UNIVERZITET U NIŠU

FAKULTET ZAŠTITE NA RADU U NIŠU

Predmet: Indikatori kvaliteta radne I životne sredine

SEMINARSKI RAD

VRSTE I KARAKTERISTIKE INDIKATORA

PROFESOR STUDENT

Jelena Malenović-Nikolić Sanela Stojilković 16177

Niš, 2021.
 SADRŽAJ

Uvod............................................................................................................................................3

1.Pojam i podela indikatora........................................................................................................4

2.Značaj indikatora.....................................................................................................................6

3.Indeks kvaliteta životne sredina...............................................................................................7

4.Objektivni I subjektivni indikatori...........................................................................................8

5.Ciljani I sistematizovani indikatori..........................................................................................8

6.Nacionalni i nadnacionalni indikatori......................................................................................8

7.Uzročno posledični indikatori..................................................................................................9

Zaključak...................................................................................................................................12

Literatura...................................................................................................................................13
 Uvod

Sadržaj pojma kvalitet se menjao kroz vreme. Pojam kvalitet se najpre odnosio na proizvod, da bi se
krajem XX veka proširio na procese i organizaciju u celini. Time je zaokružen aspekt stvaranja i potrošnje
proizvoda. Paralelno sa ovim razvijao se koncept održivog razvoja i globalni aspekt kvaliteta. Nažalost, ostaje
neistražen čovek kao individua, sa svojim strahovima, nadama, potrebama, očekivanjima. Ka njemu je usmeren
treći koncept. To je koncept kvaliteta života. Jedan od osnovnih aspekta kvaliteta života je veza kvaliteta života
sa kvalitetom životne sredine. Ova veza je obostrana. Merenje kvaliteta životne sredine je samo polaz za
unapređenje postojećih faktora kvaliteta životne sredine.

3
 1.Pojam i podela indikatora

Indikator predstavlja najbolje merilo uzroka, stanja, posledica i efekata programa upravljanja životnom
sredinom. Indikator pruža informacije ili opisuje pojave u oblasti životne sredine na nacionalnom nivou.Razvoj
industrije, energetike i saobraćaja dovode do degradacije i narušavanja stanja životne sredine.Neophodno je
koristiti indikatore u oceni kvaliteta vazduha, vode, zemljišta, za ocenu postojanja prekograničnog zagađenja,
analizu globalnog zagrevanja i praćenje narušavanja ozonskog omotača. Sadržaj pojma indikatori može da se se
svati na različite načine i posmatra s različitih aspekata. Odnosi se na: stanje sistema, uticaj sistema na okolinu,
reakciju društvene zajednice, pokretačke faktore ili pritisak. Primena indikatora je zastupljena u svim oblastima
života i rada.

Primena indikatora na različitim nivoima:

- nacionalni,

- međunarodni i

- globalni nivo.

Međunarodno priznati indikatori životne sredine pružaju mogućnost za realno sagledavanje uticaja tehnoloških
procesa na:

 kvalitet vazduha, voda i zemljišta,

 procenu uticaja buke, nejonizujućeg zračenja i otpada,

 značaj primene obnovljivih izvora energije,

 privredne i društvene aktivnosti,

 šumarstva,

 lova i ribolova.

U svetu se primenjuju različiti pristupi klasifikaciji indikatora životne sredine. Iz tog razloga je
neophodno da se u okviru ovo dela iznesu najprihvativljiviji pristupi klasifikaciji indikatora životne sredine. “ U
metodologiji analize stanja koje koriste neke međusobne organizacije npr OEDC I ECE, sadržan je pregled
ogovarajućih indikatora za praćenje stanja životne sredine prema oblastima životne sredine I odgovarajućem
broju parametara.” 1

1
Indikatori kvaliteta radne I životne sredine, D.Spasić,Fakultet zaštite na radu, Niš, 2010

4
 Inače ukupan broj indikatora životne sredine kojima se prati stanje životne sredine putem ove
metodologije je 358. Broj indikatora životne sredine prema elementima životne sredine dat je u narednoj tabeli.

