Strateski Plan Odrzivog Razvoja Novog Pazara

STRATEKI PLAN
ODRIVOG
RAZVOJA
OPTINE NOVI PAZAR
2008 2012
Decembar 2007. godine
STRATEKI PLAN ODRIVOG

RAZVOJA
OPTINE NOVI PAZAR
2008 - 2012
Decembar 2007. godine
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
PREDGOVOR
Uspeh zajednice danas zavisi od njene sposobnosti adaptacije na dinaminu lokalnu, nacionalnu i
meunarodnu trinu ekonomiju. Strateki planiran odriv lokalni ekonomski razvoj sve vie koriste zajednice za
jaanje lokalnog ekonomskog kapaciteta podruja, poboljanje investicione klime i omoguavanje poveanja
produktivnosti i konkurentnosti lokalnih preduzea, preduzetnika i radnika.
Razumevanje principa i prakse stratekog planiranja e omoguiti zajednicama da poboljaju svoj
kvalitet ivota, stvore nove ekonomske uslove i bore se protiv siromatva, sve u skladu sa zatitom ivotne
sredine. Globalizacija poveava povoljne prilike i konkurenciju za lokalno ulaganje. Prua priliku lokalnim
preduzeima da razviju nova trita, ali predstavlja i izazove od meunarodnih konkurenata koji se pojavljuju na
lokalnim tritima. Multinacionalne, multicentrine, bankarske i uslune korporacije takmie se globalno za
pronalaenje isplative lokacije za sebe. Tehnoloki napredne delatnosti zahtevaju visoko specijalizovano struno
znanje i prateu tehnoloku infrastrukturu.
Lokalni uslovi odreuju relativnu prednost nekog podruja i njegove sposobnosti da privue i zadri
investicije. ak i manji gradovi i njihovi okolni seoski regioni mogu da razviju lokalne ekonomske uslove na
nacionalnom ili meunarodnom nivou nadgradnjom svojih lokalnih ekonomskih prednosti. Zajednice unutar i
izmeu regiona esto se takmie da privuku spoljne i lokalne investicije. Meutim, prilike postoje za one
zajednice koje meusobno sarauju da bi pomogli rast celokupne njihove ekonomije. To mogu da urade, na
primer, pruanjem podrke poboljanju strateke infrastrukture ili ivotne sredine koje ima iroki regionalni
uticaj. Preduzea, velika i mala, se esto lociraju u gradskim sredinama zbog ekonomije aglomeracije (koristi od
deljenja trita, infrastrukture, radne snage i informacija sa drugim firmama). Ekonomska prednost gradskih
sredina u velikoj meri zavisi od kvaliteta upravljanja i rukovoenja gradske vlasti i od politika koje utiu na
raspoloivost, ili nedostatak, elektrine energije, transporta, telekomunikacija, sanitarnih postrojenja i gradskog
zemljita koje moe da se uredi. Faktori koji utiu na produktivnost rada u lokalnoj ekonomiji su raspoloivost i
kvalitet stambenog prostora, zdravstvenih i obrazovnih usluga, kvalifikacija, bezbednosti, prilika za obuku i
javnog prevoza. Ovi tvrdi i mekani infrastrukturni faktori predstavljaju glavne odrednice relativne prednosti
neke zajednice. Kvalitet i obezbeenje 'tvrde' i 'mekane' infrastrukture ine kamen temeljac uspene lokalne
ekonomije.
Postoji mnogo naina na koje optine mogu da doprinesu poboljanju svoje lokalne ekonomije.
Najvanija i najefikasnija aktivnost lokalnog ekonomskog razvoja koju optina moe da preduzme, je
poboljanje regulatornih postupaka i procedura kojima sama optina izlae poslovne subjekte. U mnogim
zemljama se ekonomski rast odreuje ne samo formalnom ekonomijom (ekonomski sektori koji su zakonski
registrovani i koji plaaju porez), ve i neformalnom ekonomijom (one aktivnosti koje nisu zakonski
registrovane). U nekim sluajevima, obim neformalne ekonomije je vei od formalne i ona sa formalnom
ekonomijom meusobno deluje obezbeenjem odreene robe i usluga. Veze izmeu formalnog i neformalnog
sektora ekonomije treba da se shvate i razmotre pri planiranju lokalne strategije ekonomskog razvoja, mada je to
esto lake rei nego uiniti. Zajednice i preduzea sve vie priznaju da uspena lokalna ekonomija zahteva kako
drutvenu, tako i ekonomsku, ekoloku i fiziku obnovu ili ulaganje. U mnogim gradovima veliki broj porodica
sa malim prihodima radi u neformalnoj ekonomiji, meutim, te neformalne delatnosti su esto delatnosti koje se
slabo razvijaju zbog nedostatka pristupa odgovarajuoj infrastrukturi i uslugama (elektrina energija, voda i
putevi), redovnim sredstvima finansiranja, informacijama i znanjima. Izrada strategije odrivog razvoja treba da
definie i ukljui ogranienja i prilike neformalne ekonomije radi proirenja uticaja strategije.
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
SADRAJ
PREDGOVOR ......................................................................................................................................1
I. UVOD ...............................................................................................................................................6
1.1. Opredeljenost lidera.......................................................................................................................7
1.2. Upravni kapaciteti..........................................................................................................................7
1.3. Meusobno poverenje kljunih zainteresovanih strana .................................................................7
1.4. Meusobno potovanje i poverenje odbornika i uprave ................................................................7
II. INTEGRACIJA STRATEGIJA NA NACIONALNOM I MEUNARODNOM NIVOU .............8
2.1. Agenda 21 ......................................................................................................................................8
2.2. Milenijumski ciljevi razvoja (MCR) .............................................................................................9
2.3. Strategija za smanjenje siromatva (SSS)......................................................................................9
2.4. Nacionalna strategija razvoja malih i srednjih preduzea ...........................................................10
2.5. Metodologija................................................................................................................................10
2.6. Principi.........................................................................................................................................10
2.7. Pristup ..........................................................................................................................................11
2.8. Ko su akteri? ................................................................................................................................11
2.9. Pet faza procesa stratekog planiranja .........................................................................................15
III. ANALIZA TRENUTNOG STANJA ............................................................................................16
3.1. Geografija i topografija................................................................................................................16
3.2. Istorijski podaci ...........................................................................................................................19
3.3. Prirodni resursi.............................................................................................................................19
3.3.1. Zemljite..........................................................................................................................19
3.3.2. ume................................................................................................................................21
3.3.3. Minerali ...........................................................................................................................21
3.3.4. Mineralne i geotermalne vode i izvorita ........................................................................22
3.4. Stanovnitvo ................................................................................................................................23
3.4.1. Struktura stanovnika........................................................................................................23
3.5. Lokalna samouprava ....................................................................................................................28
3.5.1. Struktura javne uprave ....................................................................................................28
3.5.2. E-uprava ..........................................................................................................................30
3.5.3. Funkcionalna analiza javne uprave .................................................................................31
3.5.4. Upravljanje finansijama ..................................................................................................31
3.5.5. Problemi, ogranienja i potrebe ......................................................................................34
3.6. Ljudski resursi i trite rada.........................................................................................................35
3.6.1. Zaposlenost......................................................................................................................36
3.6.2. Zaposlenost Struktura.....................................................................................................36
3.6.3. Nezaposlenost..................................................................................................................37
3.6.4. Nezaposlenost - struktura ................................................................................................38
3.7. Ekonomija....................................................................................................................................39
3.7.1. Narodni dohodak i drutveni proizvod............................................................................40
3.7.2. Ekonomska razmena sa inostranstvom ...........................................................................42
3.7.3. Privredni subjekti ............................................................................................................44
3.8. Poljoprivreda................................................................................................................................49
3.8.1. Poljoprivredna povrina ..................................................................................................49
3.8.2. Poljoprivredna gazdinstva ...............................................................................................50
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
3.8.3. Poljoprivredno stanovnitvo............................................................................................50

3.8.4. Usluge za poljoprivrednike .............................................................................................51
3.8.5. Poljoprivredna proizvodnja .............................................................................................51
3.9. Infrastruktura ...............................................................................................................................55
3.9.1. Putna i eleznicka mrea u km........................................................................................55
3.9.2. Vodosnabdevanje i upravljanje otpadom ........................................................................55
3.9.3. Elektrifikacija, gasifikacija i grejanje .............................................................................56
3.9.4. Prostorno planiranje ........................................................................................................56
3.9.5. Telekomunikacije ............................................................................................................57
3.10. Turizam......................................................................................................................................57
3.10.1. Turisticke lokacije.........................................................................................................57
3.10.2. Smetajni kapaciteti ......................................................................................................58
3.10.3. Ostvarene posete ...........................................................................................................59
3.11. Obrazovanje...............................................................................................................................59
3.11.1. Predkolsko obrazovanje...............................................................................................59
3.11.2. Osnovno obrazovanje....................................................................................................61
3.11.3. Srednje obrazovanje......................................................................................................62
3.11.4. Visoko obrazovanje.......................................................................................................63
3.11.5. Specijalne kole.............................................................................................................64
3.12. Zdravstvena i socijalna zatita...................................................................................................64
3.12.1. Zdravstvena zatita .......................................................................................................64
3.12.2. Socijalna zatita ............................................................................................................66
3.13. Kultura i sport............................................................................................................................67
3.13.1. Kultura ..........................................................................................................................67
3.13.2. Kulturno-istorijska batina............................................................................................68
3.13.3. Kulturne manifestacije ..................................................................................................71
3.13.4. Sport i rekreacija ...........................................................................................................72
3.14. Informisanje ..............................................................................................................................74
IV. SWOT ANALIZA ........................................................................................................................75
4.1. Prioritet 1: Razvoj ljudskih resursa i trita rada ........................................................................75
4.2. Prioritet 2: Unapredenje stimulativnog ambijenta za razvoj .......................................................77
4.3. Prioritet 3: Razvoj privrede .........................................................................................................79
4.4. Prioritet 4: Ruralni razvoj i turizam ............................................................................................80
V. PROGRAM 2008-2012 .................................................................................................................82
5.1. Vizija ...........................................................................................................................................82
5.2. Strateki prioriteti, mere i predloEne aktivnosti .......................................................................84
5.2.1. Prioritet 1: Razvoj ljudskih resursa i trita rada ............................................................84
5.2.2. Prioritet 2: Unapredenje stimulativnog ambijenta za razvoj...........................................91
5.2.3. Prioritet 3: Razvoj privrede.............................................................................................95
5.2.4. Prioritet 4: Ruralni razvoj i turizam ................................................................................97
VI. INDIKATIVNI FINANSIJSKI OKVIR.....................................................................................101
PRILOG 1 Lista potencijalnih projekata za programski period 2008 2012...................................102
PRILOG 2 Potencijalni projekti stratekog nastupa optine Novi Pazar prema Vladi RS i
Medunarodnim investicionim fondovima ........................................................................................116
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
I. UVOD
Efektivni lokalni razvoj se gradi na pretpostavci da na bilo kom datom lokalnom podruju razliite
zainteresovane strane treba da doprinesu razvoju zajednice. To su nacionalne dravne agencije, nevladine
organizacije, poslovne organizacije, aktivne grupe u zajednici i verske grupe, udruenja i donatori, itd. Meutim,
to zahteva prisustvo jedinstvene "adrese" za one ukljuene u razvoj preko koje se aktivnosti mogu koordinirati i
podsticati. Organi lokalne samouprave imaju najbolje potencijale za ovu ulogu. Meutim, da bi lokalna vlast
igrala ovu ulogu treba aktivno da se angauje na pronalaenju naina da postigne veu koordinaciju, podstie
saradnju i da pribavi sredstva i investicije od javnog i privatnog sektora da bi ostvarila ciljeve razvoja.
Kroz svoje uobiajene odgovornosti (pruanje i regulisanje usluga), lokalna vlast moe u velikoj meri da
utie na drutvenu i ekonomsku dobrobit lokalnih zajednica. Lokalne vlasti su odgovorne za kvalitet vode,
puteve, itd. One kupuju robu, isplauju plate, utvruju program za kreiranje lokalnih politika, unapreuju
drutveni razvoj kroz umetnost, kulturu i sport i pruaju socijalnu pomo. Da bi sve to ispunile, lokalne vlasti
treba da razumeju razne vrste dinamikih procesa koji deluju na njihovom podruju, da izrade konkretnu viziju za
to podruje i strategije za realizaciju i finansiranje takve vizije zajedno sa drugim zainteresovanim stranama.
Potreba za strategijom i planiranjem proizilazi iz sve vee decentralizacije funkcija vlade, kao i potrebe
da se ojaa lokalna demokratija, potpomogne vea transparentnost, odgovornost, efikasnost i fiskalna
odgovornost lokalne samouprave.
Planiranje i implementacija lokalnih strategija razvoja je vrlo delotvoran nain stvaranja jedinstvene
perspektive razvoja u njihovom podruju. To omoguava lokalnoj zajednici da se orijentie na prioritete u sve
sloenijim i raznovrsnijim zahtevima i da raspodelu sredstava i institucionalne sisteme usmeri na novu grupu
ciljeva razvoja.
Strateki planovi donose sledeu potencijalnu korist lokalnom razvoju:
?
?
?
?
?
Slue kao osnova za dogovor izmeu lokalne uprave i graana na lokalnom nivou i sa raznim
zainteresovanim stranama i interesnim grupama;
Omoguavaju lokalnoj samoupravi da rasporedi svoja finansijska i institucionalna sredstva van
dogovorenih politikih ciljeva i programa;
Mogu da osiguraju integraciju aktivnosti lokalne samouprave sa drugim sferama planiranja razvoja,
sluei kao osnova za komunikaciju i meusobno delovanje;
Pomau lokalnoj samoupravi u odmeravanju svojih obaveza i sistematskoj organizaciji svojih strategija
izvrenja obaveza i razvoja;
Pomau lokalnoj samoupravi da izradi celovite strategije smanjenja siromatva.
Meutim, primena strategija dovodi do uspeha samo kada se primenjuju u pravom okruenju.
Osposobljavanje okruenja je od kljune vanosti, posebno u novim demokratijama gde je delotvorna lokalna
vlast jo uvek u procesu razvoja.
Praksa, obiaji, norme i vrednosti stranih demokratija se esto primenjuju u ovim zemljama prenoenjem
njhovih modela ili metoda bez dovoljnog razmatranja postojee situacije zemlje u kojoj se planira primena ove
prakse. esto takvi projekti i aktivnosti ne donose oekivane rezultate, pa ak i negativno utiu na razvoj
zajednice, jer ona zauzima negativan stav prema primeni novih strategija, prema tome i prema institucionalnim
reformama. To moe da dovede do stava da su "tradicionalni metodi rada najbolji i da niko ne moe da ponudi
bolje pristupe".
Veoma esto se neuspeh procesa reformi objanjava niskim stepenom profesionalnosti strunjaka,
neprikladnou i loim kvalitetom strategija i korienjem suvie teoretskih modela. Meutim, u praksi, strategije
esto nisu prikladne za reavanje odreenih problema odreene optine/zajednice koje nisu dovoljno spremne ili
dovoljno sazrele za izradu i implementaciju sloene strategije razvoja. To znai da se moda jo uvek nisu stekli
pravi uslovi za sprovoenje reformi. Neki od opte priznatih elemenata okruenja koji vode ka uspenom
lokalnom razvoju su:
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
1.1. Opredeljenost lidera

Uspena implementacija bilo koje strategije zavisi dosta od jakog vostva koje je sposobno da podri
proces izrade i implementacije strategije, donosi teke politike odluke, radi sa irokim krugom zainteresovanih
strana i usmerava delovanje uprave.
1.2. Upravni kapaciteti

Lokalni zvaninici treba da poseduju znanja i sposobnosti za izradu i implementaciju lokalnih strategija
razvoja. Njihova sposobnost koordinacije, saradnje, pomoi i pregovaranja je od ogromnog znaaja i u velikoj
meri utie na brzinu i uspeh zapoetih promena i strategija u zajednici.
1.3. Meusobno poverenje kljunih zainteresovanih strana

Kljuni faktor izgradnje dobrih radnih odnosa sa lokalnom zajednicom (preduzea, nevladine
organizacije, graani) je pouzdanost. S obzirom na to da grupe graana ponekad doivljavaju vladine agencije
kao nepouzdane, lokalni zvaninici moraju naporno da rade da bi pridobili poverenje u radu sa zajednicom.
1.4. Meusobno potovanje i poverenje odbornika i uprave

Naelnik uprave i vii slubenici igraju vrlo znaajnu ulogu u procesu izrade strategije, promovisanju
novih stavova i pristupa i upravljanju implementacijom programa i politike. Prema tome, od kljune je vanosti
da naelnik uprave i barem prvi nivo vieg rukovodstva imaju puno poverenje u skuptinu.
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
II. INTEGRACIJA STRATEGIJA NA NACIONALNOM I

MEUNARODNOM NIVOU
Odrivi razvoj nekog podrucja, bez obzira na njegovu velicinu i stepen razvoja, nije moguc a da se ne
uzme u obzir iri aspekt razvoja (regionalni, nacionalni, medunarodni). U tom smislu, potrebno je da optine
izvre koordinaciju svojih lokalnih planova odrivog razvoja sa planovima na viem nivou: regionalnim,
nacionalnim, pa cak i medunarodnim.
to se tice izrade lokalnih planova razvoja za optine jugozapadne Srbije, u toku procesa planiranja treba
razmotriti odreden broj relevantnih strategija i dokumenata:
2.1. Agenda 21
Covecanstvo se nalazi na prekretnici. Suoceni smo sa stalnim nejednakostima izmedu i unutar nacija,
sve vecim siromatvom, gladu, bolecu i nepismenocu i neprestanim pogoranjem ekosistema od kojih zavisi
nae blagostanje. Medutim, integrisanje pitanja zatite ivotne sredine i razvoja i sve veca panja koja im se
poklanja, dovece do ispunjenja osnovnih potreba, poboljanja ivotnog standarda za sve, bolje zatite i
upravljanja ekosistemima i sigurnije, srecnije buducnosti. Ni jedna nacija ne moe ovo da postigne sama; ali,
zajedno moemo - u globalnom partnerstvu za odrivi razvoj.
Inicijative Lokalne agende 21 obuhvataju raznovrsne aktivnosti, ukljucujuci jacanje kapaciteta za
koordinaciju decentralizacije politika i pitanja koja se odnose na zatitu ivotne sredine, obrazovanje, obuku u
metodologiji uceca u odlucivanju i planiranje razvoja, mere za podizanje nivoa svesti, zakone i mehanizme
prinude.
Znacaj decentralizacije i pravo svakog coveka i svih ljudi da ucestvuju, doprinose i uivaju u
gradanskom, ekonomskom, drutvenom, kulturnom i politickom razvoju, uvek je bio istican od strane
medunarodne zajednice i ukljucen je u nekoliko medunarodnih ugovora (npr. Pakt o ekonomskim, socijalnim i
kulturnim pravima, Deklaracija o pravu na razvoj, itd.). Agenda 21, usvojena na konferenciji Ujedinjenih nacija o
zatiti ivotne sredine i razvoju (Samit o Zemlji Rio de aneiro, 3 - 14. juna, 1992), je istakla ulogu lokalnih
vlasti i njihovih inicijativa u podrci odrivom razvoju. U poglavlju 28 (inicijativa lokalne vlasti u podrci
Agende 21) je navedeno da Zbog toga to tako mnogo problema i reenja koje pokriva Agenda 21 ima svoje
korene u lokalnim aktivnostima, ucece i saradnja lokalnih vlasti ce predstavljati odlucujuci faktor u ostvarenju
njihovih ciljeva.
Lokalne vlasti imaju mandat da grade, stavljaju u funkciju i odravaju ekonomsku, socijalnu i
infrastrukturu za zatitu ivotne sredine. Lokalne vlasti prate proces planiranja, kreiraju politiku i propise za
zatitu ivotne sredine na lokalnom nivou i podravaju implementaciju nacionalne i pod-nacionalne politike, u
procesu koji vlast pribliava licima na koje se ta pitanja direktno odnose. tavie, one imaju znacajnu moralnu
ulogu u edukaciji i podizanju nivoa svesti javnosti u cilju podrke odrivom razvoju.
Agenda 21 predlae da bilo koja lokalna vlast ucestvuje u dijalogu sa svojim ljudima, lokalnim telima i
privatnim preduzecima i da treba da usvoji lokalnu Agendu 21. Putem konsultacija i sporazuma, lokalne vlasti
ce od svojih gradana i drugih lokalnih tela saznavati i dobijati informacije potrebne za izradu najboljih strategija.
Proces konsultacija ce podici nivo svesti lokalne javnosti o pitanjima odrivog razvoja. Programi, politike,
lokalni zakoni i propisi za postizanje ciljeva Agende 21 se ocenjuju i menjaju prema usvojenim lokalnim
programima (Lokalna Agenda 21).
Strategije takode mogu da se koriste za podrku regionalnih ili cak medunarodnih finansijskih predloga.
Agenda 21 pokazuje da su lokalne zajednice, u svim njihovim sektorima (lokalni organi vlasti, organizacije
civilnog drutva, poslovni i drugi lokalni lideri) te koje izgraduju, stavljaju u funkciju i odravaju socijalnu i
ekonomsku infrastrukturu, koje upravljaju, oblikuju i tite ivotnu sredinu i, na kraju, one koje stvaraju i sprovode
svoje vizije razvoja.
_________
Preambula Agende 21
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
One takoe doprinose implementaciji vizija regionalnog i nacionalnog razvoja i igraju znaajnu ulogu u
podizanju ekoloke svesti putem podrke i implementacije koncepcija odrivog razvoja. Da bi se ovi zadaci
sproveli, potrebni su odgovarajui uslovi, ukljuujui unapreenje politikih, pravnih i administrativnih
kapaciteta, u cilju omoguavanja kontinualne implementacije lokalne agende. Jedna od glavnih prepreka
odrivom razvoju je nedostatak dovoljnih finansijskih izvora za realizaciju aktivnosti koje se zahtevaju
Agendom 21.
Generalno, nadlenosti i odgovornosti lokalnih vlasti u Srbiji se poveavaju, dok je finansiranje oskudno.
Iz tog razloga je dalja decentralizacija od kljune vanosti za uspenu implementaciju lokalne Agende 21.
2.2. Milenijumski ciljevi razvoja (MCR)

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
Iskoreniti krajnje siromatvo i glad

Ostvariti univerzalno osnovno obrazovanje
Promovisati jednakost polova i dati prava enama
Smanjiti smrtnost dece
Poboljati zdravlje majki
Boriti se protiv HIV-a, malarije i ostalih bolesti
Osigurati odrivost ivotne sredine
Razvijati globalno partnerstvo za razvoj
Milenijumski ciljevi razvoja (MCR) su osam ciljeva koje treba ostvariti do 2015.g. i predstavljaju glavne
svetske izazove razvoja. MCR su uzeti iz akcija i ciljeva sadranih u Milenijumskoj deklaraciji koju je usvojilo
189 nacija i potpisalo 147 efova drava i vlada za vreme Milenijumskog samita UN odranog u septembru
2000.g.
2.3. Strategija za smanjenje siromatva (SSS)

Radi se o nacionalnoj inicijativi u nadlenosti Vlade Srbije i ima za cilj da se do 2010.g. prepolovi broj
siromanih u Srbiji. Primenjivae se kroz sledea strateka uputstva:
o
o
o
Dinamini razvoj i ekonomski rast uz ravnopravnost; naglasak na otvaranju novih radnih mesta i
poveanju zarada u konkurentnijem privatnom sektoru
Spreavanje nastanka novog siromatva kao posledica ekonomskog restrukturiranja uz omoguavanje
ugroenom stanovnitvu da iskoristi nove prilike u privredi
Odravanje i poboljanje ire mree socijalne zatite za najugroenije grupe, posebno u
najnerazvijenijim podrujima Srbije, efikasnom primenom postojeih i definisanjem novih programa,
mera i aktivnosti.
Sprovoenje SSS se vri po sledeim principima:
1. Integracija u glavne tokove - sastavni deo redovnog posla Vlade i njenih partnera.
2. Promovisanje nacionalnog vlasnitva nad strategijom - ukljuujui proces participacije, istiui aktivno
angaovanje civilnog drutva, privatnog i javnog sektora i predstavnika ugroenih grupa u primeni,
praenju i oceni.
3. Povezivanje SSS sa procesom evropske integracije - integracija i konsolidacija glavnih stubova opteg
okvira reforme u Srbiji zajedno sa strategijama relevantnih sektora.
4. Naglasak na implementaciji na lokalnom nivou - uee lokalnih institucija i nevladinog sektora u skladu
sa reformom javne uprave i procesom decentralizacije.
5. Rad u partnerstvu - osnaiti zainteresovane strane i osigurati sinergetske efekte njihovih napora, vodei
rauna da jedni druge dopunjuju i jaaju.
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
2.4. Nacionalna strategija razvoja malih i srednjih preduzea

Vlada Republike Srbije je usvojila ovu strategiju u januaru 2003.g. Glavni zadatak ove Strategije je da se
definiu strateki naini podrke u cilju stvaranja odrivog, konkurentnog i izvozno orijentisanog sektora malih i
srednjih preduzea koji e doprineti poveanju standarda ivota, veoj mogunosti zapoljavanja i ujednaiti
regionalni razvoj u Srbiji. Glavni kvantitativni ciljevi definisani Strategijom su poveanje broja MSP sa 270.000
na 400.000 i otvaranje milion novih radnih mesta.
Strategija ne definie program mera, niti instrumente za sprovoenje.
2.5. Metodologija
Odrivi razvoj u tranzicionim ekonomijama je sputan nedostatkom planova stratekog razvoja i
ogranienim raspoloivim finansijskim, materijalnim i ljudskim resursima za realizaciju znaajnih projekata.
Vlasti su, na svoju alost, iskusile da nekritino finansiranje pojedinanih projekata, sektora ili
geografskih podruja jednostavno vodi ka rasipanju resursa ako ne postoji odgovarajui sistem planiranja
resursa. Planovi odrivog razvoja su delotvorni jedino tamo gde postoje dobro zamiljene ideje koje uzimaju u
obzir realne teritorijalne prioritete i kada ih usklade sa raspoloivim finansijskim sredstvima. Takav proces se
naziva stratekim planiranjem.
Jednostavno reeno, strateki plan je dugoroni plan za postizanje uspeha. Kreiranje strateke politike
zahteva set stratekih instrumenata kako bi se osiguralo najbolje korienje raspoloiivh resursa, kao i sinergija i
dodatni efekti pojedinanih mera. To zahteva znaajnu analizu i diskusiju o mnogim politikim opcijama koje su
na raspolaganju donosiocima odluka, a na osnovu kojih treba da odrede prioritete.
2.6. Principi
Geografski, administrativni, ekonomski i socijalni faktori su usko meusobno povezani, meusobno
uslovljeni i relevantni za proces stratekog planiranja, bez obzira na injenicu da je plan za lokalne, regionalne i
dravne organe vlasti.
Primenjuju se isti osnovni principi bez obzira na to koje telo radi strateki plan:
a. Partnerstvo u procesu izgradnje strategije i njenoj implementaciji su bitni za odrivost i neophodan su
uslov u promenljivim ekonomskim uslovima. Cilj procesa izgradnje strategije je postizanje konsenzusa
o razumnim oekivanjima zajednice i prezentacija takvih nalaza upravnim organima. Dakle, sve
relevantne zainteresovane strane, kao to su: predstavnici lokalnih vlasti, institucije, poslovna udruenja,
trgovinska komora, preduzea, nevladine organizacije, civilna drutva, itd., su pozvane da uestvuju u
procesu.
b. Zajedniko vlasnitvo i uee. Cilj procesa je da se podstakne ukljuenje odabranih donosilaca odluka,
zainteresovanih strana, strunjaka, predstavnika nevladinih organizacija, donatora, itd. i obezbedi
zajedniko vlasnitvo nad rezultatima od predstavnika javnog i privatnog sektora. Ovakav pristup
obezbeuje irok drutveni konsenzus i jasnu podrku javnosti za strategije i programe. Sve aktivnosti su
predviene da svima, koji su zainteresovani za ekonomski razvoj, omogui da vre jak uticaj.
c. Transparentnost procesa - odluke u svim fazama procesa treba da obuhvataju javnu raspravu, a rezultati
treba da se prezentuju javnosti.
d. Strategija je kombinacija vizije, dugoronih stratekih ciljeva i srednjoronih prioriteta (ili konkretnih
ciljeva).
e. Izgradnja strategije je neprekidni proces. Izraeni dokument strategije se neprestano prati, analizira i
aurira. Implementirani procesi utiu na ekonomsko unapreenje i pripremu zajednice za budue
strateko planiranje.
10
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
f. Paradoks dualiteta. S jedne strane, strategija je dinamicni dokument podloan promenama, a, s druge
strane, mora se potovati i sprovoditi.
g. Hijerarhija stratekih planova. Opseg stratekih planova na viem nivou moe da bude iri, ali oni
odreduju okvir za konkretnije akcije na niim nivoima.
2.7. Pristup
a. Korak po korak. Proces izgradnje strategije se sastoji iz niza faza i koraka koji su medusobno povezani
tako da se rezultati jednog koraka koriste kao ulazne vrednosti za sledeci korak.
b. Stroga koordinacija svih faza procesa i grupa. Metodologija definisana za proces izgradnje strategije
mora da obuhvata metode i sredstva koordinacije faza, da bi se izbeglo preklapanje aktivnosti. U svakoj
fazi treba da se ostavi dovoljno vremena da bi se rezultati analizirali i pripremili za ukljucenje u sledecu
fazu. Treba koordinirati i unakrsno analizirati aktivnosti, a narocito rezultate zainteresovanih strana u
procesu.
c. Rezultati svake faze su predmet rasprave i odobrenja u fazi odlucivanja (konferencije, forumi, itd.)
Uspene strategije imaju sledece karakteristike:
?
?
?
?
?
Partnerstvo i participativni pristup

Visok nivo konsenzusa javnosti, efikasnost i poslovni pristup
Ukljucenje velikog broja zainteresovanih strana iz svih oblasti javnog ivota
Svest o cinjenici da kvalitet jedne zavrene faze utice na uspeh sledece
Opta koordinacija procesa
2.8. Ko su akteri?
Operativna i upravna struktura procesa u jugozapadnoj Srbiji je posebno koncipirana da obezbedi ucece
svih aktera razvoja, a to su: (1) donosioci odluka; (2) odabrani predstavnici iz institucija/organizacija
(zainteresovanih strana) koji uticu na proces razvoja: (3) strucnjaci iz razlicitih sektora.
Ekonomski savet za potrebe implementacije stratekih razvojnih projekata u optini Novi Pazar
1. Vasvija Gusinac - Predsednik Komisije, Koordinator za medunarodne projekte optine Novi Pazar
2. efkija Halilovic - Zamenik Predsednika, Direktor Agencije za ekonomski razvoj Sandaka
3. Almir acirovic - Koordinator Saveta, Agencija za ekonomski razvoj Sandaka
4. Selma Ikic - Tehnicki sekretar Saveta, Odsek za razvoj
5. Gradimir Nedeljkovic - Clan Optinskog veca
6. Samir Curic - Zemljoradnicka zadruga ,,Sebecevo'
7. Safet Skarep - Turisticka organizacija Novi Pazar
8. Admir Hamzagic - Direktor Aik Banke filijala Novi Pazar
9. Damir Kurtovic - Nacionalna sluba za zapoljavanje
10. Sead Muminovic - Privatni preduzetnik Seco d.o.o.
11. Fuad Ugljanin - Privatni Preduzetnik Brug d.o.o
12. Adnan Koar - Planinarski Klub K2
13. Rade Maksimovic - Kabinet predsednika, savetnik za vodosnabdevanje
14. Elza Ajeti - Udruenje ena raseljenih sa KiM Women Bridge
15. Jovan Joic - Direktor JKP ,,Cistoca'
11
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Komisija za pripremu Stratekog plana optine Novi Pazar

1. Ifeta Radoncic - Predsednik komisije, Nacelnik Uprave za naplatu javnih prihoda
2. Esad Salihovic Zamenik predsednika komisije, Menader optine
3. Jasmina Curic - Koordinator Komisije, Nacelnik odeljenja za privredu i razvoj
4. Gradimir Nedeljkovic - Clan Optinskog veca
5. Fahro Zatric - Glavni arhitekta optine
6. Milijan Belic - Nacelnik Optinske uprave
7. Anica Okoanovic -Zaduena za zatitu ivotne sredine
8. Vasvija Gusinac - Koordinator za medunarodne projekte optine Novi Pazar
9. efkija Halilovic - Agencija za ekonomski razvoj Sandaka - SEDA
10. Selma Ikic - Zaduena za statistiku
11. Denana Hamidovic - Nacelnik za skuptinske poslove, poslove predsednika optine i Optinskog veca
12. Bahrija Kacar - Nacelnik Odeljenja za finansije
13. Selma Gudevic - Sekretar Skuptine
Radna grupa za razvoj ljudskih resursa i trita rada

