УНИВЕРЗИТЕТ У ПРИШТИНИ

ФАКУЛТЕТ ТЕХНИЧКИХ НАУКА

КОСОВСКА МИТРОВИЦА

ЗАВРШНИ РАД

МЕРЕ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У ИНДУСТРИЈИ ЗА ПРОИЗВОДЊУ

ТЕКСТИЛА

Ментор: Студент:
др Наташа Елезовић, доцент Владимир Веселиновић
Број индекса: 26/15
 УВОД

Пређе, тканине и неткани текстил представљају текстилне материјале без којих је практично
немогуће замислити данашњи живот. Они су постали незаменљиви у свим областима
људског живота и рада.

Текстилна индустрија се бави прерадом природних и хемијских влакана од којих се у

различитим технолошким процесима формирају разноврсни текстилни производи. Пређе,
тканине и нектални текстил се формирају у технолошким процесима предења, ткања и
производње нетканог текстила.

Истовремено, текстилна индустрија је високо ризична када су у питању пожари, па зато

превентивне мере имају највећи значај за спречавање избијања пожара. Пропусти на
превентивним мерама често могу имати катастрофалне последице.

Да би се број пожара и материјалних штета свео на најмању могућу меру, највећу улогу има
превентивна заштита. Тако уз прописаних противпожарних мера и придржавање
одређених упустава велики значај у елиминисању људског фактора као доминирајућег
узрочника пожара има образовање и оспособљавање радника из домена заштите од
пожара и експлозија путем семинара, курсева, саветовања и других васпитно образованих
облика.
 TEХНОЛОШКИ ПРОЦЕСИ У ПРОИЗВОДЊИ ТЕКСТИЛА

Фабрике за производњу текстила спадају у високо ризичне погоне са становишта

пожара и експлозије. У њима се обрађују веома запаљиви материјали.

Већина материјала има релативно ниску температуру паљења и релативно високу

топлотну моћ, што јасно указује да у овим погонима и складиштима постоји велика
опасност да дође до појаве и ширења пожара.

У најширем смислу текстилна индустрија обихвата:

 производњу пређе;
 тканине, и
 готових производа.
 Производња пређе

Отварање бала са влакнима представља почетак технолошког процеса предаде влакана у

пређе. Чистоћа памука је веома важна за његову прерадивост. Велики садржај нечистоћа
као што су остаци листа, семена, песка и прашине узрокују проблеме у току прераде.
Основни задатак ове фазе прераде памука је да ослаби адхезију између влакана
(отварање) и што боље одстранити нечистоће из влакнасте масе.

Према начину отварања влакнастог материјала разликујемо:

 отварање у слободном стању, и
 отварање у укљештеном стању.

Слика 1. Линија за отварање, чишћење, мешање и отпрашивање памучних влакана

 Ткање
Развој нитних машина креће од употребе једноставних једнодижућих и дводижућих нитних
машина. Међутим, при изради тканина на савременим разбојима неопходно је да формирање
зијева траје што краће.

Нитне машине се могу сврстати у две основне групе и то:

 једнодижуће, код којих се пун циклус кретања њених радних механизама обави за један обртај
главног вратила разбоја;
 дводижуће, код којих радни механизми обаве пун циклус кретања за време два обртаја главног
вратила разбоја.

Једнодижуће нитне машине су биле примењиване код разбоја са малим бројем окретаја главног
вратила, док се дводижуће користе код придуктивнијих разбоја .

Слика 2. Разбој за ткање и нитна машина

 Оплемењивање текстилног материјала

У савременом друштву, посебно у индустријски развијеним земљама, упоредо са порастом

производње развија се и технологија његовог оплемењивања.

Технологија оплемењивања обухвата област у производњи и преради текстилних

материјала, који се бави побољшањем својства влакна и готових производа ради
добијања што квалитетнијих текстилних материјала. Под оплемењивањем текстила у
ужем смислу подразуме се бојење, штампање и дорада текстилног материјала.
Комбинацијом хемијских и механичких процеса текстилни материјали имају лепђи
изглед и бољи квалитет.

Слика 3. Приказ машине за бојење, штампање текстилног материјала

 УГРОЖЕНОСТ ОД ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА У ОБЈЕКТИМА
ТЕКСТИЛНЕ ИНДУСТРИЈЕ

Фабрике за производњу текстила спадају у високо ризичне погоне са становишта

пожара и експлозија. У њима се обрађују веома запаљиви материјали. Већина
материјала има релативно ниску температуру паљења и релативно високу топлотну
моћ, што јасно указује да у овим погонима и складиштима постоји велика опасност
да дође до појаве и ширење пожара.

Опште опасности од пожара

Опште опасности од пожара обухватају оне које могу бити узрок пожара у савим
погонима и складиштима текстилне индустрије и то су:

 самопаљење;
 појава статичког електрицитета;
 варнице;
 електричне инсталације, и
 непажња и нехат.
 Специфичне опасности од пожара

Специфичне опасности од пожара везане су за поједине технологије и процесе.

Најизраженије су присутне у производњи памука. У процесу предења памука, већ се
приликом отварања бала са памуком ствара прашина која са ваздухом може да
створи експлозивне смеше.

Паљење може да буде изазвано механичком искром од удара ножа о челичне траке
којима су запаковане бале памука. Дугогодишње искуство у противексплозивној
заштити указује да запаљиве прашине заузимају споредно место у односу на гасове
и паре.

