Univerzitet u Beogradu – Šumraski

fakultet Odsek za
tehnologije,menadžment i
projektovanje nameštaja i proizvoda
od drveta

Seminarski rad iz predmeta:

Tehnologija dopunskih proizvoda

primarne prerade drveta

Tema:

Tehnologija proizvodnje peleta i briketa

Student: Mentor:
Dejan Janković 136/2015 Dr Ranko Popadić
Miloš Blagojević 114/2015 ____________________________
 Београд, 2018. Годинa

Sadržaj

UVOD...........................................................................................................................................................3
BRIKET.........................................................................................................................................................3
PROIZVODNJA BRIKETA...........................................................................................................................5
Tehnološki proces proizvodnje drvnih briketa.........................................................................................5
Tehnološke faze proizvodnje...................................................................................................................5
POSTUPAK PROIZVODNJE BRIKETA..............................................................................................................5
Prednosti briketa.....................................................................................................................................9
PELET.........................................................................................................................................................10
PROCES PROIZVODNJE PELETA........................................................................................................11
Tehnološki proces proizvodnje peleta...................................................................................................11
Prednosti peleta....................................................................................................................................16
Nedostatci peleta..................................................................................................................................16
ZAKLJUCAK................................................................................................................................................16
LITERATURA...............................................................................................................................................17
UVOD

Mnoge zemlje Evropske Unije podsticu koriscenje biomase kao goriva, sto je skladu sa Kjoto
protokolima i direktivama Evropske Unije. Danas imamo u razvijenim zemjama veoma razvijena
trzista biogoriva. Koriscenje drveta iz sume i drvnih ostataka mora biti u skladu za odrzivim
razvojem, a to daje sansu manje razvijenim zemjama odlicne uslove za izvoz biogoriva u zemlje
Evropske Unije. Razlog sto se sve vise paznje posvecuje obnovljim izvorima je i to sto je sve
veca cena goriva.

Briketiranje i peletiranje je način da se ostaci slabe biomase, kao što  je piljevina, slama ili ljuska
riže, prebace u guste, čvrste komade koji se mogu koristiti kao gorivo.

Briketi (uključujući i pelet, koji je jako mali briket) zamenjuju fosilna goriva koje se koristi za
grejanje i industrijske procese. Zdraviji su i jednostavniji za rukovanje, a takođe im je smanjena
emisija gasova i efekat staklene bašte

U nasoj zemlji proizvodnja peleta nije postojala do pre par godina. Glavni razlog briketiranja i
peletiranja je ostatak u drvnoj industriji kao sporedni proizvod koji se dobija od trupca, o tome
ćemo vise govoriti u samom seminarskom radu. Proces peletiranja u svetu se razvio pre
tridesetak godina. Rec „pellet“ na engleskom znaci loptica, kuglica ili valjak, a samo peletiranje
znaci proces sabijanja i presovanja kabastog biljnog materijala u pogodan oblik, koji ima manju
zapreminu od pocetnog materijala (sirovine).

BRIKET

Briket je čvrst energent biljnog porekla. Briket se može praviti od raznih biljnih ostataka i otpada
biljnog porekla kao i ostataka iz drvne industrije.Za našu struku najvažnije je maksimalno
iskorišćavanje drveta od trupca do konalnog proizvoda, zbog velikog ostatka u drvnoj industriji
dobijamo kao produkt veliku količiinu piljevine, okrajaka, okoraka, grana itd sav taj ’’otpad’’
moze da se iskoristi za proizvodnju briketa osim u drvnoj industriji postoje i mnoge druge grane
kod kojih se javlja sporedan proizvod koji se posle moze pretvoriti u toplotnu energiju kao neki
od tih ostataka su: žitna slama, seno, detelina, trska, sojina slama, kukuruzovina... Proces
proizvodnje se sastoji od usitnjavanja sirovine a zatim njenog kompresovanja pod visokim
pritiskom kako bi se dobio kompaktan briket koji po izgledu podseća na ogrevno drvo.