1. Denana Hamidovic - Nacelnik za skuptinske poslove, poslove predsednika optine i Optinskog veca
2. Adnan Dizdarevic - Centar za socijalni rad
3. Aida Koar - Regionalno pozorite
4. Adela Danefendic - Drutvo za cerebralnu paralizu
5. Fuad Ugljanin - Zdravstveni centar
6. Zoran Popovic- Istorijski arhiv ,,RAS''
7. Rifat Mujanovic - Sportski centar
8. Nedad Licina - Centar za socijalni rad
9. ulsuma Hodic - Optinska uprava Optine Novi Pazar
10. Zijavera Hodic - Predkolska ustanova ,,MLADOST ''
11. Bisera Spasovic - Gimnazija
12. Rajko Radicevic - UNHCR Kraljevo
13. Duko Kunovski - UNHCR Kraljevo
14. Edib Ugljanin - Poverenitvo Komeserijata
15. Vukomir Sretenovic - Ministarstvo prosvete
16. Kostic Ljiljana - Crveni krst
17. Dragica Premovic - Muzej Ras''
18. Anica Okoanovic - Zdravstveni centar
19. Sead Biberovic - URBAN IN
20. Aida Corovic - URBAN IN
21. Maja Miljkovic - UNICEF
22. Damir Kurtovic - NSZ
23. Zuhra Mumdic - RTV
24. Muzafer upljanin - Regionalno pozorite
25. Kadrija Mehmedovic - Nevladina organizacija ,,REINTEGRACIJA''
26. Mersala Daca - kola za dizajn tekstila i koe
27. Ana Tokalic - Tehnicka kola
28. Fuad Bacicanin - Gradska biblioteka
29. Enver Mededovic - kolska uprava
30. Read Hazirovic Zdravstveni centar
31. Haris Gegic - Sportski centar
32. Fahrudin Mavric - Sportski savez
33. Farisa Fetahovic PU ,,MLADOST'
34. Vladimir Milicevic - SCOPES/USAID
35. Selma Ikic - Optinska uprava Novi Pazar
12
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
36.
37.
38.
39.
OPTINA NOVI PAZAR
Binela Tokalic - Optinska uprava Novi Pazar

Emina Eminovic - Optinska uprava Novi Pazar
Hatida ondic - Optinska uprava Novi Pazar
Edis Mekic - UNDP
Radna grupa za unapredenje stimulativnog ambijenta za razvoj

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
Vasvija Gusinac - Koordinator za medunarodne projekte Optine Novi Pazar

Milijan Belic - Nacelnik Optinske uprave
Vukomir Sretenovic - Ministarstvo prosvete
Enver Beirovic - Policijska uprava Novi Pazar
Enes Delic - Sluba za katastar nepokretnosti
Esad Fazlic - IT sluba Optinska uprava Novi Pazar
Mensur Bulic - Nacelnik odeljenja za inspekcijske poslove
Dragan Milojevic - Telekom
Camil Hubic - Predsednik Okrunog suda
Muamer Suljovic - ef protokola Optinska uprava Novi Pazar
Bojan Biocanin - JKP Toplana''
Emin Omerovic - JKP,,Cistoca''
Denana Hamidovic - Nacelnik za skuptinske poslove, poslove predsednika optine i Optinskog veca
Maida Corovic - ef odseka za urbanizam
Mehdija upljanin - Optinski javni pravobranilac
efcet Aceric - Sanitarni inspektor Ministarstva zdravlja i rada
uad Redepagic - Inspektor Ministarstva rada
Muamer Selmanovic - Trini inspektor Ministarstva trgovine Beograd
Ibrahim krijelj - Tehnicki direktor AD ,,Novi Pazar put''
Erduan Hamzagic - AD Novi Pazar put
Selma Ikic - Optinska uprava Novi Pazar
Edis Mekic - UNDP-a
Devad Alibaic - ef IT slube Optinska uprava Novi Pazar
Sead Maovic - IT sluba Optinska uprava Novi Pazar
Dimitrije Veselinovic - JKP Gradska toplana''
Hasna Ziljkic - Dom kulture ,,Oslobodenje
Salih Kariik - Okruno javno Tuilatvo
Meho Kajevic - Direktor Specijalne bolnice
Zijavera Hodic - PU ,,Mladost ''
Hakija Kajevic - Sandaktrans
Rifat Mujanovic - Sportski centar
Nafilj Sejdovic - JKP,,Vodovod i kanalizacija''
Rudija Serezlic - JP,,Zavod za urbanizam'
Radna grupa za razvoj privrede
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
Goran Saric - Zamenik predsednika optine Novi Pazar

Jasmina Curic - Nacelnik odeljenja za privredu i razvoj
Basar Carovac - Hotel ,,KAN''
Tigrin Kacar - STIG
Safet Skarep - OTO Novi Pazar
Pajazit Licina - Panama Nuovo
Sonja Dragovic - GP,,LUX EVG''
Nedad Redovic - NESAL
Almir acirovic - SEDA
13
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
OPTINA NOVI PAZAR
Mirsad Alivodic - ALIVO

Nusret Licina - Regionalna Privredna Komora
efkija Halilovic SEDA
Safet Krlic - Casaba
Hatida ondic - Optinska uprava Novi Pazar
Edis Mekic - UNDP
Nihat Ugljanin - D.O.O Join
Hajrudin Corovic - Hotel ,,Atlas''
Hakija Kajevic - Sandaktrans
Amela Eminovic - Optinska uprava Novi Pazar
Radna grupa za ruralni razvoj i turizam

1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
12.
13.
14.
15.
16.
17.
18.
19.
20.
21.
22.
23.
24.
25.
26.
27.
28.
29.
30.
31.
32.
33.
34.
35.
Samir Curic - Zemljoradnicka zadruga ,,Sebecevo'

Selmo Hamidovic - MZ Lukare
Vuksan Bogdanovic - MZ Vranovina
ivorad Miovic - MZ Postenje
Ismet Dervievic - MZ Kominje
evkija Bogucanin - MZ Vucinice
Radojko Barac - MZ Odojevice
Nikola Cosovic - MZ titare
Dragan Goevac - Podpredsednik MZ
Mirsad Nukovic - Matica Bonjaka
Redep Licina - Veterinarska stanica
Sabahudin Kadrovic - umska uprava,
Sonja Golubovic - Optinska uprava Novi Pazar
Munir Ziljkic - Optinska uprava Novi Pazar
Almir acirovic - SEDA
Safet Skarep - Optinska turisticka organizacija
Radomir Maksimovic - Koordinator optine za vodoprivredu
Malica Plojovic - Zamenik nacelnika Odeljenja za stambeno- komunalne poslove i zatitu ivotne sredine
Branko Slavkovic - Optinska inspekcija zatite ivotne sredine
Vasvija Gusinac - Koordinator za medunarodne projekte Optine Novi Pazar
Read Trubljanin - MZ Rajcinovice
Esad Kariik - MZ Trnava
Hajran Hajrovic - MZ Sopocani
Neboja Gvozdenovic - MZ Deeva
Miroljub Vuovic - MZ aronje
Edis Mekic - UNDP
Murat Curic - MZ Poega
Rastko Arsenijevic - Poljoprivredni proizvodac MZ Trnava
efkija Halilovic - SEDA
Dragica Premovic - Muzej ,,Ras
Aleksandar Negojevic - Zadruni savez
Dragan Adancic - RPK Kraljevo
14
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
2.9. Pet faza procesa stratekog planiranja

Dobra praksa ukazuje na to da lokalni odrivi razvoj treba uvek da se ravna prema strategiji.
U najboljem slucaju, strategija ce formirati komponente plana stratekog razvoja koji obuhvata socijalne
i ekoloke komponente. Strategija je usmerena na jacanje lokalne privrede i jacanje lokalnih kapaciteta uzimajuci
u obzir pitanja zatite ivotne sredine. Vremenski okvir za strategiju lokalnog ekonomskog razvoja iznosi obicno
tri do osam godina i obuhvata godinje planove implementacije. Logican sled ovih faza je prikazan u donjoj
tabeli.
Proces stratekog planiranja lokalnog odrivog razvoja se obicno sastoji od pet faza, i mada su one u
daljem tekstu istaknute kao posebne faze, u stvarnosti je odrivo strateko planiranje fleksibilan proces i jedna se
faza cesto odvija paralelno sa drugom u skladu sa lokalnim potrebama. Ukoliko iskrsnu problemi u toku odredene
faze, to ne mora da bude posledica rada u toj fazi, vec zbog prethodne faze. Da bi se problemi reili, prethodne i
naknadne faze ce moda morati da se doteraju ili prerade tako da se problemi u hodu ree. Strategija je ivi
dokument koji se treba menjati kako to okolnosti diktiraju.
Faza 1: Organizovanje postupka
Faza 2: Bazicne analize za izradu strategije
Faza 3: Izrada strategije
Faza 4: Implementacija strategije
Faza 5: Preispitivanje strategije
15
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
III. ANALIZA TRENUTNOG STANJA

3.1. Geografija i topografija
Novi Pazar je ekonomski i kullturni centar Sandaka, i zajedno sa optinama Sjenica i Tutin nalazi se u
jugozapadnom delu Srbije.
Smeten je 280 km juno od Beograda, na
deonici starog puta koji preko Ibarske magistrale vodi
prema Podgorici i Jadranskom moru. Lociran je u
zvezdastoj dolini reka Joanice, Rake, Deevske i
Ljudske na nadmorskoj visini od 496 metara. Okruen je
visovima Golije, Rogozne i Peterske visoravni, a prema
severoistoku otvoren prema masivu Kopaonika.
Samo osam kilometara zapadno od grada nalaze
se dosta dobro ocuvani i rekonstruisani ostaci
srednjovekovnog Rasa, Tvrdave i Podgrada. Izuzetan
geografski ploaj vekovima je omogucavao njegovim
iteljima da, dolinom reka Rake i Ibra, koriste vane
saobracajnice, koje prolaze kroz Balkan.
To im je omogucavalo da ostvare kulturne i trgovacke

komunikacije u svim pravcima: sa Podunavljem; Panonijom i
Srednjom Evropom; sa Vardarskom dolinom, Pomoravljem i
Egejskim podrucjem, Grckom, Malom Azijom; Limskom dolinom i
Jadranskim morem.
Ukupna povrina optine Novi Pazar, sa 99 naseljenih mesta,
iznosi 742 km2.
Reljef Novopazarske regije ima uglavnom brdsko-planinska
svojstva. Izdvaja se Peterska visoravan, uske doline Ibra i Lima na
istocnim, odnosno zapadnim granicama, i nevisoke planine (Golija,
Radocelo, Rogozna, Giljeva, Ninaja, Jadovnik i Zlatar) po obodnim delovima Peterske visoravni.
Novopazarska kotlina koja se nalazi izmedu Golije, Rogozne i Peterske visoravni, protee se pravcem
severozapad-jugoistok, a precnik gornjeg oboda (Golija-Rogozna) iznosi oko 40 km. Njen najnii deo se prostire
od Pazarita (560 m) do Postenja (462 m) i nosi naziv Novopazarsko polje - dugo 9 km i iroko 800 m. Peterska
visoravan (1.100 m) lei izmedu dolina Ibra, Lima i Ljudske reke i sa zapadne strane zatvara Novopazarsku
kotlinu, dok se na severu, preko Koritnika (1.472 m), Kobilice (1.432 m), Vetrenog brda (1.330 m), Homara i
Ninaje, nastavlja na Sjenicku visoravan, u kojoj je sputena Sjenicka kotlina. Izgradena je od krecnjaka i na njoj
dominira kraka erozija sa uvalama, vrtacama i ponorima, podzemna hidrografija i petere-pecine, po kojima je
visoravan i dobila ime. U njoj su spu tena dva kraka polja: Petersko i Kotan-polje u Donjoj Peteri. Na
krajnjem zapadu novopazarskog kraja je bezvodna planina Ninaja, oko koje je razmeteno nekoliko naselja.
16
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Doline reka Ibra i Lima veoma su uske, i kao takve, nepovoljne su za izgradnju saobracajnih i drugih
komunikacionih sistema.
Od planinskih venaca visinom se izdvajaju Golija i Rogozna.
Golija predstavlja severni obod
Novopazarske kotline, i prua se u povijenom luku
od severopzapada ka jugoistoku u duini od 32 km.
Najveci vrhovi na njoj su Jankov kamen (1.833 m),
Crni vrh (1.795 m) i Careva glava (1.674 m). Ispod
samih padina, oko planine nalaze se izvorita
Ljudske i Deevske reke, Moravice i Studenice. Na
junim obroncima Golije, prema Novom Pazaru,
postoje vul-kanske kupe u atarima Tenjkova,
Stradova, aronja, Pustovlaha i Kosurica. Na viim
povrinama postoje izvesni tragovi glacijalne
erozije u obliku izmenjenih cirkova i kratkih
Izvor: Republiki zavod za statistiku valova.
Precizno su definisane granice parka koje obuhvataju podrucja optina Ivanjica, Kraljevo, Raka, Novi
Pazar i Sjenica - ukupne povrine 75.183 ha, a unutar njih podrucja sa prvim, drugim ili trecim stepenom zatite.
Rogozna je u sklopu jugoistocnog oboda Novopazarske kotline, a prua se pravcem
jugozapadseveroistok u duini od 20 km. U morfolokom pogledu predstavlja fluvio-denudacionu povr, na
kojoj su ocuvane vulkanske kupe u atarima sela: Belanske, Otesa, Vojkovica i Gru-betica. Najmarkantnije su:
Crni vrh (1.479 m), Jelec (1.262 m) i Konjic (1.221 m). Kao rudonosnu planinu poznavali su je u prolosti i
Rimljani, a Turci su je nazivali Gimigad (Srebrna gora ).
Teritoriju Novopazarske regije na zapadu
preseca Lim, na severozapadu i u centralnim
delovima Uvac i Vapa, na istoku i jugu Ibar sa
pritokama Vidrenjak i Raka. Na severu su manje
recice u izvoritu Moravice i Studenice.
Od vodenih tokova najveci znacaj ima reka
Raka sa povrinom sliva od 1.193 km2. Ukupna
duina mree vodotokova iznosi 879,500 km. Na
svakom kvadratnom kilometru sliva ima 737 m
Izvor: Republiki zavod za statistiku vodenih tokova. U Raku se ulivaju reke: Joanica,
Ljudska, Deevska, Trnavica, Slatinska, Izbicka, Kukavicka. U proseku se na sliv Rake izluci godinje oko
750mm vode. Sa planina Rogozne i Golije uticaj padavina je preko 100 mm zbog snenog pokrivaca koji se
zadrava do aprila. Najnii vodostaj je u julu i septembru, a najvii u novembru i martu. Najveca irina reke je u
donjem toku i iznosi 10 m, a najvia dubina 1,50 m. Ukupna duina reke iznosi 36 km.
Vece desne pritoke Rake su: Slatinska i Sebecevska reka, Joanica, Izbicka i Jovska reka, a vece leve
pritoke su: Ljudska, Deevska i Tuimska reka.
Novopazarska Banja je bogata izvorima termomineralnih voda (15 - 52OC). Lekovite vode slue za pice i
kupanje. Po svojim hemijskim osobinama ova voda spada u red sumpornih hipertermi. Leci reumaticna oboljenja
i posledice povreda, a udrueno sa termickim i mehanickim tretmanom pomae u rehabilitaciji invaliditeta.
Rajcinovica Banja ima termalne izvore u kojima se temperatura krece od 30 do 42OC. Opti eksploatacioni kapaciteti sva tri topla izvora u Rajcinovica banji su oko 146.000 litara u 24 casa. Potencijali neiskoricenih
termalnih voda su veliki. Voda spada u red alkalno-kiselih sa karakterom hipertermalne vode. Izvorita hladne
kisele vode su takode delimicno kaptirana. Njen kapacitet se procenjuje na 3.500 litara u 24 casa, a temperatura se
O
krece od 5,5 do 11,5 C.
U optini Novi Pazar se izdvajaju tri klimatske oblasti: planinska, dolinska i prelazna.
17
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Planinska klima je zastupljena na najviim nadmorskim visinama (planinske mase), dok dolinska
klimatska oblast pokriva doline renih tokova Ibra i Lima sa svojim pritokama. Izmeu ovih dveju oblasti, nalazi
se oblast koju karakterie prelazna klima koja predstavlja umereno modifikovanu planinsku klimu.
- Najhladniji mesec JANUAR prosena temperatura 1,4C
- Najtopliji mesec JUL - prosena temperatura +19,1C
- Prosena godinja temperatura 9,4C
- Najvlaniji mesec DECEMBAR prosena vlanost 85,5 %
- Najsuniji mesec APRIL prosena vlanost 70,7 %
- Prosene godinje padavine 627,4 mm
- Broj dana sa temperaturom preko 25C 81
- Broj dana sa jako niskom temperaturom (ispod nule) 114
- Najmanje padavina FEBRUAR prosek 35,5 mm
- Najvie padavina JUL prosek 65,6 mm
- Prosean broj sunanih sati 5 h/dan
- Mesec sa najveim brojem dana sa snenim pokrivaem januar 16,9 dana.
Brdsko-planinski reljef na teritoriji optine Novi Pazar sa veoma uskim dolinama reka, uslovljava
zastupljenost samo jedne vrsta saobraaja, i to drumskog.
Na prostoru optine ukrtaju se dva znaajna magistralna putna pravca, preko kojih optina ostvaruje
saobraajne veze sa centralnom Srbijom, Kosovom i Metohijom, kao i Crnom Gorom.
Magistralni putni pravci:
M-22 ima pravac pruanja sever-jug, od Rake, preko Novog Pazara i Ribaria, i povezuje sredinji deo
Srbije i zapadno-moravski koridor preko Novog Pazara i Sandaka sa kontinentalnim delom Jadranske
magistrale. Kao nastavak Ibarske magistrale ovaj putni pravac ima centralnu poziciju na putnoj mrei ovog dela
Republike Srbije.
M-8 ima pravac pruanja zapad-istok, od granice optine Prijepolje (Aljinovii), preko Sjenice, Duge
Poljane, Novog Pazara (postoji veza sa magistralnim putem M-22) do Rake, gde se povezuje sa Ibarskom
magistralom. Trasa ovog puta predstavlja znaajnu vezu izmeu Republike Srbije i Crne Gore preko Sandaka i
Novog Pazara.
Ukupna duina magistralnih puteva je 58,3 km.
Regionalni putevi:
?
Put br. 118a Dojevie Pazarite Sebeevo
?
Put br. 234 Vranovina Rajetie
?
Put br. 235 Novi Pazar Izbice
?
Put br. 236 Pazarite Delimee Melaje
?
Prikljuak R 234 Mitrova reka Golija
Ukupna duina regionalnih puteva iznosi 100 km.
Lokalnu putnu mreu, u duini od preko 580 km, ini vie
od 80 putnih pravaca koji povezuju mnogobrojna naselja na
teritoriji optine Novi Pazar.
Izvori:
Internet prezentacija optine Novi Pazar: www.novipazar.org
Novi Pazar i okolina, Mihailo Maleti, Beograd 1969.
Naselja Novopazarskog kraja, Fikret Sebeevac i
Selim airovi, Beograd 1995.
Republiki hidrometeoroloki zavod. Klimatoloka stanica u
Novom Pazaru, za period 1965-2005. Merenja osunavanja se vre
na GMS Kraljevo.
18
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
3.2. Istorijski podaci

O postojanju prvih tragova ivota na ovim prostorima govore brojni arheoloki nalazi, kao to su
praistorijski nalaz iz peine blizu Rasa i nalaz na Dojeviu, koji pripada kulturi bronzanog doba iz VIII veka pre
nove ere.
O prvim naseobinama iz Neolita koji datiraju iz IV milenijuma pre nove ere svedoe nalazi iz Naprelja i
Krivae, gde su pronaeni predmeti od keramike i zemljane figure, koji pripadaju Vinanskoj grupi
rasprostranjenoj u Srbiji, Vojvodini, Kosovu, delovima Bosne, u Transilvaniji i Bugarskoj. Krajem VI veka pre
nove ere, na ovom prostoru iveli su Autarijati ( ilirsko pleme). O tome svedoi bogati nalaz poznat kao
Autarijatsko blago ili Novopazarski nalaz gde su pronaeni zlatni, srebreni i ilibarski ukrasni predmeti i
grke vaze, koji su pripadali autarijatskom knezu ili kneginji iz I milenijuma pre nove ere. Ovi nalazi su deo tzv.
Glasinake kulture koja je usko povezana sa kulturom zapadnih i jugozapadnih delova Balkanskog poluostrva.
U rimskom periodu Novi Pazar se nalazio na vanim rimskim komunikacijama na Balkanu i bio je poznat
kao Stacio Asine (Statio Asinoe), o emu su pisali engleski arheolog Ser Artur Evans, zatim austrijski slikar i
arheolog Feliks Kanic u XIX veku, a kasnije K.Kosti i Frano Juki.
Zbog svog izuzetnog geografskog poloaja, Novi Pazar je imao poseban geostrateki znaaj. U raznim
historijskim periodima pripadao Zeti, Vizantiji, Maarskoj, Bosni, Austrougarskoj, Turskoj, a u II svetskom ratu
Nemakoj. Kroz njega su prolazili slavni osvajai. Vizantijski car Manojlo Komnen 1149.godine je u svom
pohodu na velikog rakog upana Uroa II zauzeo Ras, a sultan Mehmed Fatih II ga je osvojio 1459.godine u
svom pohodu na Bosnu.
U srednjem veku bio je jedno vrjeme prestonica Nemanjike drave Rake ( Ras), a od XV pa sve do
poetka XX veka, bio je sedite Otomanskog Novopazarskog Sandaka i nakratko Novopazarskog Vilajeta.
Novi Pazar je doiveo svoj procvat 1468.godine, kada je dobio status ehera i bio jedan od najveih
gradova na Balkanu. Zvaninim dekretom ga je osnovao Isa-beg Ishakovi pod nazivom Yeni Bazar. Prvi pisani
dokument koji spominje samo ime Novi Pazar je odluka Malog Vea Dubrovake Republike iz 1461.godine,
kojom se upuuje dubrovaki konzul u Novi Pazar.
Od XIX veka, Novi Pazar ulazi u sve svetske enciklopedije kao sinonim za Sanak, kada je 1878.godine
cela regija dobila status corpus separatum i stavljena pod meunarodni protektorat kao Novopazarski Sandak.
Izvori:
Novi Pazar i okolina, grupa autora Beograd 1969
Gde se nalazila Srbija od VII do XII veka, Relja Novakovi, Istorijski institut,Beograd
Sandak historija i injenice, Sandaki odbor za zatitu ljudskih prava i sloboda, Novi Pazar 1994
Iliri i Traani, Dragoslav Srejovi, Beograd 2002,
P Balkans A Critical History of Research, Staa Babi, University of Belgrade, Yugoslav European Journal of
Archeology Vol. 5(1):7088
3.3. Prirodni resursi

3.3.1. Zemljite
Najvei deo teritorije optine Novi Pazar se moe svrstati u planinsko poljoprivredni rejon.
Gotovo polovina teritorije optine Novi Pazar, u povrini od 36.270 ha, nalazi se pod poljoprivrednim
zemljitem. S obzirom na dominantno planinski karakter prostora, u ukupnim poljoprivrednim povrinama
preovlauju prirodni travnjaci sa oko 70,85%, od kojih livade ine 29,55% ili 10.717ha, a panjaci 41,30% ili
14.981ha. Oranice ine 23,77% ili 8.620ha, a vonjaci 5,38%, ili 1.952 ha, to je neobian podatak imajui u vidu
specifine geofizike karakteristike optinskog podruja.
Blizu 84% ukupnih poljoprivrednih, odnosno blizu 99% obradivih povrina je u privatnom posedu,
dok kod panjaka udeo dravne svojine iznosi preko 37%.
Sastav zemljita je veoma raznovrstan, pa se sreu kriljci, peari i konglomerati, krenjaci, flini
sedimenti, dijaboz-ronaci, magmatske stene, serpentini i peridotiti, neogeni i kvartalni sedimenti.
19
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Paleozojski kriljci se sastoje od ploastih zelenih filita, glinastih kriljaca, glinaca i argiloista. Pokazuju
savrenu kriljavost. Boja im je najee plaviasto crna. Sadre u sebi minerale kvarca, okside gvoa, turmalin,
rutil i liskune. Ove stene se lako raspadaju pa se zemljite na njima brzo stvara i obnavlja. Rasprostranjeni su na
prostoru Golije, a odatle se pruaju na zapad prema Prijepolju i na jug prema Novom Pazaru. Zemljita na ovim
stenama su podlona klienju i eroziji, pa ova podloga nije pogodna za gradnju.
Peari i konglomerati se javljaju u severozapadnom delu regije u podnoju planine Javor, zatim sa desne
strane Uvca u Sjenikoj optini. U povrinskim delovima peari su ispucali i izlomljeni, a u dubljim bankoviti ili
masivni. Boje su svetlo sive do ljubiaste. Mogu se koristiti kao relativno dobar graevinski kamen zbog dosta
kvarca u njima, jer pokazuju dobru tvrdou i nosivost.
Najtvri meu njima su peari na potezu izmeu Cokovia i Tutina. Zemljita su rastresita jer sadre
dosta peska, laka su za obradu i dobro odravaju vlagu.
Krenjaci su veoma raspro-stranjeni u Novopazarskoj regiji. Uglavnom su trijaske i kredne starosti, pri
emu su ovi prvi znatno rasprostranjeniji. Izgrauju planinu Giljevu i Veliku Ninaju, zatim ceo severni obod
Sjenike kotline, klisure Uvca i Kladnice i ogranke Zlatara. To su malo pedogenine stene jer sadre malo
nerastvornog ostatka, pa su zemljita na njima veoma plitka. Sa veih nagiba zemljite se lako devastira
spiranjem ili propadanjem u pukotine.
Krenjaci su dobra podloga za gradnju jer poseduju zadovoljavajuu nosivost. Teritorija sa krenjacima
je nepogodna za ivot jer je zbog poznatih svojstava karsta bezvodna. Dobar su graevinski kamen, ponekad se
kod mermerastih javljaju i partije ukrasnog kamena. Koristi se za proizvodnju krea.Flini sedimenti se javljaju
na Rogozni i Goliji. Uglavnom su izraeni od laporca i peara. Glinaca nema ili ih ima veoma malo. Od
magmatske komponente u njima se mogu javiti amfiboliti i amfibolski kriljci. To je pedogenetina podloga koja
obezbeuje visoku plodnost, ali tehnofilnost je niska zbog pojava klizita na njima. Nisu dobra podloga za
oranice jer su podlona eroziji, ali su dobra za umske sastojine, panjake i livade.
Dijabaz - ronaci zauzimaju velika prostranstva izmeu krenjaka Petera i planine Ninaje, od Krnje jele
do Radiia. Naroito su izraeni na desnoj, dolinskoj strani Uvca. Na Zlataru se javljaju na podruju Suvobora i
Orljaka, a u jugoistonom delu regije u podruju izmeu Delimea i erekara. Vee rasprostranjenje dijabazi i
ronaci imaju severno od Novog Pazara sa obe strane Rake i dalje prema Goliji i Radoelu. To je stenska
formacija sastavljena od metamorfisanih kristalastih kriljaca ija su osnova bili glinci, glineni kriljci, peari,
laporci, bree, a od magmatskih stena najee dijabazi, ree melafiri, gabrovi i tufoidni dijabazi. U
pedagenetskom smislu karakteristino je obilno uee kvarca, pa se karakterie visokom kiselou i
siromatvom bazama. To se odraava na nisku biofilnost podloge. Za njih je karakteristino prisustvo skeleta.
Malo su plodna.
Magmatske stene su predstavljene dacitima i andezitima, sa prateim tufovima i tufitima. Andezit
izgrauje severne padine Rogozne na prostoru izmeu Rake i Ibra, zatim na junim padinama Golije (Ras)
prema Novom Pazaru i dalje prema jugoistoku. Tufiti se javljaju na prostoru Rogozne i Komaljske reke.
Zahvaeni su intenzivnim procesima raspadanja pa se na njima stvaraju mone serije zemljita. Zemljita su na
amdezitima i dacitima peskovita ili glinovita. Dobre su nosivosti pa im je podloga tehnofilna odnosno pogodna za
gradnju svih oblika i potreba. Teritorija na njima nije bezvodna jer se javljaju esti, istina manji, izvori.
20
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Serpentini i peridotiti zahvatju jugoistocni deo regije (ibarski serpentinski masiv), zatim neto i u
zapadnim delovima regije (dolina Bistrice). Medusobno se razlikuju po obimu serpentizacije, raspadanja i
tektonskoj poremecenosti. Tamo gde je tektonski poremecen, on je jako ispucao i izmrvljen, a gde nije tada je
jedar i zrnast. Oni koji su bili izloeni hidrotermalnim uticajima su obogaceni limonitom i piritom, a neke od
serpentina karakterie pojava hroma. Ove stene su veoma negostoljubiva sredina, jer se na njima javlja malo
zemljita i najcece su bezvodne. Iako pokazuju zadovoljavajucu nosivost, ove stene se ne smatraju tehnofilnim
jer je lo gradevinski kamen. Istina, neki primerci se koriste kao interesantan ukrasni kamen.
Neogeni sedimenti se javljaju u svim kotlinama i oba karstna polja. Izgraduju ih glinci, pesak i sociva
poroznih krecnjaka. Neogeni sedimenti su prekriveni u Sjenickoj kotlini i Peterskom polju sa debelim
kvartalnim naslagama. U ovim sedimentima ima naslage uglja (tavalj). Na njima se javljaju razlicita zemljita.
to se tice biofilnosti, ova podloga pokazuje razlicita svojstva, od slucaja do slucaja. Uglavnom su
nezadovoljavajuca tehnicka podloga jer su sklona klienju i manje su nosivosti.
Kvartalni sedimenti su razlicitog porekla i nacina sedimentacije. Njima su ispunjeni mnogi baseni
nekadanjih pliocenih jezera. Izgraduju terase u recnim dolinama, a ovoj grupi pripadaju i koluvijalni nanosi na
padinama klisurastih delova. Njih karakterie slaba nosivost podloge, visoka geodinamicnost.
3.3.2. ume
Ukupna povrina pod umom je 31.365 ha, te je umovitost podrucja optine 42,3%.ume u dravnom
vlasnitvu pokrivaju 8.933ha tj. 28.5%, a ume u privatnom vlasnitvu 22.432ha tj. 71,5%.
Zastupljene umske kulture:
Smrca - racunajuci i kulture u predelu Golije 2.000 ha
Bor od Novopazarske banje do Odojevica 1.600 ha
Bukva u predelu Crnog vrha, Medenovca, Ilovika, Stolova 18.000 ha
Hrast predeo Kolainskih strana, oko Sebeceva, oko Rajcinovica banje 8.500 ha
Grab, bagrem i ostali oko 1.000 ha
Bagrem izdanacko degradirana uma i manje vie je rasprostranjena na celoj teritoriji
3.3.3. Minerali
Optina Novi Pazar nije bogata rudarsko-geolokim sirovinama, iako izvesnih kolicina mineralnih i
energetskih resursa ima. Radi se o identifikovanim rezervama magnezita, hroma, ukrasnog kamena i nekih
obojenih metala.
Rezerve uglja postoje u basenu tavalj, a eksploatiu se u oteanim uslovima jamskog kopa. Na podrucju
teritorije optine Novi Pazar eksploatacija se vri na leitu mermera Roze u Suvoj cupriji, audezitske lave na
Viniku (arhitektonsko-gradevinski ili ukrasni kamen) i Malom kru na Pazaritu (tehnicki kamen).
Leite mermera Roze Suva cuprija sadri rudne rezerve kategorije A+B+C1 od 93.487 m3 bruto sa
koeficijentom iskoricenja stenske mase u blokovima koji znatno varira od zone u kojoj se nalazi. Ove rezerve u
Suvoj cupriji i mogu se u daleko vecoj meri upotrebiti za dobijanje tehnickog kamena, a manje za blokove
arhitektonsko gradevinskog kamena.
Pored ovog, u pripremi je otvaranje rudnog tela Suva Cuprija III sa potencijalnim rezervama od
3
40.000 m i nepoznatim iskoricenjem.
Na leitu audezitske lave na Viniku kod Novog Pazara nalaze se potencijalne rezerve kategorije D u
obimu od 174.647 m3 sa iskoricenjem od skoro 15% u blokovima raznih dimenzija. U leitu tehnickog kamena
Mali kr Koloritni Mermer se nalaze prognozne rezerve u obimu od oko 150.000 m3 bruto stenske mase
(kategorije potencijalnih rezervi E).
3
U Ukrasovoj fabrici za preradu mermera i granita se gaterie oko 2.000 m blokova godinje. Trenutno se
eksploatacija gline vri na tri lokaliteta i to: Tepe, Deeva i estovo.
21
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Ukupne rezerve sirovine gline na detaljno i delimicno istraenim parcelama su: nalazite Tepe 2.776.300 t, nalazite Poloko polje - 5.583.437 t, nalazite Ivanca - 1.000.000 t, nalazite Deeva - 600.000 t i
nalazite estovo - 50.000 t. To ukupno iznosi 10.009.737 t sirove gline. Otkop gline vri AD Sloga IGM.
AD Novi Pazar put (RJ majdan i baze) eksploatie krecnjak tehnicki kamen. Eksploatacija se vri na
3
lokalitetu kamenoloma Podstran potok Pazarite optina Novi Pazar. Poznate rezerve iznose 2.298.547m , a
3
period eksploatacije prema projektovanom godinjem kapacitetu od 150.000 m iznosio bi 15,3 god.
3.2.4. Mineralne i geotermalne vode i izvorita

