UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU

Predmet: Indikatori kvaliteta radne I životne sredine

SEMINARSKI RAD

NASLOV RADA: VRSTE I KARAKTERISTIKE INDIKATORA

Student:

Vladan Stanković 17130

Niš, 2021.
 SADRŽAJ

UVOD.........................................................................................................................................3

1.VRSTE INDIKATORA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE.....................................................4

1.1.Nacionalna lista indikatora................................................................................................4

1.2.Struktura podataka.............................................................................................................5

2.KLASIFIKACIJA INDIKATORA..........................................................................................5

3.CILJANI I SISTEMATIZOVANI INDIKATORI..................................................................6

4.OBJEKTIVNI I SUBJENTIVNI INDIKATORI.....................................................................7

5.NACIONALNI I NADNACIONALNI INDIKATORI...........................................................7

6.UZROČNO POSLEDNČNI INDIKATORI............................................................................8

ZAKLJUČAK...........................................................................................................................12

LITERATURA.........................................................................................................................13
 UVOD

Indikator je pokazatelj stanja neke pojave. Indikatori se koriste u raznim oblastima kao
što su društvene nauke, hemija, ekologija, biologija. Indikator (društvene nauke) se sastoji od
podataka. Mogu vršiti ocenjivanja, klasifikacije, procenjivanja i predviđanja. Neki od
indikatora su stopa nezaposlenosti, prirodni priraštaj, bruto društveni proizvod, stopa
nezaposlenosti, prirodni priraštaj i sl. Indikator (hemija). Za istraživanje kiselosti ili baznosti
koristi se takozvani vodonični eksponent rN vrednost. Indikator (biologija) (ili bioindikator)
je vrsta koja ima vrlo usku ekološku valencu u odnosu na skup ekoloških faktora ili u odnosu
na jedan faktor. Njihovo prisustvo u tačno određenim granicama ukazuje da određeni ekološki
faktor varira u tačno određenim granicama. Sve stenovalentne vrste se najčešće mogu uzeti
kao indikatori.

3
 1.VRSTE INDIKATORA ZAŠTITE ŽIVOTNE SREDINE

U organizacionom poslovanju, baza indikatora ekoloških performansi može da

se podeli na dve vrste mera:

-Prva su indikatori ekološkog menadžmenta, koji se preduzimaju u okviru

sistema menadžmenta organi- zacije. Oni sadrže interne informacije o
naporima organizacije na smanjenju uticaja na životnu sredinu, ali ne i same
informacije o zaštiti životne sredine. Na primer, neki od ovih indikatora su broj
ekoloških audita, procenat zaposlenih koji imaju obuku iz zaštite životne
sredine, kao i broj ekološki podobnih dobavljača [1].

-Drugu čine indikatori ekoloških uslova. Njih čine eksterni indikatori, koji opisuju
direktne efekte i uticaje na životnu sredinu, na primer, indikatori emisije vode na
putevima u blizini proizvodnog pogona.[1] Ovaj set indikatora se obično
primenjuje od strane javnih institucija. Oni su nacionalni indikatori, koje
organizacija može da koristi pri izboru svog seta indikatora.

1.1.Nacionalna lista indikatora

Nacionalna lista indikatora sadrži opšti opis indikatora i indikatore tematskih

celina razvrstane na tematska područja.

Opšti opis indikatora obuhvata:

1) značaj na nacionalnom i međunarodnom nivou;

2) relevantnost za izveštavanje korišćenjem datog indikatora;
3) merljivost i statističku ispravnost indikatora;
4) jednostavnost i lakoću razumevanja;
5) ekonomsku opravdanost.