Tabela 1:Broj indikatora životne sredine prema elementima životne sredine

ELEMENTI ŽIVOTNE SREDINE BROJ INDIKATORA

zemljiste 20

vazduh 37

Flora I fauna 30

Morska sredina 39

kopnene vode 39

šume 22

čvrsti otpaci 47

buka 4

štete 28

radioaktivnost 20

energetika 32

transport 8

industrija 14

poljoprivreda 18

Ukupno 358

Dakle,trenutno u svetu su u upotrebi veoma različiti indikatori životne sredine. Oni održavaju stanje životne
sredine I prate napredak ka ciljevima kostavljenim u planovima,strategijama I politikama. Pošto je polje primene
indikatora jako široko, kao što je I veliki broj organizacija koje se bave razvojem političkih grupa indikatora
ovde se identifikuju osnovne grupe indikatora u odnosu na njihovu namenu.

5
 Klasifikovanje indikatora životne sredine, koji se najčešće susreću :

 objektivni subjektivni I kombinovani

 ciljani I sintetizovani

 nacionalni I nadnacionalni

 jedinstveni

 uzročno posledični

 indikatori izvora zagađivanja

 indikatori stanja životne sredine

 indikatori posledica

 ključni indikatori

 indikatori kvaliteta elemenata životne sredine

 indikatore ostvarenja na nivou projekta.

2.Značaj indikatora

Indikator pruža informacije ili opisuje pojave u oblasti životne sredine na nacionalnom
nivou.Relevantnost za izveštavanje korišćenjem datog indikatoa je osnova primene osnovnih indikatora u
sistemu upravljanja, kako bi se akcenat stavio na posmatranje suštine problema. Indikator predstavlja najbolje
merilo uzroka, stanja, posledica i efekata programa upravljanja životnom sredinom.

Indikator obezbeđuje informacije na nivou pogodnom za kreiranje:

- nacionalne politike,

- strategija,

- zakon i

- podzakonskih akata.

6
 Jednostavnost i lakoća razumevanja - Indikator je jednostavan i lak za razumevanje. Promene vrednosti
indikatora mogu se jednostavno povezati sa poboljšanjem odnosno pogoršanjem posmatrane pojave u životnoj
sredini.

Ekonomska opravdanost - ukoliko je moguće, indikator je baziran na već postojećim podacima i

informacijama.Monitoring i izrada indikatora ne dovodi do neopravdanih troškova. Indikator je izveden iz
podataka visokog nivoa pouzdanosti uz odgovarajuću statističku i metodološku ispravnost. Ukoliko je moguće,
indikator može biti razložen radi detaljnijeg prikaza informacija koje sadrže parametri od kojih je kreiran.

Procesi koji se odnose na praćenje i vrednovanje kvaliteta životne sredine su:

• planiranje životne sredine,

• procena uticaja,

• monitoring životne sredine,

• podrška udruženjima za zaštitu životne sredine,

• obuka društva iz oblasti životne sredine,

• regulisanje zaštite životne sredine,

• snažna kontrola aktivnosti koje su štetne po životnu sredinu i

• uspostavljanje infrastrukture i sprečavanje oštećenja životne sredine.

Postupak izbora indikatora zivotne sredine

Postupak izbora indikatora zivotne sredine obuhvata:

 definisanje aspekta pracenja promena,

 izdavajanje komponenti i grupa indikatora u okviru svakog aspekta pracenja promena

 utvrdjivanje stepena agregiranja indikatora i grupe indikatora

 analiza, ocena i izbor indikatora

Analiza ocena i izbor indikatora

Analiza ocena i izbor indikatora pomaže boljem razumevanju složenih ekoloških

problema te daju kvantitativnu informaciju na jednostavan i jasan način. 