Optina Novi Pazar se moe pohvaliti obiljem termalnih i mineralnih izvora, od kojih su najpoznatiji
izvori u Novopazarskoj i Rajcinovica Banji, kao i Slatinski i Deevski kiseljak.
Novopazarska banja po svom hemijskom sastavu spada u red natrijum-hidrokarbonatnih sulfidnih
o
hipertermi. Temperatura vode je 43 C, pH7 (neutralna), 1,91 gr/l minerala, 1,17gr/l suvi ostatak.
Ova voda sadri znatne kolicine sumporvodonika, tragove mangana i amonijaka.
Rajcinovicka banja po svom hemijskom sastavu voda spada u red alkalno kiselih sa karakterom hipertermalne
vode.
U slatinskom kiseljaku geoloku gradu terena oko izvora cine izguvani, polomljeni i izrasedani
paleozojski kristalasti kriljci. Karakteristicni miris sumporovodonika oseca se u vazduhu i na udaljenosti od 15
metara. Iz bazena pod izvorom istice slaba, kratka otoka koja se sliva u Slatinsku reku. Ova lekovita voda spada u
red alkalnih kiseljaka. Istice se jakom mineralizacijom i relativno visokim ucecem sumporovodonika.
Dobro poznat stanovnitvu ovog kraja, Slatinski kiseljak smatra se veoma lekovitom vodom. Prema
narodnom iskustvu ova voda blagotvorno deluje posebno kod oboljenja uci.
Eksploatacija geotermalnih, mineralnih voda vri se crpljenjem iz sabirnog bazena u koji doticu vode to
su samoizlivom istekle preko kaptaa od plitkih kopanih bunara.
Izvori:
Novi Pazar i okolina, Mihailo Maletic, Beograd 1969.
Naselja Novopazarskog kraja, Fikret Sebecevac i Selim acirovic, Beograd 1995.
Internet prezentacija optine Novi Pazar: www.novipazar.org
Kompletna fizicko-hemijska analiza mineralne vode iz Novopazarske banje Novi Pazar i strucno miljenje o
njenoj terapijskoj vrednosti, Institut za rehabilitaciju Beograd, , Beograd, septembar 2003.godina
Elaborat o rezervama geotermalnih mineralnih voda izvorita Novopazarske Banje, Rudarsko-geoloki
fakultet Beograd, Decembar 2001.
22
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
3.4. Stanovnitvo
Prema podacima zvaninih popisa stanovnitva, evidentan je porast broja stanovnika, to se moe
tumaiti intenzivnim demografskim rastom Novog Pazara kao gradskog centra posebno tokom 80-tih godina
prolog veka.
U periodu od 1971. do 2002. godine, dolo je do poveanja populacije optine Novi Pazar ak za 21.670
stanovnika, to predstavlja treinu ili 33,7% od registrovanog broja stanovnika u 1971. godini. Ipak, u
poslednjem popisnom intervalu zabeleen je neznatni porast stanovnitva od 0,9%
Izvor: Republiki zavod za statistiku
3.4.1. Struktura stanovnika

Struktura stanovnitva prema polu
Prema polnoj strukturi, iako je gotovo uvek bio ujednaen broj mukaraca i ena, u 1971, 1981 i 1991.
godini, mukarci su neznatno prednjaili. U poslednjem popisu iz 2002. godine, vie je registrovano enskog
(50,5%) od mukog stanovnitva (49,5%).
Izvor: Republiki zavod za statistiku
Starosna strukutura stanovnitva

Kontigent mladog stanovnitva, mlaeg od 19 godina, u optini Novi Pazar je od 1971. godine pa do
2002. godine, zabeleio pad od 5,9%. Sa druge strane poveao se udeo starosne grupe preko 60 godina, sa 7,9%
1971. godine na 13,7% u ukupnoj populaciji optine 2002. godine. Ovaj podatak jasno ukazuje na demografsko
starenje populacije u Novom Pazaru. Jedan od glavnih uzroka ovakvog stanja je pad nataliteta, pre svega
veinskog bonjako-muslimanskog stanovnitva
23
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Popis
1971
1981
1991
2002
0-4
5-9
10-14
15-19
20-24
25-29
30-34
35-39
40-44
45-49
50-54
55-59
60-64
65-69
70-74
75 i vie
nepoznato
7.474
7.585
7.756
7.656
5.692
4.038
4.505
4.185
3.809
2.567
1.936
2.026
1.814
1.277
881
841
284
7.766
7.466
7.414
7.773
7.367
6.713
5.142
3.850
4.311
4.069
3.616
2.406
1.672
1.660
1.230
1.215
330
8.457
7.995
8.025
7.624
7.589
7.076
6.896
6.436
5.103
3.743
4.110
3.757
3.242
2.004
1.205
886
1.101
6.861
6.960
7.398
7.457
7.065
6.552
6.085
5.952
6.098
5.782
4.545
3.454
3.420
3.148
2.358
1.914
947
Izvod: Republiki zavod za statistiku
Odnos urbanog i ruralnog stanovnitva

U 2002. godini, ruralno stanovnitvo cinilo je 36,5% od ukupnog broja popisanog stanovnitva.
Seoske sredine prati depopulacija zbog

prestanka biolokog obnavljanja, ali i zbog
migracija stanovnitva prema urbanim i drugim
podrucjima atraktivnijim za ivot i rad.
Izvod: Republiki zavod za statistiku
Etnicka pripadnost stanovnitva
Izvod: Republiki zavod za statistiku - Optine u Srbiji
24
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Podaci iz 1971. i 2002. godine, jasno ukazuju na dijametralno razlicite tendencije u demografskom
razvoju bonjacko-muslimanskog i srpskog ivlja. Dok se, sa jedne strane, broj srpskog stanovnitva smanjio
za 7,7%, broj bonjacko-muslimanskog stanovnitva se povecao za 4,6%. U 2002. godini broj bonjackomuslimanskog stanovnitva je 3,82 puta bio veci od broja srpskog stanovnitva.
Stanovnitvo po naseljima
Redni broj
1
2
3
4
5
6
7
8
9
10
11
12
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
26
27
28
29
30
31
32
33
34
35
36
37
38
39
40
41
42
43
44
45
46
47
48
49
50
Naziv naselja
Alulovi?e
Bajevica
Banja
Bare
Batnjik
Bekova
Bele Vode
Boturovina
Brani
Brestovo
Varevo
Vever
Vidovo
Vitkovi?e
Vojkovi?e
Vojni?e
Vranovina
Vu?ini?e
Vu?ja Lokva
Golice
Gornja Tu?imlja
Go?evo
Graanovi?e
Gra?ane
Grubeti?e
De?eva
Dojinovi?e
Dolac
Doljani
Drago?evo
Drami?e
?unjevi?e
Zabre
Zlatare
Ivan?a
Izbice
Jablanica
Javor
Jan?a
Jova
Ka?alj
Kova?evo
Ko?lje
Koprivica
Kosuri?e
Kru?evo
Kuzmi?evo
Le?a
Lopu?nje
Lukare
Broj stanovnika
369
623
501
36
59
116
980
226
199
5
551
32
89
28
36
112
325
349
17
16
34
50
19
29
258
249
128
95
96
112
79
212
70
12
956
2.248
27
18
410
21
35
247
677
12
139
566
147
321
69
520
Redni broj
51
52
53
54
55
56
57
58
59
60
61
62
63
64
65
66
67
68
69
70
71
72
73
74
75
76
77
78
79
80
81
82
83
84
85
86
87
88
89
90
91
92
93
94
95
96
97
98
99
Naziv naselja
Lukarsko Go?evo
Lukocrevo
Mi??i?e
Mur
Muhovo
Negotinac
Novi Pazar
Odojevi?e
Okose
Osaonica
Osoje
Oholje
Pavlje
Paralovo
Pasiji potok
Pilareta
Pobre
Po?ega
Po?e?ina
Polokice
Pope
Postenje
Pr?enova
Pusta Tu?imlja
Pustovlah
Radaljica
Rajeti?e
Rajkovi?e
Raj?inovi?e
Raj?inovi?ka Trnava
Rakovac
Rast
Sebe?evo
Sitni?e
Skukovo
Slatina
Smilov Laz
Srednja Tu?imlja
Stradovo
Sudsko selo
Tenkovo
Trnava
Tunovo
Hotkovo
Cokovi?e
?a?i? Dolac
?avci
?aronje
?titare
Broj stanovnika
1.005
213
245
3.875
652
26
62.47
50
43
294
1.107
192
187
1.028
42
25
2.859
707
359
119
94
3.065
159
58
28
187
62
29
609
241
21
59
1.024
867
23
369
8
40
19
87
99
706
130
216
20
82
325
347
79
Izvor: Lokalna samouprava - prvi rezultati popisa 2002 godine (popisna komisija)
25
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Broj stanovnika po naseljima u optini varira od 5 stanovnika u selu Brestovo, pa do 62.470 stanovnika u
samom gradu Novom Pazaru. Velika disproporcija u broju stanovnika ukazuje na depopulaciju seoskih naselja
koja imaju u proseku nekoliko desetina ili par stotina itelja, i demografski rast gradskog centra koji ima
2
neuporedivo veci broj stanovnika. Gustina naseljenosti na teritoriji cele optine iznosi 115,9 st/km .
Osnovni kapaciteti stanovnitva
Broj
stan.
Ispod 7 godina.
7-14
15-27
Radno sposobno
60 i
vie
Svega
Muko
(15-64)
ensko
(15-59)
ensko
(15-49)
Radno
sposobno
(%)
1991.
11.729
12.748
19.416
8.322
51.784
26.500
25.284
21.839
60.70
2002.
9.677
11.542
18.613
10.840
54.653
27.647
27.006
22.947
63.55
Izvor: Republiki zavod za statistiku - Optine u Srbiji
Maloletno stanovnitvo, koje pripada kategoriji izdravanog stanovnitva (do 15 godina) pokazuje
tendenciju neznatnog opadanja u periodu 1991 - 2002. godina. Apsolutni i relativni udeo radno sposobnog
stanovnitva (preko 15 godina) se u posmatranom periodu povecava, pa u 2002. godini radno sposobno
stanovnitvo cini vie od 63% od ukupnog stanovnitva.
Radno sposobno i fertilno ensko stanovnitvo belei porast u desetogodinjem periodu, tako da radno
sposobno ensko stanovnitvo u 2002. godini cini skoro 50% od ukupno raspoloivog kontigenta radne snage.
Stanovnitvo starije od15 godina prema polu i kolskoj spremi
Bez
kolske
spreme
1-3 razr.
osnovne
kole
4-7 razr.
osnovne
kole
Osnovno
obraz.
Srednje
obraz.
Ukupno
5.681
692
5.667
23.595
22.584
Muko
1.627
260
2.137
11.012
ensko
4.054
432
3.530
12.583
Visoko
obraz.
Nepozn.
1.731
2.231
2.596
12.604
1.054
1.410
1.432
9.980
677
821
1.164
Vie
obraz.
Gledajuci obrazovnu strukturu stanovnitva koje je starije od 15 godina, najveci je broj onih koji imaju
osnovno i srednje obrazovanje. Nije zanemarljiva cinjenica i da postoji znatan broj stanovnika bez ikakve
kolske spreme 8,8%, kao i 9,8% onih koji su pohadali, ali nisu zavrili osnovnu kolu. Vano je istaci i podatak
da medu stanovnitvom bez kolske spreme 71,4% cine ene.
26
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Interesantna je injenica da je u optini Novi Pazar vei broj visoko obrazovanih stanovnika u
odnosu na stanovnitvo koje je pohaalo neku od viih kola (za 500). U oba sluaja, mukarci prednjae,
skoro u istoj razmeri, u odnosu na ene.
Stanovnitvo prema aktivnosti, po popisu 2002.

Aktivno stanovnitvo
Ukupno
Obavlja zanim.
Lica salinim
prihodom
Izdravano
stanovnitvo
Na radu-boravku
u inost. do 1 god.
36.101
23.987
10.466
39.141
288
to se tie pitanja aktivnosti stanovnitva, aktivno stanovnitvo ini blizu 42% ukupnog stanovnitva
optine, odnosno 55,7% stanovnitva starijeg od 15 godina. Od tog broja 66,4% je stanovnitvo koje obavlja neki
oblik zanimanja. Sa druge strane izdravano stanovnitvo uestvuje u ukupnoj populaciji optine sa 45,5%.
Domainstva prema broju lanova

Po poslednjem zvaninom popisu stanovnitva 2002. godine optina Novi Pazar je brojala ukupno
20.956 domainstava sa proseno 4,1 lanom. U odnosu na prethodni popis sproveden 1991. broj domainstava
je vei za 8%.
Domainstva
Stanovi
Ukupno
Prosean br.l.
2002/1991
20.956
4.10
1.08
Ukupno
23.334
2002/1991
1.95
27
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Vitalni dogadaji
God.
?ivor oeni
Broj
na 1000
stanovnika
1999.
1.390
15.0
2002.
1.635
2005.
1.823
Prirodni prirataj
Umrli
Brakovi
na 1000
stanovnika
Broj
na 1000
stanovnika
Zakljueni
Razvedeni
601
6.5
789
8.5
513
19.0
678
7.9
957
11.1
709
79
20.0
731
8.5
1.092
12.0
679
801
Broj
Broj ivorodene dece, ukazuje na stalni porast radanja u periodu od 1999. pa do 2005. godine. Broj
zakljucenih brakova belei blagi porast, pa zatim pad, dok se broj razvedenih brakova u velikoj meri povecao u
odnosu na 1999. godinu. U posmatranom periodu prirodni prirataj iskazuje stalni rast, tako da 2005. godine
iznosi 12%. Ovako visoki prirodni prirataj nije karakteristican za ostale optine u Srbiji.
Interesantan je i podatak da se u posmatranom periodu povecava stopa smrtnosti, koja se zadnjih godina
stabilizovala i iznosi oko 8%
3.5. Lokalna samouprava

3.5.1. Struktura javne uprave
Za obavljanje upravnih poslova u okviru prava i dunosti Optine Novi Pazar i odredenih strucnih
poslova za potrebe organa Optine Novi Pazar, obrazuju se dve optinske uprave:
-
Optinska uprava za izvorne i poverene poslove lokalne samouprave,

Uprava za naplatu javnih prihoda
U Optinskoj upravi za izvorne i poverene poslove lokalne samouprave unutranje organizacione

jedinice su: Odeljenja, Kabinet predsednika optine i Optinsko javno pravobranilatvo.
Organizacioni delovi odeljenja su odseci.
U okviru odseka mogu se obrazovati slube i grupe poslova.
Organizacione jedinice koje vre poslove Optinske uprave za izvorne i poverene poslove lokalne
samouprave su:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
7.
8.
9.
10.
11.
Odeljenje za optu upravu,

Odeljenje za drutvene delatnosti, socijalnu zatitu i drutvenu brigu o deci,
Odeljenje za finansije,
Odeljenje za privredu i razvoj,
Odeljenje za urbanizam i izgradnju,
Odeljenje za imovinsko-pravne poslove,
Odeljenje za stambeno-komunalne poslove i zatitu ivotne sredine,
Odeljenje za inspekcijske poslove,
Odeljenje za skuptinske poslove, poslove predsednika optine i Optinskog veca,
Odeljenje za zajednicke poslove,
Odeljenje za informisanje, marketing i protokol.
28
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
U ovoj Upravi kao posebne organizacione jedinice obrazuju se:

1.
2.
Optinsko javno pravobranilatvo,

Kabinet predsednika optine.
Radom odeljenja rukovodi naelnik odeljenja. Radom Kabineta predsednika optine rukovodi ef
Kabineta. Radom Optinskog javnog pravobranilatva rukovodi Optinski javni pravobranilac. Radom odseka
rukovodi ef odseka. Radom slube rukovodi ef slube.
Organizacioni delovi obrazovani u okviru unutranjih organizacionih jedinica:
1. Odeljenje za optu upravu:
A. Odsek za lina stanja i matine knjige,
B. Odsek za mesne kancelarije i mesne zajednice,
C. Odsek za opte poslove i usluni centar.
2. Odeljenje za drutvene delatnosti, socijalnu zatitu i drutvenu brigu o deci:
A. Odsek za drutvene delatnosti,
B. Odsek za drutvenu brigu o deci i socijalnu zatitu.
3. Odeljenje za finansije:
A. Odsek za budet,
B. Odsek za trezor,
C. Odsek za javne nabavke.
4. Odeljenje za privredu i razvoj:
A. Odsek za privredu,
B. Odsek za lokalni ekonomski razvoj.
5. Odeljenje za urbanizam i izgradnju:
A. Odsek za planiranje prostora,
B. Odsek za uredjenje prostora,
C. Odsek za gradjevinske delatnosti.
6. Odeljenje za imovinsko-pravne poslove:
A. Odsek za eksproprijaciju i izuzimanje zemljita,
B. Odsek za zatitu dravne imovine i nacionalizaciju.
7. Odeljenje za stambeno-komunalne poslove i zatitu ivotne sredine:
A. Odsek za komunalno-stambene poslove,
B. Odsek za zatitu ivotne sredine.
8. Odeljenje za inspekcijske poslove:
A. Odsek gradjevinske, saobraajne i prosvetne inspekcije,
B. Odsek komunalne inspekcije i inspekcije za zatitu ivotne sredine.
9. Odeljenje za skuptinske poslove, poslove predsednika optine i Optinskog vea:
A. Odsek za skuptinske poslove,
B. Odsek za poslove predsednika optine,
C. Odsek za poslove Optinskog vea,
D. Odsek za normativnu delatnost.
29
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
10. Odeljenje za zajednicke poslove:

A. Odsek za radne odnose,
B. Odsek za finansije Optinske uprave,
C. Odsek za informacione tehnologije,
D. Odsek za tehnicke, pomocne i poslove obezbedjenja.
11. Odeljenje za informisanje, marketing i protokol:
A. Odsek za informisanje,
B. Odsek za marketing,
C. Odsek za protokol.
12. Kabinet predsednika optine:
Kabinet predsednika predstavlja jedinstvenu organizacionu jedinicu bez organizacionih delova.
Kabinet organizuje protokol sa Oeljenjem za zajednicke poslove.
13. Optinsko javno pravobranilatvo:
Pravobranilatvu funkcionie kao jedinstvena unutranja organizaciona jedinica, bez organizacionih
delova.
Uprava za naplatu javnih prihoda kao jedinstvena sluba vri poslove koji se odnose na:
? administriranje izvornih prihoda Optine po osnovu poreza na imovinu,
? lokalnih administrativnih taksa,
? lokalnih komunalnih taksa,
? prihoda od davanja u zakup odnosno na koricenje nepokretnosti u dravnoj svojini,
? naknada za uredenje gradevinskog zemljita,
? samodoprinosa
? i drugih javnih izvornih prihoda u skladu sa zakonom.
Lokalni parlament Novog Pazara broji 47 odbornika
Izvor: Pravilnik o unatranjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta u Optinskoj upravi za izvorne i poverene
poslove lokalne samouprave optine Novi Pazar
3.5.2. E-uprava
U zgradi Optinske uprave optine Novi Pazar nalazi se sledeca tehnicka oprema koja se koristi za
potrebe funkcionisanja racunarskog sistema i obradu podataka:
1.
2.
3.
4.
5.
6.
Serveri ................................................................... 4 kom;

Kompjuteri .................................................. oko 80 kom;
tampaci .......................................................oko 80 kom;
Ploteri ................................................................... 1 kom;
GPS uredaji ........................................................... 6 kom;
Digitalni foto aparat .............................................. 2 kom.
Za potrebe funkcionisanja racunarske mree koristi se aktivna i pasivna mrena oprema (switch-evi, router,
mreni ormari, itd.). Informacioni sistem se sastoji od MapInfo softverskog paketa za podrku GIS-u i programa
za podrku MMS-u (programi za pisarnicu, maticnu slubu, biracki spisak, budetsko knjigovodstvo i ostali
manji programi kao npr. za obracun plata radnika, za knjigovodstvo i sl.).
30
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
LAN (Lokal Area Network) mrea je savremena 100Mbps mrea, bazirana na DHCP, DNS
serverima i servisu Active Directory koja za sada zadovoljava sve potrebe Optinske uprave optine Novi
Pazar sa dovoljnim propusnim opsegom za protok podataka.
Operativni sistemi koji se koriste su Windows XP, Windows 2000 i Windows 2003. Na LAN mrei
postoji mogunost pristupa internetu 24h na dan. Internet se sastoji od dve internet linije: jedne ADSL i jedne
WiMAX (ustupljena je besplatno, u eksperimentalne svrhe, sa ogranienim vremenom korienja koje nije
precizirano ugovorom), iji je ukupni protok 2,768 Mbps.
Optinska web prezentcija je na adresi http://www.novipazar.org.yu i ureuje je Informativna sluba
Optinske uprave optine Novi Pazar.
Izvor: Lokalna samouprava
3.5.3. Funkcionalna analiza javne uprave

Ovaj izvetaj predstavlja analizu funkcija i osnovnih kapaciteta optine Novi Pazar. On je rezultat
funkcionalnog ispitivanja koje je sproveo PRO projekat u periodu od aprila do jula 2007.g. Ovde su izneti delovi
funkcionalne analize znaajne za proces stratekog planiranja razvoja optine Novi Pazar, dok je detaljna analiza
data u izvetaju Funkcionalna analiza javne uprave optine Novi Pazar.
3.5.4. Upravljanje finansijama

Prihodi i rashodi
U pogledu nacionalnog dohotka po glavi stanovnika, Novi Pazar je ispod proseka, ak i za ostale optine
jugozapadne Srbije. Ipak, ima veliki broj stanovnika, pa je u apsolutnim pokazateljima oigledno najbogatija
optina u regionu koju obuhvata program PRO ( Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Prijapolje, Priboj, Nova Varo )
Rashodi optine treba da budu u srazmeri sa brojem njenih stanovnika. Novi Pazar je najvei potroa meu
optinama jugozapadne Srbije u apsolutnom iznosu i drugi po redu potroa po glavi stanovnika nakon Nove
Varoi (vidi donji grafikon).
Neloginost izmeu zvaninog i realnog broja stanovnika, 85.996 po zvaninom popisu iz 2002 i vie
od 120.000 po realnim procenama ine ovaj pokazatelj nerelevantnim.
31
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Novi Pazar prima vie novanih sredstava od centralne vlasti nego bilo koja druga od navedenih
optina2(vidi grafikon). On ne prima mnogo novanih sredstava u vidu donacija od meunarodnih organizacija
ili drugih projektnih izvora; u 2006.g., u njegovom finansijskom izvetaju, prikazano je samo 800.000 dinara
(10.000). Ostatak sredstava, oko 700 miliona dinara, dolazi iz lokalnih izvora.
U 2006.g., ova novana sredstva su potroena prema donjem grafikonu. etvrtina na javne radove,
petina na optinsku upravu, dok je za ostale namene izdvojeno 170 miliona dinara ili 2,2miliona.
Oekuje se da novi zakon o finansiranju lokalne uprave povea prihod siromanijih optina. Videemo
da li e to biti stvarno tako, kada se objave godinji izvetaji za 2007.g. poetkom 2008.g.
__________
U vreme pisanja izvetaja, podaci za Sjenicu nisu bili dostupni
32
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Priprema budeta i upravljanje budetom

Postupak pripreme budeta se vri u skladu sa zakonom i obuhvata konsultacije sa budetskim
korisnicima i javnu raspravu o budetu. U postupku istraivanja nije mogla da se donese ocena o kvalitetu
postupka pripreme budeta niti o stepenu uceca gradana.
Stavka budeta
Stvarni rashod
2006 (Din)
JP Zavod za urbanizam
Optinska uprava
Mesne zajednice
Osnovne kole
Regioonalna televizija
Deiji vrti Mladost
Kultura
JKP istoa
Sportski centar
Srednje kole
Visoko obrazovanje
Socijalna zatita
231.432.899
195.208.782
96.901.138
61.958.483
36.165.468
34.581.490
38.355.498
29.540.000
27.406.356
22.338.389
19.257.973
11.322.718
Budetski rashod
2007 (Din)
234.572.000
303.865.000
121.305.000
129.837.000
36.239.000
80.736.000
58.445.000
30.000.000
92.461.000
40.500.000
23.122.000
% promene
u odnosu na
2006
1,40%
64,00%
25,20%
109,60%
0,20%
133,50%
52,40%
-100,00%
9,50%
313,90%
110,30%
104,20%
Upravljanje budetom u celini izgleda prilicno kompetentno. Razlike izmedu planiranog i stvarnog
rashoda za 2006.g. nisu velike, a onako velikih razlika u rashodima za projekte kapitalnih investicija kao to ih je
bilo u drugim optinama, u Novom Pazaru nije bilo.
33
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
3.5.5. Problemi, ogranienja i potrebe

Problemi i ogranienja
U ovom odeljku rezimirani su problemi i ogranienja koje su uoili ispitanici i uesnici na radionicama u
postupku funkcionalne analize
Opti utisak ovog istraivanja je da optina ima solidan i kompetentan tim rukovodilaca i da poinje sa
angaovanjem mladih entuzijasta. Postoje znatna praktina ogranienja sa kojima se oni suoavaju da bi se
unapredile javne usluge, ali su generalno mnoga pod kontrolom optine. Postoji i jako oseanje da postoje dobre,
konstruktivne ideje koje bi, ukoliko se primene, mogle dovesti do unapreenja pruanja usluga.
Ovi faktori se generalno mogu podeliti u tri kategorije: oni koji potiu sa vieg nivoa vlasti i izvan Optine;
oni koji su u vezi sa kulturom organizacije; i oni koji se odnose na formalnije organizacione strukture i sisteme
unutar optinske uprave. Priblino je isti broj ogranienja koja dolaze iz optine, kao i onih koji potiu izvan nje.
Spoljna ogranienja
Obiman posao i odgovornost
Male zarade
Ograniena finansijska sredstva
Nedoreeni, neprecizni zakoni i
drugi akti
Loi zakoni za primenu (npr. Zakon
o planiranju i izgradnji)
Vladavina prava
Neauran katastar
Loa saradnja sa republikim
organima i slubama (npr. MUP,
sudovi, Katastar, poreska uprava)
Organizaciona kultura
Sistemi i strukture
nedovoljna kontrola rad

neadekvatna kontrola
efektivnog korienja
radnog vremena
podela rada i sistem nagra?ivanja

neadekvatna organizacija optinske
uprave
mala zarada
nedovoljna kvalifikanost ljudskih resursa
nedostatak kancelarijskog prostora
nedostatak tehnike opreme
nedostatak urbanistikih planova
nedostatak adekvatnih strunjaka
nedostatak infrastrukture
nedostatak optinske imovine
neobezbe?en adekvatan prostor za
obavljanje venanja
slabi lini dohoci
Meu ovim ogranienjima, ona koja je (relativno) najlake reiti su ogranienja u oblasti sistema i
struktura. Za eksterna ogranienja potrebne su znaajne promene u stavovima centralne vlasti u zakonodavstvu.
Uoene kulturne promene izgledaju relativno bezazlene, ali mogu da kriju dublje kulturne probleme i zahtevale
bi liderstvo i vreme za promenu.
34
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Potrebe
Ucesnici radionice su bili zamoljeni da navedu potrebe u pogledu spoljne podrke, kao sredstva za
postizanje svojih ciljeva. Na sledecoj tabeli rezimirane su te potrebe prema kategorijama koje su im bile
predloene.
Nova znanja i vetine
Strani jezici
Poznavanje rada na kompjuteru
Obuka radnika za pojedine oblasti (npr. IT, GIS, ugovorno pravo, pisanje pravnih akata i ugovora )
PCM (po odeljenjima)
Upravljanje kriznim situacijama
Strateko planiranje
Participatorno planiranje i donoenje odluka
PR i istraivanje javnog mnjenja
Konsultanti ili eksperti

GIS i IT
Obuka radnika za rad u lokalnim organima vlasti
Strunjak za ugovaranje
Upravljanje ljudskim resursima
Upravljanje imovinom
Upravljanje dugom (optinski kredit?)
Strateski menadment
PR
Rodna ravnopravnost
Sistemi i strukture
Umreavanje [IT] sa javnim preduzeima i drugim optinskim ustanovama
Informacioni sistemi (oprema i softveri za rad optinske uprave)
Otvaranje kancelarije za rodnu ravnopravniost i jednake mogunosti
Osnivanje odeljenja za normativnu delatnost
Investicije i infrastruktura
Putevi
Zgrade optine
Vodovod i kanalizacija
Obilaznica (put)
Regionalna deponija vrstog otpada i centar za reciklau
Gasifikacija
Fabrika za preiavanje vode
Oprema za optinsku upravu
Revitalizacija kulturno-istorijskih spomenika
Pravljenje pristupnog puta za osobe sa posebnim potrebama
3.6. Ljudski resursi i trite rada

Kao i vecina optina u Srbiji, optina Novi Pazar je bila pogodena ekonomskom krizom devedesetih
godina prolog veka. Ipak, za razliku od drugih, Novi Pazar je sa svojim preduzetnicima i intezivnim razvojem
tekstilne industrije 90-ih bio, sa optinom Cacak, sinonim za ekonomski razvoj lokalnih samouprava. Naravno,
porast nezaposlenosti uslovljen je propadanjem velikih privrednih sistema kao to su : TK Raka, HK Vojin
Popovic, FO Ras, DP Iskra, Sandaktrans. Privatni sektor je u proteklom periodu apsorbovao deo
potrebne strucne radne snage iz pomenutih sistema.
35
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
3.6.1. Zaposlenost
U periodu od 1999. godine javljaju se velike oscilacije u pogledu broja zaposlenih u optini Novi Pazar.
U 2001. godini dolazi do poveanja zaposlenosti od 2.833 u odnosu na 2000. godinu, da bi zatim u 2002. godini
broj zaposlenih opao za 2.692.
Poev od 2003. godine, broj zaposlenih se naglo uveava, da bi u 2005. godini taj broj bio za 2.970 vei
od broja iz 2002. godine. Nagli skok zaposlenih je pre svega posledica legalizacija poslovanja kroz evidentiranje
zaposlenih, ali delom i zbog realizovanih socijalnih programa koji su omoguili otputenim radnicima iz
privatizovanih drutvenih sistema da se prekvalifikuju i zaponu posao u privatnom sektoru.
Izvor: Republicki zavod za statistiku - Optine u Srbiji
3.6.2. Zaposlenost Struktura

Broj zaposlenih
Godina
Broj zaposenih na 1000 stan.
Ukupno
ene (%)
Drutveni
sektor
Privatni
sektor
Ukupno
Svi
sektori
Industrija i
radarstvo
1999.
17.604
35.5
12.268
5.336
190
132
66
2000.
16.139
38.2
11.798
4.341
173
126
62
Godina
Zaposleni
Ukupno ene
(%)
Zaposleni u
pred.,ustan.,
zadrugama i
dr. organizac.
Lica koja
samost.
obavljaju
delatnost
Broj zaposlenih na 1000 stan.

