VREDNOVANJE ŽIVOTNE

SREDINE

Jelena Bukvić
Slaven Tenodi
 Uvod

• Često se postavlja pitanje : ,,Koliko je onečišćenja

previše?”

• Da bi odgovorili na ovo pitanje moramo sagledati

pojam ,,učinkoviti nivo”.

• Da bi smo odredili učinkovite nivoe, najpre moramo

imati metode za izračunavanje svih koristi i troškova
zaštite okoline u novcu.

• Taj metod odnosno postupak poznat je kao analiza

odnosa i koristi troškova.
 Analiza troškova i koristi (CBA)

• Mere politika za zaštitu životne sredine koje deluju putem

tržišnih mehanizama (porezi, subvencije itd.) ostavljaju
firmama i pojedincima da odlučuju o načinu korišćenja
resursa i proizvodnji dobara.

• U nekim slučajevima vlasti će morati da donose specifične

odluke koje će uticati i na ekonomiju i na životnu sredinu.

• U takvim slučajevima, kreatori često koriste analizu

troškova i koristi da uravnoteže pozitivne i negativne
posledice predloženih mera.
 Procena vrednosti

• Nekada je lako proceniti da će se realizacije nekog projekta

pokazati kao pogodno rešenje, a neki projekti kao rezultat
imaju pojedine negativne i pozitivne efekte i tada je teško
odlučiti da li je projekat sveukupno isplativ.

• Za rešavanje ovakvih problema koriste se tehnike procene

vrednosti.
• Ekonomisti koriste različite tehnike da procene različite
vrste vrednosti, a najočiglednija je upotreba vrednosti.

• Sastoji se od dva činioca:

- direktna upotreba vrednosti i
- indirektna upotreba vrednosti

• Takođe postoji i tehnika

indirektne vrednosti.
 Kategorije vrednosti

Upotrebne vrednosti Neupotrebne vrednosti

Direktna upotreba vrednosti Egzistencijalna vrednost
Vrednosti izbora
Indirektna upotreba vrednosti Vrednost ostavštine
 Tehnike vrednovanja

• Kako možemo uspostaviti ekonomska merila tih različitih

vrednosti?

• Ekonomisti koriste raznovrsne tehnike da netržišne

vrednosti, kao što su splavarenje rekom ili usluge
apsorbovanja zagađenja koje pruža močvarno zemljište,
prevedu u novčane vrednosti.

• Najčešće se koristi metod uslovnog vrednovanja.

 Metod uslovnog vrednovanja

• Suštinski to je metod anketiranja, pri čemu se ljudima

postavljaju pitanja koliko bi bili spremni da plate za
očuvanje mogućnosti da splavare ili za druge funkcije
životne sredine.

• Dobijena procena je spremnost za plaćanje koja može biti

obuhvaćena analizom troškova i koristi.

• Negativne strane se ogledaju u tome da pouzdanost ovih

anketa može biti diskutabilna.
• Ovde se mogu postaviti pitanja za tačnost odgovora iz
ankete.

• Njihova hipotetička priroda – kada nema stvarnog novca –

može navesti neke od ispitanika da daju nerealno visoka
vrednovanja.

• Takođe, neki ispitanici imaju ograničeno znanje o pojedinim

prirodnim bogatsvima i njihovim funkcijama.
• Neki ekomisti procenjuju spremnost na prihvaćanje
umesto spremnost za plaćanje.

• Radi se o sličnoj metodi anketiranja, ali umesto pitanja

koliko su ispitanici spremni da plate, pitanja se odnose na
to koliko veliki iznos novca može adekivatno da nakoknadi
pojedine negativnih efekte.
 Vrednovanje ljudskog života i zdravlja

• Kako ekonomisti vrednuju ljudski život? Zar život ne bi

trebao da bude iznad novčanih vrednosti?

• Kada se radi analiza troškova i koristi životne aktivnosti,

takva pitanja su ponekad neizbežna.
 Primer

Politika strože kontrole ostataka pesticida

Pozitivna strana
Smanjenje količine hemikalija
koje izazivaju rak a kojima su
izloženi deca i odrasli
Negativna strana
Povećanje troškova proizvodnje u
poljoprivrednom sektoru

• Da bismo izmerili korist moramo odrediti novčanu

vrednost smanjenja oboljenja od raka.

