April 2021

Osam koraka ka pravednoj

energetskoj tranziciji na
Zapadnom Balkanu
Autori
Alexandru Mustață
Victoria Shevchuk

Redaktura
Emily Gray

Dizajn
Milan Trivic

Naslovna stranica
Andrei Dudea za Greenpeace Rumunija

Ova publikacija realizovana je uz finansijsku pomoć Evropske unije. Sadržaj ove publikacije
isključiva je odgovornost organizacije CEE Bankwatch Network i ni u kojem slučaju ne
odražava stanovišta Evropske unije.
Uvod
Kako klimatske promene postaju realnost, mnoge zemlje
već plaćaju visoku cenu, u vidu njihovih posledica, što
ih je primoralo da ubrzaju aktivnosti za uspešnu borbu
sa klimatskom krizom. Stoga se 197 zemalja obavezalo
potpisivanjem Pariskog sporazuma da će obustaviti aktivnosti
štetne za životnu sredinu i promeniti način upotrebe resursa.
Konkretni ciljevi sporazuma su:
• Ograničavanje povećanja prosečne globalne temperature
znatno ispod 2°C u odnosu na pre-industrijski period,
maksimalno do 1.5°C;
• Smanjenje emisija na nacionalnom nivou i prilagođavanje
posledicama klimatskih promena uz pomoć mera izabranih
na nacionalnom nivou; i
• Pokretanje pravedne energetske tranzicije kao jednog
od načina za borbu protiv klimatskih promena i dalje
razvijanje dostojanstvenog rada i kvalitetnih radnih mesta
u skladu sa nacionalno definisanim razvojnim prioritetima.
Kao rezultat ovog sporazuma, regioni koji zavise od proizvodnje
uglja širom sveta suočili su se sa novom realnošću: države
su se obavezale da, u najkraćem roku, preduzmu korake ka
zatvaranju termoelektrana na ugalj, pređu na ugljenično
neutralne tehnologije i uvedu energetski efikasne mere. Ova
šokantna vest se pronela među evropskim rudarima od zapada
Španije do istočne Ukrajine. Regioni uglja, nekada smatrani
Osam koraka ka pravednoj energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu
Osam koraka ka pravednoj energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu
temeljom ekonomije, sad su postali jedan od uzročnika klimatske
krize.
Današnji svet ne može da opstane sa privredama koje su
većinski zasnovane na ugljeniku. Iz tog razloga, regioni bogati
ugljem i lignitom sada moraju da se suoče sa izazovom
pravedne energetske tranzicije. Zemlje Zapadnog Balkana, od
kojih privrede mnogih i dalje zavise od ovih resursa, potpisale
su, bez obzira na to, Sofijsku deklaraciju i obavezale se da će
do 2050. godine postati klimatski neutralne. Da bi to postigle,
moraju da osiguraju tranziciju svojih privreda ka dekarbonizaciji,
a pravedna energetska tranzicija je ključni aspekt tog procesa.
Osam koraka ka pravednoj energetskoj tranziciji ima za cilj da
ohrabri ljude koji sprovode kampanje na nacionalnom nivou,
građanske pokrete i lokalne aktiviste da započnu proces pravedne
energetske tranzicije u svojim zajednicama. Ovaj dokument
objašnjava pojam pravedne energetske tranzicije, njene glavne
prednosti, kao i izazove koji se mogu javiti u procesu. Ovaj
priručnik sadrži svo praktično znanje koje smo stekli radeći sa
zajednicama koje prolaze kroz pravednu energetsku tranziciju,
uključujući i detaljne preporuke – kako angažovati zajednicu,
kako postići pravednu energetsku tranziciju na nacionalnom
nivou, koje projekte finansirati – kao i uspešne primere iz cele
Evrope.
3
1. Razumevanje pojma pravedne tranzicije

Šta znači pravedna energetska tranzicija?

Pravedna energetska tranzicija je model ponovnog razvoja zasnovan na lokalno osmišljenim javnim propisima, čiji je cilj stvaranje
kvalitetnih radnih mesta i dostojanstven život za sve zaposlene i zajednice koji su obuhvaćeni procesom dekarbonizacije privrede.
Pravedna energetska tranzicija se postiže primenom integrisanog pristupa koji uzima u obzir sve značajne oblasti kako bi efekti
procesa bili dugoročni. Pojam su skovali radnički sindikati 80-ih godina 20. veka, a danas je on sastavni deo aktivnosti protiv
klimatskih promena.

