture kroja,

 tačke za označavanje ušitaka, za nabore i ureze, pomoćne i glavne tačke,

 itd.

33
 Neke od ovih tačaka su fiksne i ne menjaju svoju vrednost u odnosu na koordinatni
sistem u toku gradiranja.

Postupak gradiranja odvija se u sledećim fazama:

• Ručna ili kompjuterska konstrukcija osnovnih krojeva
• Određivanje i označavanje glavnih tačaka na osnovnim krojevima
• Izrada pravila gradiranje. Određivanje pomeraja po X i Y osi
• Unošenje koordinata glavnih i pomoćnih tačaka
• Gradiranje krojeva
• Kontrola podataka

Gradiranje krojnih delova se može vršiti na dva načina:

1. Pri digitalizacji krojeva

2. Unosom gradacionih pravila na postojeće krojne delove u sistemu

Pri digitalizaciji krojeva je potrebno da se označe sve glavne tačke i odrede

pravila gradiranja, pa se pristupa snimanju koordinata tačaka pomoću uređaja za
određivanje koordinata tačaka (digitajzer), elektronskog stola i odgovarajućeg softvera.
Za gradiranje su bitne tačke koje menjaju svoje vrednosti u različitim veličinskim
brojevima odevnih predmeta. Ove tačke dobijaju svoje vrednosti za svaku veličinu, deo
odevnog predmeta i vrstu odevnog predmeta kojem pripadaju. Moguće je kombinovati
više načina gradiranja. Veoma jednostavno se mogu praviti međuveličinski brojevi
menjanjem vrednosti tačaka, mogu se preskakati veličine i izvlačiti iz seta veličina
pojedini veličinski brojevi. Unošenje gradacionih pravila na već postojeće krojne
delove vrši se definisanjem vrednosti pomeraja na prethodno određene gradacione
tačke.
Nakon gradiranja delovi se šalju na uklapanje krojne slike tako što se iz seta
umnožaka izvuče svaka veličina posebno i smešta se u svoju veličinsku grupu odakle
se poziva aplikacija za uklapanje krojne slike.

34
 Sl. 13. - Gradiranje pantalona od denima na
CAD sistemu

1.8.DIGITALIZACIJA KROJNIH DELOVA

Digitalizacija krojeva predstavlja pretvaranje fizičkih veličina krojnih delova

odevnog predmeta u digitalni zapis. Digitalizacija se najčešće obavlja pošto se
pripremi kolekcija krojnih delova odevnog predmeta u osnovnij veličini. Ovaj posao
se obavlja najčešće pomoću table sa mišem uz pomoć koga se određuju koordinatne
pozicije tačaka. Na tablu se učvrste krojni delovi, a zatim se njihove koordinatne tačke
snimaju tako što na uređaju za snimanje -digitajzer postoje tasteri sa kojima se daju
vrednosti tačkama. Uz njega radi i program za uvoz podataka koji čita snimljene
pozicije tačaka sa table, prevodt ih u digitalni zapis i smešta ih na određeno mesto u
bazi podataka. Na slici 14. prikazana je konfiguracija na kojoj je tabla za digitalizaciju
u horizontalnom i u kosom položaju. Oblik i veličina table zavisi od veličine krojnih
delova. Često se umesto čvrste table za digitalizaciju koristi jedna ili više folija, a
umesto digitajzera se koristi DigiPen olovka koja ima funkciju uređaja za snimanje
koordinata.

Snimanje se izvodi po konturnim linijama krojeva, snima se tačka po tačka

između kojih program crta duž. Pri snimanju krivih linija tačke se obeležavaju bliže

35
 jedna drugoj i zadaju se pomoćne tačke radi lakšeg oblikovanja linije, snimaju se i
cvikovi uz pomoć posebnih komandi na digitajzeru.

Sl. 14.- Table za digitalizaciju, kosa I horizontalna

Postoji više načina digitalizacije:

1. Digitalizacija sa formiranjem baze podataka:

Potrebni su šabloni osnovne, najmanje i najveće veličine. Tokom digitalizacije se

snimaju koordinate tačaka i varijabilni podaci. Ovakav postupak može dati dosta
korisnih podataka o modelu, ali je najdugotrajniji i u paketu programa obično postoji
aplikacija pomoću koje možemo uneti podatke o pravilima gradiranja.

2. Digitalizacija sa pozivanjem podataka iz baze podataka:

Za ovaj način je potrebna samo osnovna veličina šablona odevnog predmeta, a

vrednosti tačaka se pozivaju iz baze podataka gde svaka tačka ima svoj naziv i
vrednost. Ovaj način je najbrži, najtačniji i najbolji. Dosta štedi vreme utrošeno na
definisanje vrednosti tačaka. Ova digitalizacija je najpodesnija za proizvođače koji
već imaju definisan i stabilan način umožavanja.

36
 Ovako snimljeni podaci se nalaze u bazi podataka i spremni su za dalju obradu
gradiranje, modelovanje, uklapanje u krojnu sliku i na kraju automatsko krojenje.
Kada se učitaju sve glavne i pomoćne tačke, unosi se smer osnove. Pri završetku
snimanja koordinata tačaka, računaru se zadaje naredba da izvrši proveru podataka.
Ako su sve tačke ispravno unete računar ih prenosi u bazu podataka u formi brojeva.
U slučaju da se pojavila neka greška, računar će preko ekrana signalizirati o kakvoj se
grešci radi.

Po završetku unošenja koordinata tačaka pristupa se programu PGS (Pattern

Generattion Softvare). Ovaj programski paket je namenjen za gradiranje svih vrsta
odeće. Za programske pakete koriste se sistemi standardnih odevnih veličina sa
odgovarajućim načinom obeležavanja bilo koje zemlje. Sve izmene se izvode brzo i
lako što se posebno odnosi na postupak digitalizacije sa istovremenim prikazom na
ekranu i izradom modela odevnog predmeta od niza krojnih delova odevnih predmeta.
Pored toga postoji mogućnost izrade novih krojnih delova (npr. postave, lepljivih
međupostava, podlistaka itd.). Postoji mogućnost primene opcija za čuvanje funkcija
koje se često ponavljaju, što znatno ubrzava i pojednostavljuje rad. Za umnožavanje
krojeva potrebno je da se znaju veličine priraštaja konstruktivnih tačaka po osama 0X
i 0Y i dopunske informacije, koje se nalaze u memoriji računara.
Načini unošenja podataka odnosno digitalizovanja se stalno usavršavaju. Pored
klasične table za digitalizaciju i folije za digitalizaciju primenjuje se i foto
digitalizacija koja se sastoji iz tri faze:

A - Fotografisanje:

Za razliku od digitalizacije na tabli nema potrebe za lepljenjem krojeva na

specijalnu podlogu za digitalizovanje. Potrebno je postaviti krojeve na ravnu površinu
fotografisati ih i prebaci ih u kompjuter. Fotografija se automatski obrađuje i krojevi
su gotovi za par sekundi. Potrebno je izvršiti jednostavan proces kalibracije, samo
prilikom prve instalacije foto aparata, sa odstupanjem manjim od 0,7mm.

B - Provera i prikaz:

Omogućena je na ovaj način brza i laka provera rezultata automatskog digitajzera,

37
 merenje udaljenosti tačaka na konturi, podešavanje unutrašnjih elemenata, oblika,
krivih, ukoliko je to potrebno, dodavanje ili brisanje, zadavanje imena krojnim
delovima i to sve u jednom prozoru. Pomoću zoom funkcija za uvećavanje i
umanjenje, moguć je brz i efikasan rad u programu.

C - Snimanje krojeva:

Sistem pamti sve zadate opcije (mesto, format) i dovoljan je samo jedan klik za prikaz
krojeva. Photo digitizer unosi u program oblik kroja, koristeći princip gde Bezier kriva,
identifikuje uglove i označava referentne tačke, pravi razliku između cvikova (za
obeležavanje ili sečenje), unutrašnjih tačaka i unutrašnjih linija. Najveća unutrašnja linija će
biti uneta kao osa pravca niti. Kada se krojevi dizajniraju, potrebno je poštovati osnovne
principe obeležavanja i izbegavati ručno podešavanje rezultata digitalizacije.