Запаљивим прашинама треба поклонити већу пажњу приликом разматрања

противексплозионе заштите.

За паљење експлозивне смеше потребна су три чиниоца:

 запаљива прашина;
 ваздух, и
 извор паљења.
МЕРЕ ЗАШТИТЕ ОД ПОЖАРА И ЕКСПЛОЗИЈА У ТЕКСТИЛНОЈ
ИНДУСТРИЈИ

Узроци који доводе до пожара и експлозија у текстилној индустрији су многобројни.

Пожарна опасност у текстилној индустрији је знатно повећана зато што је на релативно

малом простору сконцентрисано велико пожарно оптерећење, односно велика
количина запаљивог материјала, који се на разне механичке и хемијске начине
обрађује.

Да би се пожарна опасност свела на најмању могућу меру, предузимају се две врсте

мера:

 Превентивне мере, којима се донекле спречава настајање пожара, односно

локализација већ насталог пожара стационарним системима.
 Оперативне мере, чијом се применом локализује пожар и гаси уз употребу
ватрогасних јединица.
 Организационе мере заштите од пожара

Под организационим мерама заштите од пожара подразумевају се нормативи, односно

правила понашања и њихове дужности које морају испунити током процеса рада.
Најчешћи узрок пожара и индустрији је човек, који из немарности или неопрезности
може да изазове паљење материјала који се користи у раду.

Према „Закону о заштити од пожара“ сви запослени морају да имају основну обуку
заштите од пожара. Основна обука из области заштите од пожара организује се за
све запослене, најкасније у року од једне годину од дана ступања на рад.

Основну обуку и практичну проверу знања запослених обављају правна лица и лица
која раде на половима заштите од пожара.
 Систем за аутоматско откривање и дојаву пожара

Системи који реагују у првим тренуцима избијања пожара јесте систем за аутоматско
откривање и дојаву пожара. Један овакав систем у великој мери може да спречи велику
штету, односно да се радници евакуишу, а ватрогасна јединица приступи гашењу пожара.

Систем за откривање и дојаву пожара обухватају:

 детекторе величина које се надгледавају (ручне и аутоматске);
 уређаје за надзор и управљање;
 еементе за сигнализацију и алармирање (интерна – светлосна и звучна индикација,
спољна – позив ватрогасној бригади или полицији);
 помоћне уређаје (преносне везе).

Слика 4. Систем за дојаву пожара

Рад оптичких јављача дима је базиран на коришћењу односа величина честица дима и
таласне дужине светлости који пада на дим. Промене оптичких особина средине као
последице присуства дима могу се открити на два начина:

 на основу интензитета преламања светлости – принцип рефлексије, и

 на основу слабљења протока светлости – принцип апсорбције.

Слика 26. Оптички јављач дима

 Мобилна опрема за гашење пожара

Под мобилном опремом за гашење пожара подразумевају се ручни и превозни апарати за

гашење. Ручни апарат за гашење пожара је апарат чија маса у напуњеном стању није већа
од 20 kg, изузев апарата за гашење водом и ваздушном пеном.

Превозни апарат је апарат снабдевен ручком и точковима за превоз чија маса у напуњеном
стању није преко 260 kg. У текстилној индустрији морају се наћи скоро све врсте
средстава за гашење, за гашење пожара класе „АВС“ некада класе „Е“ у коју се
подразумевају електричне инсталације и електрични уређаји.

Слика 5. Упуство за коришћење противпожарног апарата

 Остале мере заштите

Остале мере заштите односе се на погоне који се налазе у склопу текстилне индустрије.
Већина погона налази се у оквиру индустрије, међутим, постоје и многе појединачне
радионице које обављају неке од фаза технолошког процеса.

Погон за бојење и штампање текстилног материјала спада у најугроженије погоне због свог
пожарног оптерећења, употребе великог броја запаљивих материјала,. Уколико дође до
пожара веома лако и брзо би се проширио на остале погоне, зато мора да испуни неке
одређене захтеве:

 посебни пожарни сектор;

 кров мора бити лаган, препоручује се до 50 kg/m2;
 под и врата објекта морају бити од материјала који не варничи, који је електропроводљив
и негорив;
 стабилни системи за гашење угљен – диоксидом, и
 водена завеса унутар простора.
 ЗАКЉУЧАК

У циљу заштите запослених и имовине у текстилној индустрији са целокупним техничко –

технолошким процесом, неопходно је предузимати комплекс превентивних мера заштите,
а уколико исте нису довољне, морају се предузети мере санације.

Мере превентивне заштите морају бити уграђене у сваку фазу технолошког процеса, а за
методе санације појединих производних погона морају се спроводити следеће: одржавање
правилног режима проветравања, перманентна контрола вентилационих, гасних и
пожарних параметара, уградња система за изолацију система старих радова и пожарних
подручја, инсталирање хидрантске мреже са прикључцима за гашење пожара.

За елиминисање пожара у индустрији текстила, погони морају имати оспособљење кадрове и

одговарајућу опрему за ефикасно гашење (изолацију) евентуално насталих пожара.

Било како било, заштита од пожара не може се спровести до те мере да се каже да до пожара
неће доћи. Са заштитним мерама последице пожара могу се свести на минималну меру, тј.
занемарити.

Први и основни циљ заштите од пожара је недозволити људске жртве и велике материјалне
штете приликом пожара.
ХВАЛА НА ПАЖЊИ!!!