Prednosti pravedne energetske tranzicije za glavne grupe učesnika:

Zajednice koje se oslanjaju na Države

proizvodnju uglja
• Prekvalifikacija i obrazovanje
• Stvaranje i unapređivanje radnih mesta
• Socijalna zaštita i smanjenje siromaštva
• Čista i zdrava životna sredina
• Održiva i otporna infrastruktura
• Pristup jeftinijim “zelenim” uslugama i proizvodima
• Razvoj malih i srednjih lokalnih preduzeća
Firme
• Unapređivanje radnih mesta
• Podrška pri prelasku na ugljenično neutralne tehnologije
i na tehnologije zasnovane na efikasnim resursima
• Izbegavanje zagađenja i održivo upravljanje prirodnim
resursima
• Prekvalifikacija i obrazovanje
• Stvaranje i unapređivanje radnih mesta
• Socijalna zaštita i smanjenje siromaštva
• Čista i zdrava životna sredina
• Razvoj održive i otporne infrastrukture (digitalna
povezanost sistema energetske infrastrukture, centralnog
grejanja i transportnih mreža)
• Pristup jeftinijim “zelenim” uslugama i proizvodima
• Razvoj malih i srednjih lokalnih preduzeća
• Prelazak na ugljenično neutralne tehnologije i na
tehnologije zasnovane na efikasnim resursima
• Regionalni razvoj
• Investicije u nove firme i startapove
• Integracija propisa za klimatsku neutralnost

• Lakši pristup kreditima i finansijskoj podršci • Investicije u obnovljive izvore energije

međunarodnih i državnih organizacija
• Investicije u nove firme i startapove
• Pravedna distribucija održive i otporne infrastrukture
• Investicije u istraživanje i inovacije
• Nove investicione mogućnosti

4
2. Definisanje relevantne oblasti
Koncept pravedne energetske tranzicije osmišljen je za oblasti sa sledećim karakteristikama:

• postojanje dominantne industrije koja ima negativan uticaj na životnu sredinu;

• postojanje značajnog procenta stanovnišva koje radi ili je radilo u okviru te industrije;
• postojanje direktne ili indirektne zavisnosti lokalne privrede od te industrije.

Studija slučaja
U mestu i opštini Banovići u Tuzlanskom kantonu, u Federaciji Bosne i Hercegovine,
rudarenje lignita i mrkog uglja decenijama je bilo jedini izvor prihoda. U 2017.
godini sektor rudarstva zapošljavao je dve hiljade sedamsto osamedeset ljudi
ili 12 posto ukupnog stanovništva ove opštine. Srećom, situacija se promenila
2021.godine, kada je novoizabrani predsednik opštine započeo dijalog sa
međunarodnim finansijskim institucijama (MFI) na temu uključivanja investitora
u razvijanje sektora obnovljivih izvora energije, sa ciljem da Banovići postanu
napredno, moderno, konkurentno i klimatski neutralno mesto. Opština Banovići
usvojila je Zelenu Agendu za period 2021-2031. godine, koja predstavlja viziju
Slika: Banovići , Wikipedia
budućnosti ove opštine.

Slika: Majda Ibraković Gacko, Bosna i Hercegovina

Osam koraka ka pravednoj energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu 5

3. Poznavanje potencijala
Potrebno je dobro poznavanje regiona, kako bi se za njega pronašla adekvatna rešenja. U početnoj fazi, ovo se može postići
centralizovanjem svih relevantnih podataka već prikupljenih od strane različitih nacionalnih i lokalnih institucija. Neophodne
informacije veoma su raznovrsne i trebalo bi da odgovore na sledeća pitanja:

• Demografski podaci – Ko su ljudi koji će imati koristi
od ovog procesa i koji će ga podržati? Koja je starosna
struktura stanovništva? Koliko je mladih ostalo u regionu,
a koliko ih je već emigriralo u zemlju ili inostranstvo?
Koja su najzastupljenija zanimanja?
• Poslovna sredina – Koja druga preduzeća postoje ili su
osnovana u poslednjih 20 godina? Koje su potrebe ovih
firmi? Koji faktori su uticali na njihov razvoj i šta je im je
potrebno da bi uvećali broj zaposlenih?