1.9.CAD SOFTVERSKI PAKETI ZA UKLAPANJE KROJNIH DELOVA U KROJNU

SLIKU

Krojna slika je skup krojnih delova jedne ili više vrsta odevnih predmeta
racionalno uklopljenih na pravougaonu površinu materijala čiji se krajevi završavaju
pod pravim uglom.Njena svrha je da utvrdi putanju na kojoj će biti naslage materijala i
da se smanji njihov utrošak. Radi kvaliteta odevnog predmeta treba paziti na njenu
širinu kao i na pravac osnove i potke. Krojna slika može biti jednoveličinska i
viševeličinska. Njihova izrada zavisi od načina polaganja krojnih naslaga (raširen
materijal, presavijen...), kao i od vrste materijala koji se koristi (u crevu, sa
dezenima...).
Pojavom CAD/CAM sistema i ovaj posao je znatno olakšan, jer je veliki broj
operacija automatizovan i vreme potrebno za izradu jedne krojne slike je smanjeno više
puta u odnosu na konvencionalan način izrade. Povećana je preciznost izrade, veće su
mogućnosti kontrole utroška materijala...

Za kreiranje nove krojne slike potrebno je odrediti sledeće parametre:

• naziv i kod krojne slike,
• tip i vrstu materijala,
• način polaganja materijala,

38
 • dužinu krojne slike u zavisnosti od dužine stola za krojenje,
• uzorak materijala,
• širinu i ivicu materijala,
• model koji se uklapa i
• veličinu modela i broj ponavljanja.

Ovi podaci se unose u posebne aplikacije koje ih obrađuju, a zatim generišu

površinu na koju se uklapa i pozivaju zadate modele iz baze podataka. Samo
uklapanje se može izvoditi manuelno ili automatski odnosno kad računar sam uz
pomoć algoritma aplikacije nađe najpovoljniju poziciju krojnih delova i najmanji
mogući utrošak materijala. Kada se utvrdi najbolji način on se može snimiti i ponovo
iskoristiti.
Sistem izrade krojnih slika primenom računarske tehnike su razvile sve kompanije
koje se bave ovom vrstom proizvodnje softvera, slika 15. Tokom samog uklapanja
moguće je uvek videti utrošak materijala, pa se mogu praviti korekcije ako nisu
usklađene sa zahtevima korisnika. Oko delova koji treba da idu na fino krojenje mogu
se postavljati distance, kod dezeniranih materijala dezen se može skenirati i uneti u
računar, a na krojnim delovima se mogu postaviti kontrolne tačke pomoću kojih se
deo uklapa tačno gde je obeleženo u krojnoj slici.

Sl.15 Jednoveličinska krojna slika

39
 Sl.16 -Viševeličinska krojna slika

Uklapanje se vrši na taj način što korisnik poziva iz baze na monitor ekrana sve
krojne delove koji ulaze u sastav krojne slike. Prikaz krojnih delova se nalazi u gornjem
delu radne površine aplikacije. U donjem delu nalazi se okvir u obliku pravougaonika,
čija širina odgovara širini materijala na kojem će se krojna slika preneti. Uz pomoć miša
operater prenosi krojne delove sa gornjeg de!a radne površine aplikacije u polje krojne
slike. Krojevi se automatski raspoređuju u pravcu osnove, pri čemu se konture krojeva
dodiruju ili su razmaknute za širinu noža za krojenje.

Pomoću tastature operater može obezbediti rastojanje između krojeva, ako je to

potrebno u intervalu od 1 mm. Isto tako on može pojedine krojeve zaokrenuti za
dozvoljeni ugao u odnosu na pravac osnove. Primenom računarskog sistema za izradu
krojnih slika u poređenju sa ručnim načinom izrade, dolazi se do uštede u vremenu, kao
i do većeg procenta iskorišćenja materijala.

CAD softverski paketi za uklapanje krojnih delova u krojnu sliku razvijeni su da bi

povećavali produktivnost uz smanjenje uloženog rada i vremena. Korišćenjem softvera
za izradu krojnih slika uz ručno ili automatsko kreiranje krojnih slika može se izvršiti
optimizacija krojne slike, smanjenje utrošaka materijala, postigne maksimalna
fleksibilnost tokom uklapanja krojeva, vrše izmene u količinama, dimenzijama, broju
slojeva, kao i u prikazu svih parametara. Pored toga moguće je dobijanje rezultata i
ušteda vremena sa pretkalkulacijama dobijenim bez uklapanja krojnih slika, radi
optimizacije plana krojenja.

40
 CAD softverski paketi za uklapanje krojnih delova u krojnu sliku mogu da
obezbede:

• Modul za pretraživanje datoteka.

• Automatsko prepoznavanje preklopljenih delova pre čuvanja, crtanja ili
krojenja.
• Trenutnu zamenu krojeva i odevnih veličina u krojnim slikama.
• Potpunu kontrolu unutrašnjih oznaka i kontura.
• Kontrolu složenih operacija koje se pojavljuju kod štampanih tkanina.
• Optimizaciju krojeva na tkanini sa prugastim i karo uzorcima
• Dodavanje skeniranih uzoraka tkanine sa prugama i karo uzorkom radi lakšeg
poziconiranja i kontrole krojeva.
• Potpunu kontrolu poklapanja krojeva sa uzorkom tkanine.
• Odnos kroj-tkanina i kroj-kroj kod pozicioniranja krojeva na uzorkovanim
tkaninama.
• Kreiranje liste zadataka za iscrtavanje na ploteru.
• Ručno ili potpuno automatsko određivanje rasporeda krojenja iscrtavanja.
• Optimizaciju redosleda krojenja radi uštede vremena krojenja, za široku ponudu
automatskih mašina.
• Regulisanje sečenja segmenata u više koraka.
• Automatsko određivanje zajedničkih linija.

Svi podaci se mogu eksportovati na kompatibilne sisteme Export - Auto CAD-DXF,

Cad Key-CADL, EIA, AAMA, HPGL/2, GERBER-NC, ISO.
Za vreme izrade krojne slike na ekranu se stalno prate podaci o dužini i stepenu
iskorišćenja krojne slike. Kada se uklope krojni delovi koji pripadaju toj krojnoj slici, na
ekranu se pokaže dužina krojne slike i stepen njenog iskorišćenja u procentima. U većini
slučajeva optimalni utrošak iznosi preko 80%. Kada je krojna slika gotova, odnosno
kada je postignuto zadovoljavajuće iskorišćenje podaci se unose u bazu podataka.

Iz baze podataka krojna slika se može pozvati za različite svrhe:

1. Za izradu krojne slike u umanjenoj veličini, koja može biti iscrtana na papiru uz
pomoć štampača i da služi kao kontrolni list za uklapanje krojnih delova u krojačnici;

41
2. Za iscrtavanje krojne slike u razmeri 1:1 na ploteru da bi se dobio veći broj kopija
krojnih slika odnosno krojnih listova, preko kojih se može direktno krojti.

Sl.17. - Ploter sa olovkom Sl.18 .- Ink-jet ploter

Iscrtavanje se može izvoditi na ploteru sa olovkom (sl.17.) ili ink-jet ploteru (sl.18.).

Ploterom se upravlja pomoću aplikacije koja se nalazi u paketu programa. Podaci iz

računara se šalju na ploter koji iscrtava ono što mu je zadato. Krojne slike se štampaju na
termolepljivom papiru i postavljaju na vrh krojne naslage i preko koje se vrši krojenje.

Ploteri mogu biti različitih dimenzija usaglašeni sa standardnim širinama tekstilnih

materijala. Prečnik rolne papira može biti do 20cm, a masa do 50 kilograma. Novije
generacije plotera koriste ink-jet tehnologiju zbog ekonoimičnosti same opreme i
eksploatacije, sl 19.

Sl.19 - Novija generacija plotera

42
 Informacije o krojnoj slici mogu se preneti na upravljački sistem automatskog krojenja ili
neki drugi sistem za krojenje koji koristi kao režući element laser, plazmu, vodeni mlaz ili
vertikalni nož (sl.20).

Softverski paketi za krojenje podržavaju optimizaciju konstrukcione pripreme u svim

njenim segmentima. Na osnovu obrađenih podataka iz konstrukcione pripreme mogu se
praviti radni nalozi za proizvodnju. Materijal u procesu proizvodnje dolazi u obliku tekstilnih
namotaja - truba ili rolni. U industrijskim procesima krojenja materijal se mora složiti u
krojne naslage, a zatim se iz njih isecaju krojne slike. Slojevi najčešće mogu biti dužine od
2m do 30 m, a debljine od 2cm do 35 cm.

