PREDMET: METODE PROCENE RIZIKA OD POŽARA

SEMINARSKI RAD

TEMA: Primena FMEA metode u proceni rizika od pozara u

hemijskoj industriji

Mentor: Student:
Ana Kokić Arsić

Niš, 2021.
 Sadrzaj

UVOD............................................................................................................................................................................2

1.ZAPALJIVOST I GORENJE TEKSTILNIH MATERIJALA............................................................................3

2.PODRUČJE PRIMENE FMEA METODE...........................................................................................................5

3.KAKO SPROVESTI FMEA METODU?...............................................................................................................6

PRIPREMA..................................................................................................................................................................6

DEFINICIJA SISTEMA.............................................................................................................................................6
3.1.GRANICE SISTEMA...............................................................................................................................................6
3.2.GLAVNA MISIJA I FUNKCIJE SISTEMA..................................................................................................................7
3.3.USLOVI RADNE OKOLINE.....................................................................................................................................7
3.4.OPIS SISTEMA......................................................................................................................................................7
3.4.1. Prošli i slični sistemi..................................................................................................................................7
4.ANALIZA STRUKTURE SISTEMA.....................................................................................................................8

5.FMEA TABELA.......................................................................................................................................................8

6.MERE ZA SMANJENJE RIZIKA.......................................................................................................................10

6.1.POPIS MERA.......................................................................................................................................................11
ZAKLJUČAK............................................................................................................................................................12

Literatura....................................................................................................................................................................130

1
 UVOD

Od podele rada koja je pratila reorganizaciju industrijskog sektora, zanimanja kojima su

se žene bavile postajala su sve brojnija. I ako su se tokom godina uslovi rada, posebno u sektoru
tekstilne industrije menjali, kao rezultat tehnološkog razvoja, promena ekonomskih uslova i sve
većeg konkurentskog pritiska, zaposlene žene i dalje su izložene brojnim opasnostima i
štetnostima u procesu rada. U pogledu bezbednosti na radu zakonskom i podzakonskom
regulativom utvrđena su posebna prava zaposlenih žena i mere kojima je regulisana njihova
zaštita od profesionalnog rizika uslovljenog tehničkim i organizacionim faktorima, i specifičnim
uslovima rada.

2
 1.Zapaljivost i gorenje tekstilnih materijala

Zahtevi potrošača sve više nameću potrebu proizvodnje kvalitetnih tekstilnih materijala
različitih specifičnosti. Izuzetna pažnja se poklanja proizvodnji teško zapaljive odeće a
pogotovo tekstilnih materijala za specijalne namene. Spovode se veoma skupa ispitivanja na
polju proizvodnje nezapaljivih tekstilnih vlakana pogotovo sa aspekta zaštite celokupne
društvene imovine. Pod normalnim atmosferskim uslovima većina predmeta iz organskih
polimera je stabilna. Međutim praktična ispitivanja su pokazala da dolazi do blage oksidacije
(formiraju se peroksidne grupe -O-OH). Prisustvo peroksidnih grupa izaziva depolimerizaciju
polimernih lanaca, odnosno starenje polimera. Ovaj proces mogu da spreče tzv. prenosioci, a
to su obično amini, fenoli, ili halogenirani organski molekuli koji se nazivaju stabilizatori. Na
normalnim temperaturama koncentracija peroksidnih grupa je vrlo slaba, pa je zaštita polimera
od depolimerizacije u izvesnom vremenskom intervalu moguća malim količinama
stabilizatora. Zagrevanjem polimera na 100°C nastaje povećanje peroksidnih grupa (vrlo je
teško sprečiti taj porast) jer je prisutan kiseonik iz vazduha. Ubrzana depolimerizacija se može
uspešno sprečiti dodavanjem dovoljne količine stabilizatora. Ukoliko se temperatura poveća na
150-180°C, još uvek se može stabilizatorima postići zadovoljavajuće stabilno stanje polimera.
Međutim, ako se temperatura poveća do 250° C, dolazi do ubrzane lančane reakcije i stvaranja
velike količine slobodnih radikala koji izazivaju depolimerizaciju polimera.