Ukupno
Zaposleni u pred.,
ustan., zadrug., i
dr. organizac.
2001.
18.972
46.7
11.280
7.692
201
119
2002.
16.280
44.5
11.080
5.200
189
129
2003.
16.432
44.3
10.370
6.062
187
118
2004.
19.023
39.3
11.907
7.116
213
113
2005.
19.250
42.3
11.584
7.666
212
127
Broj lica koja samostalno obavljaju delatnost se poveava, poev od 2002. godine. U 2005. godini ovaj
broj je uvean za 2.466 u odnosu na broj iz 2002. godine, ili pratei relativne pokazatelje, dolo je do poveanja sa
31,9% na 39,8%. Poveanje broja lica koja samostalno obavljaju delatnost je posledica razvoja privatnog
preduzetnitva uz efikasnu institucionalnu podrku drave (podka zapoljavanju i restriktivnija primena
Zakona o radu Republike Srbije).
36
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Zaposlenost po sektorima privredne delatnosti3
Relativno smanjenje zaposlenih u preraivakoj industriji posledica je propadanja i privatizacije velikih

drutvenih sistema, to je uslovilo racionalizaciju radne snage u ovom sektoru. Sa druge strane duga tradicija i
potencijal u trgovakoj delatnosti, omoguili su apsorbovanje velikog kontigenta radne snage, pa je u 2005.
godini razlika u pogledu broja zaposlenih samo 10% izmeu sektora preraivake industrije i trgovine.
3.6.3. Nezaposlenost
Prema statistikim podacima, broj nezaposlenih u optini Novi Pazar se konstatno poveava do 2004.
godine, kada je zabeleen porast od 98% u odnosu na stanje iz 1999. godine. Porast broja nezaposlenih posledica
je neaktivnosti velikih drutvenih sistema, koji su, u fazi privatizacije ili steaja, smanjili broj zaposlenih
otputanjem jednog dela radne snage.
3Priloeni podaci za period 2001 2005. se odnose na zaposlene u preduzeima, zadrugama, ustanovama, organizacijama i malim preduzeim
(do 50 zaposlenih)
37
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Ovaj podatak treba uzeti sa rezervom jer odredeni broj nezaposlenih nije evidentiran na tritu rada, dok
je, sa druge strane, odredeni broj prijavljenih radno aktivan, ali ne i evidentiran u Institucionalna podrka drave
kroz programe samozapoljavanja je presudno uticala na smanjenje broja nezaposlenih u periodu 2005 godine.
Restriktivna primena Zakona o radu dodatno je uticala na smanjenje sive ekonomije, a tako i na povecan broj
registrovanih privrednih subjekata i broja prijavljenih radnika.
3.6.4. Nezaposlenost - struktura

Prema strukturi nezaposlenog stanovnitva, tokom citavog posmatranog perioda najveci je udeo
nezaposlenih lica koja prvi put trae posao. Njihov broj varira od 85,5% u 1999. godini, preko 88,2 % u 2001.
godini, pa do 79,7% u 2005. godini. Udeo lica koja su bez kvalifikacija varira oko 53% u posmatranom periodu,
a u 2005. godini je 48,7%. U 2004. godini, u odnosu na prethodne godine, pojavljuje se manji broj nezaposlenih
koji prvi put trae posao, zajedno sa licima bez kvalifikacije. U prethodnim godinama, izuzev 2004. u kontigentu
nezaposlenog stanovnitva prednjace ene, koje u 2005. godini cine 56,3%.
Godina
Ukupno
Prvi put trae

zaposlenje
Bez kvalifikacije
Ukupno
Ukupno
ene
Ukupno
Na 1000
stanovnika
Stopa
nezaposlenosti
1999.
8.766
4.796
85.5
4.545
51.8
5.412
61.7
95
33.24
2000.
10.230
8.847
86.5
4.535
53.1
6.302
61.6
110
38.80
2001.
12.956
11.421
88.2
6.845
52.8
7.865
60.7
137
40.58
2002.
14.684
12.806
87.2
7.862
53.3
8.807
60.0
170
47.42
2003.
16.767
14.488
86.4
8.913
53.2
9.990
59.6
191
50.50
2004.
17.421
10.092
57.9
6.271
36.0
7.058
40.5
195
47.80
2005.
13.572
10.813
79.7
6.603
48.7
7.638
56.3
149
41.35
Stopa nezaposlenosti u 2005. godini iznosi 41,35% i odredena je kao ucece nezaposlenih u zbiru
zaposlenih i nezaposlenih.
Starosna struktura nezaposlenih, 2006.
Starost
Ukupno
ene
Do 18 god.
122
0.61
77
0.65
19 - 25 god.
3.648
18.11
2.023
17.02
26 - 30 god.
3.366
16.71
2.037
17.14
31 - 40 god.
5.702
28.31
3.605
30.33
41 - 50 god.
4.649
23.08
2.736
23.02
50 i vie god.
2.655
13.18
2.409
20.27
20.124
11.887
Ukupno.
Izvor: Nacionalna sluba za zapoljavanje
38
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Starosna struktura nezaposlenih pokazuje da je najbrojnija kategorija stanovnitva 31 - 40 godina koja

zauzima 28,31%. Visok udeo imaju i kategorije stanovnitva 41 - 50 godina i preko 50 godina, koje zajedno
cine 36,26%.
Stanovnitvo starosti do 30 godina zauzima 35,43% u starosnoj strukturi nezaposlenosti.
Kvalifikaciona struktura nezaposlenih, 2006
Izvor: Nacionalna sluba za zapoljavanje
U kvalifikacionoj strukturi nezaposlenih prednjaci stanovnitvo koje nema nikakvu kvalifikaciju

(54,79%), dok su sledeca po brojnosti lica sa srednjom kolskom spremom (42,77%).
Podaci ukazuje na neophodnost intenzivnog sprovodenja mera formalnog i neformalnog obrazovanja,

kao i stratekih mera podrke zapoljavanju na lokalnom i nacionalnom nivou. Takode, odredeni podsticaji
usmereni ka rastu privredne aktivnosti i broja zaposlenih ogledaju se pre svega u dva pravca:
?
?
Podrka medunarodnih donatorskih programa koji se ogledaju kroz podsticaje za zapocinjanje

sopstvenog posla i podrku postojecim biznisima
Podrka lokalnih institucija kroz programe Nacionalne slube za zapoljavanje i Fonda za razvoj
Republike Srbije (u 2006. godini program samozapoljavanja iskoristilo 71 lice)
3.7. Ekonomija
Ekonomiju optine Novi Pazar na osnovu dva kriterijuma (narodnog dohodka po sektorima
privredivanja i broja zaposlenih po privrednim sektorima), karakterie sektor trgovine, preradivacka industrija
(pre svega proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda, proizvodnja predmeta od koe) kao i sektor gradevinarstva
i saobracaja.
39
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
3.7.1. Narodni dohodak i drutveni proizvod

Godina
Narodni dohodak
u hiljadama
dinara
Narodni dohodak po
stanovniku
Indeks (u
odnosu na
prethodnu
godinu)
u
dinarima
Nivo
(R. Srbija
=100)
Drutveni proizvod
u hiljadama
dinara
Indeks (u
odnosu na
prethodnu
godinu)
Drutv. Proiyvod
po stanovniku
u
dinarima
6.689
Nivo
(R. Srbija
=100)
1999.
531.350
150.4
5.732
35.4
422.820
35.4
2000.
1.390.267
261.6
14.885
41.9
1.133.000
267.9
16.357
40.6
2001.
2.057.380
148.0
21.794
37.8
1.724.811
152.2
25.793
37.7
2002.
2.751.487
133.7
31.920
41.8
2.101.667
121.8
37.815
41.1
2003.
3.205.667
116.5
36.576
41.4
2.623.487
124.8
43.471
41.7
2004.
3.885.003
121.2
43.524
36.6
4.449.181
169.6
49.844
37.1
2005.
4.244.454
109.2
46.670
37.8
4.878.386
109.6
53.640
37.5
Narodni dohodak po stanovniku u 2005. godini u iznosu od 46.670 dinara, predstavlja 71,42% od nivoa
ostvarenog dohodka po glavi stanovnika u Rakom okrugu.
Uz evidentan nominalni rast i blagi porast po glavi stanovnika 2000 i 2002. Godine, narodni dohodak
per capita belei stalni pad, da bi 2005. godine dostigao 37,8% nivoa Republike Srbije.
40
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Narodni dohodak po oblicima svojine u hiljadama dinara
Godina
Ukupno
Drutvena
svojina
Privatna svojina
Ukupno
Preduzee
Gazdinstva i
radnje
Zadruna
svojina
Meovita
svojina
Dravna
svojina
1999.
531.350
60.453
303.260
118.520
184.740
567
151.795
15.275
2000.
1.390.267
144.542
703.125
335.244
367.881
1.400
493.820
47.380
2001.
2.057.380
215.663
1.118.118
464.010
654.108
-102
653.833
69.868
2002.
2.751.487
164.008
1.605.625
578.360
1.027.265
580
656.614
324.660
2003.
3.205.667
268.246
1.794.247
752.364
1.041.883
284
801.242
341.648
2004.
3.885.003
157.145
2.526.909
1.175.640
1.351.269
2.847
840.236
357.866
2005.
4.244.454
130.645
3.262.362
1.944.262
1.318.100
900
553.374
324.173
Uee privatne svojine u stvaranju narodnog dohotka 1999. godine iznosio je 57%, dok je to uee
2005. godine 76,7%. Evidentno je da je uee drutvene svojine u stvaranju narodnog dohotka veoma nisko tj.
svega 2,5% u 2005. godini (na poetku posmatranog perioda ono je iznosilo 11,4%). Ovaj podatak jasno ukazuje
na dominaciju privatnog nad drutvenim sektorom u optini Novi Pazar. Takoe, mora se pomenuti da se jedan
deo dohotka u privatnom sektoru stvara van legalnih tokova, na tzv. sivom tritu, to ukupno uee privatne
svojine ini jo veim.
Narodni dohodak po sektorima privredivanja u hiljadama dinara
41
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Posmatrano po sektorima privredivanja, ucece sektora trgovine u periodu od 1999 2005. godine raste
sa 24,6% na 33,2%, dok poljoprivreda belei pad u odnosu na 1999. godinu za blizu 3%. Pre svega, to je posledica
iskazanog gubitka u sektoru ribarstva (uzgoj pastrmke). Interesantno je da preradivacka indistrija belei
standardno ucece u posmatranom periodu koje se krece oko 28%, dok sektor gradevinarsta povecava svoje
ucece na 11,2% (1999. godine 8,5%).
3.7.2. Ekonomska razmena sa inostranstvom

Vrednost ukupne trgovinske razmene sa inostranstvom u optini Novi Pazar pokazuje pozitivnu
tendenciju jer je 1999. godine iznosila neto preko 21 mil.$ dok je 2006. godine taj iznos veci za 4,8 puta i iznosi
103 mil.$. Ono to ohrabruje je porast uceca izvoza u spoljnotrgovinskoj razmeni, tako da je 2003. godine
pokrivenost uvoza izvozom isnosila 16,7%, dok je 2006. godine to ucece 70,8%.
Izvor: Regionalna privredna komora
Posmatrajuci uvoz po robnim grupama, 2003. godine najvece ucece u strukturi uvoza imaju
repromaterijali sa 50,86% i gotovi proizvodi sa 10,5%, dok 2006. godine ucece repromaterijala i gotovih
proizvoda raste na 78,22%. Izvoz po robnim grupama 2003. godine cine sa 92,58% gotovi proizvodi, dok 2006.
godine strukturu uvoza cine gotovi proizvodi (55,31%), repromaterijali (25,02%) i poljoprivredni proizvodi
(9,88%). Treba napomenuti da raste izvoz poljoprivrednih proizvoda sa neto iznad 1% u 2003. godini na blizu
10% u 2006. Godini.
42
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Ako posmatramo uvoz u 2003 i 2006. godini Turska zadrava standardnih 55% uceca. U 2003. godini
Nemacka sa 9% i Slovenija sa 6,07% su zemlje koje slede Tursku u strukturi uvoza, dok su u 2006. godini to Kina
sa 10,08%, Italija sa 4,72 i Madarska sa 4,59%.
U izvozu 2003. godine najvece ucece medu zemljama ima Bosna i Hercegovina sa 78,43%, zatim
Slovenija sa 6,71%, dok 2006. godine pada ucece BiH na 15,42%, a Crna Gora ucestvuje sa 22,10%. Takode,
veliki deo izvoza (preko 41%) je usmeren ka Kosovu.
Uvoz i izvoz po sektorima delatnosti
43
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
3.7.3. Privredni subjekti

Preduzeca
Prema podacima Narodne banke Srbije na kraju 2005. godine u optini Novi Pazar bilo je aktivno 792 preduzeca.
Pregled broja preduzeca po velicini
Izvor: Narodna banka Srbije
Preko 97,4% su mala preduzeca, zatim slede srednja i velika preduzeca sa 2,15% i 0,38% respektivno.
Pregled broja preduzeca po vlasnickoj strukturi
Posmatrana vlasnicka struktura preduzeca ukazuje da je preko 94,70% preduzeca u privatnoj svojini
(odredeni broj preduzeca je i dalje u postupku privatizacije), a zatim slede preduzeca u meovitoj svojini sa
ukupno 2,15%.
Pregled broja preduzeca po oblicima organizovanja
Najdominatniji oblik organizovanja je DOO koji ucestvuje sa 65,4%, a zatim slede ortacka drutva sa
26,64%.
44
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Pregled broja preduzeca po sektorima delatnosti
Procentualno, najvece ucece u privrednim sektorima ima trgovina sa blizu 55,3% od ukupno aktivnih
preduzeca. Zatim sledi preradivacka industrija sa 20,58% i saobracaj, skladitenje i veze sa 7,20%.
Pregled broja preduzeca u sektoru preradivacke industrije
Nazastupljeniji podsektori u okviru preradivacke industrije su proizvodnja tekstila i tekstilnih proizvoda

(50,92%), prerada koe i proizvodnja predmeta od koe (11,04%) i prehrambena industrija sa 8,59%.
Napomena: Po podacima Agencije za privredne registre (jun 2007. godine) broj aktivnih privrednih drutava u optini Novi Pazar je 902.
Posmatrajuci oblik organizovanja 74% preduzeca su DOO, zatim slede ortacka drutva sa 24,8% i zadruge sa 1,5%.
Radnje
Po podacima Narodne banke Srbije u optini Novi Pazar egzistira ukupno 3.937 radnji.
Pregled broja radnji po sektorima delatnosti
45
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Kao to je to slucaj na nivou Republike Srbije, najvece ucece po sektorima imaju radnje iz oblasti
trgovine (45,01%), transporta (18,54%), ugostiteljski objekti (9,58%) i sektor preradivacke industrije sa 15,82%.
Pregled broja radnji u sektoru preradivacke industrije
U okviru preradivackog sektora, najveci broj radnji je iz proizvodnje odece (50,4%), zatim sledi
prehrambeni sektor sa 15,57% radnji.
Veliki privredni sistemi

Od 2000. godine u Republici Srbiji nastavlja se zapoceti proces tranzicije koju karakterie zavretak
procesa privatizacije i dalja liberalizacija cena i spoljnotrgovinskog poslovanja. Tempo kao i uspeh privatizacije
uzrokuju dva procesa od kojih je jedan objektivan (dugovanja preduzeca, viak radne snage, visok nivo potrebnih
investicija, zastarela tehnologija), a drugi subjektivan (cesto netransparentan i drutveno neodgovoran proces).
Drutvena svojina je, kao i u vecini lokalnih samouprava u Srbiji, u proteklim decenijama, zapoljavala najveci
broj radnika i bila dominantni pokretac drutveno-ekonomskog razvoja.
Tekstilna industrija predstavljena nekada velikim TK Raka (sada Raka holding) koja poseduje
kapacitete za proizvodnju preda (pamucnih, viskoznih), tkanina, konfekcije i tekstila za domacinstvo, evidentno
je bila jedan od motora razvoja privatnog sektora prerade tekstila i proizvodnje tekstilnih proizvoda. Sada se
nalazi u procesu restruktuiranja. Preduzece Raka trikotaa (zaposleno 287), koje je u proteklom periodu
privatizovano zbog gore pomenutih procesa, raskinulo je postojeci ugovor zbog neispunjavanja obaveza
poslodavca. Radi ilustracije postojeceg stanja dovoljno je reci da su nekada TK Raka , Raka konfekcija i
Raka trikotaa zapoljavale preko 6.000 radnika.
Jedan od najvecih regionalnih poljoprivredno-prehrambenih kompleksa Holding kombinat Vojin
Popovic je u stecaju. Dakle, smanjivanje broja zaposlenih (2001. godine ih je bilo 386), prodaja objekata i
pokuaj finansijske konsolidacije nisu dali rezultate, jer je drutvo, iz godine u godinu, beleilo gubitke. Ovaj
sistem u kom se ostvarivala proizvodnja rucno tkanih tepiha, poljoprivredna proizvodnja i prerada mesa,
trgovina i gajenje pastrmke u ribnjaku, jo uvek poseduje deo ocuvanih kapaciteta (pre svega za proizvodnju
pastrmke). On mora biti privatizovan uz podrku i pomoc drave i lokalnih vlasti i uz jasno definisanje preciznih
programa revitalizacije. Tako ce mu se obezbediti mesto pokretaca razvoja agrokompleksa u optini Novi Pazar.
Fabrika obuce Ras i DP Iskra-Metali takode su u stecaju i oko 1.200 radnika izgubilo je posao.
Preduzeca u toku privatizacije:
Preduzee
Delatnost
Metod privatizacije
PUTTST Lipa - Novi Pazar
Hoteli i moteli, s resoranom
Aukcija
Veterinarska stanica Novi Pazar
Veterinarske aktivnosti
Aukcija
PPT Delovi
Proizv. Delova i pribora za vozila
Tender
Raka - Holding (u restrukturiranju)
Holding poslovi
Restrukturiranje
Izvor: Podaci objavljeni na web sajtu Agencije za privatizaciju
46
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Privatizovana preduzea
Preduzee
Delatnost
Metod privatizavije
Sandaktrans - Autoremont - Servis
Odravanje i opravka motornih vozila
Aukcija
Sloboda
Drutveno preduzee za trgovinu na veliko i

malo, proizvodnju i usluge
Aukcija
Sandaktrans - Trgopromet
Prodaja delova i pribora za motorna vozila
Aukcija
Ukras
Vaenje kamenja za graevinarstvo
Aukcija
Polet
Proizvodnja hleba i peciva
Aukcija
Uniprom DTP
Nespecijalizovana trgovina na malo
Aukcija
DPSK Ra?ka - Novi Pazar
Proizvodnja ostale ode?e
Aukcija
Sand?aktrans - Putni?ki saobra?aj Novi Pazar
Prevoz putnika u drumskom saobra?aju
Aukcija
Sandakprojekt
Projektovanje gra?. i drugih projekata
Aukcija
HK Sandaktrans
Holding poslovi
Aukcija
Sandaktrans - ugostiteljstvo 15.maj Novi Pazar
Restorani
Aukcija
AD Minel rastavlja?i
Proizv. Opreme za distribuciju el. Energije
Aukcija
AD Novi Pazar - Put / PuteviU?ice
Izgradnja saobra?ajnica, pista i sl.
Tender
Jo?anica
Trgovina na veliko gra. materijalom
Aukcija
Izvor: Podaci objavljeni na web sajtu Agencije za privatizaciju
Mala i srednja preduzea

U optini Novi Pazar je aktivno 747 malih i srednjih preduzea u privatnom vlasnitvu (januar 2006.
godine). Dakle, sektor malih i srednjih preduzea u privatnom vlasnitvu ini 94,3% svih preduzea u optini.
Mala preduzea ine 98% preduzea u sektoru malih i srednjih preduzea.
Relativno visoko uee sektora trgovine, kako u stvaranju narodnog dohotka tako i u ukupnom broju
malih i srednjih preduzea, pre svega je posledica niskog nivoa ukupne privredne aktivnosti, a ne objektivnog
rasta i modernizacije privredne strukture. Privatna preduzea na teritoriji optine Novi Pazar su prosene starosti
10-15 godina i sa jednostavnom organizacionom strukturom - vlasnik je ujedno i menader. Na osnovu analiza
potreba fokus grupe 4 najvei problemi u poslovanju su nedostatak strune radne snage i menaderskog kadra kao
i komplikovane administrativne procedure za izvoz i uvoz robe.
Najvei broj posluje na domaem tritu i ima oblik organizovanja DOO i OD. Takoe iskazane su
potrebe u pruanju nefinansijskih usluga: istraivanje i analiza trita, poslovno povezivanje i marketinka
podrka za nove proizvode. Evidentna je potreba za institucionalnom podrkom u cilju formiranja razliitih
oblika udruivanja, razmene iskustava i zajednikih nastupa na tritu, imajui u vidu izvoznu orijentisanost
veine preduzea. Odreene oblike podrke kao to su: izrada biznis planova i konsultacije opteg tipa, mala i
srednja preduzea mogu dobiti od Agencija za ekonomski razvoj Sandaka (SEDA), koja prua kosultantsku
podrku na teritoriji optina Novi Pazar, Sjenica i Tutin.
Najvei broj malih i srednjih preduzea nalazi se u sektoru trgovine (433) i preraivake industrije (145),
to ini 77% ukupnog broja malih i srednjih preduzea u privatnom vlasnitvu.
___________
4
Anketa sprovedena u preduzeima za potrebe izrade sektorskih analiza
47
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Lista znacajnih privatnih preduzeca

Naziv preduzea
Sektor delatnosti
Broj zaposlenih
Medaki DOO
Tekstil (dins)
Stig DOO
Tekstil
85 (11 mukaraca i 74 ene)
DOO Her Export-Import
Pozamanterija
23 (10 mukaraca i 13 ena)
DOO Byn - Etiketa Tekstil
Proizvodnja drugih odevnih predmeta i pribora
15 (12 mukaraca i 3 ene)
Sevn
Tekstil
Brug-join
Teksti (dins)
80
Nar jeans
Teksti (dins)
41
P.P.T.U. Panama Nuovo DOO
Proizvodnja obue
63 (25 mukarca i 38 ena)
Ceco Line
Proizvodnja obue
27
Extra Beso
Proizvodnja obue
18
Alivo
Klanica i prerada mesa
AD Polet - hleb
Proizvodnja hleba, peciva promet i usluga
Tahirovici - nametaj
Drvna industrija
70
12
Min - impex
Drvna industrija
14
Samald komerc
Trgovina na veliko i malo prehram. robom
147
Trgovina Reki
Trgovina na veliko i malo prehram. robom
123
Krkui company
Trgovina na veliko
Nafaka
Trgovina na veliko i malo
10
IC sistem
Trgovina na veliko, kolskim i kanc. Priborom
AC sistem
Trgovina na veliko, kolskim i kanc. Priborom
Elmir
Gra?evinsko preduzee
46
Extra panda
Proizvodnja deije konfekcije i veleprodaja

deije opreme
Read komerc
Trgovina na veliko prehranom
Subex
roizvodnja peciva i lisnatih testa
7
26
Udruivanje
U optini su aktivna dva udruenja preduzetnika: Unija proizvodaca tekstila, odece, obuce i koe i
Udruenje privatnih preduzetnika.
Unija proizvodaca tekstila, odece, obuce i koe ima 63 clana; bavi se unapredenjem poslovanja svojih
clanova, a postignuti znacajniji rezultati u dosadanjem radu su:
? Seminar o poreklu robe i carinski propisi sa Upravom carina
? Organizacija nastupa novopazarskih proizvodaca na beogradskom Sajmu mode
? Projekat kola Nacionalne slube za zapoljavanje
? Ucece u organizaciji i nastup na novopazarskom sajmu
? Potpisan sporazum sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje o planskom zapoljavanju radnika u
2007. godini
? Ucece u formiranju i aktivnostima Optinskog saveta za zapoljavanje
? Vie medijskih nastupa
Sa obzirom na cinjenicu da je tekstilna industrija najrazvijeniji sektor preradivacke industrije, jedna od
manifestacija koja znacajno doprinosi promociji i poslovnom povezivanju preduzeca je Merdunarodni sajam
tekstila, koe i obuce koji se svake godine odrava u Novom Pazaru.
48
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Finansijske institucije
U optini Novi Pazar ima ukupno 7 domacih i 13 stranih banaka, kao i 5 osiguravajucih drutava. Sve
finansijske institucije su locirane u gradu Novom Pazaru. Prosecan broj ekspozitura banaka na 10.000
stanovnika iznosi 2,3. Medutim, veoma nepovoljni kreditni uslovi (visoke kamatne stope) dodatno oteavaju
zapocinjanje novog i razvoj postojeceg biznisa, pre svega u sektoru MSP. Zakljucak je, da i pored
zadovoljavajuceg broja finansijskih institucija, promotivni finansijski ambijent, usled neuskladenosti sa
realnim potrebama, je bez pravih efekata na privredno okruenje.
Izvor: Sajt NBS
3.8. Poljoprivreda
Reljef Novopazarske regije ima uglavnom brdsko-planinska svojstva. Izdvaja se Peterska visoravan,
uske doline Ibra i Lima na istocnim, odnosno zapadnim granicama i nevisoke planine Golije, Radocela,
Rogozne, Giljeve, Ninaje, Jadovnika i Zlatara po obodnim delovima Peterske visoravni Sastav zemljita je
veoma raznovrstan, pa se srecu kriljci, pecari i konglomerati, krecnjaci, flini sedimenti, dijabaz-ronaci,
magmatske stene, serpentini i peridotiti, neogeni i kvartalni sedimenti.
3.8.1. Poljoprivredna povrina
Panjaci
ita
Ribnjaci, trstii
bare
industr. Bilje
8.620
Livade
36.270
Vinogradi
ukupno
Vonjaci
Poljoprivredna
povrina
Gotovo polovinu teritorije optine Novi Pazar (36.270 ha), cini poljoprivredno zemljite. S obzirom na
dominantno planinski karakter prostora, u ukupnim poljoprivrednim povrinama preovladuju prirodni travnjaci
(70,85%), od kojih livade cine 29,55% ili 10.717 ha, a panjaci 41,3% ili 14.981ha. Oranice cine relativno
visokih 23,77% ili 8. 620 ha, a vocnjaci 1. 952 ha.
1.952
36.270
8.620
4.830
Oranice i bate
od toga
ita
4.830
stono
industr. povrtno
krmno
bilje
bilje
bilje
-
1.224
1.913
Blizu 84% ukupnih poljoprivrednih povrina je u privatnom posedu, dok kod panjaka udeo drutvene
svojine iznosi 37%.
49
Ukupno
30.341
8.521
OPTINA NOVI PAZAR
1.224
1.873
Panjaci
ita
4.830
Livade
industr. povrtno stno

krmno
bilje
bilje
bilje
ita
Vinogradi
od toga
Vonjaci
Oranice i bate
1.952
10.471
9.397
Ribnjaci, trstii
bare
industr. Bilje
Poljoprivredna
povrina
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
3.8.2. Poljoprivredna gazdinstva

Broj poljoprivrednih gazdinstava na pocetku 2007. godine iznosio je 2.148. Osnovni cilj registracije
poljoprivrednih gazdinstava je sa jedne strane mogucnost apliciranja za pre svega kratkorocne kredite
Ministarstva poljoprivrede, umarstva i vodoprivrede. Drugi razlog je novcana podrka nekomercijalnim
poljoprivrednim gazinstvima.
3.8.3. Poljoprivredno stanovnitvo

Poljoprivredno
stanovnitvo
Ukupno
ensko
8.727
4.047
Aktivno poljoprivredno stanovni[tvo

Ukupno
ensko
4.889
2.143
Individualni poljoprivr.
Ukupno
ensko
4.769
2.111
Izdravano poljopr.
stanovnitvo
Ukupno
ensko
3.383
1.904
Od ukupnog broja registrovanih stanovnika, poljoprivredno stanovnitvo cini 10%. Od ovog broja,
individualni poljoprivrednici cine 58%.
50
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
3.8.4. Usluge za poljoprivrednike

Usluge za poljoprivrednike pre svega pru?aju:
?
Poljoprivredna savetodavna slu?ba Zadruge Sebe?evo koja pru?a razli?ite vrste savetodavnih
usluga
- Savetodavna aktivnost, obuke, treninzi, seminari
- Promovisanje savremenih tokova u komercijalnoj poljoprivrednoj proizvodnji, uvoenje standarda
aktivnosti, podsticaj i razvoj poljoprivrede kao i donatorskih i kreditnih organizacija
- Rad na formiranju asocijacija poljoprivrednika po tipu zadruga i udru?enja
- Podsticaj razvoja preraiva?kih kapaciteta
- Analiza tr?i?ta poljoprivrednih proizvoda
Javna veterinarska stanica Novi Pazar - koja pru?a usluge iz oblasti veterinarske medicine na terenu
(kurativa i preventiva, zahvati u porodiljstvu, sporovoenje mera dezinfekcije, dezinsekcije i
deratizacije)
Pored pomenutih institucija u op?tini Novi Pazar postoji niz razli?itih udru?enja koja su dobro
organizovana i pru?aju razli?ite vrste usluga svojim ?lanovima kao ?to su: Mati?na selekcijska slu?ba
koju vodi Zadruga Pljevljani i mati?na selekcijska slu?ba koju vodi zadruga Agrogenetika.
3.8.5. Poljoprivredna proizvodnja

Ratarstvo - proizvodnja p?enice i kukuruza
Penica
Godina
Ukupan prinos, tona
Privatna
Svojina
Drutv.
Svojina
Privatna
Svojina
Drutv.
Svojina
4.916
4.916
2.493
5.206
5.206
2.548
2000.
4.274
4.274
2.200
3.170
3.170
1.573
Privatna
Svojina
Drutv.
Svojina
1999.
Ukupno
Privatna
Svojina
Prosean prinos, kg
Drutv.
Svojina
Prosean prinos, kg
Uk upno
Ukupan prinos, tona
Kukuruz
2001.
4.554
4.554
2.287
4.304
4.304
2.157
2002.
4.756
4.756
2.367
3.992
16
3.976
5.333
2.089
2003.
3.894
3.894
1.994
3.737
3.737
2.032
2004.
4.616
4.616
2.467
7.138
7.138
4.102
2005.
5.665
5.665
2.767
5.013
5.013
5.450
Uzgoj p?enice bele?i stagnaciju u ukupnim prinosima, da bi od 2003. godine usledio porast koji za 2005.
godine dostig?e iznos od 5.665. tona, ?to predstavlja najve?i ukupni prinos u posmatranom periodu.
51
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Proizvodnja kukuruza belei drasticne oscilacije u ukupnim i prosecnim prinosima koji su, pre svega,
posledica uticaja pogodnih ili nepogodnih vremenskim uslova za uzgoj, ali i usitnjenosti poseda, nepostojanja
trino orijentisane proizvodnje, propasti velikih agrokombinata (Vojin Popovic i Peter), nedostatka
primene agrotehnickih mera i tehnoloki zastarele mehanizacije.
Povrtarstvo - proizvodnja povrtnog bilja

Ukljucena je proizvodnja cistog useva i meduuseva, a prosecan prinos za cist usev po godinama
izgleda ovako:
Pasulj
Godina
Krompir
prinos
prinos
ukupan, u
tonama
kg po
hektaru
ukupan, u
tonama
kg po
hektaru
1999.
289
1.107
4.591
5.311
2000.
151
982
4.089
5.095
2001.
228
1.109
6.258
7.645
2002.
283
1.482
6.822
8.427
2003.
211
943
9.219
6.599
2004.
291
1.058
5.575
8.068
2005.
327
1.500
5.433
7.851
Prirodne karakteristike Novopazarske regije pogoduju uzgoju krompira. Iako se ukupan prinos u
posmatranom periodu ne povecava, ohrabruje porast prosecnog prinosa po hektaru koji je u posmatranom
periodu porastao za 49%. Ovu pojavu delimicno moemo tumaciti kao posledicu podrke medunarodnih
donatorskih programa (savetodavna i tehnicka podrka) u pojedinim optinama Rakog i Zlatiborskog okruga.
Ipak, imajuci u vidu usitnjenost poseda koja je uzrokovala nisku akumulativnost povrtarske proizvodnje,
prosecni prinosi nisu zadovoljavajuci, to potvrduje podatak da je prosecan prinos krompira u Srbiji u 2005.
godini iznosio 11.402 kg/ha.
52
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Voarstvo - proizvodnja jabuka i ljiva

Jabuke
Godina
ljive
prinos
broj rodnih
stabala
prinos
ukupan,
tona
po jednom
stablu, kg
broj rodnih
stabala
ukupan,
tona
po jednom
stablu, kg
238.361
1.276
5.4
1999.
121.879
1.178
9.7
2000.
127.657
2.764
21.7
251.256
3.415
13.6
2001.
119.261
190
1.6
246.561
365
1.5
2002.
133.274
1.041
7.8
244.391
1.886
7.7
2003.
149.003
3.039
20.4
286.420
2.128
7.4
2004.
130.653
2.151
16.5
308.170
2.319
7.5
2005.
150.505
798
5.3
329.690
1.048
3.2
Ako zanemarimo evidentnu lou procenu prinosa po stablu, jasno se uoava trend porasta rodnih stabala.
Ovo je pre svega posledica sprovoenja UN-FAO programa na teritoriji Zlatiborskog i Rakog okruga.
U okviru programa koji je imao za cilj unapreenje voarstva, distribuirano je preko 315.000 sadnica jabuka,
podrana su udruenja i sprovedena obuka za poljoprivredne proizvoae, a uspostavljene su i veze sa
preraivakim sektorom. Pored ovog programa i lokalna samouprava poseduje sopstveni program olakica za
nabaku sadnica voa.
Stoarstvo
Godina
Goveda
Svinje
Ovce
ivina,
ukupno
ukupno
od toga:
krave i
steone
junice
ukupno
od toga:
krmace i
suprasne
nazimice
ukupno
od toga:
ovce za
priplod
1999.
12.043
8.737
3.083
204
13.519
11.853
49.281
2000.
10.901
8.329
2.849
204
13.034
12.269
47.245
2001.
10.896
8.173
2.748
209
13.443
12.150
46.409
2002.
10.559
7.843
3.956
209
13.503
11.451
43.532
2003.
12.718
8.674
1.227
203
9.577
5.888
45.309
2004.
10.367
8.221
979
214
8.246
5.269
43.955
2005.
10.343
8.236
1.069
205
8.067
4.612
55.394
53
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Revitalizacija sektora stocarstva je neophodna ako se ele iskoristiti komparativne prednosti za uzgoj
svih vrsta stoke u novopazarskom kraju.
Ono to je zabrinjavajuce da broj grla stoke opada - narocito u ovcarstvu. Broj ovaca koji je 1991. godine
iznosi 13.519 opao je za oko 40% i na kraju posmatranog perioda iznosi 8.067 grla. Od toga je 57% ovaca za
priplod (ovo ucece 1999. godine iznosilo je 86%). Vecina grla se gaji na usitnjenim posedima i za licne potrebe
uzgajivaca, tako da je institucionalna podrka (poboljanje genetskog sastava, sigurnost plasmana, razvoj
adekvatnih i sertifikovanih preradivackih kapaciteta, obuka poljoprivrednika) neophodna, bilo da dolazi od
strane drave, lokalnih vlasti ili medunarodnih donatorskih programa (UN, USAID, EAR). Ono to ohrabruje je
porast gajenja ivine. To je posledica rasta preradivackih kapaciteta u ovom sektoru (preko 55.000 komada 2005.
godine).
Preradivacki kapaciteti
U sektoru prehrambene industrije glavni proizvodi preradivackih kapaciteta su:
? Mleko i mlecni proizvodi
U optini Novi Pazar kapaciteti za preradu mleka ne zadovoljavaju potrebe lokalnog trita. Specificnost je
da postoji mlekara (Simlek - Deeva) koja je specijalizovana za proizvodnju razlicitih tipova
kvalitetnih sireva (upljikasti sir, tvrdi kackavalj), a takode poseduje i sve tehnicke uslove i sertifikate za
izvoz proizvoda. Kapaciteti ove mlekare su oko 5.000 litara/dan, mada je dnevni otkup i prerada dosta
manja i krece se oko 700 litara.
? Meso i suhomesnati proizvodi
Sektor prerade mesa se zasnivao pre svega na kapacitetima kombinata Vojin Popovic koji je bio nosilac
preradivacke industrije (danas se ovi kapaciteti iznajmljuju, dok status ovog preduzeca ne bude
promenjen). Pored ove postoji niz malih, privatnih klanica koje ne zadovoljavaju osnovne uslove za
obavljanje ove delatnosti, a koriste se za proizvodnju tradicionalnih proizvoda novopazarskog kraja
(suduk, pruta). Prerada ivinskog mesa je u porastu, zahvaljujuci osnivanju novih preduzeca, to utice
i na sam uzgoj ivine (55.000 komada 2005. godine).
54
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Pekarski proizvodi
I pored postojanja vie pekara na teritoriji optine Novi Pazar, jedine ozbiljne kapacitete ima
akcionarsko drutvo za proizvodnju hleba i peciva Polet. Ovo preduzea je privatizovano i
ostvaruje prosenu dnevnu proizvodnju od 12.000 komada.
3.9. Infrastruktura
3.9.1. Putna i eleznika mrea u km
Ukupno
Regionalni
Magistralni
Savremeni
kolovoz
ukupno
savremeni
kolovoz
158
58
58
740
savremeni
kolovoz
ukupno
Lokalni
ukupno
savremeni
kolovoz
100
46
582
54
Od ukupne putne mree u duini od 740km, najvei deo predstavljaju lokalni putevi (78,7%), koji su u
najveoj meri loeg kvaliteta (putevi od zemlje ili tucanog kamena).
Veoma su znaajna dva magistralna puta M22 i M8 koji se pruaju u pravcu sever-jug i istok-zapad, kao i
regionalni putevi koji su samo sa oko 50% duine zadovoljavajueg kvaliteta. Magistralni putevi zauzimaju
7,8%, a regionalni putevi 13,5% ukupne mree puteva. eleznika putna mrea ne postoji u optini Novi Pazar.
U optini Novi Pazar postoje i nekategorisani putevi u duini od 735km, koji su uglavnom veoma loeg
kvaliteta, a ponekad i neprohodni u zavisnosti od vremenskih prilika.
Izvori: JP " Zavod za urbanizam, izgradnju i ureenje optine Novi Pazar ", 2007. God.
AD " Novi Pazar Put ", 2006. God.
3.9.2. Vodosnabdevanje i upravljanje otpadom