Briketi služe kao zamena za fosilna goriva, pri čemu smanjuje emisiju gasova i efekat staklene
bašte. Briketi su jednostavniji za čuvanje i korišćenje nego drvo, jer su jednakih veličina i
sastava. Takođe su čistiji za upotrebu u odnosu na ugalj i ne stvaraju nečistoće u vazduhu.

Briketi se mnogo godina unazad koriste kao gorivo u zemljama USA i Evrope. Od 2000. godine,
enormno brzo je porasla proizvodnja peleta u Švedskoj, Nemačkoj i Austriji zbog toga što se
mogu koristiti u automatizovanim kotlovima za centralno grejanje.

Postoji ogroman broj izvora biomase koja se može pretvoriti u brikete, ali je skuplje u odnosu na
dobijanje uglja zbog čega još nije dovoljno razvijena proizvodnja.
 Slika 1. Izvor: www.ogreviverak.com

PROIZVODNJA BRIKETA
Sam postupak briketiranja biomase se sastoji u sabijanju lignoceluloznog materijala u što manju
zapreminu pomoću presa i pretvara se u veću gustinu i samim tim dobija visoku toplotnu moć.

Tehnološki proces proizvodnje drvnih briketa

 Ako se briket ne proizvodi od piljevine ili već usitnjenog drveta onda je proces proizvodnje
sledeći:

a) Doprema, skladištenje drvnih ostataka

b) Mlevenje drvne sirovine na određenu granulaciju,
c) Sušenje samlevene sirove sirovine na određeni sadržaj vlage,
d) Sekundarno mlevenje osušene drvne sirovine,
e) Ubacivanje usitnjenog drveta u briketirku i pod visokim pritiscima sabijanje i presovanje.

Tehnološke faze proizvodnje

 Posle dobijenog briketa onda dolazi do finalnih operacija za dopremanje do kupaca

- Hlađenje i sečenje briketa;

- Prosejavanje od prašine
- Pakovanje briketa u pakete (pomoću termo folije);
- Pakovanje paketa briketa na palete, obavijanje streč folijom i otprema.

POSTUPAK PROIZVODNJE BRIKETA

Prva faza u proizvodnji briketa je mešanje i grubo drobljenje drvnih sirovina drobilicom, zatim
se vrši transport kosim trakastim transporterima do skladišta drobljenog sirovog materijala gde se
vrši umešavanje materijala,koji se transportuje trakastim transporterom do prihvatne posude
sečke sa dozatorom.

.
 Slika 2 . izvor:www. youtube.com (drobilica)

Pripremljena i umešana sirovina se iz skladišta dozira do prihvatne posude, odakle se trakastim

transporterom sečka transportuje do mlina čekićara, čiji je osnovni zadatak primarno drobljenje
vlažne drvne mase. U sklopu mlina je dozator sa magnetnom zaštitom u cilju zaštite mlina i
daljih uređaja u tehnološkom lancu od eventualnih metalnih delova.

Slika 3 . izvor: www.enig.rs

Trakasti transporter

Nastala sirova sečka iz mlina čekićara se pneumatski transportuje pneumatskim transporterom do

prihvatne posude sušare sa ciklonom pneumatskog transporta, kako bi se sprečilo iznošenje
drvnih čestica u okolnu sredinu.

Slika 4 . izvor: www.tecoop.rs

Pneumatski transporter
Sirova sečka se pužnim transporterom transportuje na ulazni deo cilindra rotacione sušare za
sušenje sirovog drvnog materijala. Sušara je tako konstruisana da se materijal u tri hoda kreće
kroz sušaru. Zagrevanje sirovog drvnog materijala se vrši vrelim gasovima temperature 250-350
°C koji se proizvode u komori za sagorevanje, zatim u mešaču vazduha mešaju se sa svežim
vazduhom.

Slika 5 . izvor: www.You tube.com

Rotaciona sušara

U komori za sagorevanje se vrši sagorevanje pripremljene drvne mase za sam rad susare.