• Infrastruktura – Koji su glavni transportni koridori u
zemlji? Gde se nalaze operativni ili zatvoreni industrijski
areali? Koliko je razvijena servisna mreža?
• Geografija – Gde je najplodnija zemlja i koji delovi su
najpogodniji za određene vrste zemljoradnje? Koje oblasti
imaju najveći turistički potencijal? Koliko degradiranog
zemljišta može biti pošumljeno ili gde se mogu izgraditi
vetroparkovi i postaviti visokoefikasni solarni paneli?

4. Sporazum donosilaca odluka

Pravedna energetska tranzicija zahteva međusobnu saradnju poslodavaca, sindikata, vlada i zajednica čiji je zajednički cilj da isplaniraju
i sprovedu tranziciju svoje privrede, sektora i firmi ka društveno i ekološki održivim, ugljenično neutralnim aktivnostima. S jedne
strane, pravedna energetska tranzicija promoviše pristup “odozdo prema gore” (bottom-up), jer polazi od potreba lokalnih zajednica.
S druge strane, ljudi na vodećim pozicijama u regionima i lokalnim samoupravama igraju ključnu ulogu iz više razloga: potvrđuju
legitimnost procesa, jer su izabrani i postavljeni da predstavljaju interese građana; poseduju alate za sprovođenje mera dogovorenih
u okviru zajednice; takođe, stručnjaci su za različite oblasti (održivi razvoj, propisi, inženjerstvo, obnovljivi izvori energije itd.).

Da bi otpočeo proces pravedne energetske tranzicije, sve učesnike treba smatrati donosiocima odluka; stoga, sve strane treba da
budu uključene u dogovor o procesu i treba međusobno da se razumeju i da imaju zajedničku viziju.

Slika: Majda Ibrakovic Kakanj, Bosna i Hercegovina

6
Kako postići sporazum donosilaca odluka

Studija slučaja
Opština Gornja Nitra u Slovačkoj, započela je diskusiju neophodnu za postepeno
ukidanje upotrebe uglja i za pripremu Nacionalne strategije za Gornju Nitru, sa glavnim
nacionalnim akterima. Gradonačelnica i njen tim organizovali su seriju javnih debata
i radionica sa ciljem da osmisle akcioni plan razvoja regije za period posle ukidanja
upotrebe uglja kao i da prepoznaju alternative. Opština je pozvala premijera Slovačke,
predstavnike Evropske komisije, predsednike opština, lokalne preduzetnike, aktiviste
za zaštitu životne sredine i stručnjake iz raznih oblasti da učestvuju u ovoj širokoj
diskusiji. Gornja Nitra je kasnije postala jedna od četiri oblasti izabranih da učestvuju u
pilot programu Evropske unije za podršku pravedne energetske tranzicije u evropskim
Slika: Nitra, Wikipedia
regionima uglja, najavljenom krajem 2017. godine (Više na: Heroes of Just Transition).

5. Konsultacije u okviru zajednice

Pravedna energetska tranzicija predstavlja ozbiljan izazov za celo društvo, ali su lokalne zajednice i njihovi stanovnici najviše
pogođeni procesima tranzicije i oni su ti kojima treba najviše podrške i zaštite. Važno je pažljivo isplanirati ulogu zajednice u
transformaciji regiona čija se privreda oslanja na proizvodnju uglja. Ako postoji kritična masa lokalnih aktera spremna da podrži
proces pravedne energetske tranzicije, preporuke koje slede bi trebalo da im pomognu da uključe širu zajednicu.

Osam koraka ka pravednoj energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu 7

Preporuke za uključivanje zajednice

Studija slučaja
2017. godine, lokalni aktivisti, predstavnici nevladinih organizacija (NVO), prvi su dali
ideju da je istočnom delu regiona Velikopoljske potrebna pravedna energetska tranzicija
zbog visoke stope nezaposlenosti, opasnog površinskog kopa, degradacije životne
sredine i emigracije mladih iz regije. Zatim su građanski pokreti prepoznali potencijal za
razvoj zelene energije u ovoj regiji. Kao rezultat toga, istočni deo regiona Velikopoljske
postao je prvi region kome je odobren status članice EU platforme za regione u tranziciji,
koji se oslanjaju na proizvodnju uglja i obavezao se da će postati klimatski neutralan
do 2040. Sledeći primer građanskih pokreta, Agencija za regionalni razvoj u Konjinu
Slika: Konin, Wikipedia
počela je da radi na Sporazumu o pravednoj energetskoj tranziciji istočne Velikopoljske.