3
 1.2.Struktura podataka

Struktura podataka u Nacionalnoj listi indikatora podeljena je prema

kategorijama u tematske celine, i to:
1) vazduh i klimatske promene;
2) vode;
3) priroda i biološka raznovrsnost;
4) zemljište;
5) otpad;
6) buka;
7) nejonizujuće zračenje;
8) šumarstvo, lov i ribolov;
9) održivo korišćenje prirodnih resursa;
10) privredni i društveni potencijali i aktivnosti od značaja za životnu sredinu;
11) međunarodna i nacionalna zakonska regulativa, kao i mere (strategije, planovi,
programi, sporazumi), izveštaji i ostala dokumenta i aktivnosti iz oblasti zaštite
životne sredine;
12) subjekti sistema zaštite životne sredine.

2.KLASIFIKACIJA INDIKATORA

U svetu se primenjuju različiti pristupi klasifikaciji indikatora životne sredine. Iz tog

razloga je neophodno da se u okviru ovo dela iznesu najprihvativljiviji pristupi klasifikaciji
indikatora životne sredine. U metodologiji analize stanja koje koriste neke međusobne
organizacije npr OEDC I ECE, sadržan je pregled ogovarajućih indikatora za praćenje stanja
životne sredine prema oblastima životne sredine I odgovarajućem broju parametara. U tabeli 1
je prikazan broj indikatora životne sredine prema elementima životne sredine.

Tabela 1:Broj indikatora životne sredine prema elementima životne sredine[2]

ELEMENTI ŽIVOTNE SREDINE BROJ INDIKATORA

zemljiste 20

vazduh 37

3
 Flora I fauna 30

Morska sredina 39

kopnene vode 39

šume 22

čvrsti otpaci 47

buka 4

štete 28

radioaktivnost 20

energetika 32

transport 8

industrija 14

poljoprivreda 18

Ukupno 358

U tabeli je prikazan ukupan broj indikatora životne sredine kojima se prati stanje
životne sredine putem ove metodologije i iznosi 358. Ovaj broj nije konačan, iz dana u dan se
menja. Zapravo svakim danom raste broj, naročito onih koji su bitni za vrednovanje prostora
sa gledišta održivog razvoja.

3.CILJANI I SISTEMATIZOVANI INDIKATORI

Ciljani indikatori imaju zadatak da stvore realnu osnovu za analizu odredjenih

promena u životnoj sredini, ali mogu da se koriste I za analizu stanja u oblasti zaštite na radu
ili zaštite od požara. Formiraju se s cilje da se ukaže ne ključne problem akutuelne situacije,
aktuelne propuste I na stanje nastalo usled propusta u sprovodjenju planiranih preventivnih
mera zaštite. Sitematizovani indikatori predstvaljaju grupu indikatora koja se formira s ciljem

3
 da se olakša process odlučivanja u stvari osnova za odvijanje faze planiranja u okviru
upravljanja zaštitom radne I životne sredine kao I zaštitom od požara.

Primenjuju se s ciljem da se izvrši sistematizacija znanja o procesima I pojavama koju dovoe

do narušavanja znanja o procesima I pojavama koje dovode do narušavanja bezbednosti
radnika I kvaliteta životne sredine.

Ciljani I sistematizovani indikatori imaju značajnu ulogu u svim oblastima života I rada , a ne
samo u oblasti zaštite.

4.OBJEKTIVNI I SUBJENTIVNI INDIKATORI

Objektivni indikatori su oni koji su zasnovani na direktnim merenjima. Subjektivni su

oni koji koji su izvedeni iz anketnih podataka percpetivnim stavovima pojedinaca ili
stavovima o specificnim situacijama.

Kombinovani indikatori su oni koji se zasnivaju na kombinovanom koriscenju objektivnih I

subjektivnih indikatora kvaliteta životne sredine, a u cilju uporedjivanja objektivno merene
promene sa subjetivnim reakcijama. Tako, na primer stanovnici Sietla (SAD) su od većeg
broja tzv. “zelenih” indikatora, kojima se izražava kvalitet životne sredine, izabrali dva
indikatora koji po njihovom mišljenju najbolje izražavaju njihovo shvatanje kvaliteta životne
sredine.

5.NACIONALNI I NADNACIONALNI INDIKATORI

Nacionalni indikatori imaju primenu na nivou jedne države i nastaju s ciljem da se

izvrši objedinjavanje ili uporedjivanje podataka o promenama koje se prate u jednoj zemlji.