Ohlađeni toplotni agens (mešavina vazduha sa produktima sagorevanja) se ventilatorom

potiskuje u dimnjak, a osušena drvna sečka odlazi u mlin čekićar koji vrši naknadno mlevenje
osušene drvne sečke na situ 7 mm. Nakon ovog usitnjavanja drvna masa se ventilatorom
pneumatskog transporta dalje transportuje na briketiranje.

Slika 6 . izvor: Mlin čekićar

Osusena drvna masa dolazi do briketirke koja ima prihvatnu korpu gde se skladisti usitnjena
drvna masa ili sama piljevina koja nastaje kao sporedni produkt u drvnoj industriji, ovo skladiste
je bitno da bi se obezbedilo konstan rad briketirke u kontinuitetu. U korpi za skladiste se nalazi
jedan mešač koji dozira koliko će drvne mase ući u pužni transporter koji vodi ka klipu koji
sabija drvnu masu na odredjene dimenzije. Sam pritisak klipa u kalupima značajno povećava
temperaturu same drvne mase i dolazi do omekšavanja lignina koji postaje lepljiv, zbog lignina
dolazi do homogene mase koja posle presovanja ostane u obliku kalupa za proizvodnju briketa.

Slika 7 . izvor: www.You tube.rs(presek briketirke)

Slika 8. BRIKETIRKA PMB5

 Dimenzije briketa su razne, a one uglavnom zavise od potrebe potrošača. Dužina je od 20 do
200mm prečnik 60 mm. Postoje razni oblici kao sto su valjkasti puni, valjkasti sa supljinama
unutar sebe,kvadratasti, viseugaoni, sve zavisi od kalupa u kojem se sabija drvna masa.

Posle izrade briketa ide na linije za pakovanje, briket se vakumira u plastične folije ili se pakuje
u dzakove, potom se slaže na palete i transportuje dalje do potrošača.

Slika broj 9. Izvor:www.pelet-briket.com

Prednosti briketa
Prednosti su u tome što je briket 100% ekološki, prirodni proizvod, ne sadrži štetne materije, a
produkt sagorevanja (pepeo) od briketa se koristi kao organsko djubrivo. Briket zahteva malo
skladišnog prostora i idealan je za potrošače (čist,suv,ne mora da se seče i praktičan je za
upotrebu)
PELET
Pelet je prvenstveno nastao od sirovine koja je nastala od sporednih procesa iz pilane jednofazne
i dvofazne proizvodnje kao i kod finalne proizvodnje gde nastaje piljevina odsečci porubci
okrajci okorci itd. Pelet predstavlja efikasno gorivo koje se dobija mlevenjem, presovanjem i
sušenjem različitih biomaterijala i. Za proizvodnju peleta može se koristiti drvo iz šumskog
otpada, ogrevno drvo, piljevina i ostali otpad iz prerade drveta (drvni pelet), slama od soje,
pšenice, kukurozovina, ljuske od suncokreta (agropelet). Prednosti upotrebe drvnih peleta su
visoka energetska vrednost, mala količina pepela i manji prostor za skladištenje. Korišćenje
jedne tone peleta, za istu količinu toplote za grejanje, zamenjuje 500 l lož-ulja, 450 kg
propanabutana, 600 m3 prirodnog gasa, ili 4 800 kWh električne energije.

Peletiranje je veoma važna i ekološki čista tehnologija u obradi drveta i pripremi biomase za
loženje-ogrijev, imajući u vidu da biljni omotač naše planete predstvlja obnovljiv izvor
potencijalne energije.

Mašina za proizvodnju peleta naziva se peletirka, najprostija linija za proizvodnju peleta je ona
instalirana u okviru neke fabrike koja se bavi finalnim proizvodom od drveta i u pilani koja se
bavi dvofaznom proizvodnjom gde nastaje , gde su piljevina i sitni ostaci pri seči, sirovina za
proizvodnju peleta. U tom slučaju sirovina za pelet je suva, tako da nije potrebna sušara za drvni
ostatak.

Ako se sirovina sastoji od kore ili nekog drugog krupnijeg komada drveta, zatim vlažna piljevina
ili sečka i ako kapacitet veliki, preko 10 000t godišnje (30t/dan), onda se fabrika peleta sastoji od
više mašina se znatnim stepenom automatizacije.