Izuzetno raznovrsna grupa zainteresovanih strana, njih preko 40 iz regije, potpisala je sporazum i potvrdila spremnost da
podrži energetsku tranziciju i održiv razvoj. (Više na: Eastern Wielkopolska’s just transition vision brings all actors together).

8
6. Uspešni primeri
Srećom, proces pravedne energetske tranzicije već se odvija u mnogim delovima Evrope i sveta. Postoje mnogi uspešni primeri iz
raznih zemalja, od kojih svaki ima sopstveni kontekst, prioritete i vizije, akcione planove i rezultate.
Slika: Ruhr, Wikipedia
Slika: Jiu Valley, Mihai Stoica za
Bankwatch Rumunija
Slika: Donetsk, Wikipedia
Slika: Ognjan Pantić
Osam koraka ka pravednoj energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu
Studije slučaja
U Rurskoj oblasti, u Nemačkoj, proces deindustrijalizacije započet je 50-ih godina 20. veka
zbog porasta cene uglja. Deceniju kasnije, lokalna samouprava je, u saradnji sa sindikatima
rudara, bankama, privrednim komorama i malim i srednjim preduzećima, pripremila niz
intervencija sa ciljem da restruktuira i prekvalifikuje radnu snagu, promoviše inovacije u
tehnologiji i preoblikuje naseljene oblasti. Ovo je rezultiralo uspešnim razvojem novih
privrednih sektora u regionu, uglavnom orijentisanih ka informacionoj tehnologiji,
biomedicini ili tehnologiji zaštite životne sredine. U tim smislu, ovaj region je razvio
najgušću mrežu akademskih institucija u Nemačkoj, koja se sastoji od pet univerziteta i
osam tehničkih škola a istovremeno je i sedište preko 600 preduzeća.
Stanovnici doline reke Žiu u jugozapadnoj Rumuniji i dalje se sećaju vremena kada je
preko 100,000 ljudi radilo u rudnicima uglja i niko nije mogao da predvidi da će mnogi
od njih uskoro izgubiti posao. Skoro dvadeset godina posle zatvaranja rudnika uglja,
lokalni aktivista, Ion Barbu, ponovo je oživeo nekadašnji rudarski gradić u regionu. Barbu
je restaurirao stare zgrade, organizovao umetničke festivale, postavio biciklističke staze
svetske klase, a uspeo je čak i da ubedi opštinu da sačuva rudnik Petrilu kao spomenik
rudarskom nasleđu. Sve ove aktivnosti privukle su pažnju javnosti i vlade i udahnule
život ovoj nekadašnjoj rudarskoj zajednici. (Više na: Heroes of Just Transition).
U maju 2019. godine, gradonačelnici šest rudarskih mesta u regionu Donjecka, tri lokalne
NVO i regionalna Privredna i Industrijska komora zajednički su osnovale Platformu za
održivi razvoj rudarskih mesta u region Donjecka. Njihov glavni cilj je pravedna energetska
tranzicija njihove regije u skladu sa pažljivo isplaniranim, neškodljivim za životnu
sredinu, postepenim ukidanjem upotrebe uglja; takva tranzicija uključuje prekvalifikaciju,
obrazovanje, razvoj obnovljivih izvora energije i energetsku efikasnost. Od 2021. Platforma
obuhvata devet gradova. (Više na: Donetsk mayors unite for Just Transition).
Kolubara, Srbija
9
7. Podrška iz centra
Kako se proces pravedne energetske tranzicije sprovodi “odzdo prema gore” (bottom-up), detaljno smo prikazali korake koje treba
preduzeti počevši od “temelja”. Ipak, kada se plan pravedne energetske tranzicije finalizira, za njegovu realizaciju je potrebna podrška
iz centra. Mogućnost donošenja odluka i neophodni resursi koncentrisani su na nacionalnom nivou. Stoga, ako nema transparentne
saradnje između centra i regiona uglja, mogu se javiti brojni problemi i konflikti, koji mogu dalje da komplikuju postizanje željenih ciljeva.

