Производња папира

Папир се добија прерадом:

•дрвета (целулоза и дрвењача*);
•текстила (памук, лан, конопља);
•житарица (слама житарица, трска);
•старог папира.
За производњу папира од дрвета најчешће се бирају четинари (оморика и бор).
У зависности од које врсте материјала се добија папир зависи и сам поступак
производње. За добијање папира од дрвета постоје два поступка: механички и
хемијски.
Папир се најчешће добија од дрвета. Са дебла дрвета се скида кора, а затим се дрво
уситњава. Тако уситњено дрво се кува у смеси воде и хемикалија. Добијена дрвена
маса се пере, пречишћава, избељује и ставља у мешалицу, где се претвара у кашу.
Каша се затим прелива преко сита и одстрањује се вишак воде. Процеђена каша
пролази кроз ваљке за сушење и глачање. Готов папир се намотава на велике
калемове (тубе) и сече. Папир се затим транспортује до штампарија (сл. 5.20.).
 Мешање целулозне
Кување
каше са рециклираним
Уситњени материјал целулозне
материјалом
(дрво или целулоза) каше
и додавање хемикалија

Складиште
дрвета Скидање
коре Уситањавање
дрвета

Цеђење
Ваљци за целулозне
сушење каше
Намотана ролна Намотавање папира Ваљци за
папира глачање

сл. 5.20. Процес производње папира

Непознате речи:
дрвењача – саставни део дрвета
 Према квалитету сировина из којих се добија и према начину израде, постоји
велики број различитих врста папира. Поменућемо две најчешће поделе, према
намени и према граматури.
Према намени папир се дели на:
•новински – папир за израду дневних
новина (најнеквалитетнији);
•штампарски – за књиге (од памучних
и ланених влакана);
•писаћи – коверте, формулари, обрасци;
•амбалажни – за паковање производа,
на пример за чоколаду, шећер;
•декоративни – за поклоне;
•специјални папир – филтер папир за
увијање цигарета, сапуна и сл.
Према грамажи папир се дели на:
•обичан папир: од 6 до 150 g/m2;
•картон: од 250 до 500 g/m2;
•лепенка: од 500 до 5000 g/m2.
Картон (сл. 5.22.) се добија на сличан начин као и папиp. сл. 5.21.
При производњи картона ваљци на машини која Папир
одређује дебљину картона размакнути су више него
код папира. Картон може бити различите дебљине, у зависности од намене. На крају
производње картон се реже на комаде различитих димензија, за разлику од папира,
који се мота у ролне.
Постоји сиви картон, који је доброг квалитета, лако се савија и не пуца, и бели
картон, који се ломи при савијању, али је чврст. Сиви картон се користи за израду
кутија и разних макета, док се од белог картона праве корице за књиге, албуми и др.
Лепенка (сл. 5.23.) се добија машинским лепљењем више слојева папира, па може
бити двослојна, трослојна, петослојна, у зависности од тога колико је листова папира
залепљено један преко другог. Картон и лепенка се користе за прављење корица за
књиге, уџбеника, разних врста кутија, фасцикла итд.

сл. 5.22. Картон сл. 5.23. Лепенка

57
 ТЕКСТИЛ И КОЖА
Да ли знате од ког текстилног материјала је одећа коју носите?

Текстил је еластичан материјал који је састављен од влакана. Влакна могу бити:

•животињског порекла (вуна, свила, длака);
•биљног порекла (памук, лан, јута, конопља);
•вештачка (целулозна и синтетичка);
•минерална (азбест*).
Најчешће употребљавано влакно животињског порекла је вуна. Углавном се добија од
оваца, иако је могуће вуну добити и од коза и других животиња. Од вуне се добија топао
и мекан материјал од којег се израђују одела и џемпери (сл. 5.24.).
За оне који желе да знају више
За израду квалитетних кашмирских влакана користи се вуна кашмирске козе. Ова врста козе
потиче са висоравни Кашмир која се налази у граничном појасу Индије, Пакистана и Кине.
Данас се она гаји и на другим местима, нарочито у Француској. Кашмирска коза је
дугачка до 1,5 m и висока око 60 cm.