Sl. 20. - CAM sistem za krojenje

43
Programi za uklapanje i krojenje mogu se se sastojati iz nekoliko modula:

1. Za vrlo brzu izradu krojnih slika, izračunavanje utroška materijala i CNC krojne slike
za numeričku vođenje.
2. Za maksimalizaciju učinka izrade krojnih slika, izrada krojnih slika i mogućnost
optimizacije radnih naloga.
3. Za automatsku izradu krojnih slika, tako da sam softver raspoređuje krojne delove na
krojnoj slici, pri tom tražeći najoptimalniji raspored.
4. Za kontrolu nad automatskim krojenjem. Određuje početne tačke krojenja na krojnim
delovima, oblik cvikova i slično.

Da bi se proces proizvodnje odvijao u skladu sa rokovima isporuke, potrebno je planirati

redosled puštanja radnih naloga u proizvodnju. Razvijeni su programi za optimizaciju
proizvodnih kapaciteta krojačnice i cene utroška materijala. Omogućena je integrisanost
podataka krojačnice, simulacija različitih opcija krojenja i izbor najbolje opcije. Pri tom se
koriste podaci o već postojećim krojnim slikama, podaci o karakteristikama pogona, kao i
ekonomski podaci. Posao krojenja potpuno preuzimaju CAM sistemi. Izvor podataka su
računarski sačuvane krojne slike. Prednosti kod automatskog krojenja materijala:

• Postavljanje krojnih slika na krojne naslage nije potrebno.

• NC agregati imaju krojne siike sačuvane u svojoj memoriji.
• Tehnološka operacija polaganja krojnih slika na krojnu naslagu se preskače i
smanjuju se troškovi proizvodnje.
• Optimalna brzina krojenja i optimalan broj slojeva.
• Ekstremne veličine se mogu raditi pojedinačno.
• Mogućnost sečenja pojedinačnih i višeslojnih naslaga.
• Mogućnost sečenja tkanina za rublje, denim tkanina, teških tkanina za automobilsku
industriju, kartona, pletenina, kože, kompozitnih materijala.

Sistem za krojenje sadrži:

• procesni računar sa jedinicom za prijem podataka o krojnoj slici iz računarske mreže,
• servo uređaj za pokretanje glave za krojenje,
• most i glavu za krojenje,
• vakuum sistem i
• transportne trake za iskrojene delove.

44
 Krojna naslaga se prekriva tankom polietilenskom folijom i vrši se vakumiranje krojne
naslage. Ona postaje niža, kompaktnija i čvršća što omogućava lakše krojenje. Podloga
stolova je od polimernog igličastog sloja u koji ulazi oscilujući nož i omogućava da se kroje
najniži slojevi naslaga (slika 21.).

Sl. 21..- Savremeni CAD sistemi za krojenje

Za proces krojenja naslaga materijala postoji više modela agregata za krojenje u

zavisnosti od potreba proizvođača i u zavisnosti od vrste materijala koje se kroji.
Korišćenjem ovih agregata povećava se fleksibilnost i produktivnost krojačnice, kao i šivare
oko 14 %. Za ovakvo krojenje se ne koriste iscrtane krojne slike, već je sam agregat povezan
sa računarom i podatke čita direktno sa njega. Glava za krojenje kreće se kontinualno u svim
smerovima duž krojne naslage.

Program omogućava krojenje istovremeno sa transportom krojne naslage u suprotnom smeru,

kao i obeležavanje gornjeg sloja iskrojenih delova nalepnicama pomoću glave koja radi
nezavisno od glave za krojenje.

Postoje agregati za krojenje uzoraka koji seku samo jedan list materijala. Jedan agregat
(cutter) za krojenje sastoji se od
1 .glave za krojenje,
2. pokretnog mosta (za pokretanje glave),
3. vakum sistema,
4. pokretne trake (za iskrojene delove)

5. računara.

45
1. GIava agregata se nalazi na pokretnom mostu. Na glavi se nalazi vertikalni oscilirajući
nož. Glava agregata poseduje i sistem za oštrenje noža koji se sastoji od dve okrugle
brusilice koje naoštravaju nož u određenim vremenskim intervalima

Sl.22. - Poprečni presek glave za krojenje

Na glavi se nalaze tople ili hladne igle koje služe za obeležavanje krojeva. Kretanje im je
omogućeno pomoću više elektromotora koje kontroliše mikro računar ugrađen u glavu
agregata. U zavisnosti od tipa glave agregat može seći više desetina slojeva u krojnoj naslazi.
Agregat seče materijal po koordinatnom sistemu pa se pre početka sečenja mora odrediti
polazna tačka pomoću lasera koji se nalazi na glavi agregata.

46
 Sl. 23..- Igle za obeležavanje Sl.24. - Isečeni krojni delovi

Vakum sistem služi da se krojna naslaga ne pomera tokom krojenja. On se sastoji iz

neprekidne trake (gusenice) koja služi da bi iskrojeni delovi mogli da se pomeraju. U nju
je ugrađen vakuum sistem koji drži materijal da se ne pomera tokom krojenja. Po vrhu
trake nalaze se plastične iglice radi lakšeg kretanja noža kroz krojnu naslagu (sl.25.).

Sl. 25.- Igličasti sloj na neprekidnoj traci

Da bi se stvorio vakuum preko krojne naslage se postavlja plastična folija koja se

pod uticajem vazduha koji se isisava, snažno pripija uz krojnu naslagu smanjujući
vazdušne međuslojeve ne dozvoljavajući joj da se smiče. Jačina vakuuma se može
regulisati u zavisnosti od toga koji se materijal kroji ili kolika je visina krojne naslage.

47
Postupak se izvodi manuelno ili pomoću posebnih aplikacija. Ceo sistern pokreće moćan
elektromotor koji se nalazi u unutrašnjusti agregata.

Iskrojeni delovi se odvode beskrajnom trakom koja se nalazi na kraju stola. Agregat
se može nalaziti na šinama tako da se može pomerati od stola do stola na kojima se nalaze
različite krojne naslage. Na taj način se dosta ubrzava posao u krojačnici, jer se ne čeka da
se postave različiti krojne naslage na isti sto već se agregat premešta sa jednog stola na
drugi gde je već postavljena nova krojna naslaga.

Agregatu može biti dodat mehanizam za automatsko polaganje krojne slike, pa je u tom
slučaju proces krojenja sasvim automatizovan. Uz pomoć agregata mogu se crtati krojne s!ike
sa dodatnom olovkom na glavi. Postoje tipovi agregata koji kroje sa mlazom vode ili laserom,
ali je njihova primena za sada ograničena.

Postoji više vrsta glava na agregatima za krojenje. One mogu u zavisnosti od vrste
dezena da skeniraju delove materijala i da na osnovu njih omoguće najoptimalnije uklapanje
krojne slike, da vrše uklapanje raporta, kao i uštedu u materijalu i vremenu (sl.26.). U slučaju
dezeniranih materijala (karirani, cvetni, geometrijski ornamenti ili kombinovani) skener na
glavi agregata omogućava usklađivanje dezena na krojnim delovima odevnih predmeta.

Deo za razvoj i dizajniranje odevnih proizvoda ne mora biti u sklopu kompanije u kojoj
se vrši krojenje i šivenje. Informacije sa CAD sistema mogu se prenositi na CAM sistem kao
što je agregat za krojenje tako da se sa CAD sistema ukiopljene krojne slike mogu slati na
više od jednog sistema za krojenje. Za kompanije koje imaju veliki broj različitih
maloserijskih proizvoda, jedna glava sistema za krojenje može da opsiuži više stolova za
krojenje.

Troškovi materijala i izrade pretstavljaju veliki udeo u konačnoj ceni odevnog predmeta.
Obzirom na veliku konkurenciju na tržištu za proizvođača odeće je bitno da pre početka
proizvodnje nekog odevnog predmeta može da odredi cenu troškova proizvodnje.