• Na primer, jedno od očiglednih merila je izbegnuti trošak

zdravstvene nege pacijenata obolelih od raka.
• Da bismo mogli pronaći adekvatnu vrednost za jedan život
možemo predložiti jednostavnu ekonomsku procenu
onoga što pojedinac doprinosi u proizvodnji dobara i
usluga za društvo.

• To bi životu nekog generalnog direktora dodelilo mnogo

veću novčanu vrednost nego što je novčana vrednost
života jednog fizičkog radnika, pa bi takvo vrednovanje
mnogi smatrali nepravednim.

• Svakako, ova vrsta procene ne može zahvatiti punu

vrednost života.
 Vrednovanje globalnog ekosistema

• Ekonomisti su osmislili različite tehnike za procenjivanje

netržišnih vrednosti ekoloških usluga, a te vrednosti nam
omogućavaju da inkorporišemo usluge ekosistema u
analizu troškova i koristi.

• Većina netržišnih analiza procenjuje vrednost određenog

ekosistema ili usluge, kao što je vrednost močvare ili
vrednost čistog vazduha.

• Mnogo ambiciozniji pristup je da se razmotri vrednost

celog globalnog sistema.
• Iako bi mnogi ostali pri tvrdnji da je vrednost globalnog
ekosistema neprocenjiva, masovna primena netržišnih
tehnika je izvodljiva.

• Grupa istraživača je procenila globalnu vrednost usluga

ekosistema u članku koji je 1997. godine objavljen u
časopisu Nature (Costanza et al., 1997).

• Istraživači su naširoko razmatrali studije netržišne

valuacije da bi procenili vrednosti usluga za svaki od 16
ekosistema, ili bioma.
 Globalna vrednost usluga ekosistema

Biomi (ekosistem) Površina Godišnja vrednost

(milioni hektara) (izražena u milijardima dolara)

Otvoreni okeani 33.220 8.381

Ušća 180 4.110
Morska trava/alge 200 3.801
Koralni grebeni 62 375
Podvodni grebeni 2.660 4.283
Tropske šume 1.900 3.813
Šume umerenog pojasa/tajge 2.950 894
Trava/pašnjaci 3.898 906
Mangrovi 165 1.648
Močvare/ritovi 165 3.231
Jezera/reke 200 1.700
Pustinje 1.925 Nema procene
Tundra 743 Nema procene
Led/stena 1.640 Nema procene
Obrađeno zemljište 1.400 128
Urbana područja 322 Nema procene
UKUPNO 51.645 33.268
• Istraživači su procenili da je ukupna godišnja vrednost
globalnog sistema 33 biliona dolara i da varira od 16
do 54 biliona dolara.

• Radi poređenja, globalni GDP za 1997. godinu iznosilo

je oko 27 biliona dolara.

• Istraživanja Konstance
(Constanza) i saradnika su
kritikovana zbog toga što su
pokušali da koriste relativno
jednostavne metode da sve
ekološke funkcije svedu na
novčanu vrednost.
 Poziciona analiza kao alternativa
• Još jedna alternativa analizi troškova i koristi, koja se
ponekad naziva poziciona analiza, podrazumeva
razmatranje širih društvenih i političkih faktora.

• Ovde ne postoji samo jedna ,,suština”, a pojedini ishodi

mogu da favorizuju neke grupe u odnosu na druge.

• Iako su neke situacije ekonomski povoljne, veći društveni

prioritet se može dati pravima ljudi da realizuju njihovu
odluku.

• Krajnja odluka ne može se donositi na čisto ekonomskoj

osnovi.
 Analiza odnosa koristi i troškova u praksi:
- primena standarda učinkovitosti

• Studije koristi i troškova, poznate kao Analiza uticaja zakona

(Regulatory Impact Analysis – RIA), priređuju se za nove
zakone o standardima sigurnosti iako njihovi rezultati ne
mogu zakonski uticati na odluke zakonodavca.
• Zašto ih onda raditi?