Vodovod
pokrivenost
vodovodom
74 %
Kanalizacija
broj prikljuaka
15.500
pokrivenost
vodovodom
8.5 km
Koliina otpada
(t)
broj prikljuaka
12.000
24.805.3
U pogledu vodosnabdevanja, grad Novi Pazar usmeren je na korienje izvorita reke Rake i nekoliko
manjih izvorita koja se nalaze u neposrednoj blizini. Zajedniki vodovod u Novom Pazaru, koji datira jo iz
1960. godine, zamenjen je novim vodovodom sa sistemom za preiavanje pijae vode tokom 70-tih i 80-tih
godina. Sistem je vremenom dograivan, ali i pored toga, azbestno-cementne cevi koje su loeg kvaliteta, esto
pucaju i dovode do neadekvatnog vodosnabdevnja graana Novog Pazara. Sistem vodosnabdevanja je loe
konfigurisan, a njegovo funkcionisanje prate veliki gubici, i nedovoljan pritisak.
Po popisu iz 2002. godine, vodovod ima 15.500 prikljuaka, to ini skoro 74% pokrivenosti grada.
Ukupna realizovana primarna duina mree iznosi 130 km, a rekonstruisana je samo u duini od 5 km. Realno se
procenjuje da je potrebno dograditi jo nekih 20 km primarne vodovodne mree. U seoskim sredinama se nalaze
javni seoski vodovodi, koji crpe vodu iz lokalnih izvorita. Takoe je u velikoj meri prisutno i individualno
snabdevanje domainstava iz sopstvenih bunara ili kaptaa malog kapaciteta.
55
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
to se tie sanitacione infrastrukture, kanalizacija u Novom Pazaru je projektom planirana da bude

separacionog tipa, meutim ona se ne koristi kao separacioni kanalizacioni sistem ve se sve otpadne vode
ulivaju u isti kolektor. Meutim, kanalizaciona infrastruktura je nedovoljna da bi pratila distribuciju otpadnih
voda u Novom Pazaru. Ovakva kanalizacija ima nedovoljan kapacitet, a poseban problem predstavlja
prikljuenje kinih kanalizacija privatnih kua na kanalizacionu mreu, to esto dovodi do zaguenja sistema i
izlivanja otpadnih voda. Potrebno je da se kanalizaciona mrea razdvoji i da bude separacionog tipa.
Ukupna duina primarne mree fekalne kanalizacije iznosi 70 km, a kine kanalizacije 60 km. Glavni
kolektori su u loem stanju i zahtevaju rekonstrukciju u duini od 20 km. U optini ne postoji postrojenje za
preiavanje otpadnih voda.
U seoskim sredinama uglavnom se otpadne vode iz domainstava odvode u septike jame, koje su
improvizovane i dovode do zagaenja okolnog terena. U mnogim sluajevima otpadne vode se nekontrolisano
odvode u okolne vodotokove i tako direktno ugroavaju okolno stanovnitvo, kao i biljni i ivotinjski svet.
Prikupljanje otpada je neorganizovano, uz nepotovanje osnovnih sanitarnih uslova i propisa. Otpad se
nekontrolisano odlae na javne povrine, obale reka, itd. Razvrstavanje otpada ne postoji, a za odlaganje se
koristila stara deponija Batnjik, koja je neureena. Deponija Batnjik je zatvorena pre 7 godina. Nova deponija
Golo brdo, koja se nalazi na Kominskom brdu, savremeno je opremljena za odlaganje i preradu otpada. Iako je
jo uvek nedovrena i nema upotrebnu dozvolu, ova deponija se intenzivno koristi.
Na godinjem nivou se u optini Novi Pazar odloi 24.805,3 t otpada, od ega je 16.867,7 t poreklom iz
domainstava, a 7.937,6 t poreklom od preduzea, institucija i sa javnih povrina. Ukupna povrina deponija je
25 ha.
Trenutno je u toku projekat italijanske organizacije Coopy - selektiranje kartona, obuka na jaanju svesti
lokalnog stanovnitva o potrebi selekcije, a zatim reciklae otpada. U seoskim sredinama ne postoji
organizovano odlaganje otpada, pa je est sluaj stvaranja divljih deponija na razliitim lokacijama (esto pored
puteva, na obalama reka i slino).
3.9.3. Elektrifikacija, gasifikacija i grejanje

Stepen elektrifikacije optine iznosi 100%, dok je pokrivenost toplovodom 5-6% od ukupnog broja
stanovnika. U optini Novi Pazar ima 1.200 domainstava i 350 privrednih subjekata koji su prikljueni na
toplovodnu mreu. Ukupna grejna povrina je 97.000 m2. Gasna mrea ne postoji u optini Novi Pazar.
Izvori: JKP ,,Vodovod i kanalizacija'',JKP ,,Gradska toplana'',JKP ,,istoa, 2007. god.
3.9.4. Prostorno planiranje

Prostorni plan optine za period do 2020. godine je u fazi usvajanja, dok je generalni urbanistiki plan
usvojen 2007. godine.
Prema GUP-u povrine koje su namenjene razvijanju privrednih delatnosti iznose 200 ha, dok 60 ha
obuhvata postojee radne zone u optini.
U optini Novi Pazar postoje 4 industrijske ili radne zone:
I zona Severna, 1 - 4 km udaljena od grada,
II zona Dolina Trnavice, 1 - 3 km udaljena od grada,
III zona Dolina Joanice, 2 - 4 km udaljena od grada,
IV zona Potes Dohovie, 4 - 6 km udaljena od grada.
Okvirna cena zemljita na planiranim povrinama iznosi 5 - 30.000 /ar.
Postoji potreba za digitalizacijom geodetskih podloga i izradom orto-foto podloga. Cena se procenjuje
na 550.000 .
56
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
3.9.5. Telekomunikacije
Postojea telekomunikaciona mrea ima samo 12 poti i 21.650 pretplatnika. Mrea je nedovoljnog
kapaciteta kako bi odgovorila telekomunikacionim potrebama gradskog i seoskog stanovnitva, ali i brojnih
privrednih subjekata i ustanova. Poseban je nedostatak pristupa telekomunikacijama u udaljenim brdskoplaninskim predelima, kao i na lokacijama koje su od interesa u pogledu turizma.
3.10. Turizam
Imajui u vidu resurse optine Novi Pazar i njeno turistiki atraktivno okruenj e (planine Tara, Zlatar,
Zlatibor i Kopaonik), moe se zakljuiti da ova optina poseduje znaajne potencijale za razvoj turizma
3.10.1. Turistike lokacije

U oblasti banjskog turizma, izdvajaju se geotermalni izvori u Novopazarskoj i Rajinovia banji. Ova
dva mesta su pogodne za leenje i rehabilitaciju, kao i rekreativne aktivnosti. Iako navedene lokacije nisu
proglaene banjskim podrujima, postoji veliko interesovanje za njih, posebno u cilju leenja, rekreacije i
rehabilitacije. Tome doprinose izvori tople vode i zadovoljavajue izdanosti.
U Novopazarskoj banji nalazi se i Zavod
za distrofiju. Ova banja je sa Novim Pazarom
povezana jednim asfaltnim putem. Putna
povrina pokriva podlogu u celini, ali ne postoje
trotoarske povrine kojima bi se kretali peaci i
bolesni koji borave u banji.
Novopazarska banja ima kapacitet od
180 kreveta, a Rajinovia banja 100 kreveta.
Peterska visoravan i podgolijska sela
predstavljaju znaajan potencijal za ruralni
turizam. Peterska visoravan je retko naseljena,
ima ratrkana sela, sa malim brojem
domainstava.
P o s t o j i n a g l a e n a t e n d e n c i j a
koncentracije stanovnika u jednom mestu Delime?e. To je jedino mesto na Peteri za koje postoji plan razvoja i Urbanistiki plan. Oigledno je
nepostojanje putne infrastrukture, a osim jednog nedovrenog puta, Novi Pazar Delime?e Tutin Leskova, ne
postoje drugi putevi sa asfaltnom podlogom.
Golija je veoma loe povezana sa gradovima u podnoju. Do samog vrha ne postoji asfaltni
put.Kapaciteti za smetaj turista ne postoje u podgolijskim selima i na Peterskoj visoravni.
Prirodni resursi optine Novi Pazar omoguavaju postojanje i letnje i zimske turistike ponude:
? Imajui u vidu brdsko-planinsku konfiguraciju terena, kao i vremenski period trajanja zime,na podruju
optine Novi Pazar postoje pogodni tereni za razvijanje alpskih i smuarskih disciplina. Od skijalita
najpoznatije je Koznik koje se nalazi na planini Goliji. Na pomenutoj lokaciji je instalirana iara,
postoji i planinarski dom koji je u funkcionalnom stanju.
? Seoski turizam je, uprkos velikim potencijalima, nerazvijen. U turistikom pogledu, veoma malo su
aktivna samo ona sela koja se nalaze na padinama skijakih lokacija.
? Jezero Gazivode je najznaajniji vodeni prostor optine Novi Pazar. Povoljno je za razvoj rekreativnih
aktivnosti na vodi, koje pak zavise od vremenskih prilika, i vezane su iskljuivo za letnji deo godine.
57
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
?
?
?
?
OPTINA NOVI PAZAR
Grad Novi Pazar je sam po sebi turistika atrakcija, imajui u vidu bogato kulturno-istorijsko naslee,
pejsana, trgovinska i kulturna obeleja. Poseta trgovinskim centrima u gradu je posebna atrakcija
(poslovni turizam). Poloaj optine u mrei regionalnih putnih pravaca, predstavlja veliki potencijal za
razvoj tranzitnog turizma, koji je za sada neorganizovan, ali i institucionalno nepodran. Veoma loa
putna infrastruktura predstavlja znaajan problem za razvoj tranzitnog turizma.
Stari grad Ras sa manastirom Sopoani, manastir urevi stupovi koji se zadnjih godina intezivno
obnavlja i revitalizuje, kao i srednjevekovno naslee locirano u dolini Rake, te kulturna bonjaka
batina kao to je hamam, gradski bedem sa dobro ouvanom kulom motriljom, te mnogobrojne
damije, predstavljaju znaajan turistiki potencijal. Neki od ovih kulturno-istorijskih spomenika su od
meunarodnog znaaja, pa postoje realne predispozicije za razvoj izletnikog i ekskurzijskog turizma.
Nikako ne treba izostaviti svetovne i duhovne obiaje, poput verskih praznika, svetkovina, sabora, itd.,
koji samo doprinose postojeoj turistikoj ponudi u pogledu njene prepoznatljivosti i jedinstvenosti.
iste reke bogate ribom stecite su brojnih ribolovaca. U tom smislu su najatraktivnije vode Rake,
Ljudske, Deevske i aronjske reke. Pored reka, za ribolov je privlano i jezero Gazivode. Ribolovni
turizam je za sada nerazvijen i neorganizovan, bez postojanja ureenih lokacija, i potrebnih objekata
(parking prostori, kontejneri za sakupljanje otpada, itd.).
Reke Raka, Ljudska i Ibar pogodne su za razvoj izletnikog turizma. Reka Raka nije na adekvatan
nain ureena u delu kojim protie kroz dolinu koja je pod zatitom UNESCO-a. Lokaliteti uz i oko reke
su zaputeni i neobeleeni. Ljudska reka ima neureeno korito, izletnike take su neureene. Dolinom
Ibra prolazi magistralni pravac koji poinje u Crnoj Gori i prostire se do samog Beograda.
Na teritoriji optine Novi Pazar, postoji lovite Rogozna, u kome dominira sitna divlja. Lovni
turizam je neorganizovan, bez ureenih lovita i smetajnih kapaciteta.
S obzirom da Muzej Ras uva pokretna kulturna dobra sa teritorije optine Novi Pazar, predstavlja
znaajno mesto u turistikoj ponudi.
Izvor:Turistuka organizacija
3.10.2. Smetajni kapaciteti
Tad
Hotel
II - 4 zvezdice, nova oznaka
Vrbak
Hotel
3 zvezdice
Denis
Hotel
4 zvezdice
Atlas
Hotel
nije kategorisan
Sopoani
Motel
nema podataka
OXA
Hotel
3 zvezdice, uskoro 4 zvezdice
Ras
Motel
B kategorija
Kan
Hotel
3 zvezdice
Palma
Hotel
nema podataka
Apartmani
Kategorija
Trokrevetne
Vrsta
ustanove
(hotel/motel)
Dvokrevetne
Naziv
ustanove
Jednokrevetne
Broj soba
Broj
kreveta
15
46
14
25
92
15
14
10
74
2+8
60
0+11
100
20
30
31
17
24
98
Izvor: Hoteli
Kada je re o smetajnim kapacitetima, u optini Novi Pazar postoji 7 hotela, i 2 motela. Od hotela se
izdvajaju Denis i Tad koji imaju kategoriju 4 zvezdice. U okviru turistikog centra Odvraenica postoji hotel
Golija, koji nije kategorisan. Hotel ima kapacitet od 110 leajeva, dok u okviru turistikog centra na Goliji postoji
est skijakih staza, od kojih su 5 duine 450 1200 m. U planu je izgradnja dve staze sa visinskom razlikom od
200 m duine 1.500 m.
58
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Ortacko Drutvo GOS Ravic hotel takode nije kategorisan. Ima kapacitet od 10 soba: 6 trokrevetnih, 3
dvokrevetne i 1 petokrevetne sobe. U optini Novi Pazar postoji 8 restorana. Svi su nekategorisani, a vecina ima
funkciju restorana domace kuhinje. Kapacitet im se krece u opsegu od 50 do 300 mesta za sedenje.
3.10.3. Ostvarene posete

Strani turisti
Domai turisti
Godina
broj poseta broj noenja
prosean broj
noenja
broj poseta
broj noenja
prosean broj
noenja
1999.
6.527
38.814
5.9
313
357
1.1
2000.
8.422
52.086
6.2
531
607
1.1
2001.
9.633
57.677
6.0
1.652
2.781
1.7
2002.
9.423
66.161
7.0
1.999
3.972
2.0
2003.
8.760
65.226
7.4
1.647
2.821
1.7
2004.
9.642
55.008
5.7
1.566
2.565
1.6
2005.
8.950
50.690
5.7
1.322
2.085
1.6
Imajuci u vidu nedovoljnu prezentaciju turisticke ponude optine Novi Pazar, kao turisti se uglavnom
mogu sresti domaci gosti, i to najcece putnici koji koriste postojece magistralne pravce, deca koja su na
ekskurzijama, i korisnici banjskog turizma.
U poslednjem periodu, broj domacih i stranih turista se ne menja znacajno, i ima tendenciju opadanja.
Broj stranih turista u 2005. godini je skoro 7 puta manji od broja domacih turista.
3.11. Obrazovanje
U okviru javno-socijalne infrastrukture Novog Pazara, veoma vanu ulogu zauzima obrazovanje. U
optini postoje ustanove koje se bave predkolskim, osnovnim, srednjim i visokim obrazovanjem.
3.11.1. Predkolsko obrazovanje

Broj ustanova
Prema duini dnevnog boravka
Broj dece
korisnika
do 5 asova
1
1.450
511
9-11 asova
939
Broj dece koja

borave besplatno
preko 11 asova
-
511
59
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
U optini postoji predkolska ustanova Mladost koja obuhvata tri objekta (radne jedinice Mladost,
Nae Dete i Decija radost). Objekti se nalaze u gradu i u njima se obavljaju delatnosti sa decom jaslenog
uzrasta (od 12 meseci do 36 meseci) i sa decom vrtickog uzrasta (od 3 do 7 godina). Broj dece na gradskom
podrucju obuhvacene u celodnevnom boravku (od 11 casova) je 1106. Na seoskom podrucju obuhvacena su pri
objektima osnovnih kola, deca pripremnog predkolskog programa kao i u gradu. Ukupan broj dece pripremnog
predkolskog programa je 1212 u gradu i na seoskom podruciju je 225. Sveukupan obuhvat dece u predkolskoj
ustanovi Mladost je 2573.
U predkolskoj ustanovi realizuje se rad sa razvojnim grupama (deca sa tekocama u razvoju)
Pregled broja dece ometene u razvoju na duem bolnickom lecenju u Novopazarskoj banji
Razvojna
grupa
Do 3 godine
starosti
Od 3-6 godina
starosti
Pripremna grupa
za polazak u kolu
Svega
I grupa
II grupa
Pregled broja dece razvojnih grupa u celodnevnom boravku

Deca ometena u
razvoju
Broj grupa
Broj dece
24
Prema istaknutim podacima broj upisane dece u svim obaveznim oblicima vaspitno-obrazovno g
rada izgleda ovako:
DV Mladost
DV Nae dete
DV Radost
Svega
Vaspitna grupa
Br. Dece Br. Grupa Br. Dece
Deca do 3 god.
179
86
Br. Grupa
Br. Dece Br. Grupa Br. Dece Br. Grupa
76
341
12
Deca od 3 do 5,5 godina
263
118
211
592
16
Pripremna grupa
118
44
44
206
Deca ometena u razvoju
24
Deca na duem bolnikom

leenju
16
375
15
200
395
15
970
38
372
18
943
32
456
16
734
26
2.521
94
Mala kola u gradu

Mala kola u selu
UKUPNO
Izvor: PU Mladost 2007/2008 god.
Povrina smetajnih kapaciteta po objektima PU Mladost

Povrine smetajnih kapaciteta
(objekata)
Vrtic Mladost
Vrtic Nae dete
Vrtic Decija radost
Zavod NP banja
UKUPNO
860 m
560 m
728 m
96 m
2.296 m
Povrina dvorita
3.768 m
1.460 m
1.561 m
15.789 m
U izradi je razvojni plan rada, predkolske ustanove Mladost za naredne tri godine..
60
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
3.11.2. Osnovno obrazovanje

Naziv
osnovne kole
Istureno odeljenje
Br. U.
Mesto
Mesto
Ukupan br.
uenika
Bratstvo
Novi Pazar
1.829
78
19
Jovan Jovanovi? Zmaj
Novi Pazar
825
44
12
Rifat Burd?evi? Tr?o
Novi Pazar
1.429
57
16
Vuk Karad?i?
Novi Pazar
1.777
84
17
Stefan Nemanja
Novi Pazar
1.601
83
32
Desanka Maksimovi?
Novi Pazar
1.021
67
32
133
73
4
7
6
8
4
21
3
2
59
18
2
2
24
12
83
18
A. S. Leso
Deeva
421
Postenje
?aronje
Zavod Banja
Kuzmi?evo
Kova?evo
Vranovina
Kosuri?e
Novopazarska Banja
Tu?imije
Vito?
ura Jak?i?
Trnava
303
Rajeti?e
Brani
Rastko Nemanji?
Sava
Dojevie
887
Jo?anica
Lukare
Nastavno
osoblje
Nenastavno
osoblje
Sebe?evo
Sopo?ani
Po?ega
Pope
Baleti?e
138
39
165
3
2
1.014
Kominje
Kru?evo
?unjevi?e
Grubeti?e
Vrbasi?e
Mur
70
15
6
22
8
593
69
28
103
11
9
4
19
13
15
48
15
48
21
Dositej Obradovi?
Osaonice
251
Bele Vode
Vu?ini?e
Svilanovo
?titare
Muhovo
Kr?e
Bu?e
Selakovac
Novi Pazar
616
Stevan Mokranjac
Novi Pazar
396
Ra?ka
85
U Novom Pazaru postoji 6 osnovnih kola na gradskom podruju koje pohaa 8.882 aka. Na ruralnom
podruju postoji 6 matinih osnovnih kola, koje ukupno broje 2.968 aka. Ove matine kole imaju i isturena
odeljenja po pojedinim selima, koja imaju od dva, pa do skoro 600 aka kao to je u naselju Mur. Takoe treba
napomenti i da u Novom Pazaru funkcionie nia muzika kola Stevan Mokranjac sa 396 aka, kao i
specijalna kola u Novopazarskoj banji.
61
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Imajui u vidu demografski trend depopulacije seoskih sredina, u pojedinim selima se etvororazredna
odeljenja osnovnih kola gase. U osnovnim kolama u optini Novi Pazar zaposlen je 729 nastavnik i 219
nenastavnog osoblja. Osnovne kole imaju zadovoljavajue kapacitete vezane za ljudske resurse. Eventualne
promene moe doneti planirana izgradnja kolskih objekata.
3.11.3. Srednje obrazovanje

Naziv srednje
kole
Gimnazija
Ukupan
br.u.
Nastavno
osoblje
Nenastavno
osoblje
981
63
17
Ekonomsko trgovinska
kola
1.366
97
23
Tehnika kola
1.098
78
25
kola za dizajn
tekstila i koe
866
77
18
Medicinska kola
485
63
62
Obrazovni profil
Broj
odeljenja
Broj
uenika
Opti
Drutveno jeziki
Prirodno matematiki
Informatiki
Ekonomski tehniar
Finansijski tehniar
Pravni tehniar
Trgovinski tehniar
Trgovac
Ugostiteljski tehniar
Konobar
Muki frizer
enski frizer
Slubenik osiguranja
Turistiki tehniar
Pekar
Ma. tehniar za komp. konstr .
Pogonski tehn. mainske obrade
Automehaniar
Autolimar
Mainbravar
Instalater
Bravar
Elektrotehniar raunara
Elektroteh. elektromot. pogona
Elektroteh. radio i video tehnike
Elektrotehniar energetike
Autoelektriar
Elektromeh. za ma. i opremu
Elektroinstalater
Elektromeh. za term. i rashl. ur.
Tehniar drumskog saobraaja
Voza motornih vozila
Tehniar za kompjutersko upravljanje
Elektrotehniar elektonike
Elektrotehniar za term. i ma. ur .
Elektromonter mrea i postrojenja
8
11
11
1
21
1
8
5
1
1
2
1,5
2
5
2
1,75
0,75
0,25
0,25
1
5
2
3
2
2
1
0,5
2
6
3
-
268
363
320
30
691
35
252
164
31
35
57
49
52
142
62
53
48
4
13
18
152
43
81
57
59
23
17
63
184
85
-
Tehniar modelar odee

Konfekcijski tehniar
Konfekcionar kroja
Mehaniar tekstilnih maina
Tehniar modelar koe
Obuar
Galanterac
iva tekstila
Dizajner odee
Dizajner proizvoda od koe
Medicinska sestra tehniar
Pedijatrijska sestra tehniar
Ginekoloko-akuerska sestra
Stomatoloka sestra
Fizioterapijski tehniar
6
6
6
2,5
6
3
0,5
1
9
5
1
-
178
164
177
69
169
86
14
6
291
165
33
-
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
U optini Novi Pazar postoji pet srednjih kola koje imaju 4.796 daka. Sve ustanove su locirane u samom
gradu Novom Pazaru, i ne postoje isturena odeljenja u ruralnom podrucju. U okviru srednjokolskog
obrazovanja, postoji velika raznovrsnost obrazovnih profila, koji se svake upisne godine uskladuje sa potrebama
identifikovanim u Zavodu za zapoljavanje.
U srednjim kolama radi 378 nastavnika i 88 nenastavnih radnika. Kreiranje novih obrazovnih profila
znaci i potrebu za zapoljavanjem novih nastavnih kadrova, to moe da predstavlja znacajan problem u razvoju
obrazovanja optine. Eventualne izmene mogu nastati i kao posledica sprovodenja reforme obrazovanja
Republike Srbije.
Uvodenje novih podrucja rada i zanimanja ce bitno uticati na smanjenje fonda casova odredenog broja
uposlenih kadrova, ali ce zato uvecati mogucnosti zapoljavanja novog obrazovnog kadra i breg zapoljavanja
ucenika koji zavre srednju kolu. Osim toga, u Novom Pazaru radi Gazi Isa Begova medresa kao srednjekolska
ustanova. U kolskoj 2006/2007 godini Medresu pohada 276 ucenika. Do sada je diplomiralo 262 medresenata, a
u vaspitnom procesu ucestvuje 77 zapoljenih (54 profesora i vaspitaca i 23 lica tehnickog osoblja).
3.11.4. Visoko obrazovanje

U optini Novi Pazar postoje dva univerziteta od kojih je jedan dravni, a drugi privatni. Tu su jo i
privatni fakultet za trgovinu i bankarstvo Braca Karic, i istureno odeljenje dravnog Uciteljskog fakulteta iz
Beograda.
Ukupan broj upisanih studenata u kolskoj 2007/08. Godini

DRAVNI UNIVERZITET
BROJ STUDENATA
1. FILOZOFSKI FAKULTET
2. PRAVNO-EKONOMSKI FAKULTET
3. FAKULTET TEHNIKIH NAUKA
488
643
383
1.514
UKUPNO
Na dravnom univerzitetu u okviru nabrojanih fakulteta postoje sledeci smerovi: 1) srpski / bosanski
jezik, 2) psihologija, 3) biologija, 4) pravo, 5) ekonomija, 6 ) matematika, 7) informatika, 8) gradevina,
9) arhitektura, 10) sport / rehabilitacija i 11) umetnost
Pored upisanih studenata Univerziteta u Novom Pazaru, u zgradi Univerziteta odvija se nastava za
studente isturenih odeljenja Pravnog fakulteta iz Kosovske Mitrovice i Uciteljskog fakulteta iz Beograda
FAKULTET
BROJ STUDENATA
1. Uiteljski fakultet - Beograd odeljenje u N.Pazaru

2. Pravni fakultet - K.Mitrovica odeljenje u N. Pazaru
281
201
482
UKUPNO
Na Univerzitetu rade:
Redovni
profesori
Vanredni
profesori
Docenti
Asistenti
11
25
11
Asistenti
pripravnici
7
Lektor
Saradnici u
centru za NIR.
Dravni univerzitet u Novom Pazaru osnovan je 26. 10. 2006. godine i daje mogucnost obrazovanja
visokog kvaliteta svim strukturama stanovnitva jer uz veliki broj studenata koji su na budetu, omogucava i
samofinansiranje uz podnoljive materijalne izdatke, to koristi znatan broj studenata.
Izvor: Optinska uprava 2007/2008. god.
63
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Druge visokokolske ustanove

Kategorizacija
(dr./priv.)
Fakultet / via kola
upisani
redovni
Fakultet za trgovinu i bankarstvo
Privatni
Fakultet za islamske studije
Internacionalni univerzitet
Privatni
Broj studenata
Nastavnici
36
vanredni
25
na
sufinansibudetu
rani
10
31 (ukljuujui asistente)
do sada
diplomisamofinansirani
rani
398
99
113 redovnih, 62 vanredna
212 profesora i 63
asistenta
12
Izvor: Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Fakultet za islamske studije, Internacionalni univerzitet
3.11.5. Specijalne kole

U optini Novi Pazar ne postoje zasebne specijalne kole, vec su u okviru tri ustanove organizovana
specijalna odeljenja
? Osnovna kola Desanka Maksimovic
? Osnovna kola Jovan Jovanovic Zmaj
? Srednja kola za dizajn, tekstil, kou i obucu
U Novopazarskoj banji postoje 3 izdvojena odeljenja za decu sa posebnim potrebama sa ocuvanim
intelektom, osnovne kole Aleksanadar Stojanovic Leso, koju pohada 3 ucenika u I-om razredu, 1 ucenik u Vom razredu i 2 ucenika u VII-om razredu. Od osnivanja 1976 do 2007, pohadalo 240 ucenika. U osnovnoj koli
Desanka Maksimovic postoji specijalno odeljenje kola za decu lako mentalno ometenu u razvoju , koju
pohada 42 ucenika u 8 odeljenja. Od osnivanja 1976 do 2006, zavrilo je 235 ucenika.
U osnovnoj koli Jovan Jovanovic Zmaj postoji specijalno odeljenje Kombinovano odeljenje sa
posebnim potrebama sluno oteceni, koju pohada 6 ucenika u jednom odeljenju. Od osnivanja 2004 do 2006,
uspeno zavrio 1 ucenik.
U Srednjoj koli za dizajn, tekstil, kou i obucu postoje 3 specijalna odeljenja, obrazovnog profila ivac
tekstila, koju pohada prosecno 5 ucenika po odeljenju. Od osnivanja 1993 do 2006, zavrilo je 105 ucenika.U
optini Novi Pazar ne postoje ustanove koje se bave aspektom neformalnog obrazovanja.
Izvor: kolske ustanove u optini Novi Pazar 2007/2008. god.
3.12. Zdravstvena i socijalna zatita

3.12.1. Zdravstvena zatita
Broj lekara, zubnih lekara i farmaceuta u zdravstvenoj slubi, 2005. Godine
Lekari u pojedinim slubama
Ukupno
lekara
243
Opte i
specijalne
medicine
111/132
Za borbu
Za
protiv
zdravstvenu
TBC
zatitu ena
3
Za zdravstv. Za zdravstv. Za zatitu

zatitu
zatitu kol. i leenje
predk. dece dece i omlad.
zuba
20
36
Diplomirani
farmaceuti
Broj
stanovnika
na jednog
lekara
10
450
Izvor: Uprava Zdravstvenog Centra Novi Pazar
64
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Prema statistikim podacima, na jednog lekara dolazi 450 stanovnika optine, to je vei broj od proseka
u Republici Srbiji koji iznosi 378 stanovnika. Podatak ukazuje na optereenost zaposlenih medicinskih radnika i
potrebu za angaovanjem dodatnog kadra.
U Novom Pazaru se nalazi i Specijalna bolnica Novopazarska banja za leenje progresivnih miinih
i neuromiinih bolesti.
Nosilac zdravstvene zatite u Novopazarskoj Banji je Zavod za distrofiju, a ova ustanova raspolae sa
najsvremenijom opremom i spada u vodee rehabilitacione centre u Srbiji. Nalazi se na lokaciji puteva Beograd
Novi Pazar Jadransko more, i od grada Novog Pazara je udaljena 3 km. Ova ustanova obuhvata kompleks
bolniko fizikalne medicine. Bogata je hipotermalnim (temperatura do 15OC), i hipertermalnim vodama, sa
temperaturom vode na izvoritu i do 52OC. tose strunog kadra tie, angaovani su: lekari opte medicine, kao i
specijalisti za neurologiju, internu medicinu i fizijatriju. Tako?e, strunu pomo pruaju i 2 defektologa, 1
socijalni radnik,18 fizioterapeuta i 25 medicinskih sestara.
Smetajni kapaciteti ove ustanove su 180 leajeva, a sve sobe imaju toplu vodu.
Pregled zdravstvenih ustanova
Dom zdravlja
Bukre
Vranovina
titare
Deeva
Pazarite
Vuinie
aronje
Rajetie
Lukare
Odojevie
Trnava
Pope
Grubetie
Ukupno kadrova:
nemedicinsko
osoblje
Novi Pazar
zdravstveni
radni. sa SSS
Ambulante
(mesto)
zdravstveni
radni. sa VSS
Zdravstvene
stanice
na specijal.
Novi Pazar
Domovi
zdravlja
lekari
Zdravstveni
centar
specijalisti
Kadrovska struktura
72
141
30
47
447
268
Izvor: Dom zdravlja / lokalna samouprava
Ambulante nisu pokrivene radom lekara specijalista, a samo 4 lekara opte prakse pokrivaju oblast koja
gravitira ka navedenim seoskim ambulantama.Na ruralnom podruju optine je nedovoljan broj zdravstvenih
objekata, a postojeim objektima je otean pristup zbog udaljenosti i specifine konfiguracije terena.
Osim navedenih najvanijih aparata za dijagnostiku i leenje, postoji i druga pratea oprema.
Zdravstvenom Centru u Novom Pazaru nedostaju potrebni aparati na odeljenjima ginekologije, hirurgije,
neurologije, itd. Slube i dispanzeri su tako?e u nedostaku opreme i aparata.
Tehnika opremljenost:
Zdravstvena ustanova
Novi Pazar
Zdravstvena oprema
- Skener
- Sterilizator
- Mamot
- Defibtilatori
- Aparati za kiseonik
- EKG
- Inkubator
- Inhalatori
- Laringoskop
- Autoklav
- Mikroskop
- Aspirator
- Ultrazvuk
- Rentgen
- Audiometar
- Spektrofotometar
- Aparati za hemodijalizu
65
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Pregled apotekarskih ustanova