Stabilizatori nisu više u mogućnosti da zaustave ovaj proces.

Posledice ovog procesa su:

- lančana egzotermna reakcija u prisustvu kiseonika koja dovodi do daljeg povećanja

temperature;

- u procesu hemijskog raspadanja polimera dolazi do nastajanja lako isparljivih produkata koji
su zapaljivi;

- mnogi polimeri u ovom temperaturnom području omekšavaju i počinju da se deformišu i tope

a u većini slučajeva površina se povećava što još više pogoduje reakciji nastajanja peroksida.

3
Promene u polimeru u temperaturnom intervalu 180-250 °C mogu se sprečiti dodatkom smesa
koje se na ovoj temperaturi raspadaju gradeći nezapaljive gasove, kao H2O, CO2, ili NH3 koji
sprečavaju lančanu reakciju. Oni istovremeno smanjuju koncentraciju zapaljivih raspadnih
produkata. Za ove svrhe se koriste i neorganska punila (čađ, SiO2, Al2O3, CaCO3, BaCO3,
SbCO3 i druga), koja povećavaju tačku omekšavanja i usporavaju proces deformisanja i
topljenja. Povećanje toploprovodljivosti i sprečavanje odkapavanja i širenja otopljenog
polimera postiže se dodavanjem borata (NH4)BO2 i fosfata (NH4)3PO4 koji formiraju
stakleni zaštitni sloj oko polimera. Tako se ograničava pristup kiseoniku i usporava pojava
zapaljivih raspadnih produkata. Ako su tekstilni proizvodi izloženi temperaturi na kojoj oni
nisu postojani, termički se razgrađuju, to jest dolazi do pirolize. Laganim porastom
temperature razgradnja je spora pri čemu se stvara mala količina raspadnih zapaljivih
produkata. Porastom temperature ubrzava se raspadanje i povećanje koncentracije raspadnih
zapaljivih produkata koji usled plamena ili iskre, prouzrokuju paljenje ili samozapaljenje kada
se postigne kritična temperatura pirolize.

Gorenje tekstilnih materijala predstavlja kompleksnu pojavu na koju utiče niz faktora:

- zapaljivost, vreme potrebno za zapaljenje, temperatura paljenja;

- brzina gorenja;

- toplota koja se razvija u toku gorenja;

- granični indeks kiseonika;

- količina i vrsta dima, odnosno gasa koji se razvija;

- termičko

- izolaciona svojstva;

- skupljanje na povišenoj temperaturi;

- sposobnost tinjanja;

- struktura tekstilnog vlakna i gotovog proizvoda.

Današnji tekstilni proizvodi su još uvek pretežno lako zapaljivi, pa se poklanja velika pažnja
dobijanju tekstilnih vlakana sa manjim stepenom zapaljivosti. Poznato je da proizvodi od
celuloznih vlakana brže sagorevaju od proizvoda izrađenih od vunenih vlakana.

4
Zato je bezopasnije imati na sebi vunenu odeću nego celuloznu.

Fazu sagorevanja karakterišu dva parametra:

- brzina širenja plamena;

- brzina sagorevanja;

Zapaljivost tekstilnih vlakana kreće se od najbrže ka najsporijim ovim redom: celulozna

vlakna, celulozni acetat, poliakrilonitril, poliamid, poliester, vunena vlakna. Na brzinu širenja
plamena i sagorevanja veliki uticaj ima masa tekstilnog materijala, struktura vlakana i gotovog
proizvoda i prostorni položaj površine materijala u toku sagorevanja, Zapaljivost tekstilnih
vlakana je vrlo važna karakteristika ne samo u procesu njihove prerade u gotove proizvode,
već i u procesu eksploatacije gotovih proizvoda odnosno odeće koju nosimo.

Opasnost od požara vreba na svakom koraku, zato pažnja ne sme izostati ni za trenutak jer ako
se nastali plamen na našoj odeći ne ukloni za 3-10 sekundi, može doći do prave katastrofe.
Ova opasnost bi bila znatno smanjena kad bismo nosili teško zapaljivu ili nezapaljivu odeću.
Svakako da će vremenom preovladati mišljenje da je proizvodnja i šira primena teško
zapaljivih, odnosno nezapaljivih tekstilnih vlakana biti opšte društvena potreba.