Nadnacionalni indikatori postavljaju grupu indikatora koja ime primenu na međunarodnom

nivou. Definisu se za određeni privredni sektor (energetika), određene organizacije (fabrike,
toplane, termoelektrane, industrijske komplekse, opštine), određeni region ili geogrefsku
oblast u zemlji ili grogrefsku oblast u zemlji ili određeni globalni problem (narušavanje
ozonskog omotača, klimatske promene itd...).

3
 6.UZROČNO POSLEDNČNI INDIKATORI

Od uzročno posledičnih indikatora danas se najviše koriste modeli pod nazivom PER I
DPSIR.

Model pod nazivom PER ( pritisak-stanje-odgovornosti ), koji je uveo OECD, klasifikuje

indikatore životne sredine na [2] :

 Indikatore uzroka

 Indikatore stanja

 Indikatore odgovora

Indikatori uzroka (P) mere efikasnosti politike zaštite životne sredine, npr, da li se :

-emisija otrovnih gasova I otpadne vode povećava ili smanjuje

-nivo podzemnih voda smanjenih vodosnabdevanja snižava

-izlaganje ljudi štetnim ili toksičnim agensima povećava ili smanjuje

Ovi indikatori nisu samo opisani, oni obezbeđuju direktnu povratnu spregu o tome da li
aktuelna politika ispunjava zadate ciljeve, jer se baziraju na modelima emirijskog karaktera.
Na taj način se indikatori uzroka koriste za formulaciju, strategijskih, najčešće političkih
ciljeva I za ocenu performance date politike zaštite životne sredine.. Inače indikatori uzroka se
odnose na aktivnosti koje su izvor zagađivanja životne sredine I obuhvataju[2] :

 Industrijske I poljoprivredne aktivnosti

 Urbanizaciju

 Energetiku

 Vodoprivredu

3
  Saobraćaj

Indikatori stanja (E) daju podatke o [2] :

 Prirodnim izovrima I njihovom kvalitetu( zemlja, voda, vazduh, vegetacija)

 Naseljima

 Urbanoj opremljenosti

 Komunalnoj higijeni

Indikatori odgovora (R) mere napredak ispunujenja zakonskih propisa, ili ostalih državnih
napora, ali oni nam ne govore direktno o kvalitetu životne sredine. Znači, ova grupa
indikatora opisuje sredstva I mere koje omugućavaju zaštitu I poboljsanje kvaliteta životne
sredine a to su:

 Informacioni sistemi

 Zakonodavstvo

 Planiranja

 Istraživanje

 Ekonomske mere

Kao praktična stvar obično su nam najlakse dostpuni podaci za izradu indikatora uzroka, dok
su najređi podaci za izradu indikatora odgovora. Ovako koncipiran set indikatora može se
primeniti na nacionalnomi regionalnom nivou.

Zagađen vazduh, nedostatak vode za piće, problem dispozicije čvrstih I tečnih otpadnih
materija I buka, se prema usvojenoj matrici seta indikatora mogu grupasti indikatori životne
sredine koji se odnose na poglavlja u Agendi 21. Kako je potrebna međunarodna
komparativnost u razvoju standardizovanih koncepata, definicija I klasifikacija indikatora u
narednoj tabeli je predstavljen osnovni set indikatora životne sredine korišćenje šeme iz
matrice indikatora “uzrok, posledica, odgovor” I programskih poglavlja iz Agende 21. u tabeli
2 prikazan je osnovni set indikatora održivog razvoja.

3
 Tabela 2: Osnovi set indikatora održivog razvoja[2]

Iz tabelarnog prikaza se zaključuje da osnovni set indikatora ima četiri iste kategorije. To su
voda,atmosfera, otpad, I upravljanje.

Većina grupa indikatora koje koriste nacionalna i međunarodna tela, na primer Evropska
agencija za životnu sredinu u svojim aktivnostima izvršavanja zasniva se na okviru DPSIR
(Pokretači, Pritisci, Stanje, Uticaj, Reakcija) što je najbolje prikazano na slici 1.