Apotekarska ustanova
Apotekarske stanice
Apoteka I, u okviru Doma zdravlja
Gradska apoteka II, u ul. 28. novembra
Dom zdravlja Novi Pazar
Apoteka u okviru kolskog dispanzera u

ul. S. Nemanja
Apoteka u ul. 28. Novembra
Bonlika apoteka u okviru Doma Zdravlja
U okviru Doma zdravlja Novi Pazar postoji 5 apotekarskih stanica. Sve su smetene u gradu Novom Pazaru.
3.12.2. Socijalna zatita

Nosioci socijalne zatite su Centar za socijalni rad, koji trenutno zbrinjava 4.006 lica, i Crveni krst,
sa 6.763 zbrinutih lica.
Po starosnim kategorijama, Centar za socijalni rad trenutno ima zbrinutih:
? 1.613 odraslih lica ili 40,2%,
? 1.521 dece ili 38%,
? 872 ostarela lica ili 21,8%.
U odnosu na 2006., u 2007. godini je znaajno porastao broj lica sa potrebama za socijalnom pomoi, to
ukazuje na potrebu za razvojem pomenutih institucija, kao i itavog sektora socijalne zatite.
Centar za socijalni rad po potrebi angauje lekare iz Zdravstvenog centra Novi Pazar, kao i ostale kadrove
ukoliko se za njima ukae potreba. Od kadrova Centar za socijalni rad upoljava pravnike, pedagoge, andragoge,
socijalne radnike (ine najvei broj zaposlenih), psihologe i sociologa.
U Novom Pazaru postoje socijalnohumanitarne invalidske ( nevladine ) organizacije: Savez gluvih sa
1100 lica oteenog sluha i govora, Savez slepih sa 185 lanova i Savez civilnih invalida rata sa 126 lanova,
Drutvo paraplegiara sa 45 lanova, Drutvo za cerebralnu paralizu sa 94 lanova, Drutvo za pomo mentalno
nedovoljno razvijenih lica sa 900 registrovanih mentalno ometenih osoba.
Finansiranje postojeih Saveza se vri iz sredstava optinskog budeta. Takoe postoji i Centar za decu
Duga, Savetovalite za decu, omladinu i porodicu. rveni krst u Novom Pazaru prua pomo za 5200 raseljenih
lica sa Kosova i Metohije, a takoe zbrinjava 763 raseljena lica iz BiH, kao i 800 lica iz optine Novi Pazar. Broj
korisnika socijalne zatite moe da bude i vei prema trenutnoj situaciji i potrebama.
Od meunarodnih humanitarnih organizacija u Novom Pazaru postoji Mercy Corps, Crveni krst
Luksemburga, a do skoro je bila prisutna i Anadolska fondacija za razvoj.
Korisnici usluga centara socijalne zatite
Ugroeni
porodinom
situacijom
Sa
poremecajima
u ponaanju
Mentalno
zaostali
Ometeni u
fizikom razvoju
Sa kombinov.
smetnjama
Ostali
korisnici
Ukupno
Lica sa
poremecajima
u ponaanju
Fiziki i psihiki
ometena lica
Materijalno
neobezbeena
lica
Nezbrinuta
lica
Ostarela
lica
Ostali
korisnici
Punoletna lica
Ukupno
Maloletna lica
1999.
927
673
209
29
2.682
22
601
925
194
439
501
2003.
1.110
886
172
34
11
2.862
24
491
1.050
245
472
580
2005.
1.950
1.726
141
52
30
3.163
26
517
1.307
252
482
579
Godina
66
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Period posmatranja identifikuje povecanje broja korisnika socijalne zatite i to kada je rec o
maloletnim licima za 1.041, a punoletnim licima za 481.
Izvor: Ministarstvo zdravlja
Razlog za povecanje broja korisnika socijalne zatite lei u povecanju broja raseljenih lica, migracijama
stanovnitva u gradske sredine, povecanju broja nezaposlenih osoba usled propadanja i privatizacije velikih
drutvenih sistema, itd..
3.13. Kultura i sport

3.13.1. Kultura
Bogata kulturno-istorijska prolost novopazarskog kraja ostavila je trajno svedocanstvo u vidu brojnih
interesantnih lokacija i institucija sa dugom tradicijom postojanja i delovanja.
Kulturni ivot u optini kreira nekoliko institucija, od kojih je najvaniji optinski Dom kulture. Sledeca
tabela daje prikaz svih znacajnih kulturnih institucija u optini. Vecina njih je novijeg datuma osnivanja, a
njihova delatnost je jo u fazi razvoja.
Naziv institucije
Mesto
Godina
osnivanjai
Opis delatnosti
Dom kulture Osloboenje
Novi Pazar Negovanje, razvijanje i afirmacija kulture, organizacija kulturnih

programa i manifestacija u svim oblastima kulturnog delovanja.,
Sandacko udruenje
likovnih umetnika
Novi Pazar
Regionalno pozorite
Novi Pazar
Duga
Novi Pazar
Realizacija projekata koji su vezani za decu i omladinu, psiholoko

savetovanje, kole stranih jezika, radionice, trIbine, obrazovne emisije.
2003.
Kulturno-umetnicko
drutvo Sandak
Novi Pazar
Oivljavanje i prenoenje nacionalne kulture iz oblasti folklora.
1999.
Kulturno umetnicko
drutvo Senko Raljanin
Kulturno umetniko
drutvo Ras
Novi Pazar
Negovanje folklorne i kulturne tradicije kraja.
2003.
Novi Pazar
Kulturno umetnicki rad, odravanje tradicija naroda i narodnosti ovog

kraja i drugih krajeva preko folklorne, pevacke i muzicke grupe.
2003.
Istorijski arhiv Ras
Novi Pazar
Zatita, uvanje i prezentacija arhivske grae
1980.
Muzej Ras
Novi Pazar
Prikupljanje, uvanje, obrada i izlaganje pokretnih kulturnih dobara
1953.
Narodna biblioteka
Dositej Obradovic
Novi Pazar
uvanje i izdavanje knjiga, asopisa i dr. Publikacija
1947.
Okupljanje likovnih stvaraoca i umetnika iz celog Sandaka,

organizacija rada svojih clanova, kao i afirmacija stvaralatva
kroz izlobe i druge vidove prezentacije.
Umetniko knjievno stvaralatvo
1963.
2004.
2003.
67
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
3.13.2. Kulturno-istorijska batina

Od spomenika kulture koji su pod zatitom Republike Srbije, izdvajaju se sledeci lokaliteti koji imaju
najveci kulturno-turisticki potencijal:
?
?
?
UREVI STUPOVI u Rasu. Manastir Svetog

orda osnovao je veliki upan Stefan Nemanja, na
uzvienju iznad prestonice Rasa. Crkva je, prema
natpisu izgradena 1170/71. god. ivopis je ocuvan
fragmentarno, dok je jedan deo fresaka prenesen u
Narodni muzej u Beogradu. Od svih Nemanjinih
zadubina, jedino su se u ovoj crkvi sacuvale
freske.
MANASTIR SOPOCANI u blizini Rasa.
Zadubina kralja Uroa I. ivopis crkve Svete
Trojice u Sopocanima predstavlja jedan od
najimpresivnijih fresko-ansambala u vizantijskom
slikarstvu. Sopocanske freske su nastale u drugoj
polovini XIII veka. Spomenik je, u okviru celine Stari Ras sa Sopocanima, upisan u Listu svetske
kulturne i prirodne batine 1979. godine.
ALTUN-ALEM DAMIJA u Novom Pazaru. Damija sa zlatnim
alemom-kamenom, spada u najcuvenije novopazarske damije.
Cuveni graditelj Abdul Gani, poznat jo i kao Mujezin hoda al
Medini, sagradio je ovu damiju u prvoj polovini XVI veka.
NOVOPAZARSKA TVRAVA u Novom Pazaru. Nastala je u
estoj deceniji XV veka, neposredno po osnivanju Novog Pazara.
Podigao ju je poznati skopski krajinik Isa-beg Ishakovic kao
malo gradsko utvrdenje. Sagradena je kao lako palisadno
utvrdenje od drveta sa rovovima okolo, da bi posle Austro-turskog
rata dobila dananji izgled.
Srednjovekovni GRAD JELEC 12 km juno od Novog Pazara.
Prvi put se pominje 1282. god. U literaturi je poznat kao upski
grad sagraden na nepristupacnom terenu. Manjih je razmera i
danas je potpuno u ruevinama.
PETROVA CRKVA u Rasu. Sedite episkopije u X veku, a tokom
citavog srednjeg veka sacuvala je izuzetno znacajan poloaj.
Tokom vremena, crkva je vie puta prepravljana.
AMIR-AGIN HAN u Novom Pazaru. Nalazi se u centru grada,
potice iz XVII i XVIII veka. Sastavni deo hana je i niz zanatskih
radnji koje cine tradicionalni okvir ambijentalne vrednosti, a
ujedno su i poslednji ostaci nekadanje ''Tesne carije'', nepovratno unitene posle Drugog svetskog rata.
CRKVA SVETOG DIMITRIJA u Janackom polju. Crkva je gradena polovinom XVII veka. Prilikom
zidanja koriceni su nadgrobni spomenici sa srednjovekovne bogomilske nekropole usred koje je objekat
podignut. ivopis crkve koji je delimicno ocuvan, potice iz XVII veka.
CRKVA SVETOG NIKOLE u titarima. Pripada grupi seoskih grobljanskih crkava, nastalih u vreme
turske vlasti, u okolini manastira Sopocani. Crkva je nastala sredinom XVII veka. Od ivopisa je ocuvan
samo deo fresaka u oltarskom prostoru, koje poticu iz XVII veka.
CRKVA SVETE MARINE-MARINICA u Doinovicima. Svrstava se u skupinu seoskih crkava nastalih u
ovom kraju tokom XVII veka. Sagradena je od kamena. Freske Marinice su svakako vredne panje.
STARI HAMAM u Novom Pazaru. Sagraden je izmedu ezdesetih i sedamdesetih godina XV veka kao
zadubina Isa bega Ishakovica, osnivaca Novog Pazara. Nalazi se u najstarijem delu grada, u
neposrednoj blizini turske tvrdave, na desnoj obali Rake. Gradevina spada u grupu dvojnih hamama,
odvojena na dva potpuno podeljena i gotovo simetricna dela-muki i enski.
68
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
?
?
?
?
?
OPTINA NOVI PAZAR
CRKVA SVETOG PETRA I PAVLA u Popama, oko

petnaest kilometara zapadno od Novog Pazara.
Sagra?ena je 1650/51. god, o emu svedoi sauvan
natpis. Obe ove crkve lee na podu vee trobrodne
bazilike koja je ovde i najstariji objekat kulture. U
neposrednoj okolini crkve razvila se velika
srednjovekovna nekropola.
STARI HAMAM u Novopazarskoj banji. Sasvim je
verovatno da je hamam izgra?en ubrzo po
naseljavanju Turaka. Unutranje prostorije, njihova
veliina i raspored, kao i spoljni izgled hamama
odgovara klasinoj koncepciji turskih kupatila.
HASAN ELEBIJA (ARAP) DAMIJA u Novom Pazaru. Prvi put se pominje u popisu iz 1528 god., to
govori da ova gra?evina spada u red najstarijih.
Damiju je podigao Hasan elebija, po jednom
predanju on je bio BEG, a po drugom predanju turski
oficir arapskog porekla, pa otuda i naziv ARAP
DAMIJA. Prema nekim saznanjima damija je
obnovljena 1689 godine.
CRKVA SVETOG LAZARA u ivaliima. Prema
zapisu na crkvi, crkva je izgra?ena 1624/25.god., a
verovatno u isto vreme i ivopisana. Gra?evina je
malih dimenzija, jednobrodna.
BOGORODIINA CRKVA u Kovaevu. Crkva je
ouvana u delimino poruenom stanju i predstavlja
jednu od znaajnih sakralnih gra?evina sagra?enih,
verovatno, posle obnove Peke patrijarije.
KURD-ELEBIJINA (PAINA) DAMIJA u
Novom Pazaru. Damiju je podigao novopazarski muteselim Ejup-paa Ferhatovi 1837. godine.
Damija ima zanimljivo dekorisan enterijer, ra?en u duhu okasnelog levantijskog baroka. Damija je
bogato ukraena.
HUREMOVA (BOR) DAMIJA (sa grobljem) u Novom Pazaru. Damiju je podigao Hadi-Hurem u
XVI veku. Vie puta je stradala i obnavljana. Na nekadanji izgled damije jedino podsea njen lepo
gra?en minaret. Groblje kraj damije znaajno je zbog nekoliko grobova sa zanimljivim nianima iz
1787., 1853. i 1854. godine.
VELIKO GROBLJE-PARICE Groblje zauzima vrlo veliki kompleks i danas je aktivno, a najveim
delom pripada novijem dobu. Me?utim, sauvani su ostaci triju skupina starih niana bez natpisa, ali ije
forme, nain obrade i druge okolnosti daju mogunost za osnovanu pretpostavku da je ovde sahranjivanje
vreno jo u XVI veku, ako ne i ranije.
GROBLJE GAZILAR SA TURBETOM DERVI AHMET-GURBIJE I ABDULKADIRA u Novom
Pazaru. Spada me?u najvea muslimanska groblja u Sandaku. Postojanje ovog groblja zabeleeno je
1611. god. Tu su sahranjeni branioci Novog Pazara iz Austro-turskog rata 1683-99.
GROBLJE JERMIEu Novom Pazaru je jedno od najstarijih mezarja nastalo na prelasku XV og u XVI-ti
vek. Na ovom groblju nalazi se vrlo star mezar u obliku sarkofaga sa nianom koji se suava ka vrhu, na
kojem se nalazi turban osmougaone osnove. Velika je verovatnoa da je na ovom groblju sahranjeno 20tak ejhova jedan za drugim pa se zato zove JERMIE ( turski ). Na nianu ispod turbana napisana je
Kelimeh ehadet,a ispod njega na vratu niana ,, Hidretska 1010 godina,, ( 1504/1505 godina ) to znai
da je groblje nastalo pre XVI veka.
LEJLEK (HAVALE AHMED BEG ILI AHMED BEG SILHADAR) DAMIJA u Novom Pazaru. Prvi
pomen ove damije potie iz 1516. To je na podruju Sandaka jedna od retkih damija sa kupolom.
Srdnjovekovni GRAD RAS, nalazi se oko osam kilometara jugozapadno od Novog Pazara. Utvr?enje je
podignuto u XI veku kao i grad Ras. Na dosta strmim padinama brda utvr?enje je imalo podgra?e koje je,
tako?e, bilo opasano bedemima. Ceo utvr?eni komleks opusteo je polovinom XIII veka.
ZGRADA STAROG SUDA u Novom Pazaru. Sazidana neposredno posle Prvog svetskog rata.
69
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
?
?
?
?
?
?
?
?
?
OPTINA NOVI PAZAR
UPRAVNA ZGRADA UNIPROMA u Novom Pazaru. Sagraena kao avia kua 1911. godine.
Prvobitno je bila namenjena stanovanju. Meutim, u njoj se obavljala nastava za uenike osnovne
kole, sve do ezdesetih godina, kada prelazi u vlasnitvo TP Sloboda, tj. RO Uniprom.
MITROPOLIJA u Novom Pazaru. Jedna od najstarijih zgrada u Novom Pazaru, izuzetan primer
narodnog graditeljstva s kraja XVIII veka. U Mitropoliji, krajem XIX i poetkom XX veka, radila je
prva srpska kola, najpre enska, a potom meovita. Tokom XX veka vie puta je menjala namenu i
najdue je koriena kao stambeni objekat. Graena reprezentativno, za posebnu namenu, ova zgrada je
odigrala istorijsku ulogu jer je, uz crkvu bila stecite srpskog ivlja u periodu turske vladavine.
CRKVA SVETOG NIKOLE u Novom Pazaru. Izgraena je polovinom XIX veka. Poseban znaaj ima
veliki ikonostas u unutranjosti crkve, slikan u drugoj polovini XIX veka.
JEVREJSKO GROBLJE u Novom Pazaru. Predstavlja jedan od poslednjih tragova materijalne kulture
novopazarske Jevrejske zajednice, koja je u Novom Pazaru postojala oko trista godina, sve do Drugog
svetskog rata. Groblje nije vie aktivno i ne odrava se na adekvatan nain.
CRKVA LAZARICA u Popama. Nalazi se u zaseoku Pure, dvadsetak kilometara zapadno od Novog
Pazara, na putu prema Sjenici. Potie najverovatnije iz XVII veka. Crkva je ouvana u ruevinama.
TURISTIKI DOM SOPOANI u blizini Rasa. Nalazi se na poumljenoj zaravni, u neposrednoj
okolini manastirskog kompleksa. Dom je nastao u periodu posle Drugog svetskog rata. Objekat je
projektovan za potrebe slube Unutranjih poslova Srbije, kao lovaka kua zatvorenog tipa. Dom je
obogaen elementima folklorne arhitekture.
ZGRADA MUZEJA RAS u Novom Pazaru. Graevina je
podignut pre 1868. god. Kada je preureena za potrebe
svetovne kole, a po osloboenju 1912. god. i koristila se za
potrebe Narodne osnovne kole. Prosvetno-obrazovnu
ulogu objekat je zadrao do 1973. god., kada je adaptiran za
potrebe muzeja.
NOVOPAZARSKA TVRAVA SA STAROM ARIJOM
I KOMPLEKSOM OKO ALTUN-ALEM DAMIJE u
Novom Pazaru. U kompleksu se istiu sledee celine i
objekti: Tvrava, sagraena na mestu prvobitnog utvrenja
u XVIII veku, i Stara arija, nastala krajem XIX i poetkom
XX veka. U okviru arije sledei objekti su posebno
interesantni: hamam iz XV veka, Arap damija, Han
Granata, Altun-alem damija sa okolinom, stambeni
objekti oko Gazi-Sinan begove damije, nekoliko starih
pekara i stambenih objekata.
SPOMENIKO PODRUJE STAROG RASA, obuhvata
atare nekoliko sela, na kojima se nalaze izuzetno znaajni
objekti i lokaliteti: tvrava Ras sa podgraem Pazarite,
crkva Svetog Petra i Pavla, manastir urevi stupovi,
manastir Sopoani, i drugi objekti.
TERME U NOVOPAZARSKOJ BANJI. Ne postoje jasni
podaci o poreklu. Terme se vezuju za period rimske dominacije na Balkanu.
Srednjovekovna NEKROPOLA SA OSTACIMA CRKVE u Deevi. Na lokalitetu Nemanjina esma
nalaze se ostaci crkve i nekropole srednjovekovnog porekla. Na zidovima crkve su pronaeni znaajni
ostaci freskog slikarstva. Oko crkve se prostire velika srednjovekovna nekropola.
LOKALITET GRADINA u Postenju. Lokalitet je na kupastom uzvienju iznad puta Novi PazarRaka. Arheoloka iskopavanja su pokazala da je ''Gradina'' vieslojni lokalitet na kome je kontinuitet u
naseljavanju trajao sa kraim prekidima od starijeg gvozdenog doba do srednjeg veka. Ostaci sadanjeg
utvrenja potiu iz VI veka.
U optini Novi Pazar postoje i evidentirana nepokretna kulturna dobra koja uivaju prethodnu zatitu:
stare gradske kue na vie lokacija u gradu, Juac srednjevekovni grad, crkva Svetog Dimitrija u Mitrovoj reci, i
druge seoske crkve i spomenici.
70
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Raspoloiv prostor u kome se moe odvijati i prezentovati kulturna delatnost u optini je veoma
siromaan. Kao glavni prostorni kapacitet se izdvaja gradski bioskop. Postojeca bioskopska sala ima
vienamensku funkciju, jer se sve kulturno-umetnicke manifestacije zatvorenog tipa odravaju u njoj. Salu
bioskopa koristi i Dom kulture, kao i gradsko pozorite. Sala ima kapacitet od 500 sedita.
Multimedijalni centar sa galerijom, je u izgradnji, a pogodan je za realizaciju programskih aktivnosti,
izlobi i drugih kulturnih manifestacija. U okviru multimedijalnog centra postoji mini galerija skromnih
kapaciteta.
Pored bioskopa, kao prostor pogodan za potrebe kulturnih deavanja, moe se koristiti i galerija
Bonjackog nacionalnog veca, bata Doma kulture, gradska tvrdava i jezgro stare carije. Evidentno je
nepostojanje adekvatnog prostora, namenski izgradenog za potrebe kulturnih deavanja.
3.13.3. Kulturne manifestacije

Kao najvanije kulturne manifestacije, u optini Novi Pazar se izdvajaju sledece:
?
Likovna kolonija Sandak inspiracija umetnika realizacija izlobi i afirmacija likovnog stvaralatva
Sandaka
? Likovna kolonija Sopocanska videnja u Novom Pazaru tradicionalno okupljanje likovnih stvaralaca
? kola starih slikarskih tehnika u Novom Pazaru afirmie i revitalizuje srednjovekovno zidno slikarstvo,
pre svega kroz fresko slikarstvo manastira Sopocani, ali i drugih manastirskih kompleksa u okruenju
? Festival omladinskih horova Srbije u Novom Pazaru umetnicko izvodenje dela svetske i jugoslovenske
muzicke batine i predstavljanje horskih ansambala i njihovih dirigenata.
? Deciji festival Raspevano prolece - afirmacija muzike za najmlade
? SAKS - Sandacki knjievni susreti u organizaciji Bonjackog Nacionalnog Veca odravaju se u Novom
Pazaru krajem novembra - manifestacija koja okuplja knjievnike iz Sandaka
? FESS - Festival sandacke sevdalinke u organizaciji Bonjackog Nacionalnog Veca, u Novom Pazaru u
septembru mesecu, manifestacija ciji je cilj negovanje izvorne sandacke pesme. Okuplja izvodace
sevdalinki iz Sandaka, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Crne Gore i Hrvatske
? SBONI - Smotra bonjackih narodnih igara u organizaciji Bonjackog Nacionalnog Veca. Manifestacija
se odrava u maju, a ima za cilj afirmaciju bonjackih narodnih igara
? Likovni salon mladih u Novom Pazaru okuplja mlade umetnike Sandaka
? Festival Stari grad u Novom Pazaru okuplja znacajan broj poznatih grupa i pojedinaca iz svih oblasti
muzickog delovanja sa ovih prostora
? Smotra recitatora u organizaciji gradske biblioteke i Kulturno-prosvetne zajednice Novi Pazar
? Literarno stvaralatvo mladih tradicionalni literarni konkurs za srednjokolce i studente u decembru
organizator Gradska biblioteka
? Likovni konkurs za osnovce - prolecna manifestacija koja pospeuje likovno stvaralatvo - organizator
Gradska biblioteka
? Decija nedelja manifestacija koja afirmie kulturno-sportski odgoj najmladih organizator Optinska
organizacija Prijatelji dece
Iako postoje brojne kulturne manifestacije, postojeca ponuda ne zadovoljava potrebe lokalnog ivlja.
Kulturno-umetnicki ivot je uglavnom bez organizovane koordinacije, bez dovoljne inicijative i bez namenskog
prostora za njegovo odvijanje.
71
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
3.13.4. Sport i rekreacija

Sport je u optini Novi Pazar veoma razvijen, o emu svedoe brojni sportski klubovi i udruenja.
Interesovanje postoji za gotovo sve atraktivne i savremene sportove, poev od fudbala, preko borilakih vetina,
do moto sporta i ribolova.
Ime kluba
Muki/enski
Sport
Broj l.
FK Novi Pazar
Fudbal
Muki
600
FK Joanica
Fudbal
Muki
120
RK Novi Pazar
Rukomet
Muki
150
OK Novi Pazar
Odbojka
Muki
100
OK Novi Pazar
Odbojka
enski
90
KK Novi Pazar
Koarka
enski
80
KK Novi Pazar
Koarka
Muki
150
Bokserski klub Novi Pazar
Boks
Muki
100
Bokserski klub Mladost
Boks
Muki
95
Atletski klub Novi Pazar
Atletika
M-
60
Stono-teniski klub Novi Pazar-Nar
Stoni tenis
Muki
50
OO Sportskih ribolovaca Raka
Ribolov
Muki
1.500
Aikido klub Valter
Aikido
M-
80
Aikido klub Akademik
Aikido
M-
70
ah klub Novi Pazar
ah
Muki
60
Bicikli. Klub Novi Pazar
Biciklizam
Muki
50
Skijaki klub Golija
Skijanje
M-
Tavlaki klub
Tavla
Muki
50
Teniski klub Novi Pazar
Tenis
M-
40
Teniski klub Feti
Tenis
M-
30
Karate klub Ras
Karate
M-
100
Karate klub Novi Pazar
Karate
M-
100
Karate klub ampion
Karate
M-
50
Karate klub ENPI
Karate
M-
100
Karate klub Bijele vode
Karate
M-
20
Moto sport klub Novi Pazar
Motociklizam
Muki
15
Planinarsko drutvo Sandak
Planinarstvo
M-
55
150
Izvor: Lokalna samouprava i Sportski savez Novog Pazara
Ukupan broj lanova sportskih klubova je 3.965, od ega ak 1.500 pripada udruenju sportskih
ribolovaca. Podjednako su zastupljeni muki i enski klubovi, ali i oni koji imaju meovito lanstvo. Pojedini
klubovi postiu zavidne rezultate u okviru prve republike lige. Posebno se izdvajaju KK Novi Pazar i
Stonoteniski klub Novi Pazar-Nar.
2
U okviru sporstkog centra Novi Pazar postoji Rekreacioni centar (7 ha 34 ar 10 m ), Gradski bazen
2
2
2
2
(1 ha 2 ar 44 m ), Gradski stadion (1 ha 69 ar 83 m ), Sportska hala (16 ar 7 m ), upravna zgrada (50 m ) kao
administrativno upravni objekat. Sportski kapacitet su u funkciji profesionalno-amaterskih i rekreativnih
sportova.Sportski objekti su skoncentrisani na gradsko jezgro, pa tako mogu da zadovolje potrebe samo ueg dela
novopazarske populacije. Seosko stanovnitvo, pre svega ono najmlae, nema mogunost bavljenja sportom u
svojoj sredini, ve je prinueno da esto dolazi u grad, ili pak odustane od bavljenja sportom zato to ne postoje
adekvatni uslovi. Aktivan sportski ivot u optini prate i brojne sportske manifestacije. Zastupljene su gotovo sve
sportske discipline, a posebno su tokom zimskih meseci popularne manifestacije iz alpskih disciplina. Sportske
manifestacije okupljaju ne samo itelje optine Novi Pazar, ve i ostalih optina u okruenju, npr. Tutina, Sjenice.
72
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Sportske manifestacije
Manifestacija
Dan Izazova
Mesto odravanja
Stadion-kolske sale, dvorita,
rekreacioni centar, bazen
Sport
Sve vrste, sportske aktivn. i kulturne
manifestacije
Igre bez granica
Hala sportova
Sve vrste sportova
MOSI
Rogatica ...
Sve vrste sportova
Sandake igre
Tutin ...
Sve vrste sportova
Optinski kros
Stadion Rekreacioni centar
Atletika
Ramazanska trka
Cenar grada ul. 28. Novembar
Atletika
Jesenji optinski kros
Stadion Rekreacioni centar
Atletika
Olimpijski dan tranja
Rekreacioni centar
Atletika
Ramazanski turnir u malom fudbalu
Sportska hala
Mali fudbal
Memorijal Prof. Emin Hamzagi
Sportski tereni u Muru
Mali fudbal
kolska liga
Sportske sale Novopazarskih kola
Mali fudbal, odbojka, koarka i rukomet
Deija nedelja
Hala sportova, rekreacioni centar,

koncertna dvorana
Razni sportovi
Kup Golija
Skijaki tereni Golija
Skijanje
Optinsko prvenstvo u skijanju
Skijaki tereni Golija
Skijanje
Optinsko prvenstvo u plivanju
Gradski bazen
Plivanje
Tradic. Susreti Teferid Kotampolje
Tereni Delimee
Tradicionalni sportovi, konjike trke
Teferid Karajukie Bunari
Tereni Karajukie Bunari
Tradicionalni sportovi, konjike trke
ampion open
Sportska hala
Karate
Memorijal Ramiz Hrnjak Ljaljo
Sportska hala
Boks
Optinsko prvenstvo u Bench Press
Tereni sportskog centra
Dizanje tegova
Otvoreno prvenstvo Novog Pazara u

Street-ballu za ene i mukarce
Street-ball
Turnir u odbojci na pesku
Odbojka
Memorijal Safet Mavri ako
Jezero Ribarie, ulice Novog Pazara
Plivanje, skokovi u vodu, sportski

ribolov, biciklizam
Memorijal Rifat krijelj Laki
Jezero Ribarie
Sportski ribolov
Memorijal Dedo avi
Prostorije tavlakog kluba
Sport tavla
ahovski turnir iveti zajedno

Svetski dan peaenja
Prostorije ahovskog kluba

Kej reke Rake
ah
Bajramski turnir Street basket

Novogodinji turnir u rukometu za
decake i devojcice
Koarka
Sportska hala
Rukomet
Hotel
Sve?ana manifestacija nagraivanja
Izbor sportiste i sportske ekipe godine
Peaenje
73
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
3.14. Informisanje
U optini Novi Pazar od 10 medija 8 je elektronskih i 2 tampana. tampani medij Bonjacka rijec izlazi
iz tampe cetiri puta godinje, a Novopazarski zbornik je tampani medij koji izlazi jednom godinje. Osnovna
namena svih medija je informisanje javnosti u optini.
Naziv
Tip medija
God. osn.
Vlasnitvo
Osnovna namena
RTV Novi Pazar
Elektronski
2001.
Optina Novi Pazar
Informisanje
TV Jedinstvo
Elektronski
1996.
Privatno
tamparija grafike usluge
RTS Dopisnitvo
Elektronski
1992.
Dravno
Informisanje
Radio Novi Pazar
Elektronski
1972.
Optina Novi Pazar.
Informisanje.
Radio 100+
Elektronski
2002.
Privatno
Informisanje
JU Radio
Elektronski
1996.
Privatno
Informisanje
Radio AS
Elektronski
1997.
Privatno
Informisanje
Radio HAN
Elektronski
2005.
Privatno
Informisanje
Bonjaka rije
tampani
2006.
U vlasnitvu Bonjakog
nacionalnog vea.
Informisanje
Novopazarski zbornik
tampani
1977.
U vlasnitvu Muzeja Ras
Informisanje
RTS, kao i RTV Novi Pazar, su u dravnom vlasnitvu, dok su ostali mediji u privatnom vlasnitvu. RTV
Novi Pazar je regionalna televizija, dok su sve ostale televizije nacionalnog karaktera.
to se tice pokrivenosti teritorije optine Novi Pazar sa signalima koje emituju RTV stanice, ona je, u
svim slucajevima, srednja. Od nacionalnih i regionalnih medija, u optini Novi Pazar moguce je pratiti program
RTS, B 92, FOX, AVALA, KOAVA HAPPY, PINK, RTV Novi Pazar.
74
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
IV. SWOT ANALIZA

Na osnovu prikupljenih podataka koji prikazuju trenutno stanje u pojedinim oblastima, uradena je SWOT
analiza optine Novi Pazar, odnosno analiza osnovnih snaga, slabosti, mogucnosti i pretnji sa kojima se suocava
naa optina. Snage i slabosti predstavljaju interne (unutranje) faktore, dok pretnje i mogucnosti predstavljaju
eksterne (spoljne) faktore ekonomskog razvoja.
Detaljna SWOT analiza je uradena posebno za svaku od razmatranih oblasti.
4.1. Prioritet 1: Razvoj ljudskih resursa i trita rada

Trite rada
SLABOSTI
SNAGA
- Mlada populacija
- Pozitivan pomak u obrazovanju (otvaranje univerziteta i
srednjih kola i moderniji nain obrazovanja)
- Privredni potencijal (MSP, razvoj porodinog biznisa)
- Povratnici sa steenim kapitalom, znanjem i iskustvom
u inostranstvu
- Multikulturalnost
- Izgrada stratekog plana - donatori i investicije
- Udruenje povratnika REINTEGRACIJA
- Veliki broj MSP koja pojedinano zapoljavaju
preko 10 radnika
- Postojanje tranzicionog centra
- Seminari, obuke, dokvalifikacija radne snage
- Nedostatak obrazovanih ljudi