48
49
II EKSPERIMENTALNI DEO

2.0. PRIMENA CAD SOFTVERSKIH PAKETA U

KONSTRUKCIJSKOJ PRIPREMI ODECE

Porastom životnog standarda stanovništva rastu i potrebe za odevnim predmetima i

drugom robom široke potrošnje. Zbog toga se pred odevnu industriju postavljaju sve veći
zahtevi da proizvodi sve veći broj odevnih predmeta, kako po raznolikosti tako po
kvalitetu. Pored toga ona mora voditi računa o modnim kretanjima i dizajnu svojih
proizvoda.Troškove proizvodnje treba konstantno smanjivati, naročito smanjivanjem
broja radnika. Ovaj cilj se može ostvariti prvenstveno povećanom automatizacijom radnih
procesa proizvodnje odeće. Automatizovana proizvodnja zahteva strožije kriterijume
prema asortimanu i svojstvima materijala. Nastali proizvodi moraju da budu
modni,visoko kvalitetni, konkuretno sposobni i ekonomični. Proces proizvodnje odevnih
predmeta mora biti mnogo efikasniji nego do sada, sposoban da zadovolji savremene
zahteve, prevaziđe zastoje i skrati termine.Za to je potrebno usvajanje savremenih
funkcionalnih znanja, osposobljenost za samostalno snalaženje u određenim sistemima
znanja i delatnosti, osvajanje novih tehničkih i tehnoloških dostignuća, kao i njihova
primena u savremenoj proizvodnji. To je uslovljeno brzim razvojem nauke, tehnologije,
tehnike, informatike, kao i potrebama i zahtevima tržišta.Pronalaženje najefikasnijih
rešenja proizvodnje odeće, naročito za konstrukcionu pripremu, nameće se kao jedan od
zadataka savremenih naučnih istraživanja sa uvođenjem CAD sistema.

2.1.PROBLEM ISTRAŽIVANJA

Tehnička priprema je srž proizvodnje i u njoj se obavljaju veoma složeni poslovi.

Učešće
ručnog rada u izradi odeće je dosta veliko zbog obimnosti poslova. Tehnička priprema je
povezana sa svim procesima u proizvodnji i stoga se zahteva da se poslovi u pripremi
odrade u što kraćem vremenskom periodu kako bi proizvodnja bila efikasnija, brža,
ekonomičnija i kvalitetnija. U današnje vreme proizvodnja odevnih predmeta mora da
bude urađena u što kraćem vremenskom periodu kako bi odgovarala željama kupca, u
skladu sa modnim trendovima, raznim vrstama materijala tj. brzim promenama koje se
javljaju na tržištu. Pojava CAD sistema dovela je na tržištu do naglog zaokreta u samoj
proizvodnji odeće jer se proizvodnja obavlja u kraćem vremenskom periodu i tako uspeva
da odgovori željama kupca. Primenom CAD sistema rad je sada mnogo brži, sigurniji,
kvalitetniji, a vreme rada mnogo kraće.

2.2.PREDMET I CILJ ISTRAŽIVANJA

Ovaj rad zasnovan je na ispitivanju modela ženskih pantalona i sastoji se od:

- Analize izrade modela u konstrukcionoj pripremi,
- Merenja vremena izrade tradicionalnim načinom rada,
- Merenje vremena izrade na savremenom CAD sistemu i
- Upoređivanje merenih rezultata i prednosti CAD sistema.

Cilj ovog rada je da se :

· Eksperimentalnim putem dokažu prednosti CAD sistema nad tradicionalnim načinom
rada,
· Poveća produktivnost proizvodnje,
· Poboljša kvalitet proizvodnje,
· Smanji vreme izrade proizvoda i
· Smanje troškovi i poveća dobit.

2.3.POREĐENJE CAD SISTEMA NAD TRADICIONALNIM

NAČINOM RADA

S obzirom da postoji težnja da se smanji vreme izrade koje je potrebno od zahteva za

izradu nekog odevnog predmeta do njegovog izlaska na tržište, potrebno je takođe, skratiti
vreme za konstrukcionu pripremu tog proizvoda. Ovo se može ostvariti kompatibilnom
saradnjom stručnih kadrova, kao i različitim metodama pojednostavljenja i racionalizacije.
Uvođenjem računara u konstrukcionu pripremu istovremeno se smanjuje broj ljudi,
utrošak materijala i vreme pripreme. Elektronski računari se koriste u poslovima izrade
krojeva, modelovanja, gradiranja, pravljenja krojnih slika. Industrija odeće mora da bude
spremna da u veoma kratkom periodu pripremi proces proizvodnje, prilagodi proizvodne
linije i mašine za brže promene. Danas veoma male serije, novi materijali i raznovrsni
modni trendovi otežavaju ceo proces.
U ovom radu analiziran je jedan model kroz sve postupake rada u konstrukcionoj
pripremi
i to :
· konstrukcija osnovnog kroja ,
· modelovanje i kompletiranje krojnih delova ,
· digitalizacija krojnih delova,
· gradiranje krojnih delova i
· izrada krojnih slika.

2.4.MODEL ŽENSKIH PANTALONA

Na slici 27. prikazan je model ženskih pantalona koji je analiziran u radu.

Slika 27. Model ženskih pantalona MODEL 1.

2.5.OPIS KONSTRUKCIJE

Opis i razrada mera : Zadnji deo:

OP= 80 cm 2-19= 1cm
OB=96 cm 5- 20=1cm
DM=100 cm 20-21=1/4ob+2=26 cm
DS= 1/4 OB-3,5=20,5 cm 21-22=1/10 ob+2=11,6 cm
DK=DM-DS=100-20,5=79,5 cm 23-25=(23-24)+3 do 3,5
cm
VK=1/2 DK+6,5 =46,5 cm 25-26=1/2 OP+1,5=41,5
cm
OND=42 cm

Prednji deo
1-2=DS=20,5 cm
1-3=DM=100 cm
3-4=VK=46,5 cm
2-5=1/20 OB+3=7,8 cm
5-6=1/4 OB=24 cm
6-7=1/20 OB=4,8 cm
9-10 =1/2 OND-0,5=20,5
14-15 =1,5cm
16-17=1,5cm
1-18=1 cm
2.6.OSNOVNA KONSTRUKCIJA MODELA 1 ŽENSKIH PANTALONA

Slika 28. Konstrukcija modela 1 ženskih pantalona

2.7.PRIMENA RAČUNARA U KONSTRUKCIJI, MODELOVANJU I
KOMPLETIRANJU KROJA ŽENSKIH PANTALONA

U prethodnom primeru prikazana je ručna konstrukcija kroja za tkaninu, Ovaj postupak

se može izvesti na CAD sistemu firme Lectra i to za veoma kratko vreme. Prvo se vrš i
snimanje krojnih delova za tkaninu, zatim se vrši formiranje modela, odnosno grupišu se
krojni delovi za osnovni materijal i postavu. Ovako formiran model se koristi u daljem radu
za izradu krojnih slika.
Formiranje modela izvedeno je u programu Modaris francuske firme Lectra, a krojna
slika u programu Diamino. Povećanje krojnih delova vršeno je pojedinačno. Za ispitivanje
uzet je model ženskih pantalona gde je konstrukcija urađena za tkaninu koja se ne skuplja.

Slika br.29. Formiranje modela za tkaninu koja se ne skuplja

III REZULTATI I DISKUSIJA

3.0.POSTUPAK ISPITIVANJA

Kod modela ženskih pantalona prilikom izrade u konstrukcionoj pripremi snimljeno je

vreme koje je potrebno za izradu metodom tradicicionalnog načina rada, i metodom
upotrebe CAD sistema. Radi lakšeg praćenja i snimanja vremena izrade kroz sve
postupke rada model je podeljen na izradu :
- prednjeg dela,
- zadnjeg dela i
- izradu ostalih delova.
Ženske pantalone se rade od denim tkanine poznate kao teksas platno koje sadrži licru
odnosno vlakna sa elastinom. Ovaj model ima dva prednja zaobljena džepa i šlic napred.
Na zadnjem delu ima dva našivena džepa i stražnji deo. Na pantalonama je našiven pojas
na kome se nalaze gajke. Ovaj model je urađen od tkanine koja je predhodno ispitana i
označena kao model 1.

U tabeli 1. prikazana su vremena po fazama za model kod ručnog rada a u tabeli 2.

prikazana su vremena izrade za model kod svake faze kod izrade na CAD sistemu.