Slika 1: Okvir DPSIR [2]

Ovde prikazan je okvir koji pokazuje sve elemente uzročnog lanca koji povezuje ljudske
aktivnosti sa njihovim posledicama na životnu sredinu. Indikatori pritisaka na životnu sredinu
ukazuju na pritiske potekle od ljudskih aktivnosti, a koji se prenose I transformišu u
različitim prirodnim procesima I manfestuju kao promene u životnoj sredini.

3
 Primeri za to su emisija CO2 ili ispuštanje bilo koje zaguđujuće materije u sektoru privrede,
korišćenje šljunka I peska u građevinarstvu I površina zemljišta koja se koristi za izgradnju
puteva. Indikatori stanja opisuju količinu I kvalitet fizičkih pojava, bioloških I hemijskih u
određenoj oblasti. Oni mogu na primer da opisuju šumske resurse ili resurse divljih vrsta ili
prisustvo ili nivo buke u naseljima u blizini aerodrome. Promene stanja životne sredine utiču
na društvene I ekonomske funkcije kao što su obezbeđenje odgovoarajućih uslova za
zdravstvenu zaštitu I biodiverzitet. Te uticaje opisuju indikatori uticaja. Oni se javljaju u
uzrocno posledičnoj vezi: zagađenje vazduha može da uzrokuje globalno zagrevanje, što
može uzrokovati porast temperature, koji može da izazove porast nivoa mora što dovodi do
gubitka biodiverziteta. Indikatori reakcija opisuju mere ili investicije koje propisuju grupe u
društvu, npr vlade a koje se peduzimaju s ciljem sprečavanja, ublažavanja, ili prilagođavanja
promena u stanju životne sredine. Primeri za to su broj automobile sa kataličkim
konvertorima, procenat recikliranja otpada iz domaćinstva, ili procenat učešća državnog
budžeta raspoređenog na proizvođače ekološke energije.

3
 ZAKLJUČAK

Gledajući da su nam radna i životna sredina svakim danom sve važniji segment u
svakodnevnom životu, dolazi se do toga da je sve vaćnije upoznati značajnu vezu između
preduzeća i okruženja, koja, može se reći, nije ni jednosmerna ni jednostrana. Kako preduzeće
u velikoj meri utiče na okruženje, tako i okruženje utiče u velikoj meri na preduzeće. Ali,
treba pomenuti da pored pozitivnih efekta koji se ostvaruju preduzećima, njihov razvoj ima i
negativne efekte na radnu i životnu sredinu. Ti negativni efekti, odnosno uticaji na radnu
sredinu uglavnom nastaju na radnim mestima na kojima se stvaraju nepovoljni
mikroklimatski uslovi, a na životnu sredinu nepovoljni efekti se ispoljavaju kroz zagađenjnj
vazduha, vode i zemljišta. Stoga se može reći da pozitivni efekti rada koji se ogledaju u
povećanju materijalnih i nematerijalnih dobara delom se potiru negativnim efektima na radnu
i životnu sredinu, pa je zbog toga neophodno preduzimati određene mere zaštite radne i
životne sredine, što podrazumeva i konkretna ulaganja u ove oblasti.

3
 LITERATURA

[1] Savić I. , Ekologija i zaštita životne sredine, 2013.

[2] Spasić D., Materijal za pripremu ispita iz predmeta Indikatori kvaliteta radne I životne
sredine, Fakultet zaštite na radu u Nišu, Niš, 2010.

[3]http://indicator.sepa.gov.rs/nacionalna-listaindikatora?
fbclid=IwAR2iV70J_XTrbgOs_B0--
Kmu59q8MJZzPI4obtuFNGE5g6YlA3SKNzhVEk5k

[4] http://www.sepa.gov.rs/download/Indikatori.pdf

[5] http://www.cqm.rs/2014/cd2/pdf/papers/focus_1/02.pdf