- Nepovoljna obrazovna struktura ljudi
- Visok procenat bez kolske spreme ine ene 74.3%
- Visok procenat procenat nezaposlenog radno sposobnog
stanovnitva, privatizacija preduzea, steaj (50% ine
ene)
- Ugroeno zdravlje mladih, radno sposobnih
- Nedovoljna edukovanost i informisanost o evropskim
fondovima
- Nedostatak visoke tehnologije
- Nedostatak menaderskog kadra
- Slaba informatika pismenost
PRETNJE
ANSE
- Mogucnost pristupa donatorskim fondovima i
podsticajnim sredstvima drave
- Programi prema multietnickim sredinama i regijama
- Mere i programi NSZ (Nacionalna sluba za zapoljav.)
- Ulaganje dijaspore
- Kadrovi koji ce izaci iz srednjih kola i fakulteta
- SEDA (Agencija za ekonomski razvoj Sandaka)
- Neadekvatan tretman dravnih organa, nezavrena

decentralizacija dravnih institucija
- Ruinirani, zaputeni privredni potencijal
- Nestabilna ekonomska i politika situacija
- Ogranienje trita
- Veliki broj povratnika i onih koji se oekuju
- Loa infrastruktura
Sport, kultura i obrazovanje

SLABOSTI
SNAGA
- Mlado stanovnitvo
- Multietninost
- Kulturna batina
- Nedostatak materijalnih sredstava

- Nedostatak namenskog prostora i opreme
- Nedostatak strunog kadra
- Neadekvatno praenje talenata
- Neadekvatno materijalno vrednovanje strunog rada
- Losa informisanost
75
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
PRETNJE
ANSE
- Obrazovanje od predkolskog do visokokolskog
obrazovanja po savremenim nastavnim programima
- Ustanovljavanje brenda
- Projekti koji e privui donatore
- Talenti
- Timski rad i delovanje
- Pojaano oslanjanje na spostveni kadar
- Decentralizacija
- Neuskla?enost nastavnih programa sa savremenim

potrebama i visokom tehnologojim
- Nerazumevanje viih organa za nae probleme
- Nestabilna ekonomska i politika situacija
Zdravstvena i socijalna zatita

SLABOSTI
SNAGA
- Kadrovski potencijal (aktuelni, budu?i, interesovanja)
- Postojanje srednje medicinske ?kole
- Banje, le?i?ta
- Potencijal privatnog sektora u medicini (kadrovi,
dijagnostika, kapital, investicije)
- Otvorenost za nove ideje, pobolj?ana efikasnost rada i
organizacija rada (poti?u od ministarstva)
- Tehni?ki napredak
- Dovoljno raspolo?ivog zemlji?ta za nove kapacitete
- Postoji vi?e organizacija i udru?enja za podr?ku
mentalno nerazvijenim licima, socijalno srodni?ki
kapital, merhamet ugraen u mentalitet graana
- Nepostojanje saglasnosti u lokalnoj zajednici prema

vanim pitanjima socijalne zatite
- I dalje nedovoljni kapaciteti za pruanje usluga iz
pojedinih oblasti (tehniki smetaj i dijagnostika)
- Nezadovoljavajui odnos medicinskog osoblja prema
korisnicima zdravstvenih usluga
- Nezadovoljavajua saradnja izmeu lokalne
samouprave i ZC
- Neregulisan status privatnog sektora u medicini
- Nepostojanje specijalizovanih ustanova iz oblasti
socijalne zatite (domova za smetaj dece, starih i
savetovalita)
- Nedovoljna svest o specifinim potrebama lica sa
invaliditetom
- Nezadovoljavajui broj radnika u socijalnoj zatiti
- Nezadovoljavajua zdravstvena i socijalna
prosveenost
- Neloginosti i nedostaci u regionalnoj organizaciji
zdravstvenih ustanova (Sjenica pripada Uicu)
- Nepostojanje programa edukacije ena (upoznavanje
sa rizicima, prevencijom i nainima leenja) s obzirom
da postoji evidentno povean broj obolelih ena od
tipino enskih bolesti
- Naruavanje meuljudskih odnosa unutar kadrova
PRETNJE
ANSE
- Ostvarenje statusa regionalne bolnice (centra) do
2010 godine
- Postojanje donatora (mogunost realizacije projekata
iz oblasti socijalne zatite i zdravstva)
- Mogunost edukacije kadrova socijalne zatite
- Korienje prirodnih resursa
- Poboljanje saradnje i komunikacije izmeu lokalne
samouprave i ZC
- Izgradnja zgrade srednje medicinske kole je
osnova za osnivanje vie medicinske kole i
medicinskog fakulteta
- Upotreba prirodnih resursa, ulaganjem privatnog
kapitala (zdravstveni turizam)
76
- Status opte bolnice (ogranicenje razvoja)

- Proputanje izgradnje zgrade srednje
medicinske kole
- Povecanje broja korisnika socijalne zatite
(siromatvo, povecan broj razvoda, delikvenata,
narkomanije)
- Neplanska izgradnja , povecanje zagadenja,
veliki broj automobila, nedovoljno zelenih
povrina - naruavanje ivotne sredine
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
4.2. Prioritet 2: Unapredenje stimulativnog ambijenta za razvoj

Razvoj infrastrukture
SLABOSTI
SNAGA
- Poboljana saradnja sa republikim institucijama
- Pruanje velikog obima usluga velikom broju korisnika
- Postojanje GUP-a i Prostornog plana
- Planska dokumentacija za regulisanje vodotokova
Rake, Joanice, Trnavice i Deevske reke i za izgradnju
kejskih saobraajnica
- Zapoeta rekonstrukcija magistralnih i regionalnih
puteva M-22, M-8, R-118-a
- Izgraenost regionalnog puta za Goliju 1
- Uraena digitalizacija 90%
- Postojanje WIRELESS ( beina telefonija ) baznih
stanica, magistralni optiki kabal
- Uspostavljanje PILOT ZONA za ispitivanje i reavanje
gubitaka vode
- Nedostatak strategije energetike i toplifikacije

- Nedostatak objedinjenog jedinstvenog informacionog
sistema i GIS a
- Slaba naplata komunalnih usluga i neobjedinjen
sistem naplate
- Tehniki gubici na mrei raznih komunalnih sistema i
nelegalni prikljuci
- Nedostatak strategije razvoja putne mree regionalnih,
magistralnih i lokalnih puteva
- Grad nije prikljuen na elezniku mreu
- Nepostojanje obilaznice
- Veoma slaba povezanost sa evropskim putevima
- Nepostojanje sistema za preiavanje otpadnih voda
kine i fekalne kanalizacije
- Tehnika neopremljenost JKP istoe
- Udaljenost deponije
PRETNJE
ANSE
- Razvoj lokalne optike mree
- Poveanje broja internet prikljuaka
- Izgradnja multiservisnih centara
- Objedinjen sistem naplate komunalnih usluga
- Jedinstven informacioni sistem i GIS
- Gasifikacija
- Povezivanje na koridor 10 i auto put Horgo-Poega,
Jadranska magistrala
- Izgradnja regionalne deponije i reciklanog centra
- Institucionalno jaanje uz pomo republike i
meunarodnih institucija
- Projekat za unapreenje vodosnabdevanja u gradskom
podruju
- Projekat ,,Azil za pse''
- Partnerstvo i saradnja
- Spore reforme
- Centralizacija
- Nedostatak finansija
- Nezainteresovanost centralnih vlasti za
implementaciju stratekih planova za ovo podruje
iz njihove nadleenosti
77
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Unapreenje rada javne uprave

SLABOSTI
SNAGE
- Razvijanje informacionog sistema u optini
- Tehniki i kadrovski ojaana Sluba za
informacione tehnologije
- Poetak funkcionisanja Uslunog centra u optini
- Postojanje baze podataka u odreenim
oblastima
- Postojanje republikih institucija na nivou grada
- Mlada populacija
- Postojanje kolske uprave
- Postojanje vie sredstava javnog informisanja
- Nedostatak fizike povezanosti komunikacionim

kanalima
- Neadekvatna pravna regulativa
- Vie zakona regulie istu oblast na razliite naine
- Nedovoljna komunikacija izmeu republikih,
lokalnih istitucija i ministarstava
- Lo nain izbora kadrova
- Nesprovoenje propisa u potpunosti
- Totalna tehnika neopremljenost republikih
inspekcijskih organa
- Neusaglaenost pojedinih propisa kod razliitih
republikih organa na lokalnom nivou
- Nepostojanje sredstava za izgradnju novih kola
(kadrovski i tehniki)
- Neobavetenost graana u vezi nadlenosti
pojedinih organa i nedovoljna strunost radnika
nepostojanje profesionalizma u pruanju usluga
graanima (u pojedinim organima)
- Nedovoljna iskorienost sredstava javnog
informisanja kao i tehnika i kadrovska
opremljenost istih
- Nedovoljna saradnja izmeu republikih organa i
lokalne samouprave
PRETNJE
ANSE
- EKO turizam, ETNO turizam, ADR turizam
- Razvoj preradivackih kapaciteta
- Mogucnost navodnjavanja
- Pristup u dravne evropske fondove
- Domaca radinost
- Organska hrana
- Lokalno trite
- Brendiranje proizvoda
- Proizvodnja proizvoda sa geografskim poreklom
78
- Nekontrolisana upotreba hemijskih sredstava

- Bolesti i tetocine
- Nelegalan uvoz i nabavka nesertifikovanog
semenskog i sadnog materijala
- Klimatski uslovi i elementarne nepogode
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
4.3. Prioritet 3: Razvoj privrede

Razvoj primarnog i sekundarnog privrednog sektora
SLABOSTI
SNAGE
- Tehnika i tehnologija u sektorima tekstila i obue
- Zastupljene razne grane industrije (tekstil, obua,
drvna industrija, transport, trgovina, turizam i
ugostiteljstvo)
- Nedostatak adekvatne radne snage (nezainteresovanost

radne snage)
- Neorganizovanost u transportu
- Nelojalna konkurencija
- Nepostojanje lokacija za industrijske zone sa
izgraenom infrastrukturom
- Nedostatak jeftinijh energenata
- Neadekvatna prezentacija potencijala
- Loa putna infrastruktura
PRETNJE
ANSE
- Formiranje Klastera
- Gasifikacija
- Revitalizacija turistikog potencijala i ukljuivanje
Novog Pazara u destinacijski turizam
- Identifikacija turistikih potencijala
- Vizionarstvo
- Formiranje udruenja i unija
- Politika situacija
- Nelojalna konkurencija
- Konkurencija firmi iz EU
Razvoj tercijalnog sektora

SLABOSTI
SNAGE
- Postojanje SEDA-e ( Agencija za ekonomski razvoj
Sandaka )
- Postojanje udruenja
- Postojanje tradicije u trgovini i dobri partnerski
odnosi sa inostranstvom
- Postojanje donatorskih programa i mera vlade za
smanjenje broja nezaposlenih
- Postojanje velikog broja banaka
- Postojanje velikog broja nisko kvalifikovane radne
snage ( ivaa,obuara i dr.) u privatnom sektoru
- Privatizovana preduzea
- Nedovoljan broj udruenja

- Nepostojanje podsticajnih mera za razvoj privrede
- Nepovoljni kreditni uslovi u bankama
- Neusklaenost ponude i tranje nezaposlenih lica na
tristu rada
- Nepostojanje savetodavne slube za razvoj MSP
- Nezavren proces privatizacije
- Slaba infrastruktura
PRETNJE
ANSE
- Postojanje definisanih industrijskih zona po GUP
- Uvoenje standarda ( ISO,HCCP)
- Zajedniki nastup na trzitu
- Prekvalifikacija radne snage
- Osnivanje visokokolskih ustanova
- Razvoj infrastrukture
- Nereeni pravno imovinski odnosi u industrijskim

zonama
- Nepostojanje institucija na lokalnom nivou za
tehniku pomo pri uvoenju standarda
- Neusklaenost nastavnih programa sa potrebama
privrede
- Nelojalana konkurencija ( Kinezi i siva ekonomija)
79
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
4.4. Prioritet 4: Ruralni razvoj i turizam

Oblast primarne poljoprivredne proizvodnje
SLABOSTI
SNAGA
- Prirodni resursi
- Nezagaena priroda i zemljite
- Ljudski resursi i motivi
- Geografski poloaj optine
- Autohtone rase i sorte
- Ekstenzivni tip poljoprivredne proizvodnje

- Mali posedi
- Usitnjenost poljoprivrednih povrina
- Nizak nivo znanja i informisanja
- Migracije stanovnitva u gradove
- Nedostatak finansijskih sredstava za programe iz
oblasti poljoprivrede
- Nedostatak i zastarelost mahanizacije
- Loa preventiva (poplave, paraziti, grad)
- Nedostatak strunjaka
- Loa institucionalna pokrivenost podruja u smislu
savetodavnih slubi, laboratorijskih usluga i sadraja
za poljoprivrednike
- Lo rasni sastav domaih ivotinja i loa sortna
struktura u voarskoj proizvodnji
- Nedovoljno razvijena svest o uvoenju savremenih
standarda
PRETNJE
ANSE
- EKO turizam, ETNO turizam, ADR turizam
- Razvoj preraivakih kapaciteta
- Mogunost navodnjavanja
- Pristup u dravne evropske fondove
- Domaa radinost
- Organska hrana
- Lokalno trite
- Brendiranje proizvoda
- Proizvodnja proizvoda sa geografskim poreklom
- Nekontrolisana upotreba hemijskih sredstava

- Bolesti i tetoine
- Nelegalan uvoz i nabavka nesertifikovanog
semenskog i sadnog materijala
- Klimatski uslovi i elementarne nepogode
80
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Oblast prerade poljoprivrednih proizvoda i preduzetnitva u ruralu

SLABOSTI
SNAGA
- Sirovine ( koliina i kvalitet )
- Tradicija
- Blizina grada
- Vodeni kapaciteti
- Infrastruktura
- Starosna struktura stanovnitva
- Obrazovanje
- Manjak radne snage
- Otkupne cene
- Nepostojanje preraivakih kapaciteta
- Mehanizacija
PRETNJE
ANSE
- Edukacija
- Izgradnja infrastrukture
- Podsticajna sredstva
- Investicije
- Udruivanje
- Seoski turizam
- Lovita
- Revitalizacija sela
- Nemotivisanost
- Elementarne nepogode
- Odliv mladih
- HASSAP
Oblast uslunih delatnosti u ruralnim oblastima

SLABOSTI
SNAGA
- Ouvana i zdrava prirodna sredina
- Zdrava hrana
- Zatien park prirode i biosfere Golija
- Prostorni plan R.S. mogu razvoj turizma
- Prostorni plan optine Novi Pazar u zavrnoj fazi
- Znatan broj ouvanih starih objekata materijalne kulture
- Postojanje tradicionalnih vaara i sabora
- Registar arheolokih lokaliteta
- Neizgraenost seoskih i umskih puteva

- Dotrajala nisko-naponska mrea
- Nepostojanje komunalnih usluga
- Nepostojanje kine i fekalne kanalizacije
- Nedovoljne optinske usluge ( tehnika opremljenost )
- Nepostojanje strategije razvoja sela
- Nereen status seoskih domova kulture
PRETNJE
ANSE
- Proizvodnja zdrave hrane i brendiranje proizvoda
- Izrada studije i prezentacije prirodnih i kulturnih
vrednosti seoskog podruja
- Izrada LEAP-a
- Usmeravanje povratnika da investiraju u razvoj sela
- Edukacija stanovnitva za pruanje usluga u turizmu
- Institucionalno jaanje optine za razvoj ruralnog
podruja i turizma
- Promocija partnerstvo i saradnja
- Izrada registra starih etnolokih objekata i ostalih
sadraja
- Nedostatak finansija
- Prirodne nepogode
- Migracije stanovnitva
81
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
V. PROGRAM 2008-2012
5.1. Vizija
Kako vidite Novi Pazar u budunosti?
Novi Pazar kao regionalni centar sa jednakim mogunostima za sve; otvoren prema drugim
regionima i prema Evropi; privredni, kulturni, univerzitetski, trgovaki i turistiki centar sa
ouvanom ivotnom sredinom, kulturnom batinom, zdravom i bogatom populacijom i
razvijenom infrastrukturom.
Komisija za donoenje nacrta stratekog plana i Ekonomski savet za potrebe implementacije
stratekih razvojnih projekata na sastanku koji je odran 04.07.2007. god. sa konsultantima koje je angaovao
UNDP- a sa ciljem definisanja vizije i misije stratekog odrivog razvoja optine Novi Pazar donela je zakljuak
da se u definisanje vizije ukljui to vei broj graana i da se putem anketnog upitnika sakupe miljenja graana,
odbornika, predstavnika mesnih zajednica, udruenja i institucija. Na sastanku je i postignut dogovor o sadraju
upitnika i nainu sprovoenja ankete.
Kancelarija za lokalni ekonomski razvoj je uputila anketni upitnik Informativnoj slubi optine Novi
Pazar kako bi se javno mnjenje aktivno ukljuilo u proces definisanja vizije stratekog razvoja optine Novi Pazar.
Informativna sluba je informisala graane putem emitovanja emisije o pripremi Strategije razvoja optine. Cilj
ankete bio je definisanje vizije ukljuivanjem odbornika, mesne zajednice, udruenja, institucija i dr. Anketni
upitnik je postavljen na Web sajtu optine Novi Pazar kako bi se ukljuio to vei broj graana.
U anketnom upitniku su postavljena sledea pitanja :
1. Opiite kako vidite optinu Novi Pazar danas ( u jednoj reenici ) ?
2. ta mislite ta je brend ( po emu je prepoznatljiva ) optina Novi Pazar ?
3. Gde Vi, kao graani optine Novi Pazar vidite njenu budunost ?
Analizom anketnih upitnika poslate putem e-mail i lino dostavljenjih odbornicima, predstavnicima
mesnih zajednica i uesnicima sa radionice odrane u Hotelu Atlas i doli smo do zakljuka da su najei
odgovori na postavljena pitanja :
Opiite kako vidite optinu Novi Pazar danas ( u jednoj reenici )?
- optina koja je u razvoju i koja se razvija
- optina prosperiteta i humanog ivota,
- nerazvijena sa tendencijom razvoja
- optina sa ogromnim potencijalima prirodnim i ljudskim ali nedovoljno iskorienim
- optina koja zaostaje u kulturnom pogledu, u pogledu infrasrtukturne izgraenosti, u pogledu istoe i
ureenosti, u poreenju sa optinama priblino iste veliine
- kulturni i ekonomski centar regije Sandak
- optina sa najmlaom populacijom u zemlji
- nerazvijena, neureena i podeljena stranaki
- multikulturalna sredina, susret hrianske i islamske religije, tradicionalno dobri meuetniki odnosi
- optina sa loom infrastrukturom, nedovoljnim brojem osnovnih kola, vrtia i velikim brojem
nezaposlenih
- optina sa velikim brojem narkomana
ta mislite ta je brend ( po emu je prepoznatljiva ) optina Novi Pazar ?
- kulturno istorijsko naslee, multikulturalnost, multietninost
- proizvodnja tekstila, obue i koe, mala i srednja preduzee
- privatno preduzetnitvo
- mantije, evapi, teksas
- susret istoka i zapada u funkciji turizma , poljoprivrede i privrede
82
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
mlada i vredna populacija

zanatlije i trgovci
gostoprimstvo
ekoloki zdrava sredina sa zdravom hranom i poljoprivrednim proizvodima
termalni izvori i banje
Gde Vi, kao graani optine Novi Pazar vidite njenu budunost?
- regionalni centar i jedan moderan evropski grad
- u pravilnoj eksploataciji prirodnih i kulturnih resursa, razvoja infrastrukture, poljoprivrede i privrede,
zatiti ovekove okoline, zaposlenoj i zdravoj ljudskoj populaciji
- industrijski, infrastrukturni, poljoprivredni razvoj te integracije u evropske tokove
- budunost optine je u tome da se steknu uslovi za strana ulaganja u mala, srednja i velika preduzea kao i
razvoj turizma i trgovine.
- planski razvoj malih i srednji preduzea, otvaranju novih radnih mesta. Ekonomskom i privrednom
razvoju kao i nastavak dosadanjeg razvoja i izgradnje infrastrukture i putne mree
- u zajednitvu sa ostalim evropskim narodima i ostalim gradovima Evrope, u iznalaenju reenja
zapoljavanja mladog sveta kojeg je Novi Pazar pun i koji stoji kao glavni resurs budueg razvoja naeg
grada u spreavanju ,,odliva mozgova'' iz nae sredine bez kojih nam nema budunosti
- u ouvanju kulturno istorijskih spomenika i zdrave okoline
- u razvoju trgovine i turizma i ulaganje u infrastrukturu
- u zdravoj i obrazovanoj omladini
- u proizvodnji zdrave hrane
- grad sa razvijenom industrijom (tekstilna, proizvodnja nametaja i obue)
Lokalni odrivi razvoj predstavlja dugoroan proces iji rezultat treba da bude ostvarenje stratekih
prioriteta i niza mera. U toku sprovoenja lokalnog razvojnog plana treba potovati osnovne principe
implementacije:
Ukljuenost regionalnih aktera sve relevantne nacionalne, regionalne i lokalne institucije/akteri treba da budu
ukljueni kako u pripremu tako i u implementaciju razvojnog plana.
Partnerstvo razvojni plan je mogue ostvariti i realizovati jedino partnerskim delovanjem institucija/aktera.
Snani partnerski odnosi treba da se razviju izmeu lokalne samouprave, javnih preduzea, privatnog sektora,
NVO. Partnerske odnose treba razvijati kako na lokalnom tako i na regionalnom i meuregionalnom nivou.
Odrivost Lokalnim razvojnim planom e se podravati projekti i programi koji daju trajnu ekonomsku i
drutvenu korist. Treba imati u vidu da odrivost ima tri nivoa: finansijska, institucionalna i politika odrivost.
Kvalitet potreba za postizanjem najviih standarda kvaliteta e se naglaavati u svim aktivnostima lokalnog
razvojnog plana.
Inovacije sve aktivnosti razvojnog plana podravae razvoj i promovisanje novih naina zadovoljenja potreba
regije.
Promovisanje jednakih ansi za sve ni jedna grupa stanovnitva ne treba da bude iskljuena iz mogunosti da
uiva koristi lokalnog razvoja. Celokupnu zajednicu treba ohrabriti da se ukljui u lokalnii razvoj.
Plan odrivog razvoja treba da promovie jednake anse za sve u okviru identifikovanih prioriteta.
Maksimiziranje lokalnih resursa - s obzirom na ogranienosti lokalnih finansijskih i ljudskih kapaciteta sve
aktivnosti e se sprovoditi u koordinaciji sa lokalnim i meunarodnim programima i inicijativama.
83
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
5.2. Strateki prioriteti, mere i predloene aktivnosti

Polazne osnove za definisanje stratekih prioriteta su socio-ekonomska analiza i identifikovani
potencijali i trendovi u razvojnom procesu Novog Pazara. Na osnovu ovih polaznih osnova predstavnici svih
relevantnih institucija, okupljeni u Komisiji za strateko planiranje, definisali su strateke prioritete za svaki od
stubova na kojima se zasniva vizija. Vremenski okvir u kome se oekuje realizacija stratekih prioriteta je 5
godina. Postavljeni strateki prioriteti lokalnog razvoja predstavljaju razvojni okvir, ija realizacija znaajno
doprinosi ostvarivanju vizije. Iz tog razloga je ova faza stvaranja Plana odrivog razvoja Novog Pazara najvanija
faza. Bilo je vrlo vano dobro proceniti potencijale i slabosti Optine.
Definisani strateki prioriteti razvoja optine Novi Pazar su:
Strate?ki prioritet 1:
Razvoj ljudskih resursa i tr?i?ta rada
Unapreenje stimulativnog ambijenta za razvoj
Razvoj privrede
Ruralni razvoj i turizam
U cilju postavljanja adekvatnih i dostinih stratekih prioriteta od velikog znaaja je dobro sagledavanje
trenutne situacije u optini na relevantnom podruju. Dostizanje ciljeva u odreenom vremenskom roku mogue
je jedino ukoliko se svi problemi identifikuju, a onda na osnovu toga grupiu po prioritetima. Na osnovu toga se
definiu mere kojima se problemi reavaju. Dobra identifikacija problema je ve pola puta do reenja. Prioritetni
ciljevi na neki nain reaju po prioritetu aktivnosti koje treba preduzeti u odreenom vremenskom roku.
Zadovoljenje prioriteta je neizbean korak u procesu realizacije strategije razvoja. Svaki prioritet je fokusiran na
grupu meusobno povezanih prepoznatljivih problema, tako da je veoma bitno koordinirati proces realizacije svih
prioritetnih ciljeva. Za svaki od prioriteta definisane su i grupe mera. Vremenski okvir za realizaciju mera je 5
godina uz potavanje n+2 principa.
5.2.1. Prioritet 1: Razvoj ljudskih resursa i trita rada

Opravdanost:
Ovaj prioritet je od sutinskog znaaja kada se govori o lokalnom razvoju jer su ljudski resursi pokretaka
snaga razvoja. Ljudski resursi, moemo ih definisati kao znanja, vetine, kompetencije i ostali atributi olieni u
svakom pojedincu, utiu na ekonomsko, socijalno i lino blagostanje i mogu se posmatrati kao jedini input za
stvaranje i uvoenje drutva koje se bazira na znanju. Ljudski resursi odreuju konkurentnost zemlje ili
preduzea. Razvoj ljudskih resursa je klju za poveanje konkurentnosti zemlje, regiona, lokalnih zajednica,
preduzea itd.
Radna grupa koja je uestvovala u definisanju prioriteta i mera na podruju ljudskih resursa i trita rada
definisala je sledee podoblasti u okviru prioriteta razvoja ljudskih resursa i trita rada:
?
?
?
Trite rada
Sport, kultura i obrazovanje
Zdravstvena i socijalna zatita
Za definisane podoblasti u okviru prioriteta razvoja ljudskih resursa i trita rada izraene su SWOT analize
koje su ukazale na odreene probleme, ali i mogunosti u razvojnom procesu optine Novi Pazar.
84
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Kada se razmatra strateko planiranje uvek je svrsishodno definisati trenutnu situaciju i probleme, a
nakon toga ustanoviti ta je to to se eli postii. Optina Novi Pazar, kao i mnoge druge u Srbiji karakterie:
?
Velika nezaposlenost, sa tendencijom fluktuacije i neznatnog pada tokom zadnje dve godine. Sektor
malih i srednjih preduzea koji bi trebalo da apsorbuje viak radne snage jo uvek nije dovoljno ojaao.
Prema godinjem izvetaju Nacionalne slube za zapoljavanje stopa nezaposlenosti za 2005. u optini
Novi Pazar bila je 41,35%.
Nezaposleni su nedovoljno motivisani i aktivni u traenju posla, jo uvek se eka ''da drava rei problem''
Pored toga, prisutna je i nedovoljna profesionalna i teritorijalna pokretljivost radnog stanovnitva.
Sistem srednjeg strunog obrazovanja svojim uenicima prua znanje i vetine za kojima vie ne postoji
potranja, to jo vie dovodi do poveanja problema neusaglaenosti potreba i ponude na tritu rada u
regionu. Sve ovo utie na nemogunost brzog odgovaranja na potranju koja uglavnom dolazi od malih i
srednjih preduzea.
Jo uvek je nedovoljna zainteresovanost za investiranje u lokalnu/regionalnu ekonomiju.
Dodatni problem koji optereuje razvoj optine je postojanje sivog trita rada.
Obrazovna struktura stanovnitva je takodje ozbiljan problem. Oko 64% stanovnitva starijeg od 15
godina ima samo osnovno obrazovanje. Ovaj problem dalje direktno implicira probleme u razvoju
ljudskih resursa, privrede i sveukupnog drutva optine Novi Pazar.
Specifini ciljevi:
Specifini ciljevi u okviru ovog prioriteta su:
? Dobro organizovano trite rada i poveana zaposlenost
? Efektivno obrazovanje i obuavanje u cilju sticanja novih znanja i vetina
? Poveana svest o preduzetnitvu i biznisu
? Razvoj istraivanja i uvoenje novih tehnologija
? Podizanje nivoa kvaliteta zdravstvene i socijalne zatite
Indikatori:
Indikatori za merenje postavljenih specifinih ciljeva u okviru datog prioriteta mogu biti:
? Stopa zaposlenosti/nezaposlenosti
? Obrazovna struktura stanovnitva
? Broj institucija formalnog i neformalnog obrazovanja i broj polaznika
? Podaci o optem stanju zdravlja stanovnika i nivo zadovoljenja potreba socijalne zatite
Mere i aktivnosti u okviru podoblasti razvoja trita rada

Mera 1. Usaglaavanje potreba i ponude na tritu rada
Mogue aktivnosti:
?
?
?
?
Izrada studije potrebnih obrazovnih profila na teritoriji optine Novi Pazar

Osnivanje lokalnog saveta za zapoljavanje
Umreavanje institucija koje se bave obrazovanjem, obuavanjem i zapoljavanjem i kreiranje
jedinstvene baze podataka
Komparativna analiza trita radne snage u smislu ponude i potranje
85
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Indikatori:
Sprovedenih aktivnosti
Broj institucija ukljuenih u partnersku grupu

Broj novoformiranih institucija za edukaciju odraslih
Oekivanih rezultata
Kvalitet baze podataka

Broj novih programa za obuavanje i osposobljavanje
Broj polaznika programa za obuku i osposobljavanje
Uticaja
Poveana zaposlenost
Mera 2. Stvaranje uslova za zapoljavanje pripadnika ranjivih grupa

Mogue aktivnosti:
?
?
?
Osnivanje partnerske grupe za ukljuivanje pripadnika ranjivih grupa u drutveno-ekonomske tokove

Novog Pazara
Analiza rada institucija koje se bave problemima ranjivih grupa i stvaranje fokus grupa ( Romi, OSI,
Izbeglice i IRL, povratnici, novo siromatvo, stari, ene, mladi )
Izrada akcionih planova za poboljanje poloaja ranjivih grupa
Indikatori:
Broj institucija ukljuenih u partnersku grupu

Broj usvojenih akcionih planova
Oekivanih rezultata
Kvalitet baza podataka

Broj novih programa za obuavanje i osposobljavanje
Broj polaznika programa za obuku i osposobljavanje
Uticaja
Poveanje zaposlenosti lanova ugroenih grupa
Mera 3. Podrka razvoju novih znanja i vetina kao podrka uvoenju novih tehnologija i
istraivanja
Mogue aktivnosti:
?
?
?
?
Podrka promociji i razvoju centra za obrazovanje odraslih

Promovisanje i subvencionisanje uvoenja doivotnog uenja u okviru radne organizacije
Analiza potreba trita rada po znanjima i vetinama
Priprema i implementacija programa obuke uz sticanje radnog iskustva od strane institucija za obuku i
obrazovanje
86
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Indikatori:
Broj razvijenih programa obuavanja/osposobljavanja

Kvalitet i broj razvijenih programa obuke za menadment
Broj poslodavaca ukljuenih u sticanje radnog iskustva polaznika
obuke i u analizu potreba po znanjima i vetinama
Oekivanih rezultata
Broj ukljuenih (nezaposlenih, zaposlenih...) Odraslih u programe obuke na

osnovu lokalnih/regionalnih potreba privrede
Broj poslodavaca ukljuenih u programe za sticanje radnog iskustva
Broj poslodavaca koji sara?uju sa centrom za obrazovanje odraslih
Broj institucija koje u saradnji sa Centrom izvode obuke
Uticaja
Broj institucija koje su uvele doivotno obrazovanje svojih zaposlenih

Broj nezaposlenih koji su nakon obuke pronali zaposlenje
Mera 4. Podrka sprovodenju Nacionalne strategije zapoljavanja

Moguce aktivnosti:
?
?
?
?
?
Otvaranje klubova za traenje posla

Motivacioni seminari i programi obuke za aktivno traenje posla za nezaposlene
Javni radovi
Podrka zapoljavanju osetljivih drutvenih grupa (samohrani roditelji, osobe sa hendikepom,..)
Otvaranje centra za radnu orijentaciju u optini Novi Pazar
Indikatori:
Broj otvorenih klubova

Broj organizovanih javnih radova
Broj implementiranih programa obuke za aktivno traenje posla
Oekivanih rezultata
Broj ukljuenih nezaposlenih lica u klubove

Broj lica ukljuenih u javne radove
Broj korisnika usluge profesionalne orijentacije
Broj ukljuenih grupa i pojedinaca u obuku za aktivno traenje posla
Broj institucija koje se bave bilo kojim oblikom klubova za traenje posla
Broj institucija koje uestvuju u implementaciji aktivnih mera zapoljavanja
Uticaja
Zapoljavanje nakon ukljuivanja u javne radove

Broj pokrenutih mikro-biznisa
Broj zaposlenih iz posebno osetljivih drutvenih kategorija nakon prolaska kroz
aktivne mere
Poveanje stope zaposlenosti
Proirena baza vetina nezaposlenih sa fokusom na mogunosti za zapoljavanje
87
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Mere i aktivnosti u okviru podoblasti sporta, kulture i obrazovanja

Mera 1. Obezbedenje prostora za adekvatno obrazovanje na svim nivoima
Moguce aktivnosti
?
?
?
?
?
?
Izgradnja jo jedne predkolske ustanove i dogradnja prostora u vec postojecim objektima

Izgradnja jo jedne osnovne kole
Izgradnja jo jedne srednje kole
Obezbedivanje adekvatne opreme i nametaja
Renoviranje sanitarnih cvorova, grejanja, sportskih terena, dackih kuhinja, biblioteka u kolama
Rekonstrukcija postojecih kola
Indikatori:
Broj novoizgradenih kolskih objekata

Broj rekonstruisanih kolskih objekata
Nivo opremljenosti kola
Oekivanih rezultata
Povecanje kapaciteta postojecih kola

Broj ucenika po koli i broj smena u kojima rade kole
Uticaja
Poboljan ukupan prosecan uspeh ucenika

Broj novoupisanih daka u kole
Broj ucenika koji uspeno zavravaju osnovnu i srednju kolu
Mera 2. Pracenje potreba i uskladivanje sa potrebama obrazovnih profila, edukacija strucnog

obrazovnog kadra i saradnja sa ministarstvom obrazovanja
Moguce aktivnosti:
?
?
?
?
?
Podizanje nivoa saradnje obrazovnih ustanova na razlicitim nivoima

Uspostavljanje saradnje sa profitnim sektorom, tritem rada
Stvaranje funkcionalne mree kola ( osnovne i srednje ) i predkolskih ustanova
Podizanje nivoa svesti gradanstva za bavljenjem sportom i rekreacijom
Obezbedivanje adekvatne opreme i obezbedivanje materijalnih sredstava za strucno usavravanje u
obrazovanju
Indikatori:
Broj zajednickih aktivnosti obrazovnih institucija

Broj novih nastavnih metoda
Oekivanih rezultata
Nivo zadovoljenja potreba privrede za odredenim strucnim profilima

Broj stanovnika ukljucenih u obrazovne i sportske aktivnosti
Uticaja
Rezultati koje ostvaruju ucenici i clanovi sportskih drutava

Nivo efektivnosti novozaposlenih (pripravnika) u preduzecima
Broj ucenika koji gravitiraju srednjim i visokim kolama u Novom Pazaru
88
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Mera 3. Stvaranje uslova za unapredjenje kulturnog ivota u optini Novi Pazar

Mogue aktivnosti:
?
?
?
?
?
?
Obezbeenje strunih kadrova ( glumci, etnolozi, restauratori, bibliotekari, infomatiari itd. )

Poboljanje materijalnih uslova rada ( kostimi u pozoritu, osvetljenje, ozvuenje,tehnika oprema za
digitalizaciju knjinih fondova, eksponati u muzeju i td. )
Uspostavljanje mehanizama za zatitu kulturne batine
Prihvatanje standarda u vrednovanju strunog rada u kulturi
Pravovremena informisanost i edukacija graanstva ( podizanje svesti graanstva)
Motivisanje talenata za nastavljanje rada u kulturi
Indikatori:
Nivo opremljenosti kulturnih institucija u Novom Pazaru

Broj prezerviranih lokaliteta kulturne batine
Broj i obrazovna struktura ljudi koji rade u kulturi
Oekivanih rezultata
Poveanje kulturne ponude u Novom Pazaru (broj manifestacija i kulturnih

sadraja)
Nivo zarada zaposlenih u kulturi
Uticaja
Broj posetilaca kulturnih institucija u Novom Pazaru
Mere i aktivnosti podoblasti zdravstva i socijalne zatite

Mera 1. Ouvanje i unapreenje javnog zdravlja
Mogue aktivnosti
?
?
Preventivne aktivnosti vezane za bolesti i zavisnosti, reproduktivno zdravlje

Ukljuenje svih inilaca u promociju zdravih stilova ivota
Indikatori:
Broj strucnih seminara odranih na teme preventive u zdravstvenoj zatiti

Broj institucija ukljucenih u promociju zdravih stilova ivota
Oekivanih rezultata
Broj polaznika strucnih seminara
Uticaja
Broj obolelih od bolesti zavisnosti

Zdravstvena karta stanovnitva
Budet namenjen aktivnostima prevencije
Mera 2. Ouvanje i unapreivanje ( usavravanje ) postojeih kadrovskih potencijala

Mogue aktivnosti
?
?
?
Otvaranje medicinskog fakulteta, ostvaranje statusa regionalne bolnice do 2010. god.