Podrška iz centra može imati razne oblike. Politička volja i podrška centralne vlade za sprovođenje pravedne energetske tranzicije mogu
da ubrzaju procese i promene stav javnosti. Ako centralna vlada javno iskaže podršku i rešenost da sprovede pravednu energetsku
tranziciju, takav stav utiče na javno mnjenje i može da otvori put budućim aktivnostima. Takođe, vlada može da bude na čelu strateškog
planiranja, što je značajno za obezbeđivanje beneficija u slučaju prevremene penzije i druge finansijske podrške koja može da pomogne
zaposlenima da reše da dobrovoljno napuste poslove u rudarskom sektoru, kao i za obezbeđivanje drugih oblika javne pomoći. Bez
navedenog, biće teško sprovesti pravednu energetsku tranziciju u regionu.

Kao svaki novitet, pravedna energetska tranzicija nosi sa sobom mnogo pitanja i neizvesnosti. Pošto je u pitanju dugoročna transformacija,
potrebna je detaljna procena mogućih rizika i izazova. Tabela koja sledi sadrži pregled glavnih izazova povezanih sa pravednom
energetskom tranzicijom koji mogu da se jave u različitim sektorima.

IZAZOVI PRAVEDNE ENERGETSKE TRANZICIJE

Odredbe & Zakoni Tehnologije & Investicije Ekonomija & Društvo

Integracija odredbi Pariskog sporazuma Prelazak na obnovljive izvore energije, Zbog postepenog ukidanja upotrebe uglja,
u društvene i ekonomske odredbe kao i energetsku efikasnost i na ugljenično nadomestiti izgubljena radna mesta novim, koja
odredbe o zaštiti životne sredine neutralne tehnologije možda neće biti odmah dostupna, na istoj
lokaciji ili sa istim primanjima

Implementacija Zelene agende Raspodela finansijskih sredstava za Procena vremenskog okvira i

za Zapadni Balkan novu, efikasnu infrastrukturu ograničenosti sredstava i resursa

Razvoj politike podsticaja za upotrebu Raspodela finansijskih sredstava za Prilagođavanje preduzeća, radnih
obnovljivih izvora energije (RES) investicije u nove grane privrede mesta i zajednica novim uslovima

Razvoj biznis planova spremnih Ublažavanje gubitka imovine i

za sprovođenje u regionu sredstava za život

Raspodela finansijskih sredstava i Umanjivanje dobrovoljne

dozvola investiranja migracije

Učešće u Platformi inicijative za podršku

energetskoj tranziciji u regionima uglja na
Zapadnom Balkanu i u Ukrajini

Podrška sekretarijatu nove inicijative za

podršku energetskoj tranziciji u regionima
uglja na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini

Razvoj nacionalne strategije za

pravednu energetsku tranziciju

10
 Studija slučaja
2018. godine, španska vlada najavila je da namerava da započne proces pravedne energetske tranzicije i zatvori rudnike
uglja do 2025. Španija se u prošlosti većinski oslanjala na ugalj kao primarni izvor proizvodnje električne energije. Početkom
devedesetih godina prošlog veka, rudarski sektor u Španiji brojao je 146 rudnika uglja, zapošljavao preko 45,000 ljudi i
proizvodio 19,3 miliona tona uglja. Situacija se drastično promenila u toku narednih 30 godina i do kraja 2020. u Španiji
je ostalo da posluje samo šest termoelektrana na ugalj. Od toga, pet planira zatvaranje do 2025, a samo jedna ostaje bez
plana za zatvaranje. Vlada je postigla istorijski sporazum sa rudarskim sindikatima i kompanijama tako što je omogućila
prevremene penzije, prekide radnog odnosa i druge socijalne mere za nekadašnje rudare, a obećala je i 250 miliona evra
pomoći za razvoj poslovanja i ostalih razvojnih inicijativa u regionima uglja do 2023. U skladu sa ovim, potpisan je strateški
sporazum sa Međunarodnom oraganizacijom rada (MOR), kojim se Španija obavezala da će primenjivati MOR-ova Uputstva
za pravednu energetsku tranziciju. Kao rezultat, španska Strategija za pravednu energetsku tranziciju postala je prvi
instrument na nacionalnom nivou za pomoć ljudima i regionima pri prelasku na ugljenično neutralnu privredu. Strategija
omogućava da se prepoznaju i usvoje mere za umanjivanje negativnih efekata pravedne energetske tranzicije uz pomoć
mera za podršku i oporavak.