Tabela 1. Vreme trajanja poslova konstrukciske pripreme

sa ručnim radom
Vreme izrade (h)
VRSTA POSLA Ručna izrada

Konstrukcija 2,0
Modelovanje 1,5
Kompletiranje 1,5
Gradiranje 3,5
Izrada krojnih slika 3,5
Ukupno 12
 Tabela 2. Vreme trajanja poslova konstrukciske pripreme
upotrebom CAD sistema

Vreme izrade (h)

VRSTA POSLA
CAD sistem

Konstrukcija 1,5
Modelovanje 1
Kompletiranje 1
Digitalizacija 0,9
Gradiranje 0,7
Izrada krojnih slika 1,3
Ukupno 6,4

3.1.KONSTRUKCIJA OSNOVNOG KROJA MODELA

Kod konstrukcije osnovnog kroja modelari rade ručno, konstrukciju prednjeg

dela,zadnjeg dela, i ostalih delova kao što su: pojas, šlic, loštuk, džep itd. Konstrukciju
osnovnog kroja radio je modelar sa velikim iskustvom, sa dosta dugim radnim stažom.
Njegov rad snimljen je na štoperici i vremena dobijena prilikom konstrukcije za svaki deo
modela posebno su uneta u tabelu za svaki deo pojedinačno. Rezultati
snimljenih vremena prikazani su u tabeli 3. i garfički su prikazani grafikonom 1.
Po završetku tradicionalnog načina rada radi upoređivanja brzine rada kod konstrukcije
pantalona praćen je i rad na CAD sistemu. Na CAD sistemu je konstrukciju kroja isto
radio modelar koji ima veoma veliko iskustvo i brzinu rada.
Posle obavljene konstrukcije vršena je analiza rada na oba sistema kako bi se utvrdilo koje
su prednosti CAD sistema nad tradicionalnim načinom rada. U svim konstrukcijama
prednjeg dela, zadnjeg dela, i ostalih delova prednosti su velike CAD sistema nad
tradicionalnim načinom rada.Prednosti CAD sistema su prikazane u tabeli 4 i tabeli 5.i
grafikonom 1.
Tabela 3 .Vreme trajanja poslova uz primenu ručnog rada u konstrukcijskoj pripremi kod
konstrukcije osnovnog kroja

Vreme izrade (h)

Prednji deo Zadnji deo Ostali delovi Ukupno

Model 1 1 0,8 0,2 2

Tabela 4 .Vreme trajanja poslova sa CAD sistemom u konstrukcijskoj pripremi kod

konstrukcije osnovnog kroja

Vreme izrade (h)

Prednji deo Zadnji deo Ostali delovi Ukupno

Model 1 0,8 0,6 0,1 1,5

Tebela 5.Upoređivanje rezultata konstrukcije osnovnog

kroja ručno sa radom na CADsistemu
Vreme izrade
VRSTA POSLA (h)
Model 1
Ručno CAD
Konstrukcija prednjeg dela 1 0,8
Konstrukcija zadnjeg dela 0,8 0,6
Konstrukcija ostalih delova 0,2 0,1
Grafikon 1. Grafički prikaz vremena potrebnog za konstrukciju prednjeg dela,zadnjeg
dela i konstrukciju ostalih delova ručnim i CAD sistemom

Oznaka modela Oznaka modela Oznaka modela

Vreme za kons. prednjeg dela Vreme za kons.zadnjeg dela Vreme za kons.ostalih

del.

3.2.MODELOVANJE

Kada je završena konstrukcija modela ženskih pantalona, pristupa se modelovanju.

Prilagođavanje osnovne konstrukcije skici modela odnosno zadatom modelu.
Kod modela 1. na prednjem delu modelovani su džepovi, dodati šavovi skroz okolo i na dnu
za porub. Modelovan je šlic na pantalonama, obeležena mesta cvikovima, odnosno urezima,
radi lakše kontrole konstruisanog dela modela. Modelovani su podžepovi, kao i prednje
kese na pantalonama.
Kod zadnjeg dela modelovan je stražnji psec sa dodavanjem šavova, džep sa zadnje strane
sa dodavanjem šavova, i izvršena kontrola prednjeg i zadnjeg dela. Proverene je dužina
pojasa, kao i njegova širina dali odgovaraju levku za pojas.
Modelovanje je rađeno sa obe metode rada i na CAD sistemu i po tradicionalnom načinu
rada. Prednosti CAD sistema prikazane su tabelama br. 6,7,i 8,
Slika 30. Modelovanje ženskih pantalona Model 1.
Tabela 6 .Vreme trajanja modelovanja uz primenu ručnog rada
Vreme izrade (h)
Prednji deo Zadnji deo Ostali delovi Ukupno
Model 1 0,8 0,6 0,1 1,5

Tabela 7 .Vreme trajanja modelovanja na CAD sistemu

Vreme izrade (h)

Prednji deo Zadnji deo Ostali delovi Ukupno

Model 1 0,5 0,45 0,05 1

Tebela 8.Upoređ ivanje rezultata kod ruč nog rada i na CAD sistemu

Vreme izrade
VRSTA POSLA (h)
Model 1
Ručno CAD
Modelovanje prednjeg dela 0,8 0,5
Modelovanje zadnjeg dela 0,6 0,45
Modelovanje ostalih delova 0,1 0,05

3.3. KOMPLETIRANJE MODELA

Posle završenog postupka modelovanja, krojni delovi i modela se kompletiraju. Kod

modela 1. prethodno se proveri prednji deo da nije nešto izostavljeno prilikom
modelovanja i konstrukcije, i onda se isecanjem papira, dupliraju delovi koji su potrebni.
Isečene su dve prednjice, dve zadnjice, dva stražnja pseca, dva zadnja džepa, pojas, loštuk,
zatim proverena su sva mesta na kojima moraju postojati nabori, faltne, cvikovi, radi lakše
kontrole kod šivenja odevnih predmeta.
 Posle kompletiranja svih delova izvršena je kontrola svih delova dali su svi delovi
urađeni kako treba i da nije nešto izostavljeno na modelu.
Isto tako je model urađen i na CAD sistemu. Delovi su podeljeni po grupama
radi lakšeg snimanja vremena tako da se podaci unose u tabelama posebno za prednje
delove, posebno za zadnje delove, i posebno za sve ostale delove. Pod ostalim delovima
podrazumevaju se sitni delovi na pantalonama, pa radi lakšeg snimanja su grupisani.
Podaci o vremenima izrade za model i delove posebno su uneti u tabelama 9,10 i
11. Zatim je izvršena analiza rada oba načina i tradicionalnog načina rada, i rada na CAD
sistemu. Iz dobijenih rezultata i snimljenih vremena izrade vidljive su prednosti CAD
sistema za sve delove pojedinačno što je prikazano u tabelama

Slika 31. Kompletiranje krojnih delova kod Modela 1. na radnoj površini programa
Modarisa.
Tabela 9. Vreme trajanja poslova kompletiranja krojnih delova uz primenu ručnog rada
Vreme izrade (h)
Prednji deo Zadnji deo Ostali delovi Ukupno
Model 1 0,7 0,6 0,2 1,5

Tabela 10. Vreme trajanja poslova kompletiranja krojnih delova na CAD sistemu
Vreme izrade (h)

Prednji deo Zadnji deo Ostali delovi Ukupno

Model 1 0,5 0,4 0,1 1

Tabela 11. Upoređ ivanje rezultata kompletiranja krojnih delova ručno i na CAD sistemu

Vreme izrade
VRSTA POSLA (h)
Model 1
Ručno CAD
Kompletiranje prednjeg dela 0,7 0,5
Kompletiranje zadnjeg dela 0,6 0,4
Kompletiranje ostalih delova 0,2 0,1

3.4.GRADIRANJE KROJNIH DELOVA

Posle kompletiranja delova modela vrši se gradiranje svakog dela modela posebno.
Za gradiranje krojeva modela uzeto je više veličina. Prvo su gradirani delovi modela
1. za svaki krojni deo posebno. Gradiranje je rađeno ručno.
Vreme trajanja ručnog gradiranja je veoma dugo i iznosi i po nekoliko sati i zahteva veliku
pažnju i preciznost kod merenja gradirnih mesta. Ovde radnik, za svaku veličinu i svaki
deo posebno, ucrtava razmak između veličina.
Vreme ručnog rada gradiranja uneto je u tabele, za svaki deo posebno da bi se lakše izvršila
analiza rada kod svakog dela modela posebno.
Isto tako posle tradicionalnog načina rada gradiranje je izvršeno i na CAD sistemu.
Gradiranje krojnih delova uz pomoć CAD sistema je znatno brže, što se vidi iz datih
tabela i dijagrama. Unošenjem gradirnih vrednosti na krojnim delovima, za svaku veličinu
posebno, gradiranje se izvodi veoma lako, jednostavno i brzo.
Kod primene ovog sistema uočljive su veoma velike prednosti nad tradicionalnim
načinom rada (ručni rad). Vreme gradiranja je i po nekoliko sati kraće. Vremena utrošena
za gradiranje prednjeg dela, zadnjeg dela, i svih ostalih delova zajedno, prikazana su
tabelarno.
Iz tabela 12,13 i 14 mogu se videti razlike tj. prednosti CAD sistema u postupku
gradiranja, za svaki deo posebno . Takođe vremena gradiranja mogu se videti
i na grafikonu 2. Kod gradiranja svih krojnih delova prednosti CAD
sistema su veoma velike. Rad je dosta jednostavniji i brži, kvalitetniji, vreme izrade je
dosta kratko, a produktivnost je velika. Vreme potrebno za gradiranje zavisi od broja
krojnih delova.