• Prema standardu sigurnosti, agencija je još usmerena da

izabere ,,alternative zakona koje maksimiziraju neto koristi iz
alternativa koje omogućava zakon”.

• Drugim rečima EPA (agencija za zaštitu životne sredine) bi

trebala ispitati nekoliko različitih mogućnosti i između svih
mogućnosti koje postižu cilj sigurnosti izabrati
najučinkovitiju.
• Budući da konzervativci često najviše insistiraju na
upotrebi provera analiza koristi i troškova, mnogi zaštitari
okoline analizu odnosa koristi i troškova vide samo kao
politički alat kojim se dobici okoline vraćaju na početni
nivo, delimično i zatrpavanjem postupka donošenja
zakona ispod hrpe papirologije.

• Analiza troškova i koristi zapravo se koristi kao izgovor za

ulepšavanje teških moralnih izbora i pružanje potvrde za
unapred stvoreni predlog o ispravnoj aktivnosti.
• ,,Dobra” analiza troškova i koristi može rasvetliti zamene sa
kojima se pri utvrđivanju standarda susreću zakonodavci.

• Šta se misli pod dobrom analizom odnosa koristi i

troškova?

• Ona će pratiti prihvaćene postupke za procenu koristi i

troškova, dati jasan pregled svih pretpostavki, istaknuti
neizvesnosti gde one postoje i predložiti realne granice
greške.
• Postoje dve studije odnosa troškova i koristi koje je provodila
EPA.

• Prva je usmerena na vrlo detaljan problem – izloženost

procednih voda od strane olovnih lemova u vodovodnim
cevima (lem je materijal koji se upotrebljava za spajanje cevi)

• Druga ima mnogo širi mandat: proceniti vrednost koristi i

troškova utvrđivanja standarda za oblikovanje i zakona za
funkcionisanje više od 6000 gradskih odlagališta čvrstog
otpada širom zemlje.

• Ove dve studije pokazuju i mogućnosti i ograničenja analize

troškova i koristi sa tehničkog gledišta.
 Izvođenje analize koristi i troškova:
standardi za olovo

• Prema Zakonu o sigurnosti vode za piće, od EPA-e se traži

da utvrdi standarde aktivnosti za olovo u vodi za piće.

Predloženi nivoi aktivnosti za olovo iz procednih voda iz lemova

Mogućnost Vrsta sistema Nivo aktivnosti
mali 5 mg/l
A veliki 5 mg/l
mali 15 mg/l
B veliki 5 mg/l
mali 15 mg/l
C veliki 15 mg/l
• Mogućnost A je najstroža, sa nivoima aktivnosti za male
(manje od 50.000 ljudi) i velike (više od 50.000 ljudi) sisteme
koji se pojavljuju na 5 mikrograma po litri.

• Mogućnost B ublažava standard za male sisteme na 15

mikrograma po litri. Razlog za tu mogućnost zasniva se na
povećanom izdatku po korisniku koji je povezan sa
nadzorom korozije u manjim sistemima.
— Visoki fiksni troškovi prilagođavanja takvog sistema raspršili
bi se na manji broj korisnika.

• Mogućnost C oba standarda ublažava na 15 mikroba po litri.

• Da bi procenila troškove, EPA mora odrediti kojem je od
više od 63.000 sistema širom zemlje potreban popravak i
na kojem nivou treba postići tri različita cilja.

• Nakon toga treba utvrditi procene inžinjerskog troška za

različite korake koji se moraju preduzeti:
- praćenje vode,
- sprovođenje studija nadzora korozije,
- nadziranje pH i instaliranje inhibitora i
- vođenje javne obrazovne kampanje.
• Sprovedena su mnoga istraživanja da se dokumentuju
negativni učinci izloženosti olovu.