8. Prepoznavanje finansijskih instrumenata

Evropska komisija obećala je da će Evropa postati prvi klimatsko neutralni kontinent do 2050. U tom smislu, komisija je usvojila mapu
puta – Evropski zeleni dogovor – i ustanovila Mehanizam pravedne tranzicije (JTM) da podrži regione i sektore koji su najviše pogođeni
tranzicijom zbog svoje zavisnosti od fosilnih goriva i od industrijskih procesa koji proizvode velike kolićine gasova koji izazivaju efekat
staklene bašte. EU takođe garantuje podršku okolnim zemljama i regionima koji su najviše pogođeni efektima rudarske industrije i
industrije lignita. Slede glavni akteri i inicijative koje promovišu proces pravedne energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu:

• Evropska unija (EU) će izdvojiti 9 milijardi evra kroz
Instrument pretpristupne pomoći (IPA) u period 2021-
2027 da bi ohrabrila privredni oporavak Zapadnog Balkana
posle pandemije COVID-19 i podržala zelenu i digitalnu
tranziciju, regionalne integracije i približavanje EU
• Evropska investiciona banka (EIB) unapređuje razvoj
zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu u EU, tako što
spaja kredite EIB-a sa grantovima EU u cilju postizanja
efikasnije podrške. Pored toga, podržava mala i srednja
preduzeća.

• Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) igra glavnu
ulogu u finansijskom aspektu Platforme inicijative
za podršku energetskoj tranziciji u regionima uglja
na Zapadnom Balkanu i u Ukrajini. Ona obezbeđuje
finansiranje projekata/programa usmerenih ka tranziciji
na zelenu privredu i podržava zaposlene pogođene ovom
tranzicijom kao i energetsku i transportnu efikasnost.
• Investicioni okvir za Zapadni Balkan (WBIF) obezbeđuje
grantove, kredite i investicije, kao i tehničku podršku za
ključne strateške sektore: energetike, životne sredine,
socijalne, transportne i digitalne infrastrukture. WBIF
je zajednička inicijativa Evropske komisije, Razvojne
banke Saveta Evrope, Evropske banke za obnovu i razvoj,
Evropske investicione banke, Grupe Svetske banke, KfW
razvojne banke, Francuske Agencije za razvoj i nekoliko
bilateralnih donatora.

Kombinovanje podrške međunarodnih finansijskih institucija sa nacionalnim aktivnostima usmerenim ka usvajanju odredbi i
integracijama dalo bi značajan podstrek procesu pravedne energetske tranzicije. Neke od predloženih odredbi za napredak pravedne
energetske tranzicije na Zapadnom Balkanu su:

• Obavezivanje da se postepeno ukine upotreba uglja i određivanje datuma prekida aktivnosti vezanih za ugalj
• Sprovođenje Zelene agende za Zapadni Balkan
• Razvoj Nacionalnih energetskih i klimatskih planova (NECP) i Nacionalno određenih doprinosa (NDC).
• Razvoj teritorijalnih planova za pravednu energetsku tranziciju

Osam koraka ka pravednoj energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu 11

Sljedeći koraci
Pravedna energetska tranzicija uključuje značajne promene koje će uticati na
sve nivoe društva. Oblasti sa jednom granom industrije često su definisane
karakteristikama te industrije, čak i onim negativnim – zagađena životna
sredina, nedovoljno mogućnosti, loš kvalitet usluga itd.

Potreban je dugoročan, kontinuiran napor da bi se to promenilo.