Slika 32. Gradiranje krojeva kod modela 1.u programu Modaris

Tabela 12 . Vreme trajanja poslova gradiranja uz primenu ručnog rada

Vreme izrade (h)

Prednji deo Zadnji deo Ostali delovi Ukupno

Model 1 1,5 1,5 0,5 3,5

Tabela 13. Vreme trajanja poslova gradiranja na CAD sistemu

Vreme izrade (h)

Prednji deo Zadnji deo Ostali delovi Ukupno

Model 1 0,3 0,3 0,1 0,7

Vreme izrade (h)

VRSTA POSLA
Model 1
Ručno CAD
Gradiranje prednjeg dela 1,5 0,3
Gradiranje zadnjeg dela 1,5 0,3
Gradiranje ostalih delova 0,5 0,1

Tabela 14. Upoređ ivanje rezultata gradiranja krojnih delova ručno i na CAD sistemu

Grafikon 2. Grafički prikaz vremena potrebnog za gradiranje prednjeg dela,zadnjeg dela

i konstrukciju ostalih delova ručnim i CAD sistemom

Vreme za grad. prednjeg dela Vreme za grad.zadnjeg dela Vreme za grad.ostalih

3.5. IZRDA KRONIH SLIKA

Kada je završeno gradiranje krojnih delova pristupa se izradi krojnih slika. Pre izrade
krojne slike delove pantalona potrebno je prethodno proveriti, kako prilikom izrade ne bi
neki deo nenamerno bio zaboravljen, i zatim izmeriti dimenzije materijala za koju se vrši
uklapanje delova u krojnu sliku.
Kod ručne izrade krojne slike potrebna su najmanje dva radnika za razmeštanje šablona.
Vreme uklapanja je dosta dugo, jer radnik uklapa sve delove vodeći računa da iskorišćenje
materijala bude što bolje, zatim ih proverava, da li su svi delovi koji su potrebni
uklopljeni, da li je smer osnove isti kod svih delova, i onda ih ucrtava na materijalu
(papiru) na kojem je prethodno izmerena širina.
Kada radnik iscrta sve delove pantalona proverava veličine koje se uklapaju, zatim
smer ostalih veličina i razmerava koji je utrošak materijala. Kada se utvrdi da je iskorišćenje
dobro radnik crta popreko po širini papira liniju na koju ispisuje ostale elemente krojne
slike.
Proces uklapanja krojne slike primenom ručnog rada dugo traje, i veliki su gubici u
vremenu tj. vreme koje se ne utroš i na efektivan rad. Vreme izrade krojne slike je takođe
dosta dugo, a razlikuje se od modela do modela, zbog složenosti odevnog predmeta, i broja
delova koji se uklapaju u krojnu sliku.
Kod izrade krojne slike na CAD sistemu korišćen je program kraće nego kod
tradicionalnog načina rada.
U tabeli 15. prikazane su prednosti CAD sistema. Vremena izrade krojnih slika kao i
razlike u vremenima izrade dati su na grafičkom prikazu br.3. Kod izrade krojne slike uz
primenu računara krojne slike radi samo jedan radnik. Što predstavlja uštedu radne snage,
zajedno sa kraćim vremenom izrade, daje bolju produktivnost, i kvalitet izrade.
Analiza rezultata oba sistema prikazana je u tabeli 16. Data je i grafičkim prikazom br.3.
U ovim tabelama grupisani su svi poslovi koji se rade u konstrukciskoj pripremi.
 Slika 33.-Uklopljena krojna slika Modela 1. u programu Diamino

Grafikon 4 Grafički prikaz ukupnog vremena trajanja poslova u konstrukcijskoj

pripremi
Grafikon 3 Grafički prikaz vremena potrebnog za izradu krojne slike

3.6. DISKUSIJA REZULTATA

Rezultati dobijeni istraživanjem potvrdili su pretpostavku prednosti CAD sistema, u

konstrukcionoj pripremi, u svim fazama rada. Od konstrukcije osnovnog kroja,
modelovanja, kompletiranja, gradiranja i izrade krojne slike. Pojedinačno istraživanje
je pokazalo je da je vreme izrade uz primenu CAD sistema neuporedivo manje u odnosu na
tradicionalan način rada.
U tabeli 1. prikazana su vremena trajanja svih postupaka rada kod tradicionalnog načina
rada. . Isto je primenjeno i kod CAD sistema da bi se utvrdilo vreme trajanja.
Analiziranjem rezultata iz tabela se vidi da je kod svih postupaka, vreme rada na CAD
sistemu kraće.
Rezultati su grupisani u tabeli 15 gde se može videti vreme trajanja, kao i razlike.
Iz tabela i grafičkih prikaza može se videti da je vreme rada kod tradicionalnog načina
rada dosta dugo kod postupaka gradiranja, i izrade krojnih slika i koje traje po nekoliko
sati, dok je kod CAD sistema neuporedivo manje vreme izrade.
Kod izrade pojedinačnih delova pantalona, iz tabele se može videti da najviše vreme
rada zahteva prednji deo, zatim zadnji deo, a onda ostali delovi pantalona.
Kod obe metode rada prednji deo zahteva najviše vremena, zatim zadnji deo i onda
ostali
delovi, s tim što su vremena rada na CAD sistemu znatno manja.
Tabela 15. Upoređivanje rezultata ručnog rada i na CAD sistemu u konstrukcionoj
pripremi

Vreme izrade
(h)
MODEL 1

Ručna izrada 12
CAD sistem 6,4

Sledeća tabela daje uporedni prikaz vremena izrade delova koji čine model za svaki
postupak rada u konstrukcionoj pripremi . Iz tabele se može videti koji poslovi i koji delovi
modela imaju najduže vreme izrade.

Tabela 16. Vreme trajanja kod izrade pojedinačnih delova kroja sa

tradicionalnim načinom rada

Vreme izrade (h)

Deo Mod Prednji Zadnji Ostali
deo deo delovi
Model 1 1 1
O.Konstrukcija 1,0 0,8 0,2
Modelovanje 0,8 0,6 0,1
Kompletiranje 0,7 0,6 0,2
Gradiranje 1,5 1,5 0,5
Ukupno 4,0 3,5 1
Tabela 17. Vreme trajanja kod izrade pojedinačnih
delova kroja na CAD sistemu

Vreme izrade (h)

Deo Mod Prednji Zadnji Ostali
deo deo delovi
Model 1 1 1
O.Konstrukcija 0,8 0,6 0,1
Modelovanje 0,5 0,4 0,05
Kompletiranje 0,5 0,4 0,1
Gradiranje 0,3 0,3 0,1
Ukupno 2,1 1,7 0,3

Iz tabele 17. se vidi da rad na CAD sistemu traje znatno kraće u odnosu na tradicionalan
nač in rada. Prednosti CAD sistema su velike pojedinačno i ukupno.

Tabela 18. Upoređivanje ukupnog vremena trajanja poslova u konstrukcionoj

pripremi po delovima za tradicionalan rad i rad na CAD sistemu

Vreme izrade (h)

Deo Mod Prednji Zadnji Ostali
deo deo delovi
Model 1 1 1
Ručno 4,0 3,5 1,0
CAD 2,1 1,7 0,3

Na osnovu rezultata merenja prikazanih u tabelama vreme trajanja kod

tradicionalnekonstrukcione pripreme je dosta dugo, poslovi traju po nekoliko sati, npr. kod
modela 1.traje 12 h, . Ovako dugo vreme trajanja uslovljeno je ručnim crtanjem,
konstruisanjem, modelovanjem, kompletiranjem, gradiranjem krojnih delova i uklapanjem u
krojnu sliku. Kod gradiranja četiri veličine vremenski udeo je najveći i iznosi prosečno 30%
u ukupnom vremenu konstrukcione pripreme. U ukupnom vremenu veoma je zastupljeno i
relativno vreme izrade krojne slike 29%, a zatim relativno vreme kompletiranja 12 %,
modelovanja 13 % i konstrukcije osnovnog kroja 11 %.