Zdravstveni troškovi izloženosti olovu

Visok pritisak
Muškarci Bolesti srca, srčani udar i smrt
Rak
Moguć visoki pritisak, bolesti srca, srčani udar i smrt
Negativni učinci na fetus trudnice, smanjeno trajanje trudnoće
Žene Moguće povećanje smrtnosti dojenčadi
Rak
Smetnje u rastu
Smanjena inteligencija
Deca Oslabljen sluh, promene ponašanja
Ometanje PNS razvitka, oslabljena sinteza krvi, anemija
Rak
• Sa ove liste EPA je mogla samo kvantifikovati visok pritisak,
hronične bolesti srca, srčani udar i smrt kod odraslih
muškaraca pa i smanjenu inteligenciju kod dece.

• Kao odgovor RIA navodi: ,,Mnoge kategorije zdravstvenih

učinaka od izloženost olovu ne mogu se kvantifikovati – još
nema verodostojne funkcije doza – reakcija”.

• Koristeći razne mere i tehnike za kvantifikovanje navedenih

oboljenja EPA je došla do logičnog zaključka da mogućnost
A, najstrožija alternativa, donosi najviše ukupne koristi, a
mogućnost C najniže.
• Poslednji je korak u analizi odnosa koristi i troškova uporediti
ukupne troškove i koristi različitih standarda tokom
pretpostavljenog životnog veka postojećeg vodovodnog
sistema koji sadrži određene olovne legure.

• U ovom slučaju upotrebljena je diskontna stopa 3%.

Sažeti rezultati analize odnosa koristi i troškova, olovne legure

Mogućnost
A B C
Ukupne koristi $ 68.957 $ 63.757 $ 24.325
Ukupni troškovi $ 6.272 $ 4.156 $ 3.655
B/C omer 11,0 15,3 6,7
Granične koristi $ 5.192 $ 39.400 $ 24.325
Granični troškovi $ 2.117 $ 500 $ 3.655
Granični B/C omer 2,5 78,8 6,6
• Izbor između A i B ne bi mogao biti i nije učinjen na
osnovama učinkovitosti.

• Sa druge strane je analiza odnosa koristi i troškova

sposobna razlikovati velike razlike između politika.

• C je vidljivo neučinkovit u odnosu na A ili B.

• Kritičar bi odgovorio da je moguće uštedeti novac i vreme

koji su posvećeni studiji odnosa koristi i troškova –
gledajući na spasene živote jasno je da je C inferiorna
politika.

• Mogućnost sa maksimalno neto koristima najučinkovitija

je i to bi se trebalo jasno videti u predhodnoj tablici.
 Provođenje analize odnosa koristi i troškova:
regulisanje deponija otpada
• Ova analiza uticaja zakona rasvetljava uobičajene teškoće u
analizi koristi i troškova – nedostatak podataka, dugačak
vremenski horizont i koristi koje se teško kvantifikuju.

• EPA je prema Zakonu o očuvanju i obnovi resursa

usmerena na pisanje zakona za smeštanje, izgradnju i
održavanje gradskih odlagališta čvrstog otpada.

• Agencija ocenjuje pet izbora, ali se

usredsređuje na dva.
• Prvi izbor je pristup onečišćenja i čišćenja koji nije nametao
nikakve standarde za dizajniranje odlagališta pa je zahtevao
samo praćenje podzemnih voda i korektivne aktivnosti za
svaki onečišćivač.

• Druga mogućnost ima preventivni pristup i zahteva da

dizajn odlagališta predvidi svako onečišćenja podzemnih
voda.

• Zbog toga što su se EPA-ini inžinjeri i ekonomisti susreli sa

teškim problemima pri procenjivanju odlagališnih mesta
širom zemlje mnoge pojednostavljene pretpostavke su ušle
u studiju.
• EPA-ine procene troškova, koje se zasnivaju na inženjerskom
pristupu, uključuju troškove povezane sa čišćenjem
zemljišta, iskopavanjem, opremom, radom, materijalima za
obloge i praćenje podzemnih izvora.