7
 Analiza ocena i izbor indikatora zasniva se na sledećim kriterijumima [3]:

 kvalitet i kompetentnost

 mešovitost

 konsistentost u prostoru i vremenu

 stepen korelacije sa drugim indikatorima iste komponente ili indikatorima

drugih komponenti

 tip i sadržaj informacije (kvalitet, kvantitet, teritorizacija i druge karakteristike

merne komponente) i

 čitljivost, jednostavnost i razumevanje

S obzirom da ne postoji jedinstvena grupa indikatora koji mogu da se primenjuju u svakoj

situaciji, na raznim nivoima, grupa korišćenih indikatora zavisiće od karakterističnih ciljeva
neke aktivnosti, od lokalnih, regionalnih, ili nacionalnih nivoa uslova i od prirode ekoloških
problema koji se uspešno rešavaju.

Ukoliko imamo velikih broj indikatora to može značiti da neka pitanja obrađujemo do
detalja, dok druga odbacujemo.

To može prouzrokovati pometnju u preciziranju prioriteta i opterećivanje potencijalnih

investitora i korisnika sa preteranom količinom detalja.

Zbog toga odgovarajuće indikatore treba birati na sledeći način:

 analiza podataka-uključuje visok kvalitet i tačnost podataka; raspoloživost

podataka;odgovarajuća prostorna i vremenska razmera; i troškove prikupljanja
podataka

8
  karakteristike pokazatelja- podrazumeva merljivost, tačnost, validnost, osetljivost na
promene, specifičnost, jasne uzročne veze, odgovarajuće troškove za razvitak
indikatora

 korisnost za korisnike-implicira validnost, ograničenje u broju, jasnos u

osmišljavanju,korisnost, usmerenost na nove informacije, kolažnost, stabilnost

 dobijanje kompletne slike-na primer dodatni pokazatelj o podsticajnim merama za

raščišćavanje šuma (npr. vlasništvo nad raspoloživim zemljištem) uticaće na lakše
shvatanje osnovnog uzroka problema.

Glavne karakteristike razvoja i izbora dobre grupe indikatora su sledeće:

 sve relevantne zainteresovane strane, zajedno s javnošću, moju biti uključene u proces
razvoja i odabir pokazatelja

 proces ravoja i izbora indikatora mora biti jasno utvrđen, otvoren i jasan

 pre samo izbora pokazatelja, korisnik mora imati jasnu i preciznu predstavu o tome šta
će se pratiti i procenjivati. Na primer, urešavanju problema iskorišćenja drvne građe,
pojedine grupe indikatora će pratiti efikanost u eksploataciji, dok će druge grupe
prikazati proces erozije, smanjenje biodiverziteta i promene hidroloških ciklusa
vezanih za proces ekspoatacije.

Dakle, izbor indikatora životne sredine mora da bude zasnovan na rezultatima posebnih i
implementiranih istraživanja prema napred navedenim elementima.

9
 Rangiranje indikatora životne sredine

Indikatori životne sredine se mogu rangirati prema:

 stepenu rizika
 kvanititetu
 kvalitetu
 standardu ili normi
 upravljanju

Indikatori životne sredine prema stepenu rizika

Indikatori životne sredine prema stepenu rizika po zdravlje ljudi, ekosisteme i blagostanje obogaćuju ocenu
rizika po životnu sredinu od:

 opasnih materija
 akcidentnih zagadjenja
 prirodnih katastrofa

Indikatori prema stepenu razlika mogu se upostavljati za:

 nacionalni nivo,
 regionalni nivo
 lokalni nivo

Indikatori prema stepenu rizika mogu da se dele na :

 indikatore visokog rizika

 indikatore umerenog rizika
 indikatore niskog rizika

S tim u vezi indikatori visokog rizika su npr: hemijski otpad, zagađivanje voda, zagađivanje vazduha. Indikatori
umerenog rizika su zagađenost zemljišta, dok u niski rizik spadaju podaci o kvalitetu vode za piće.