Dugo vreme trajanja poslova konstrukcione pripreme odevnih predmeta uslovljeno je

kako načinom izrade (ručno) tako i složenošću odevnih predmeta, tj. brojem pripadajućih
krojnih delova. Vreme trajanja konstrukcione pripreme povećava se ukoliko se povećava
broj pripadajućih krojnih delova odevnog predmeta.
Vreme trajanja ovih poslova zavisi od broja radnika i njihovog iskustva, što je veći
broj
radnika brže se obavljaju poslovi konstrukcione pripreme. Nakon tradicionalnog načina
izrađenih šablona modela odevnih predmeta, digitalizacijom se krojni delovi unose u
računar, vrši se njihovo gradiranje i izrada krojnih slika, primenom odgovarajućih
programa Modaris i Diamino.
Kao i kod tradicionalne konstrukcione pripreme vreme trajanja ovih poslova uslovljeno
je
načinom izrade i složenošću odevnih predmeta, tj. brojem pripadajucih krojnih delova.
Vreme se povećava sa brojem krojnih delova. Na osnovu izmerenih rezultata može se
konstatovati da ako se poslovi obavljaju računarom, primenom odgovarajućih programa,
dolazi do skraćenja vremena trajanja konstrukcione pripreme .
Značajnu ulogu u skraćenju vremena ima računarsko gradiranje primenom
odgovarajućih opcija u programu Modaris, jer je relativno vreme gradiranja krojnih delova
na tradicinalan način zastupljno 30 % u ukupnom vremenu konstrukcione pripreme.
Značajnu ulogu za skraćenje vremena ima računarska izrada krojnih slika primenom
odgovarajućih opcija u programu Diamino, jer je vreme izrade krojne slike u ukupnom
vremenu tradicionalne konstrukcione pripreme zastupljeno 29%.
Na osnovu izmerenih rezultata može se uočiti da je vreme izrade krojne slike 4 do 8
puta
kraće u računarskoj nego u tradicionalnoj konstrukcionoj pripremi, jer se mora uzeti u
obzir da uklapanje krojnih delova u krojnu sliku rade dva radnika. Poslove tradicionalne
konstrukcione pripreme obavlja razlčit broj radnika od 3 - 7, što zavisi od organizacije
posla, kapaciteta proizvodnje, itd. Treba uzeti u obzir da ove poslove prosečno obavlja 6
radnika, za svaku fazu pripreme (konstrukcija, modelovanje, kompletirsanje I gradiranje)
po jedan a za uklapanje krojnih delova u krojnu sliku po 2 radnika. Kao što je napred
naglašeno na računaru faze pripreme obavlja samo jedan radnik.
Može se konstatovati da uvođenjem CAD sistema u konstrukcionoj pripremi
omogućava uštedu radne snage od 33 %. Ušteda radne snage bi bila i veća ako bi se pored
navedenih poslova (digitalizacije, gradiranje i kreiranje krojnih slika) obavljalo i niz drugih
poslova:
· izrada tehničke dokumentacije,
· kompletiranje naloga za proizvodnju,
· trebovanje materijala iz magacina sirovina,
· pravio raspored krojenja,
· pratio rad krojnice,
· obračunavao učinak rada u krojnici, itd.

Zaslugu za skraćenje vremena trajanja konstrukcione pripreme, uštedu materijala i

radne snage, ima računarska izrada tehničke dokumentacije potrebna za proizvodnju
odevnih predmeta. Tradicionalno dugo vreme rada primenom CAD sistema je svedeno na
nekoliko minuta, jer se nakon digitalizacije svi podaci o krojnim delovima i krojnim
slikama nalaze u računaru, koji automatski izračunava, broj potrebnih krojnih delova
potrebnih, zatim širinu, dužinu i površinu, dužinu krivih i pravih segmenata, broj zaseka i
uglova, itd. Svi navedeni podaci se mogu prikazati pojedinačno (prema veličinskim
brojevima, vrsti materijala, itd.) ili zbirno. Računar traži najoptimalnija rešenja i iskorićenja
krojne slike, što takođe znatno doprinosi efikasnosti obavljanja posla i uštedi materijala,
vremena I radne snage.

Kod računarske konstrukcione pripreme uočeno je da za brže i efikasnije

obavljanje ovih poslova veliku ulogu ima znanje, iskustvo i obučenost radnika. Iskusniji
radnik, koji u konstrukcionoj pripremi radi oko 10 - 15 godina, od toga na CAD sistemu 1
godinu, znatno brže radi i skraćuje vreme rada prosečno za 2,8 puta u poređenju sa ostalim
radnicima sa veoma malim radnim iskustvom.

Dakle, za obavljanje ovih poslova od velike važnosti je iskustvo radnika, naročito onih
koji su pre primene računara navedene poslove radili na tradicionalan način, jer
pravovremeno mogu uočiti i predvideti greške i probleme koji se javljaju u procesu
proizvodnje.
Primena CAD sistema omogućava :
· veću preciznost izrade krojnih delova,jer sistem omogućava preciznost do
hiljaditog dela milimetra,
· manju pojavu neobeleženih zaseka,
· lakše i preciznije obeležavanje krojnih delova numeričkim oznakama,
· određivanje smera osnove i potke tkanine ili redova i nizova pletenine,
· manja odstupanja dimenzija krojnih delova pri gradiranju,
· manju pojavu neuklopljenih krojnih delova,
· optimalno iskorišćenje krojne slike,
· usklađenost krojne slike sa dezenom i dimenzijama materija,
· lakše proračunavanje istezanja, skupljanja ili elastičnosti materijala,
· brže uočavanje i eliminisanje grešaka,
· lakšu primenu odgovarajućih standarda,
· humanijem radu, itd.

Prednosti CAD sistema konstrukcione pripreme sa CIM sistemima u procesima

proizvodnje u odnosu na tradicionalan način proizvodnje su :
· skraćenje vremena proizvodnje,
· povećanje fizičkog obima i standarda kvaliteta proizvodnje,
· brže reagovanja na tržišna kretanja,
· skraćivanje vremena dolaska proizvoda na tržište,
· povećanje dostupnosti podataka,
· brža simetrija i organizacija rada,
· smanjivanje troškova i rast dobiti.

CAD sistemi konstrukcione pripreme danas su povezani sa lansiranjem radnih naloga,

izradom tehnološke dokumentacije, redosledom tehnoloških operacija, sa radnicima,
stanjem u magacinu, elektronskim katalogom modela, stanjem u radnim jedinicama,
podacima o učinku i sl.
IV ZAKLjUČAK

U radu je prikazana izrada šablona metodom tradicionalnog načina rada i

metodom primene savremenih sredstava rada tj. CAD sistema. Rad na CAD sistemima
omogućava da se u veoma kratkom vremenskom periodu iznađe najbolje rešenje, ispita
veliki broj varijanti jednog ili više modela, da se unapred otklone svi nedostaci u procesu
proizvodnje, kako kasnije ne bi došlo do neželjenih posledica, zastoja i poteškoća u
procesu proizvodnje. Dobijeni rezultati mereni su štopericom, kako bi se utvrdile razlike u
vremenu izrade šablona . Za ispitivanje uzeti su iskusni modelari kod obe metode rada.
Rezultati dobijeni ispitivanjem potvrdili su prednosti CAD sistema u odnosu na
tradicionalan ručni rad, posebno kod gradiranja i izrade krojne slike. Na osnovu dobijenih
rezultata jasno se mogu videti prednosti CAD sistema nad tradicionalnim načinima rada.
Kod konstrukcije modela 1. rad na CAD sistemu je efikasniji od ručnog rada za 25% .
Kod modelovanja modela 1 rad na CAD sistemu je efikasniji od ručnog rada za 33,4% .
Kod kompletiranja modela 1 rad na CAD sistemu je efikasniji od ručnog rada za 33,4 % .
Kod gradiranja modela 1, rad na CAD sistemu je efikasniji od ručnog rada za 80%.
Kod izrade krojne slike modela 1 rad na CAD sistemu je efikasniji od ručnog rada za
62,86%.
Ukupno kroz sve faze rada rad na CAD sistemu kod modela 1 je efikasniji od ručnog rada
za 46,7 %.
Prednosti CAD sistema nad tradicionalnim ili ručnim radom u konstrukcionoj pripremi su:
-skraćuje vreme proizvodnje,
-povećava fizički obim proizvodnje,
-raste kvalitet proizvodnje,
-brže se može reagovati na tržiš na kretanja,
-skraćuje se vreme dolaska na tržište,
-povećava se dostupnost podataka,
-brža organizacija rada,
-smanjuju se troškovi, i
-raste dobit.
 Upravo ovi rezultati pokazuju opravdanost uvođenja CAD sistema u konstrukcionu
pripremu. Dobijeni rezultati istraživanja potvrdili su prethodnu pretpostavku u korist
primene metode sa uvođenjem CAD sistema, kao i njenu egzistencijalnu opravdanost. Ona
se ogleda i kroz poboljšanje kvaliteta pripreme, šivenja, boljeg pristajanja gotovog
odevnog predmeta uz telo, manje angažovanih modelara, kraćeg vremena izrade i veću
zaradu.
POPIS SLIKA GRAFIKA I TABELA