• Ne iznenađuje da je najveći deo dodatnih troškova tokom

polaznog vremena (70%) pri mogućnosti onečišćenje i
čišćenje bio za korektivne aktivnosti dok je pri mogućnosti
sprečavanja 50% dodatnih troškova otišlo za obloge.
• U kategoriji koristi EPA je pokušala sa dve kvantitativne
procene :
- smanjenje rizika raka i
- izbegavanje troškova zamene onečišćene podzemne

vode

• To su različite mere iste koristi – pristup zdravoj vodi za piće –

i stoga se ne mogu zajedno ubrajati.

• Zdravstveni rizik od odlagališta čvrstog otpada javlja se zbog

postojanja malih količina opasnog kućnog i industrijskog
otpada (boja, ulja, insekticida itd).
 Granična analiza regulacije odlagališta (milioni dolara iz 1988.)
Ukupni trošak Korsti za podzemnu
Zakonodavni scenario tokom polaznog vodu tokom Neto koristi
razdoblja polaznog razdoblja
1. onečišćenje i čišćenje $ 2.670 $ 120 -$ 2.550
2. sprečavanje onečišćenja $ 5.770 $ 270 -$ 5.500

• Uz predpostavke da (1) su sve koristi obuhvaćene uvažavanjem

učinka na podzemnu vodu i (2) da složen modelski proces u
studiji stvara ,,precizne” prognoze koristi i troškova, tada su
prema standardu učinkovitost obe politike ,,gubitnici”.

• Druge koristi koje se spominju u studiji EPA-e, ali ne i

kvantifikuju uključuju smanjeno onečišćenje površinske vode,
izbegavanje grešaka u praćenju i čišćenju, egzistencijalnu
vrednost podzemne vode i povećanu sigurnost javnosti.
• Uz te nekvantifikovane vrednosti, EPA dalje upozorava da će
stroži zakoni povoljno uticati na kapital.

• Uz tu pretpostavku, strategija sprečavanja izbegava

nametnuti visoke troškove čišćenja budućim generacijama i
smanjuje mogućnost da odlagalište postane federalni teret.

• Autori analize predlažu da korisnost (1) budućih žrtava i (2)

poreznih obaveznika u celini vrednujemo više nego
korisnost lokalnog proizvođača otpada koji živi danas.

• Naravno, kao u svim pomacima prema učinkovitosti, postoji

alternativna politika koja bi mogla zadovoljiti i pravednosti i
učinkovitost: porez za okolinu.
• Na ovakav, alternativni način, ne bi bilo budućih žrtava i
federalni novac ne bi bio namenjen čišćenju.

• Dodatni bi se novac još mogao trošiti na praćenje

podzemne vode, ali ne i za čišćenje.
• U EPA-inoj studiji načinjena je uobičajena pogreška
dvostrukog obračunavanja predlaganjem postojanja druge
moguće neuračunate koristi strožeg standarda:
- ograničenje uticaja na vrednost imovine u blizini deponije.

• Dve prethodno prikazane studije su primeri ,,dobre”

analize odnosa koristi i troškova.

• Tvorci analize su se trudili da jasno navedu i opravdaju sve

pretpostavke.

• Ipak, delimično zbog toga što EPA radi sa ograničenim

proračunom, a delimično zbog prirode analize troškova i
koristi, još je relativno lako kritikovati studije njihovim
terminima.
 Zaključak
• Jedna od prednosti koristi i troškova je, prema njenim
zagovornicima, da znatno smanjuje politički uticaj u
političkoj areni.

• Najveća negativna strana procene odnosa koristi i troškova

je u tome da je čest slučaj da brojevi jednostavno ne
potkrepljuju verodostojno činjenice.

• Nezahvalno je vrednovatni ljudski život i bogatstva prirode

iako je nekada to neizbežno. Koliko god analize i tehnike
bile precizne one nikada neće moći prikazati realnu sliku
ovih vrednosti.
Literatura
1. Andrews, Richard N. L. (1984.)
- ,,Environmental Desicions, Past and Present”
2. Campen, James (1986.)
- ,,Benifit-Cost and Beyond”
3. Dorfman, Jennifer (1991.)
- ,,Measuring Benefits of Goverment Investments”
4. http://sr.wikipedia.org/wiki/analiza_koristi_i_troškova