Друго влакно животињског порекла је свила. Добија се из чауре гусенице коју

зовемо свилена буба. Гусеница се храни лишћем белог дуда, па се због тога често
назива дудова свиленбуба. Да би направила чауру, свилена буба испушта нити у које
се завија. Пошто направи чауру, претвара се у лутку, то јест у лептира који, кад за то
дође време, прегризе чауру и излети. На фармама се свила чауре сакупља пре него
што је лептир прегризе.
Свилена тканина врло је лепа и користи се за израду шалова, кравата, хаљина (сл.
5.25.) итд. У данашње време свила је замењена синтетичким влакнима.

За оне који желе да знају више

Свилена буба је дуго времена била најстроже чувана тајна. Од свиле су израђивани
скупоцена одећа и везови. Иако је у Кини под претњом смртне казне било забрањено
изнети из земље гусенице или дудове свилце, двојица мисионара пренела су их у Европу у
бамбусовом штапу и даровала их византијском цару. Тако је свила постала доступна и
осталим народима.

сл. 5.24. Производи од

Овца вуне

Непознате речи:
азбест – влакно отпорно на
високу температуру које се
користи за израду ватрогасне
опреме
Свилена буба
сл. 5.25. Производи од
58
свиле
 Већина тканина које се добијају од биљних влакана потиче од памука (текстил,
медицинска газа) (сл. 5.26, 5.27.) и лана (текстил) (сл. 5.28.). Од јуте и конопље
највише се производе конопци и џакови (сл. 5.29, 5.30, 5.31.).

сл. 5.26. Памук сл. 5.27. Производи од памука

сл. 5.28. сл. 5.29. Производи од сл. 5.30. сл. 5.31. Џак од
Лан конопље Јута јуте

Синтетичка влакна најчешће се израђују из петрохемијских производа (нафта).

Мешањем синтетичких и природних влакана добијају се комбинована влакна.
Најзаступљеније синтетичке тканине су:
•најлон;
•полиестер;
•акрилне тканине и др.

сл. 5.32. Производи од синтетичких влакана

Ако нисте знали!

Тексас платно добија се ткањем памука. У основи стоји потка од белог конца
упредена с нитима индиго плаве боје. Тексас платно постало је популарано као
материјал за чувени blue jeans, а сада се прави и од синтетичких материјала.

59
 Да бисте направили текстилно платно, потребно је да прво добијете предиво.
Предиво се производи тако што се сирова вуна, памук или други материјали упредају
да би се произвеле дугачке нити. Текстил се добија плетењем, пресовањем и ткањем
предива
на машинама које се зову разбоји (сл. 5.34.). Ткање је преплитање предива.
Преплиће се уздужно предиво (јаче) – основа, са попречним предивом (слабије) –
потка (сл. 5.33.).
Постоје различите врсте материјала а неке од њих су: тексас, сомот, сатен, твид и сл.

60
 сл. 5.33. Принцип ткања сл. 5.34.
Разбој

Кожа
Човек је у далекој прошлости почео да користи животињску кожу. Како сирова
кожа временом постаје крута и ломљива, то је навело човека да је обрађује. Кожа
може бити природна и вештачка.
Природна кожа добија се од животињске коже технолошким поступком који се
назива штављење. То је поступак којим се сирова кожа обрађује разним хемикалијама
да би
била мекана или полутврда. Данас се кожа прерађује савременим машинама и
хемијским средствима. Од коже се прави обућа, одећа, ситна галантерија, ташне,
делови намештаја (сл. 5.35.). Природна кожа је отпорна на високе температуре и
делимично пропушта воду.
У новије време све се више користи вештачка кожа (еко-кожа, скај), која се добија
из пластичних материјала и текстила. Вештачка кожа има скоро све особине природне
коже, израђује се у више боја и доста је јефтинија од природне. Вештачка кожа се топи
на високим температурама, а за разлику од природне коже, не пропушта воду.