2.Područje primene FMEA metode

U prvom redu FMEA metoda daje popis potencijalnih otkaza sistema kao i moguće posledice
na sistem i okolinu. Primenom se osigurava da su sva moguća otkazivanja i njihove posledice uzeti u
obzir prilikom osmišljavanja sistema. Jednom kad postoji sistematski pregled mogućih grešaka,
olakšan je odabir alternativa u razvoju sistema koje imaju veću sigurnost, tj. manju verovatnoću
otkazivanja. Van područja osmišljavanja sistema, postavljena je baza za odabir metoda i instrumenata
za ispitivanje sistema pre puštanja u pogon, date su smernice za planiranje održavanja i pouzdanosti
tokom životnog ciklusa, izrade troškova servisa, planiranja potrebnih skladišnih kapaciteta za
rezervne delove itd..Dokumentacija iz FMEA metode se nakon puštanja sistema u pogon može
uporediti s podacima o radu sistema. Rezultati poređenja daju ocenu uspešnosti metode kao i
informacijsku podlogu za buduću primenu metode ili razvoj nove generacije sistema. Konačno, u
slučaju mogućih tužbi korisnika usled otkazivanja sistema, dokumentacija dokazuje rad na povećanju
sigurnosti tokom razvoja sistema.

5
 3.Kako sprovesti FMEA metodu?

Na početku potrebno je odrediti predmet analize te pripremiti sve potrebne materijale za samo
sprovođenje metode.

3.1.Granice sistema

Ukoliko analiziramo čitav proizvod tada su granice očite. Ovakav zadatak može biti zadat za
kućne aparate, mašinske alate, igračke, potrošačku elektroniku i druge proizvode slične grupe
kompleksnosti.

Međutim, ako je pred nama stermoelektrana, analiza čitavog sistema trajala bi izrazito dugo.
U takvim slučajevima radni zadatak mogao bi biti analiza nekog od podsistema postrojenja, kao što su
prostor sagorevanj, sistem cirkulacije radnog medijuma ili generatora.

“Dakle, zadaci mogu biti i puno manji.

Rešavanje što je moguće većeg dela nekog složenog sistema je svakako pohvalno i poželjno,
ali se postavlja pitanje veličine sistema koji se može s raspoloživim ljudskim i ostalim resursima
obuhvatiti i kvalitetno analizirati.”1 Nedovršena ili loša analiza je beskorisna i njen je jedini rezultat
bačeno vreme i novac.

1
http://www.belupo.hr/Default.aspx?sid=4606

6
 3.2.Glavna misija i funkcije sistema

Zanima nas što to sistem zapravo radi, koja mu je glavna namena. Potrebno je navesti sve
funkcije koje se traže od sistema. Ako nije poznato sve što sistem treba izvršavati, nije moguće
identifikovatii ni sve moguće načine otkazivanja.

3.3.Uslovi radne okoline

Za analizu moramo znati kakvi su uslovi rada. Ovi podaci će nam dati podlogu za određivanje
uzroka otkazivanja, a time i samih načina otkazivanja. Ako sistem mora da radi u vlažnoj atmosferi
moguća je korozija metalnih delova, visoka temperatura može uzrokovati otkazivanje elektroničkih
komponenti i sl.

3.4.Opis sistema

Pod opisom sisstema podrazumevamo svu dostupnu postojeću dokumentaciju.

Potrebno je prikupiti sve nacrte, šeme, specifikacije, funkcionalne dijagrame, opise sistema,
popise komponenti, podatke o sastavu prema drugim sistemima i korisniku, funkcionalne opise itd.

3.4.1. Prošli i slični sistemi

Potrebno je prikupiti podatke o starijim ili sličnim postojećim sistemima kako iz vlastite
kompanije tako i sve dostupne podatke o sličnim sistemima konkurencije. Ovi podaci uključuju
intervjue s konstrukcijskim i proizvodnim osobljem, kao i zaposlenih na održavanju, potom povratnu
informaciju iz distribucije i primene kao i podatke od dobavljača.

