Vrste i klasifikacija konfekcijskih maina Uvod Odevanje je jedna od najelementarnijih potreba ljudskog drutva, sastavni je i neophodni deo ovekovog

ivota u pogledu njegove zatite i opstanka. Odeda mora biti funkcionalna i udobna, praktina i jednostavnog kroja i izraena od materijala koji se lako odrava. Postoje razliita preduzeda koja proizvode specijalizovanu opremu, kako maina za proizvodnju tako i samih proizvoda. Neprekidno traganje za novim i boljim reenjima u procesu proizvodnje je rezultiralo ekspanzijom konfekcijskih maina. One se iz godine u godinu predstavljaju na raznim manifestacijama i sajmovima. Neki od najpoznatijih svetskih proizvoaa maina su: Singer, Bullmerwerk, Pfaff, Bagat, Toyota, Bernina, Brother... Krojenje i maine za krojenje Krojenje je prva faza u proizvodnji odede. Krojenje krojne naslage vri se grubo i fino. 1.Maine za grubo krojenje: Makaze(elektine i pneumatske) Maine sa krunim noem Maine sa vieugaonim noem Maine sa vertikalnim noem

2.Maine za fino krojenje: Maine sa trakastim beskrajnim noem bansek tanc maine Agregati sa foto-elektrinim upravljanjem

Maine za grubo krojenje se koriste za krojenje prave ili blago zaobljene linije, ili za pripremu delova za fino krojenje. Maine za fino krojenje se koriste ukoliko se kroje sitni delovi ili zakrivljene linije koje zahtevaju veliku preciznost.

Vrste i podele ivaih maina Tehnologija ivenja odede razvijala se paralelno sa razvojem tehnike i tehnologije u proizvodnji maina i ureaja za ivenje. ivenje je druga faza tehnolokog procesa gde se iskrajani delovi odede spajaju u jednu celinu. U industrijskoj proizvodnji odede danas se koristi veliki broj razliitih maina za ivenje, koje se razlikuju po konstrukciji, stepenu automatizacije i namene. Uzimajudi u obzir najznaajnije tehnike karakteristike, moe se izvriti vie podela ivadih maina:

1.Prema brzini ivenja Sporoivade maine sa brzinom kretanja igle do 2500 ubod/min Brzoivade maine sa brzinom kretanja igle preko 2500 ubod/min

2.Prema vrsti materijala koji se ije Maine za tekstil i trikotau Maine za kou i krzno Maine za plastine folije

3. Prema vrsti uboda Maine sa zrnastim ubodom Maine sa lananim ubodom

4. Prema osnovnoj nameni: Maine za kudnu namenu Maine za zanatstvo Maine za odevnu industriju

5.Prema broju mainskih igala: Maine sa jednom iglom Maine sa dve igle Maine sa tri ili vie igala

6.Prema obliku kudita glave: Maine sa ravnom osnovnom ploom Maine sa kutijastom osnovnom ploom Maine sa vodoravnim rukavom Maine sa horizontalnim rukavom Maine sa unazad povijenim rukavom Maine sa blok kuditem

7.Prema obliku putanje kotaa: Maine sa njihajudim(oscilirajudim) kotaem Maine sa dvostruko obrtnim(rotirajudim) kotaem Maine sa kukastim kotaem za lanani bod

8.Prema vrsti transportnog mehanizma: Maine bez mehanikog mehanizma Maine sa donjim transportom Maine sa gornjim ili iglenim transportom Maine sa kombinovanim transportom Maine sa diferencionalnim transportom Maine sa dodatnim transportom

9.Prema kriterijumu i klasifikaciji prolaznog prostora: Maine sa malim prolaznim prostorom Maine sa velikim prolaznim prostorom

10.Prema nainu podmazivanja: Maine sa runim podmazivanjem Maine sa poluautomatskim podmazivanjem Maine sa automatskim podmazivanjem

11.Prema konstrukciji: Obine ivade maine Specijalne ivade maine ivadi automati(kratkoavni i dugoavni) ivadi agregati(npr izrada naivnih depova, kragni i manetne za koulje) ivade transfer staze

Osnovni delovi svake ivade maine: 1.Radni deo maine 2.Pogonski deo maine 3.Pomodni deo maine U radnom delu maine nalaze se svi radni mehanizmi i ureaji koji obavljaju rad maine. Pogonski deo(elektromotor) omogudava pokretanje radnih mehanizama. Pomodni deo maine ine radni sto i postolje koji obezbeuju stabilnost poloaja maine i normalno izvoenje operacije ivenja.

Tehnologija peglanja i zavrne obrade odede U zavrnoj fazi izrade, odevni predmet dobija konaan i trajan izgled i kvalitet. Zavrna obrada utie na estetski izgled odede i moe da ublai, sakrije i eventualno naknadno ukolni greke ili nedostatke koji su se dogodili u prethodnim fazama rada. Peglanje odede predstavlja proces oblikovanja tkanih i pletenih tekstilnih materijala pod dejstvom toplote, pare i pritiska. Ovim postupkom se ispravljaju sve neravnine, naborane i izguvane povrine na odedi i oblikuje se pojedini delovi radi funkcionalnosti i lepog izgleda.Tako predmet dobija konaan oblik, izgled i liniju. Osim peglanja, zavrna faza obuhvata i operacije kao to su pregled, razvrstavanje i sortiranje gotovih odevnih predmeta, idenje odede, etiketiranje i pakovanje odede. U industriji odede, tehnoloki razvoj peglanja zapoinje primenom runih elektrinih pegli zatim runih parnih pegli kao i runih elektroparnih pegli. U daljem razvoju su se poele primenjivati i mehanike parne prese zatim pneumatske prese koje se pronalaskom programatora za prese automatizuju. Rune pegle, stolovi za peglanje i parne prese Vedi broj operacija meufaznog peglanja izvodi se pomodu runih pegli na stolovima za peglanje. Zavisno od naina zagrevanja, pegle mogu biti: Elektrine Elektroparne Parne

Stolovi za peglanje Peglanje na runim stolovima se izvodi na odgovarajudim stolovima za peglanje. Radne ploe ovih stolova se zagrevaju parom ili elektrinim grejaem. Razlikujemo: Elektrostolove za peglanje Elektroparne stolove Parne stolove

Oni mogu imati ravnu radnu plou (univerzlni stolovi) i razliito oblikovane i modelirane radne ploe ili dodatne jastuke za peglanje raznih oblika (specijalni stolovi). Specijalni poslovi se koriste za peglanje rukava, ramena i okovratnika itd. Parne prese se zavisno od konstrukcije i naina posluivanja mogu podeliti na: Mehanike prese Poluautomatske prese Automatske prese

Kvalitet peglanja zavisi od 4 faktora: Vrsta presa

Obloga ploa presa Programa peglanja Metode peglanja

Prilikom koridenja ivadih maina neophodno je redovno odravanje da bi njihov vek trajanja bio to dui. Odravanje ivadih maina obuhvata: idenje maina Podmazivanje maina Popravke maina.

Otklanjanje lakih kvarova moe da obavi sam radnik dok u sluaju teih kvarova popravku vri mehaniar. Ako mehaniar ne moe da otkloni kvar na licu mesta, maina se zamenjuje rezervnom. Primenom ivadih automata se povedava produktivnost, smanjuju se trokovi zbog utede na radnoj snazi, lake se obuavaju radnici i poboljava se kvalitet izrade odevnih predmeta.