Slika Naziv slike

Slika 1 Osnovna konfiguracija CAD sistema u odevnoj industriji
Slika 2 Proizvodno procesni sistem
Slika 3 Osnovna konfiguracija CAD/CAM sistema u CIM koncepciji
Slika 4 Struktura CIM sistema
Slika 5 Trodimenzionalno šivenje
Slika 6 CAM sistem za kontrolu tekstilnog materijala, polaganje i krojenje
Slika 7 Projektovanje 2D krojeva iz kolekcije u 3D model
Slika 8 Softverski alati za dizajniranje oblika
Slika 9 Softverski alati za uzorke i dezene tektilnih materijala
Slika 10 Podela krojnih delova po vrsti materijala
Slika 11 Aplikacija za modelovanje i kompletiranje
Slika 12 Aplikacija za merenje dimenzija
Slika 13 Gradiranje pantalona od denima na CAD sistemu
Slika 14 Table za digitalizaciju, kosa I horizontalna
Slika 15 Jednoveličinska krojna slika
Slika 16 Viševeličinska krojna slika
Slika 17 Ploter sa olovkom
Slika 18 Ink-jet ploter
Slika 19 Novija generacija plotera
Slika 20 CAM sistem za krojenje
Slika 21 Savremeni CAD sistemi za krojenje
Slika 22 Poprečni presek glave za krojenje
Slika 23 Igle za obeležavanje
Slika 24 Isečeni krojni delovi
Slika 25 Igličasti sloj na neprekidnoj traci
Slika 26 Lektra sistem
Slika 27 Model ženskih pantalona MODEL 1.
Slika 28 Konstrukcija modela 1 ženskih pantalona
Slika 29 Formiranje modela za tkaninu koja se ne skuplja
Slika 30 Modelovanje ženskih pantalona Model 1.
Slika 31 . Kompletiranje krojnih delova kod Modela 1. na radnoj površini programa
Modarisa
Slika 32 Gradiranje krojeva kod modela 1.u programu Modaris
Slika 33 Uklopljena krojna slika Modela 1. u programu Diamino
Grafikon Naziv grafikona
Grafikon 1 Grafički prikaz vremena potrebnog za konstrukciju prednjeg dela,zadnjeg dela i
konstrukciju ostalih delova ručnim i CAD sistemom
Grafikon 2 Grafički prikaz vremena potrebnog za gradiranje prednjeg dela,zadnjeg dela i
konstrukciju ostalih delova ručnim i CAD sistemom
Grafikon 3 Grafički prikaz vremena potrebnog za izradu krojne slike
Grafikon 4 Grafički prikaz ukupnog vremena trajanja poslova u konstrukcijskoj pripremi

Tabela Naziv tabele

Tabela 1 Vreme trajanja poslova konstrukciske pripreme
sa ručnim radom

Tabela 2 Vreme trajanja poslova konstrukciske pripreme

upotrebom CAD sistema

Tabela 3 Vreme trajanja poslova uz primenu ručnog rada u konstrukcijskoj pripremi kod
konstrukcije osnovnog kroja

Tabela 4 Vreme trajanja poslova sa CAD sistemom u konstrukcijskoj pripremi kod

konstrukcije osnovnog kroja

Tabela 5 Upoređivanje rezultata konstrukcije osnovnog

kroja ručno sa radom na CADsistemu

Tabela 6 Vreme trajanja modelovanja uz primenu ručnog rada

Tabela 7 Vreme trajanja modelovanja na CAD sistemu
Tabela 8 Upoređ ivanje rezultata kod ruč nog rada i na CAD sistemu
Tabela 9 Vreme trajanja poslova kompletiranja krojnih delova uz primenu ručnog rada
Tabela 10 Vreme trajanja poslova kompletiranja krojnih delova na CAD sistemu
Tabela 11 Upoređ ivanje rezultata kompletiranja krojnih delova ručno i na CAD sistemu
Tabela 12 Vreme trajanja poslova gradiranja uz primenu ručnog rada
Tabela 13 Vreme trajanja poslova gradiranja na CAD sistemu
Tabela 14 Upoređ ivanje rezultata gradiranja krojnih delova ručno i na CAD sistemu
Tabela 15 Upoređivanje rezultata ručnog rada i na CAD sistemu u konstrukcionoj pripremi
Tabela 16 Vreme trajanja kod izrade pojedinačnih delova kroja sa
tradicionalnim načinom rada

Tabela 17 Vreme trajanja kod izrade pojedinačnih

delova kroja na CAD sistemu

Tabela 18 Upoređivanje ukupnog vremena trajanja poslova u konstrukcionoj

pripremi po delovima za tradicionalan rad i rad na CAD sistemu
Biografija

Ime i prezime: Jasmina Komlenović

Datum rođenja: 06.11.1973.

Mesto boravka: ul. Bivoljska 170 Kruševac

Broj telefona: 060 402 19 11

Email: jasmina.komlenovic@gmail.com

Državljanstvo: Republika Srbija

Formalno obrazovanje:

1996 g.Viša Tehničko Tekstilna Škola , Tekstilni inženjer

2016g. Visoka Tehniloško Umetnička Strukovna Škola, Specijalističke strukovne studije,

tehnološko inženjerstvo

Radno iskustvo:

1997 do 2002 Konfekcija Zvezda Kruševac

Od 2003 Politehnička škola’’ Milutin Milanković’’

Poznavanje stranih jezika: Englaski jezik

Poznavanje rada na računaru: Rad u programima Microsoft Word, Power Point

,Microsoft Excel
Literatura

1.Paunović, D,Maksimović, N, CAD u konstrukcionoj pripremi odeće, Beograd,2013.

2. Petrović,V., Neophodnost kompjuterizacije i automatizacije za razvoj savremene

tekstilne industrije, Simpozijum- Savremeni pravci razvoja tekstilne industrije u trećem
milenijumu, NITEKS, Niš ,1997.

3. Trajkov,C., Tehnologija izrade odeće, I deo, Izdavačka jedinica Univerziteta u Niš u, Niš
,1997.

4. Trajkov,C., Tehnologija izrade odeće, II deo, izdavač ka jedinica Univerziteta u Niš u,

Niš ,1998.

5. Knez,B., Rogale,D., Oblikovanje radnih mesta u odevnoj industriji, Zbornik Savetovanja

ITO i SITTH, Zagreb 1985.

6. Rogale,D., Ujević,D., Rogale,S.F., Hrastinski, M.,Tehnologija proizvodnje odeće sa

studijom rada, Tehnički fakultet, Bihać, 2000.

7. Rogale,D., Polanović,S., Računarski sustavi konstrukciske pripreme u odevnoj

industriji,Tekstilno-tehnološ ki fakultet, Zagreb, 1996.

8. Čolović,G., Petrović,V., Đ orđ ević,J., Paunović,D., Analiza metoda za određ ivanje

vremena izrade odevnih predmeta, Zbornik V simpozijuma Savremene tehnologije i
privredni razvoj, Tehnološ ki fakultet, Leskovac 2003.

9. Rogale, D. i sur., Inteligentna proizvodnja i prodaja odeće,Tekstil 48 (1), 17-33,

Zagreb,1999.

10. Rogale,D., Odevna tehnologija na svrš etku milenijuma-stanje i predvidivi pravci

razvitka ,Tekstil 47 (1), 2-19, Zagreb,1998.

11. Radna skripta, Lectra, www.lectra.com., 2003.

12. Tehnič ke informacije firme Lectra na izložbi ITMA 1999
13. www stranica : http//www.gerbertechnology.com
14. www stranica : http//www.texi.org
14. www stranica :http//www. novocut.de
15. www stranica :http // www.interfachion.de
16. www stranica : http // www.lectra.com
17. www stranica : http // www.moda italia.het