7
 4.Analiza strukture sistema

Jednom kad je odrađena priprema i na raspolaganju stoje svi potrebni podaci, može se početi s
analizom sistema. Prvi je korak analiza strukture. Ona podrazumeva podelu sistema na komponente
kojima će biti pridružene njihove funkcije. Analizu strukture moguće je provesti na nekoliko načina.
Jedan od načina je prikazom strukture sistema pomoću dijagrama hijerarhijskog stabla. Primer je dan na
slici 1.

Slika 1: Hijerarhijsko stablo

Sistem je hijerarhijskim stablom podeljen na podsisteme, podsistemi na podpodsisteme, a ovi

na komponente. Rastavljanje treba početi na što je moguće višoj razdaljini, te potom ići na niže. Do
koje će dubine analiza sistema ići zavisi o ciljevima analize.Hijerarhijsko stablo koristi se kod
geometrijskog pristupa FMEA analizi.Kako bi se smanjio nepotreban posao pregledavanja
komponenti za koje to nije potrebno, često se izostavljaju pasivne komponente u neagresivnim
područjima kao što su električne žice u sobnim uređajima te statički opterećene ili neopterećene
komponente kao što su razni dekorativni delovi.

5.FMEA tabela

Jednom kad je sistem podeljen na sastavne delove može se pristupiti analizi svake pojedine
komponente po pitanju mogućnosti otkazivanja. Sistemnosti radi, ovaj se postupak izvodi
popunjavanjem tablice.

8
 “Sama tablica nije standardizirana i može varirati zavisno o ciljevima analize. Takođe,
2
gledano strogo na definicije FMEA i FMECA metode, tablice su različite.” Na ovom mestu će biti
prikazana generalna tablica FMECA. Tablica 1. prikazuje primer tablice FMECA metode.

Tabela 1. Tablica FMEA metode

2
http://www.grf.rs/mm/files/learnmat/63-Obezbedjenje%20kvaliteta.pdf

9
 6.Mere za smanjenje rizika

U ovoj koloni navode se sve moguće mere kojima se može smanjiti ili potpuno ukloniti
mogućnost određenog načina otkazivanja komponente, umanjiti posledice koje bi otkazivanje imalo
na sistem ili okolinu, i/ili povećati verovatnoću otkrivanja greške tokom provere kvalitete, tj. pre
puštanja sistema u eksploataciju.

Iako će RPN ocena pasti sa smanjenjem bilo koje od 3 ocene, savetuje se da se povećanje
primjetljivosti grešaka ostavi kao zadnja opcija. Razlozi su ekonomske prirode. Povećanje
verovatnoće otkrivanja grešaka pre puštanja sistema u eksploataciju će imati efekat povećanja
pouzdanosti sa staništa krajnjeg korisnika ali uz povećanje troškova kao posledice povećanja vremena
i većeg broja dijagnostičkih uređaja potrebnih za pregled komponenti sistema.

Bolje je rešenje ukloniti mogućnosti pojave grešaka. Na taj način smanjuje se škart i nema
potrebe za upotrebom potencijalno skupih metoda provere. Povećanje sigurnosti sistema promenama
u sistemu ne znači nužno ugradnju najnovijih ili nikad pre korištenih komponenti. Najčešće su to već
postojeća i mnogo puta korištena rešenja, kojih se pre analize rizika jednostavno nitko nije setio. Iako
postoji vrlo velik broj mogućih zahvata kojima bi se postigao neki od ova tri cilja ili možda i sva tri,
svi se mogući zahvati mogu grupisati u pet kategorija. U nastavku date su sve kategorije:

Preoblikovanje najčešće podrazumeva promene na konstrukciji mehaničkih komponenti u

vidu promena dimenzija, ali i materijala, tehnologija proizvodnje ili metode površinske zaštite.
Preoblikovanjem se može povećati otpornost komponente na mehanička opterećenja, vibracije, zamor
materijala, koroziju i sl.