Ne postoji jedinstven recept za sprovođenje pravedne energetske tranzicije,

jer se oblasti sa jednom granom industrije veoma razlikuju jedna od druge
i svaka je definisana sopstvenim društvenim, političkim, ekonomskim ili
kulturološkim faktorima. Istovremeno, nema potrebe za revolucionarnim
procedurama. Principi predstavljeni u ovom priručniku mogu da služe kao okvir
na osnovu koga, svaki region u procesu pravedne energetske tranzicije, može
da planira procese za sebe. Način na koji će se proces nastaviti – kroz radne
grupe, asocijacije, vladine agencije ili odeljenja u okviru lokalne samouprave
– stvar je izbora učesnika. Koje god telo da bude izabrano, igraće kompleksnu
ulogu, ne samo u sprovođenju projekata već i u dugoročnoj komunikaciji
sa stanovništvom, kako bi se osiguralo da energetska tranzicija bude zaista
pravedna.

Dakle, ako je prihvatljiva i korisna za sve, pravedna energetska tranzicija

u regionima uglja postaje moguća. Regioni treba da zahtevaju tranziciju, a
političari da je podrže. Aktivnosti usmerene ka tranziciji biće korisne za
zajednice koje su njom zahvaćene i za privredu u procesu restrukturiranja, ali
i za sigurnost energetskih sistema, pošto će se promena odvijati postepeno,
u kontekstu koji je dogovoren i predviđen od strane svih učesnika u procesu
tranzicije.

Pošto pravedna energetska tranzicija nije jednodnevni proces, izuzetno je

važno odrediti repere i indikatore kojih se treba pridržavati tokom procesa
kako bi se osiguralo da tranzicija ide pravim putem. Neki od njih su:

• Angažovanje zainteresovanih strana (zajednica zahvaćenih

tranzicijom i donosilaca odluka)
• Početak dijaloga o pravednoj energetskoj tranziciji
• Tranformacija energetskog sektora, tako da energetska efikasnost
bude na prvom mestu, pojačano učešće obnovljivih izvora energije
(broj projekata)
• Povećanje energetske efikasnosti (ušteda u MWh i emisiji gasova
koji izazivaju efekat staklene bašte)
• Proizvodnja obnovljive energije u prenamenjenim postrojenjima
(MWh godišnje)
• Poboljšan životni standard u regionima obuhvaćenim pravednom
energetskom tranzicijom (troškovi života, čista životna sredina,
zdravlje)
• Broj ljudi koji ima pristup zaposlenju u novim granama privrede
(broj muškaraca ili žena)
• Količina lokalnog stanovništva sa kvalifikacijama i veštinama koje
su tražene na tržištu rada (broj muškaraca i žena)
• Pokrenute investicije u nove privredne aktivnosti ili u održivu
infrastrukturu (u milionima evra)
• Integrisani klimatski neutralni propisi

12 Slika: Majda Ibraković

 Preporuke za postizanje
pravedne energetske
tranzicije na nacionalnom
nivou
Na nacionalnom nivou, važno je:

• Odrediti datume za postepeno ukidanje fosilih goriva da bi se

omogućilo planiranje investicionih projekata i aktivnosti pravedne
tranzicije. Ipak, u odsustvu odluke na nacionalnom nivou, odluke o
zatvaranju pojedinačnih termoelektrana na ugalj i/ili rudnika uglja
uvek su dobrodošle.
• Odmah odobriti investiranje u obnovljive izvore energije i
modernizovati mrežnu infrastrukturu.
• Voditi transparentnu debatu o energetici, bez skrivanja detalja iza
zatvorenih vrata.
• Razviti energetske scenarije na nivou države, koji određuju granice
planova za restruktuiranje termoelektrana.
• Sprovesti iscrpne kampanje za podizanje svesti javnosti na
nacionalnom kao i regionalnim nivoima.
• Igrati aktivnu ulogu u formulaciji, sprovođenju i nadzoru
nacionalnih propisa za održivi razvoj.

Svaka država mora da odredi sopstvenu pravednu energetsku tranziciju, u

okviru koje su propisi i programi osmišljeni od strane regiona i za dobrobit
regiona fosilnog goriva, a koji odgovaraju uslovima u kojima se država nalazi,
uključujući fazu razvoja, privredne sektore i intenzitet razvoja industrije uglja.

Ugljevik, Bosna i Hercegovina Osam koraka ka pravednoj energetskoj tranziciji na Zapadnom Balkanu 13
Misija CEE Bankwatch Network je spriječiti ekološki i socijalno štetne
uticaje međunarodnih finansijsko-razvojnih organizacija i promovisati
alternativna rješenja i učešće javnosti.

www.bankwatch.org