Pelet, nasuprot gorivima baziranim na nafti i uglju, ne sadrži supstance koje su toksične za ljude i
okolinu. Materijal potreban za proizvodnju je od visoko kaloričnog drveta. Moderna proizvodnja
i propisani standardi kvaliteta doprinose da pelet ima ujednačenu gorivost i konstantnu energiju.

Slika 10. Izvor: www.grejanjenapelet

PROCES PROIZVODNJE PELETA

Peletiranje podrazumeva tehnološki proces kojim se neki ulazni materijal

(ruda, ugalj, koks, drvo, krmno bilje ili drugi u rasutom stanju) tretira tako da se od njega formira
granulat (peleti) u prečniku 2-5cm. Paleti se uglavnom prepoznaju po cilindričnom obliku, a kao
takvi su veoma zgodni za manipulaciju i automatizaciju u potrošnji.

Drveni pelet se proizvodi iz usitnjenog drveta. Da bi se drvo obrađivalo prvo se mora osušiti od
vlage, tj. njegova vlažnost se mora smanjiti na određeni procenat. Osušeno i usitnjeno drvo
prolazi kroz peletirku, koja usitnjene delove drveta (piljevinu) potiskuje u matricu. Pod uticajem
temperature i pod pritiskom oslobađa se lignin kao prirodno vezivo, tako se formira pelet.

Slika 11. Izvor: http://www.strojna.hr

Tehnološki proces proizvodnje peleta

a) Dopremanje drvne sirovine za proizvodnju peleta

b) Mlevenje drvne sirovine na određenu granulaciju,

c) Sušenje samlevene sirove sirovine na određeni sadržaj vlage,

d) Sekundarno mlevenje osušene drvne sirovine.

e) Sabijanje samlevene osušene drvne sirovine i pod visokum temperaturama i

pritiscima nastaje pele.
 POSTUPAK IZRADE PELETA

Sirovina za izradu peleta može biti razna, nas sada zanima najviše kako pelet nastaje iz
drvne mase, razlikuje se da li se za izradu peleta koristi sirovina iz proizvodnih sistema kao sto
su pilane i preduzeca finalne prerade ili sirovina dolazi Iz šuma što sada postaje trend, ali nije
pohvalno da se koristi dodatna energija za sabijanje tog drveta umesto da se odmah loži.
Sirovina se prvo doprema motornim transporterima na kolskoj vagi gde se osim mase meri i
vlažnost sirovine. Podaci o sirovini se unose u bazi podataka koja se nalazi u pogonu.

Slika 12. Izvor: http://www.strojna.hr

Sirovina se transporterom transportuje do grube drobilice gde se vrši grubo drobljenje

vlažnog materijala .

Slika 13. Izvor: http://www.youtube.com

U slučaju da je sirovina iz drvnog ostatka ili sami drvni producti onda se koristi
pokretna drobilica koja drobi taj krupan material na licu mesta u šumi I proizvodi sečku ili ako
je material na pilani kao sto su okorci mogu se drobiti na ovoj drobilici.
 Slika 14. Izvor: http://www.jela star.rs

Izdrobljeni vlažni materijal se trakastim transporterom transportuje šalje dalje ka

kotao u kojem služi kao emergent za sopstveno zagrevanje sušare.

Slika 15. Izvor: http://www.mirande.rs

Sušenje vlažnog materijala se vrši u rotacionoj sušari koja je blago nagnuta ka izlazi iz
sušara zbog korišćenja sile gravitacije koja služi da se drvni maerijal sam kreće ka izlazu, na
ulazu je temperature sušenja veća, a kako se blizi kraju temperature se spušta zbog opasnosti
od zapaljivosti.

Slika 16. Izvor: http://www.youtube.com

 Zatim se skladišti u silosu za snabdevanje sa dva ciklona. Iz silosa se osušeni drvni
materijal doprema do mlina čekićara u kojem se osušeni materijal finije drobi.