сл. 5.35. Производи од коже

61
 ПЛАСТИЧНИ МАТЕРИЈАЛИ
Пластични материјали су вештачки материјали који се производе у хемијској индустрији.
Пластика се добија од природних материјала (угаљ, нафта, со, смола, целулоза, кречњак)
разним хемијским процесима.
Према отпорности на загревање пластични материјали деле се на:
•термопластичне – могу се обликовати и мењати облик накнадним загревањем
(полиетилен, поливинил-хлорид, плексиглас, стиропор и др.). Служе као замена за стакло,
за израду прозора и врата.
•термостабилне – кад се једном охладе и очврсну, не могу се накнадно загревати
и обликовати (бакелит). Користе се за израду сијаличних грла, утичница...
Пластични материјали имају веома добре особине, а то су: мала тежина, трајност,
отпорност на влагу, лако се обрађују, добри су изолатори електричне струје и топлоте
итд. Због својих добрих особина нашли су широку примену у свим гранама индустрије
(сл. 5.36.).

сл. 5.36. Производи од пластике

Пластични материјали могу бити израђени у облику конца, канапа, фолија, табли, шипки,
цеви итд. Материјали од пластике могу се обрадити на два начина: механички (сечењем,
резањем, бушењем, глачањем, лепљењем) и термички (ливењем, пресовањем, дувањем).
Лоша особина пластичних материјала је то што је потребно пуно времена да би се
разградили у природи. Због тога се у новије време прави биопластика (органска пластика)
која се добија искључиво од биљака (грашка, кукуруза...). Она се користи за израду
фолија, кеса, флаша.

Готов
производ
Растопљена Kалуп
пластика

Отворени калуп
са готовим
производом

сл. 5.37. Процес добијања пластичних флаша

61
 Подсетник:
• Сви материјали се деле на природне и вештачке.
• Дрво је материјал природног порекла који се много користи у индустрији, грађевинарству
и за огрев.
• Дрво има малу тежину, лако се обрађује и добар је изолатор.
• Лоше особине дрвета: трули под утицајем влаге, бактерија и запаљиво је.
• Резањем дрвета добијају се греде, даске и летве.
• Дрво се може обрадити механички и хемијски.
• Полупроизводи од дрвета су фурнир, шперплоча, панел-плоча, иверица, лесонит.
• Папир се може добити од дрвета, текстила, житарица, лана и рециклажног папира.
• Папир се дели на обичан папир, картон и лепенку.
• Лепенка настаје лепљењем већег броја папира.
• Текстил је еластичан материјал састављен од влакана.
• Текстил се добија преплитањем предива – ткањем.
• Уздужно предиво (јаче) је основа, а попречно предиво (слабије) је потка.
• Природна кожа отпорна је на повишене температуре.
• Вештачка кожа не пропушта воду.
• Пластични материјали праве се од природних материјала (угаљ, нафта, со, смола,
целулоза, кречњак).
• Пластични материјали успешно замењују различите типове материјала.

Провера знања:
Због чега су направљени вештачки материјали?
Чиме се све може исећи дрво у шуми?
Зашто се дрво највише сече у касну јесен?
Чeму служe пилaнe?
Зашто се техничко дрво суши?
Која је разлика између шперплоче и панел-плоче?
Од чега је направљена иверица?
Који део дрвета се користи за добијање папира?
У чему је разлика између папира и картона?
Шта је лепенка?
Од којих животиња се могу добити влакна за производњу текстила?
Која је разлика између термопластичних и термостабилних материјала?
Набројте од којих материјала је направљена одећа и обућа на вама.
Од којих материјала су направљени предмети у вашој учионици?

Корисни сајтови:
http://www.ekoglas.autentik.net/ekoloske_zanimlji
vosti_6.php
http://srw
. ikipediao. rg/wiki/дрво http://sveosivenjuw
. ordpressc.om/2010/05/05/tekstilna-vlakna/

62
63