Машински факултет, Ниш

2.2 Пелетирање
Пелетирање подразумева технолошки процес којим се неки други улазни материјал
(руда, угаљ, кокс, дрво, крмно биље или други у расутом стању) третира тако да се од њега
формира гранулат (пелет) у пречнику 2-5мм. Пелет се углавном препознаје по
цилиндричном облику, а као такав је веома згодан за манипулацију и аутоматизацију у
потрошњи.

Пелетирање материјала се спроводи у циљу:

1) смањења влажности
2) повећања квалитета (калоричност, садржај минерала и сл.) у мањој
запремини/маси
3) лакше манипулације
4) мањих губитака у транспорту

Највећу примену пелетирање има у:

1) преради минералних сировина и тешкој индустрији
2) преради отпада у прехрамбеној индустрији
3) индустрији сточне хране
4) преради отпада у дрнвој индустрији

Процес пелетирања базиран је на истискивању улазне сировине, односно улазна

сировина се у исто време и сабија и истискује кроз рупе на матрици. Улазна сировина мора
претходно да се уситни и осуши како не би дошло до зачепљења матрице и блокаде и
заустављања рада система.
Осушен и уситњени дрвни отпад се убацује у систем за пелетирање где се под
притиском ваљака, који остварују релативно котрљање по ситу, истискује кроз рупе на ситу.
Пречник и дужина пелета зависе од пречника рупа на ситу и дебљине сита (слика 6,слика
7,слика 8). Ова технологија представља нову и још увек недовољну развијену технологију,
али засигурно технологију која има низ предности у односу на до сада примењиване
технологије за прераду дрвног отпада.

Слика 6.

7
 Машински факултет, Ниш

Слика 7.

Слика 8.

Систем за пелетирање се састоји из (слика 9):

- система за млевење (уситњавање) дрвног отпада,
- система за сушење дрвног отпада,
- система за пресовање дрвног отпада,
- транспортног система.

Слика 9. Систем за производњу пелета

8
 Машински факултет, Ниш

3 Технологија производње пелета

3.1 Важност сабијања биомасе

Сви лигно-целулозни материјали као што су гране дрвећа, сува трава, папир и др.,
представљају корисне изворе енергије. Главни проблем ових материјала представљају
њихови велики габарити у односу на масу. Тако се наведени проблем може савладати
прерадом материјала, тј. његовим сушењем и накнадним сабијањем ради производње
енергетских пелета. Такав готов производ има велику густоћу и велику топлотну моћ.

Главне предности процеса пелетирања су:

 Повећање енергетске вредности остатака за њихово даље коришћење у
термохемијским процесима (сагоревање, карбонизација…),
 Смањивање запремнине биомасе за складиштење,
 Могућност лакшег руковања и транспорта,
 Повећање енергетске густоће са смањењем запремнине,
 Елиминисање губитака материјала због процеса ферментације (труљења).

Технологија израде енергетских пелета је произашла из технологије пелетирања

сточне хране.Технологија се реализује у неколико фаза и то:

1) Припрема улазних сировина за пелетирање у складу са захтевима за даљу

примену. У то спада ситњење, сушење, уједначавање влажности, формирање
смеше за пелетирање (од једне или више улазних сировина са могућношћу
додавања адитива), завршно ситњење.

2) Пелетирање, тј. формирање пелета задатог облика, сабијености и дужине од

припремљеног материјала на прстенастим матрицама (сл. 10) и равним
матрицама (сл. 11)

Слика 10. Машина за пелет са прстенастом матрицом [3]