Preoblikovanje ne mora zahvatiti samo jednu komponentu, već i čitavi mehanički sklop.
Zapravo, preoblikovanje jedne komponente najčešće znači da će i sve komponente koje su u fizičkom
kontaktu s preoblikovanom komponentom morati biti menjane.

Pojedine komponente ne moraju otkazati usled mehaničkih naprezanja već svojim oblikom
imaju tendenciju da otkažu na neki drugi način.

10
 6.1.Popis mera

Po završetku FMEA analize daje se popis mera koje se trebaju sprovesti kako bi se povećala
otpornost sistema na greške. Tokom popunjavanja tablice FMEA metode za svaku potencijalnu
grešku dati su mogući postupci čijim se provođenjem može povećati pouzdanost pojedine
komponente sistema.

Sprovođenje svih postupaka povećava pouzdanosti bilo bi nepraktično zbog potrebnih

vremena i sredstava kao i nepotrebno zbog različitih postojećih pouzdanosti komponenata. Stoga će se
jednom od metoda rangiranja rizika, načini otkazivanja porediti po veličini rizika. Broj komponenti
kojima će se nekim od mera za smanjenje rizika povećati pouzdanost zavisi o prihvatljivoj razlici
pouzdanosti. Sve komponente čija je trenutačna pouzdanost ispod ciljane za celi sistem, postaju
kandidati za preoblikovanje.
Jednom kad je sprovedena čitava analiza, sve komponente čije verovatnoćа i otkazivanjе
prelaze dopuštenu vrednost moraju se menjati. Mere poboljšanja koje su navedene za te komponente
sada čine popis mera za smanjenje rizika koje se trebaju sprovesti.

11
 Zaključak

Kao i kod svih metodologija i alata koji se koriste tokom razvoja proizvoda, i FMEA metoda
donosi odreĎene prednosti u odnosu na proces razvoja proizvoda kod kojeg uopšte ne postoji analiza
pouzdanosti ili se primenjuje neka druga metoda. Ove prednosti su sledeće:
1 Dobro strukturisana i pouzdana metoda
2 Jednostavna je da se nauči i sprovodi, čak i početnicima
3 Jednostavna procena čak i najkompleksnijih sistema
4 Potpomaže druge oblike analize mogućih grešaka u sistemu (Alternative)
5 Skraćeno vreme razvoja proizvoda zbog ranog otkrivanja i uklanjanja potencijalnih
problema
6 Povećanje pouzdanosti proizvoda
7 Stvaranje baze podataka za buduće analize
Kako FMEA nije jedina metoda kojom se ocenjuje pouzdanost proizvoda, nameće se
zaključak kako postoje odreĎene mane ove metode, tj. druge metode imaju odreĎene prednosti.
Nedostaci FMEA metode su sledeći:
1 Može biti zamorno i oduzima puno vremena
2 Nije prikladno za razmatranje potencijalnih kvarova uzrokovanih višestrukim
uzrocima ili mehanizmima
3 Lako zaboraviti na ljudske greške
4 Ograničena mogućnost analize spoljašnih uticaja
5 Problem odreĎivanja verovatnoću otkazivanja
6 Zadavanje izrade analize FMEA metodom zbog altruizma vodstva kompanije ili
marketinških razloga
7 Sve komponente koje nemaju upravljanje dobijaju višu ocenu kritičnosti u odnosu
na komponente koje imaju upravljanje.

12
 Literatura

 http://www.belupo.hr/Default.aspx?sid=4606
 http://www.cecra.dh.pmf.uns.ac.rs/pdf/cetvrtiseminar/Agbaba- Upravljanje
%20rizikom.pdf
 www.cadlab.fsb.hr/.../1184657587-zavrnirad-2007-matijahoi.pdf
 http://www.grf.rs/mm/files/learnmat/63-Obezbedjenje%20kvaliteta.pdf
 http://www.oirs.fon.rs/data/OI/fmeafta.pdf
 http://www.slideshare.net/guest9e7b5481/failure-modes-and-effects-analysis-1628876