Slika 17. Izvor: http://www. Lestroj.li

Zatim duvaljkom pneumatski transportuje do velikog sladišta gde se obezbedjuju zaihe za

kostantan rad peletirke gde se pod visokim temperaturama I pritiscima vrši njegovo
homogenizovanje i kondicioniranje, a zatim se vrši njegovo peletiranje u pelet presi.

 Peletiranje se vrši na sledeći nači: osušena I samlevena drvna sirovina koja se nalazi u
skladištu se dozira pomoću mešalica koje okreće u krug, a nalaze se na dnu
privremenog skladišta jedan krun ubacuje potrebnu količinu sirovine u peletirku.

Slika 18. Izvor: http://www.strojna.hr

Materijal upada u peletirku dva valjka koja se krecu suprotosmerno jednan u odnosu na drugi
drugi, a istosmerno kruzno u smeru kazaljki na satu pritežu material koji propada kroz kalupe
gde se sabija material I gde dolazi do homogenizacije drvnog materijala I ispada kroz levak,
valjkastog oblika. Posle toga ide na sledeće tehnološke operacije.

Slika 19. Izvor: http://www.youtube.com

Pelet zagrejan na se transporterima transportuje do hladnjaka gde se hladi, a zatim

prosejava na vibro situ gde se oslobadja od prašine.

Slika 11. Izvor: http://www.sita.com

Oslobođen prašine on se pakuje na pakerici, a prašina vodi u silos gde se meša sa

osušenim drvnim materijalom. Pelet se pakuje u najlonske dzakove i hermetički se zatvara da
ne bi došao u kontakt sa vlagom iz vazduha. Dzakovi se postavljaju na drvene euro palate koje
se posle zajedno strečuju tovare se u kamione i dopremaju do krajnih potrošača.
Prednosti peleta
Neke od prednosti grejanja na pelet su konfor, dobro sagorevanje, štednja prostora(skladištenje peleta),
energetska nezavisnost, kao i potpuna automatska kontrola i regulacija rada sistema grejanja.

Nedostatci peleta
Jedan od osnovnih vidova nedostataka jeste u tome što nam je neophodna električna energija za rad
gorionika, tako da je poželjno nabaviti rezevni sistem napajanja u vidu akumulatora i pretvarača u slučaju
nestanka električne energije.Jedna od većih nedostataka proizvodnje peleta je da se proizvodjači okreću
na proizvodnju samog peleta bez opravdane sirovine koja je bila u početku zamisao kao sporedni
proizvod kod pilana i finalnih pogona. Već koriste sirovinu iz šuma, tako da koste dodatnu energiju za
drobljenje trupaca da bi proizveli pelet.

ZAKLJUCAK

Kada posmatramo proizvodnju briketa i peleta možemo zaključiti da oni nasuprot gorivima
baziranim na nafti i uglju ne sadrži supstance koje su toksične za ljude i okolinu. Materijal
potreban za proizvodnju je od visoko kaloričnog drveta. Drvni otpad, posebno piljevina i kora se
odlažu uglavnom na nepropisnu deponiju gde se razlaganjem zagađuje zemljište i vodotoke, pa
je briketiranje i peletiranje pravi nacin da se otpad iskoristi na pravi nacin.
Moderna proizvodnja i propisani standardi kvaliteta doprinose da pelet ima ujednačenu gorivost i
konstantnu energiju.
LITERATURA
http://www.strojna-
obrada.hr/hr/novosti/linija_za_proizvodnju_peleta/default.aspx
https://www.scribd.com/document/391678557/Tehnoloski-postupak-
proizvodnje-briketa-i-peleta-iz-biomase-pdf
https://depositphotos.com/32442367/stock-photo-pelet.html
https://www.ogreviverak.com/wp-
content/uploads/2017/04/briketi_mesani_pvc_10kg_bioles_horizont_oza
dje.png
https://energypedia.info/wiki/Biomass_Briquettes_
%E2%80%93_Production_and_Marketing
http://bestonpelletmachine.com/wood-pellet-production-line/