Indikatori životne sredine prema kvanititetu

Kvantitativni indikatori trenutno preovladavajući jer se sa njima najlakše radi. Odnose se na entitete na kojima je
moguće konkretno merenje npr:

 procentualno smanjenje pošuljumljenih oblasti mereno u petogodišnjim intervalima

 procenat ukupnih nacionalnih investicija

10
 Međutim, korišćenjem kvanititavnih indikatora bez odgovarajućih kvalitativnih nije moguće donositi ocene i
efikasnosti organizacije ilireakcijama društva npr., veliki broj institucija koje se bave pitanjima životne nije uvek
znak visokog kvaliteta skološke efikasnoti u nekoj zemlji ili oblasti.

Indikatori životne sredine prema kvanitetu dele se na:

 metode odstupanja od maksimuma

 metode odstupanja od minimuma
 metod baznih podataka

Indikatori životne sredine prema kvalitetu

Kvalitativni indikatori se oslanjaju na očuvanju razlika na osnovu posmatranja i prosuđivanja. Ovi indikatori su
nesigurni jer ih je teže standardizovati i posmatrati promene u vremenu.

Indikatori životne sredine prema kvalitetu dele se na:

 metod pragova razvoda

 intuitivni metod

Indikatori životne sredine prema standardu ili normi

Indikatori životne sredine prema standardu se dele na :

 granične vrednosti zagadjenosti

 stroge granične vrednosti zagadjenosti

Granične vrednosti zagadjenosti (GZV) zasnivaju se rezultatima medicinskih istraživanja negativnih

efekata zagađujućih materija na ljude u zonama koncentracije stanovnista i proizvodnih aktivnosti.
Stroge granične vrednosti zagadjenosti (SGVZ) zasnivaju se na istraživanjima negativnih efekata na
biljkama u poljoprivredi, rekreativnim i područjima sa zaštićenim prirodnim vrednostima i osetljivim
ekosistemima.

Indikatori za upravljanje

Pojedini indikatori se koriste za monitoring i upravljanje pojedinim pitanjima iz oblasti zaštite životne sredine.
U narednoj tabeli prikazan su indikatori koji se koriste za upravljanje opasnim otpadom.

11
 Tabela 2: Indikatori za upravljanje čvrstim i opasnim otpadom 3

Ekološko pitanje Upravljanje čvrstim otpadom Upravljanje opasnim otpadom

Indikatori  generisanje industrijskog i  Generisanje opasnog

komunalog čvrstog otpada otpada
 otpad iz domaćinstva  uvoz i izvoz opasnog
 troškovi upravljanja otpada
otpadom  površina zemljišta
 recikliranje i ponovno kontaminiranog opasnim
korišćenje otpada otpadom
 odlaganje komunalnog  troškovi za tretman
otpada opasnog otpada

Na tabelarnom prikazu se vidi generisanje otpada, troškovi, recikliranje za dve vrste otpada. Cvrsti i opasni
otpad.

Zaključak

Kako se stanje životne sredine u čitavom svetu pogoršava, preteći da dobije dramatične razmere,
neophodno je da svaka država učini napor za pokretanje mehanizma za oporavak i unapređenje životne sredine u
svom okruženju. To pre svega podrazumeva uspostavljanje kontinualnog praćenja, merenja i vrednovanja stanja
životne sredine, interni i eksterni benčmarking, kontinualna unapređenja.

12
 Literatura

 Indikatori kvaliteta radne I životne sredine, D.Spasić,Fakultet zaštite na radu, Niš, 2010

 Formiranje indikatora održivog razvoja u cilju unapređenje kvaliteta životne sredine, K. Kanjevac, J.
Milovanović, Konferencija održavanja ``KOD 2005``, Bar, 2005.

 http://indicator.sepa.gov.rs/nacionalna-listaindikatora?fbclid=IwAR2iV70J_XTrbgOs_B0-
Kmu59q8MJZzPI4obtuFNGE5g6YlA3SKNzhVEk5k

13