Izgradnja zgrade srednje medicinske kole
Otvaranje novih specijalizovanih odeljenja u zdravstvenom centru
89
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Indikatori:
Broj strucnih obrazovnih institucija u oblasti medicine

Broj specijalizovanih odeljenja u zdravstvenom centru
Oekivanih rezultata
Broj i struktura ucenika strucnih kola u oblasti medicine

Broj zaposlenih i broj usluga zdravstvenog centra
Uticaja
Broj i obrazovna struktura medicinskog osoblja

Broj pacijenata zdravstvenog centra
Broj stanovnika na jednog lekara
Mera 3. Otvaranje novih i osavremenjivanje postojeih banjskih leilita i specijalizovanih

ustanova socijalne zatite
Mogue aktivnosti
?
?
?
?
Otvaranje banjskih kapaciteta i razvoj banjskog turizma

Unapreenje zdravstvenih ustanova i razvoj zdravstvenog turizma
Savetovalite za brak i porodicu
Izgradnja regionalnog centra za dnevni boravak i radno osposobljavanje lica ometenih u razvoju
Indikatori:
Kapaciteti banjskog leilita

Broj institucija socijalne zatite
Oekivanih rezultata
Broj posetilaca u Novopazarskoj banji

Broj i struktura zaposlenih u institucijama banjskog leilita
Uticaja
Broj noenja u Novopazarskoj banji

Prihodi od banjskog turizma
Broj lica ometenih u razvoju koja borave i radno se osposobljavaju u
Regionalnom centru
Mera 4. Podizanje svesti graanstva o potrebama lica sa invaliditetom i drutveno ugroenih

grupa
Mogue aktivnosti
?
?
?
?
?
?
?
?
Obrazovanje OSI, edukacije

Edukacija graanstva kroz kolstvo ( seminari i tribine )
Edukacija kroz medije
Uklanjanje preostalih arhitektonskih barijera
U dekadi Roma zajedno sa javnim i civilnim sektorom realizovati projekat otvaranja Centra za Rome koji
bi se bavio prioritetnim pitanjima iz oblasti socijalne zatite, obrazovanja, kulture, itd.
Zatita ena i dece rtava nasilja i trgovine ljudima
Izgradnja sigurne kue.
Razvijanje novih oblika socijalne zatite: dnevni boravci, inkluzija, patronaa, pomo u kui, zatieno
stanovanje, uenje i obrazovanje u kui, pomo starakim domainstvima, zatita i pomo zlostavljanim
u porodici, obrazovanje vaspitno zaputene dece, otvaranje domova za stare.
90
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Indikatori:
Broj odranih seminara i tribina

Broj medijskih kampanja
Broj rampi i drugih arhitektonskih pomagala
Broj institucija koje se bave pitanjima lica sa posebnim potrebama
Oekivanih rezultata
Broj polaznika seminara i tribina

Broj objekata sa reenim problemom prilaza za invalide
Broj korisnika usluga specijalizovanih institucija
Uticaja
Broj lica sa posebnim potrebama ukljuenih u drutveno-ekonomski ivot optine

Nivo ukljuenja Roma u drutveno-ekonomski ivot optine
Broj rtava nasilja u porodici i trgovine ljudima
Stvaranje trajnih uslova za odrivi razvoj mladih, usvajanjem Strategije mladih

u optini Novi Pazar, koja postaje sastavni deo ovog stratekog plana
Stvaranje trajnih uslova za razvoj i zatitu prava dece, usvajanjem Lokalnog

plana akcije za decu ( LPA ), koja postaje sastavni deo ovog stratekog plana
5.2.2. Prioritet 2. Unapredenje stimulativnog ambijenta za razvoj

Urbanizam i prostorno planiranje veoma su vani segmenti odrivog razvoja teritorije, narocito u pogledu
sprecavanja ili minimiziranja dispariteta. Razvojni projekti na lokalnim nivoima najbolje se dopunjuju, ako u sebi
sadre zajednicke ciljeve prostornog razvoja.
Na dugorocne trendove prostornog razvoja optine bitno utice porast uloge lokalnih zajednica u
prostornom planiranju, kao i potreba saradnje sa drugim, pre svega susednim optinama po raznim pitanjima
prostornog uredenja. Na lokalnim nivoima postoje urbanisticki zavodi i sektori za urbanizam i prostorno uredenje
u okviru lokalnih vlasti, na kojima je najveci deo odgovornosti za urbani i prostorni razvoj podrucja koje
pokrivaju.
Na podrucju optine postoje izraeni dispariteti u razvoju pojedinih podrucja, narocito u pogledu odnosa
gradskih i ruralnih sredina. S druge strane, grad je u sve vecoj funkcionalnoj meduzavisnosti sa svojom
neposrednom okolinom (prigradska i seoska naselja). Svodenjem ovih dispariteta u razumne okvire bitno bi se
poboljala konkurentska sposobnost optine za privlacenje investicija.
Kvalitetan informacioni sistem predstavlja jedan od najvanijih preduslova razvoja u ovoj oblasti. Vana
karakteristika optine je da ne postoji jedinstven geografsko informacioni sistem koji bi doprineo efikasnijem
iefektivnijem urbanistickom razvoju. Optina je zapocela proces kreiranja ovog sistema, ali taj proces jo uvek
zahteva znacajne finansijske inpute.
U svim delovima optine postoje znacajne potrebe za unapredenjem komunalne infrastrukture dok
upravljanje i odlaganje otpadom predstavlja zajednicki regionalni problem vie optina u okruenju. U ovoj
oblasti znacajne probleme predstavljaju dotrajala infrastruktura, nereeno pitanje otpadnih voda, problem
prikupljanja otpada, nereeno pitanje regionalne deponije.
91
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Posebno vaan problem u vezi je sa vodosnabdevanjem gde postoji irok spektar problema koji poinje sa
loim kvalitetom vode za pie, preko dotrajalosti vodovodne mree, velikih gubitaka u sistemima, nepostojanja
seoskih vodovoda do neadekvatne cene vode za pie.
Kako bi se stvorilo ekoloki zdravo okruenje, potrebno je pridravati se i prihvatiti odredbe i standarde
Evropske Unije. Najbitniji problemi u ovoj oblasti su upravljanje otpadom, izgradnja deponija smea, recikliranje
otpada, izgradnja kolektora otpada, proiavanje kanalizacija, nepostojanje zatitnih filtera za vodu i vazduh. Na
ovo treba dodati i problem niskog nivoa ekoloke svesti to kao posledicu ima ogroman broj divljih deponija kao i
zagaenje voda u regionu.
Specifini ciljevi:
?
?
?
?
?
Ravnomeran prostorni razvoj u skladu sa potrebama i mogunostima optin

Unapreenje urbanog i prostornog planiranja na lokalnom nivou
Sistemsko upravljanje otpadom u regiji
Stvaranje efikasnih komunalnih sistema
Pribliavanje standardima Evropske Unije u oblasti zatite ivotne srednine
Indikatori:
?
?
Broj novih infrastrukturnih invesiticija

Smanjenje zagaenja ivotne sredine
Mere i aktivnosti podoblasti infrastrukture

Mera 1. Otklanjanje najveih infrastrukturnih prepreka za ekonomski razvoj:
Mogue aktivnosti
?
?
?
?
?
Putna infrastruktura
Energetika
Saobraaj
Planska dokumentacija i katastar nepokretnosti
Vodovod i kanalizacija
Indikatori:
Duina putne infrastrukture

Broj vozila u gradskom i prigradskom saobraaju
Kapacitet i pokrivenost energetskom infrastrukturom (elektrifikacija, toplifikacija)
Broj izraenih planskih dokumenata
Duina i pokrivenost vodovodnom i kanalizacionom mreom
Oekivanih rezultata
Broj stanovnika sa asfaltnim prilaznim putevima

Broj prevezenih graana u toku godine
Broj prikljuaka na vodovodnu i kanalizacionu mreu
Uticaja
Nivo zagadenosti vazduha

Nivo zagadenosti vode i zemljita
Broj i nivo investicija u infrastrukturne projekte
92
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Mera 2. Meuoptinska i regionalna saradnja na zatiti i unapreenju ivotne sredine:

Mogue aktivnosti
?
?
?
?
Regionalna deponija
Izgradnja regionalnog reciklanog centra
Ureenje i zatita vodotokova
Gasifikacija
Indikatori:
Postojanje regionalne deponije

Postojanje reciklanog centra
Duina zatienih vodotokova
Duina magistralnog gasovoda
Oekivanih rezultata
Koliina otpada koji se odlae

Koliina otpada koji se reciklira
Nivo zagaenosti vodotokova
Plavne povrine
Pokrivenost sekundarnom gasifikacionom mreom
Uticaja
Broj nelegalnih deponija

Prihodi od reciklae
Stanje ivog sveta u vodotokovima
Nivo korienja gasa kao energenta
Mera 3. Izrada i donoenje stratekih i planskih dokumenata

Mogue aktivnosti
?
?
Strateki planovi razvoja infrastrukture

Planska dokumentacija ( studije izvodljivosti i graevinski dokumenti )
Indikatori:
Broj izradenih infrastrukturnih master planova

Broj izradenih urbanistickih planova
Oekivanih rezultata
Velicina raspoloivog zemljita za gradnju sa definisanim planskim uslovima

Broj definisanih i razvijenih infrasrukturnih projekata
Uticaja
Broj i visina investicija u infrastrukturu
Mere i aktivnosti podoblasti javne uprave

Mera 1. Razvoj jedinstvenog informacionog sistema optine Novi Pazar i GIS-a
Mogue aktivnosti
?
Jaanje jedinstvenog informacionog sistema u optini i GIS-a

93
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
?
?
?
?
OPTINA NOVI PAZAR
Plan obezbeivanja povezanosti komunikacionim kanalima ( optina, javna preduzea i ustanove,

zdravstvene ustanove, pravosudni organi i sve ostale ustanove i institucije u optini )
Plan opremanja svih institucija i ustanova u optini informacionom opremom ( kompjuteri, tampai,
mrena oprema i dr. )
Izrada adekvatnih softvera
Obuka strunih lica i obuka korisnika
Indikatori:
Broj modula GIS-a razvijenih i u upotrebi

Broj institucija povezanih na GIS
Nivo opremljenosti institucija povezanih na GIS
Broj strunih seminara i obuka
Oekivanih rezultata
Nivo operativnosti GIS-a

Koliina informacija u razmeni izmeu institucija povezanih na GIS
Nivo osposobljenosti i broj korisnika GIS-a
Uticaja
Broj zahteva graana obraen i reen

Brzina reavanja zahteva graana
Mera 2. Unapreenje rada optinske uprave

Mogue aktivnosti
?
?
?
Jaanje funkcije mesnih zajednica ( proirivanje njihove nadlenosti, bolje opremanje tehniko i
kadrovsko, bolje komunikaciono povezivanje mesnih zajednica sa optinama a samim tim i bolja
mogunost kontrole rada istih )
Dalje unapreenje rada Uslunog centra u smislu to efikasnijeg pruanja usluga stanovnitvu i uvoenje
CALL centra za blagovremeno pruanje informacija iz nadlenosti optine stanovnitvu putem
komunikacionog sistema
Stvaranje uslova za unapreenje rada optinske uprave kroz podizanje kapaciteta zaposlenih
Indikatori:
Oekivanih rezultata
Uticaja
Broj nadlenosti MZ
Tehnika opremljenost MZ
Kadrovska struktura zaposlenih u MZ
Postojanje CALL centra
Broj strunih obuka za zaposlene u optinskoj upravi
Obim nadlenosti MZ
Koliina informacija i usluga koje se mogu dobiti u MZ
Broj usluga CALL centra
Broj polaznika strunih obuka
Broj lica korisnika usluga MZ
Broj korisnika usluga CALL centra
Nivo efikasnosti i efektivnosti optinske uprave
94
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Mera 3. Bolje povezivanje optinske uprave sa regionalnim i republikim organima i

meunarodnim institucijama i nevladinim organizacijama
Mogue aktivnosti
?
?
?
Unapreenje saradnje sa susednim optinama u cilju zajednikog unapreenja rada optinskih uprava
Povezivanje optinske uprave sa pravosudnim organima putem izvetaja i analize rada
Povezivanje sa republikim organima ije je sedite na teritoriji optine ( inspekcije, zdravstvene
ustanove, kolska uprava, mup i drugi dravni organi )
Indikatori:
Broj odranih sastanaka na meuoptinskom nivou

Broj definisanih izvetaja
Oekivanih rezultata
Broj funkcija optinske uprave usaglaen sa susednim optinama

Broj optina ukljuenih u mreu
Broj institucija sa kojima je uspostavljena saradnja
Uticaja
Efikasnost i efektivnost optinske uprave
5.2.3. Prioritet 3. Razvoj privrede

Opravdanost:
Poslovna klima podrazumeva itav kompleks komercijalnih i administrativnih uslova za voenje biznisa.
Uslovi za privreivanje, porezi i okruenje povoljno za investicije, napredni ljudski resursi i razvijen finansijski
sektor, imaju najvei uticaj na poslovanje u optini. Jedan od najbitnijih prioriteta je uspostavljanje konkurentnog
okruenja za protok robe, kapitala i radne snage.
Optina Novi Pazar ima dugu tradiciju industrijske proizvodnje i preduzetnitva i glavna karakteristika je
postojanje velikog broja malih zanatskih radnji, ali i malih i srednjih preduzea koja su u usponu.
Ohrabrivanjem ljudi da budu preduzetniki orjentisani, MSP sektor moe prepoznati dobre poslovne
mogunosti na terenu, koje se dopunjavaju sa velikim industrijskim kapacitetima. U svetlu razvoja MSP sektora,
poseban akcenat bi trebalo staviti na razvoj institucionalnog okvira i drugih preduslova, koji bi ga mogli podrati.
Analizirajui situaciju na terenu, glavni problemi koji su u vezi sa ovim stratekim ciljem mogli bi se
formulisati kao:
?
?
?
Nedovoljno razvijena poslovna klima i nekonkurentno poslovno okruenje

Spor proces restruktuiranja i privatizacije velikih preraivakih preduzea
Nedovoljno razvijen MSP sektor, sa nedostatkom adekvatne institucionalne podrke
Specifini ciljevi:
? Uspostavljanje jakog MSP sektora, sa odgovarajuom tehnikom i institucionalnom podrkom: biznis
inkubatori itd.
? Unapreena poslovna infrastruktura
? Unapreenje finansijskog sektora u smislu uspostavljanja garantnih i razvojnih fondova kao i mikro
kreditnih linija za razvoj preduzea i preduzetnitva
? Unapreenje rada poslovnih mrea (klasteri, udruenja, inkubatori)
? Efikasna lokalna adminstracija i razvijena podrka za investitore
95
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Indikatori:
Indikatori za merenje ocekivanih rezultata u okviru datog prioriteta mogu biti:
?
?
Struktura narodnog dohotka

Broj zaposlenih u sektoru malih i srednjih preduzeca
Mere i moguce aktivnosti privrede

Mera 1 Unapredenje tehnicko tehnolokog procesa i racionalizacija proizvodnje
Moguce aktivnosti
? Osnivanje tehnolokih centara (ICT, poljoprivreda, drvna industrija, metalna industrija, itd.) za tehnoloki
transfer, razmenu iskustava i poslovnu komunikaciju
? Finansijsko-tehnicka podrka tehnolokom razvoju i poboljanju tehnicke opremljenosti MSP
? Podrka izvozno orijentisanim preduzecima (konsultacije, istraivanja trita, marketing i obuka)
? Specijalizovani programi obuke za preduzetnike i zaposlene iz oblasti menadmenta, upravljanja
kvalitetom, razvoja preduzeca, marketinga, odnosa sa javnocu
Indikatori:
Broj osnovanih tehnlokih centara

Broj specijalizovanih programa obuke
Broj uraenih istraivanja trita i konsultativnih usluga izvozno orijentisanim
preduzeima
Oekivanih rezultata
Broj korisnika usluga tehnolokih centara

Broj polaznika specijalizovanih programa obuke
Broj preduzea koja su inovirala opremu i tehnologiju
Uticaja
Procenat poveanja produktivnosti korisnika usluga centara za transfer tehnologija

Procenat poveanja produktivnosti preduzea koja su uvela novu opremu i
tehnologiju
Broj izvozno orijentisanih preduzea
Procenat izvoza u strukturi trgovinskog bilansa sa inostranstvom
Mera 2. Promocija i osnaivanje svih vidova udruivanja

Moguce aktivnosti:
?
?
?
?
?
Priprema strategije uvodenja klastera, edukacija privrednika i uvodenje pilot klastera (npr. industrija
nametaja, obuce, tekstil, gradevinarstvo)
Osnivanje i razvoj efikasnosti i efektivnosti asocijacija preduzetnika
Razvoj lokalnih brendova (u proizvodnji nametaja, obuce , ...)
Formiranje sajamskih manifestacija
Zajednicki nastup na domacim i medunarodnim sajmovima
96
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Indikatori:
Broj osnovanih klastera

Broj novoosnovanih asocijacija preduzetnika
Broj razvijenih brendova
Oekivanih rezultata
Broj preduzea u klasterima

Broj preduzea lanova asocijacija
Broj organizovanih sajmova
Broj zajednikih nastupa na sajmovima
Uticaja
Procenat poveanja obima poslovanja preduzea

Poveanje konkurentnosti i samo-odrivosti preduzea
5.2.4. Prioritet 4. Ruralni razvoj i turizam

Opravdanost
Pored injenice da prirodni i trini uslovi pruaju dobru osnovu za razvoj svih aspekata poljoprivrede
ovaj sektor je nedovoljno razvijen i bazira se uglavnom na malim individualnim posedima. Jedna od vanih
karakteristika u ruralnom podruju Novog Pazara je dualnost vlasnitva nad zemljitem. U privatnoj svojini pravo
vlasnitva je, u ranijem sistemu, bilo ogranieno dok u drutvenom sektoru to ogranienje nije postojalo. To
pravno reenje omoguilo je razvoj drutvenih poljoprivrednih gazdinstava i njihovo pretvaranje u krupne trine
subjekte na jednoj strani i sputavalo razvoj privatnih gazdinstava u bilo kako trino odrive subjekte. To je, uz
sistem naslea koji prirodno vodi ka usitnjavanju poseda, uticalo na to da je proizvodnja na privatnim
gazdinstvima znaajno zaostajala posebno u obimu. Plasman proizvoda je u najveoj meri iao preko sistema
zadruga koje su kao i drutvena gazdinstva u proteklih 20 godina propale.
Kljuni problemi u ovoj oblasti mogu se podeliti u tri tematske celine:
1. Ruralna infrastruktura - Nepostojanje kulturno zabavnih sadraja, loa komunalna infrastruktura, loa
zdravstvena zatita, loi uslovi kreditiranja i otean pristup kapitalu.
2. Proizvodnja i prerada hrane - Neregulisano trite/plasman poljoprivrednih proizvoda, nizak nivo
organizovanosti i povezanosti poljoprivrednika, zastarela mehanizacija, nedostatak preraivakih
kapaciteta u blizini sela, usitnjenost poljoprivrednih poseda, neregulisano trite sadnog materijala i
semenske robe, slaba kontrola kvaliteta i zastarelost tehologije.
3. Ljudski resursi - Nepovoljna starosna struktura, nizak nivo obrazovanosti poljoprivrednih proizvoaa,
otean pristup obrazovanju, politizovanost strunih slubi, nedostatak motivacije za rad.
Realno je da e poljoprivredna proizvodnja postati vrsta industrije, koja se uglavnom bazira na porodici,
ali treba joj omoguiti pristup svim vrstama pomoi, kroz poljoprivredne klastere i razliite centre (tehnike,
veterinarske, obrazovne, finansijske itd), kako bi se poboljale proizvodne mogunosti. U svakom sluaju,
poljoprivredni biznis, zasnovan na porodici, mogao bi koristiti MSP infrastrukturu, kako bi postao uspean u
poslovanju.
Specifini ciljevi:
? Unapreenje kvaliteta poljoprivredne proizvodnje u skladu sa standardima EU
? Razvoj ruralnog ambijenta atraktivnog za ivot
? Poveanje zaposlenosti na selu
? Aktiviranje turistikog potencijala
? Aktivno uee u turistikoj ponudi Srbije
? Revitalizacija starih zanata, suvenira nova radna mesta
? Poveanje turistikih kapaciteta
97
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Indikatori:
?
?
?
?
?
?
?
Procenat poveanja obima poljoprivredne proizvodnje

Broj novostvorenih radnih mesta u ruralnim oblastima
Procenat poveanja narodnog dohotka u ruralnom podruju
Procenat smanjenja migracija stanovnitva
Broj turista za jednu godinu
Broj otvorenih MSP u oblasti turizma
Poveanje prihoda od turizma
Mere i aktivnosti podoblasti primarne poljoprivredne proizvodnje

Mera 1. Podrka unapreenju kvaliteta i kvantiteta primarne poljoprivredne proizvodnje
Moguce aktivnosti
?
?
?
Poboljanje kvaliteta poljoprivrednog zemljita ( sastav, vodni reim, agrotehnike mere)

Poboljanje strukture poljoprivrednih poseda ( ukrupnjavanje )
Poboljanje rasnog sastava stoke i sorti u biljnoj proizvodnji
Indikatori:
Broj novoosnovanih farmi

Broj obuka, treninga i konsultacija u oblasti proizvodnje ogranske hrane
Broj osnovanih agro-biznis centara
Broj novouspostavljenih kooperativa i asocijacija farmera
Oekivanih rezultata
Stopa opstanka novoformiranih klastera nakon 18 meseci

Broj novostvorenih radnih mesta
Broj farmera ukljucenih u prozvodnju organske hrane
Broj novostvorenih brendova poljoprivrednih proizvoda
Broj korisnika usluga agro-biznis centara
Uticaja
Procenat povecanja obima poljoprivredne proizvodnje

Procenat smanjenja uvoza poljoprivrednih proizvoda
Mera 2. Stvaranje mehanizama za potporu razvoja poljoprivredne proizvodnje

Mogue aktivnosti
?
Podsticaj razvoja primarne poljoprivredne proizvodnje kroz formiranje Optinskog fonda za podsticaj
razvoja poljoprivrede
? Podsticaj razvoja strunih slubi i usluga za poljoprivrednike ( savetodavne slube, laboratorijski
sadraji, veterinarske slube, matino selekcijske slube )
? Izrada studije o korienju vodnih resursa za navodnjavanje poljoprivrednih povrina
98
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Indikatori:
Broj preduzeca za preradu hrane

Visina investicija u izgradnju i rekonstrukciju proizvodnih kapaciteta
Broj obuka, treninga i konsultacija u oblasti proizvodnje
Broj osnovanih agro-biznis centara
Studija o koricenju vodnih resursa
Oekivanih rezultata

Broj farmera ukljucenih u prozvodnju organske hrane
Broj korisnika usluga agro-biznis centara
Broj clanova kooperativa i asocijacija farmera
Uticaja
Procenat kompanija kvalifikovanih za proizvodnju organskih proizvoda
Mere i aktivnosti podoblasti preradnih kapaciteta i preduzetnitva na selu

Mera 1. Podsticaj razvoja preraivakih kapaciteta
Mogue aktivnosti:
?
?
?
?
Razvoj preduzetnikih vetina poljoprivrednih proizvoaa

Organizovanje obuavanja i obrazovanja populacije u ruralnim oblastima
Promovisanje i izrada programa za zapoljavanje ena u ruralnim oblastima
Osnivanje centara za brigu o deci
Indikatori:
Broj obuka iz preduzetniva za poljoprivredne proizvodace

Broj obuka za razvoj vetina i znanja itelja u ruralnim oblastima
Broj osnovanih centara za brigu o deci
Oekivanih rezultata
Broj novoosnovanih preduzeca (registrovanih poljoprivrednih proizvodaca)

Broj novozaposlenih ena u ruralnim oblastima
Broj polaznika obuka za razvoj vetina i znanja
Uticaja
Procenat povecanja stope zaposlenosti u ruralnim oblastima
Mera 2. Podsticaj udruivanju poljoprivrednih proizvoaa

Mogue aktivnosti
?
?
Razvoj klastera poljoprivrednih proizvoaa (voa, povra, meda, lekovitog i aromatinog bilja i
umskih plodova, proizvoaa mleka i mlenih proizvoda, uzgajivaa stoke, proizvoaa mesa i mesnih
proizvoda)
Podrka razvoju kooperativa i asocijacija poljoprivrednih proizvoaa
Indikatori:
Broj novoosnovanih klastera

Broj novouspostavljenih kooperativa i asocijacija farmera
Oekivanih rezultata

Broj lanova kooperativa i asocijacija farmera
Uticaja
Procenat poveanja obima poljoprivredne proizvodnje

Procenat smanjenja uvoza poljoprivrednih proizvoda
99
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
Mere i aktivnosti podoblasti usluga u ruralnom podrucju

Mera 1. Uspostavljanje principa planskog pristupa razvoju rurala
Moguce aktivnosti
?
Izrada strategije razvoja sela
Mera 2. Izgradnja osnovne seoske infrastrukture

Moguce aktivnosti
?
?
?
Poboljanje infrastrukture prilaznih puteva

Investiranje u komunalnu i informaciono-komunikacionu infrastrukturu
Poboljanje kvaliteta javnog prevoza
Indikatori:
Broj kilometara rekonstruisanih puteva

Broj kilometara vodovodne mree
Broj kilometara kanalizacione mree
Broj novih telefonskih centrala
Broj novih autobuskih linija
Oekivanih rezultata
Broj prikljuaka na vodovodnu mreu

Broj prikljuaka na kanalizacionu mreu
Broj telefonskih prikljuaka
Uticaja
Procenat smanjenja migracije stanovnitva
Mera 3. Podrka inicijativama za razvoj ruralnog turizma i alternativnim aktivnostima u

ruralnoj privredi
Moguce aktivnosti:
?
?
?
?
?
?
Podrka razvoju ruralnog turistickog proizvoda

Promovisanje i negovanje starih zanata
Promocija ruralne turisticke ponude
Podrka razvoju sektora usluga u ruralnim oblastima
Uvodenje i priprema integrativnih programa za razvoj ruralne zajednice u odabranim oblastima
(4 pilot sela)
Organizovanje sajmova za promociju i prodaju domacih proizvoda
Indikatori:
Broj preduzeca osnovanih u ruralnom podrucju

Broj organizovanih sajmova
Oekivanih rezultata
Broj domacinstava angaovanih u sektoru seoskog turizma

Broj otvorenih radionica starih zanata
Broj izlagaca i posetilaca sajmova
Uticaja
Broj novosvtorenih radnih mesta u ruralnim oblastima

Procenat povecanja narodnog dohotka u ruralnom podrucju
100
STRATEKI PLAN
ODRIVOG RAZVOJA
OPTINA NOVI PAZAR
VI. INDIKATIVNI FINANSIJSKI OKVIR

Indikativni finansijski okvir predstavlja procenu potrebnih sredstva za realizaciju predloenih prioriteta i
mera. Ova finansijska procena predstavljae polazni osnov za pregovore sa Vladom Republike Srbije i
meunarodnim institucijama, kao i za izradu operativnih programa.
Procena potrebnih finansijskih resursa za implementaciju mera u okviru Plana odrivog razvoja optine
Novi Pazar za period 2008-2012 godina
Pririteti i mere
Iznos (u evrima)
Prioritet 1: Razvoj ljudskih resursa i trita rada
8.986.456,73
Oblast 1.1. Razvoj trita rada
583.144,75
Oblast 1.2. Obrazovanje sport i kultura
4.202.405,73
Oblast 1.3. Zdravstvena i socijalna zatita
4.200.906,25
Prioritet 2: Unapre?enje stimulativnog ambijenta za razvoj
32.460.888,00
Oblast 2.1. Unapre?enje lokalne infrastrukture
31.837.910,00
622.978,00
Oblast 2.2 Unapre?enje rada lokalne Uprave

Prioritet 3: Razvoj privrede
1.428.500,00
Prioritet 4: Razvoj ruralnih podruja i turizma
2.951.640,00
Oblast 4.1 Razvoj primarne poljoprivredne proizvodnje
1.020.500,00
Oblast 4.2. Razvoj prera?ivakih kapaciteta i preduzetnitva u ruralnim krajevima

Oblast 4.3. Razvoj uslunih delatnosti u ruralu
156.250,00
1.774.890,00
UKUPNO
45.827.484,73
101
Rekonstruisana kolska zgrada u izdvojenom

odeljenju uVuiniu (krovna konstrukcija,
plafon, patosi i stolarija)
Rekonstruisana kolska zgrada u izdvojenom
odeljenju u Kru ( krovna konstrukcija, patosi,
mokri vorovi, stolarija ).
Poboljanje uslova rada u koli
Rekonstrukcija u O ,, Dositej Obradovi u

izdvojenom odeljenju u Vuiniu
Rekonstrukcija u O ,,Dositej Obradovi u

izdvojenom odeljenju u Kru
10
11
102
Izgraeni sportski tereni za male sportove
Asfaltiranje sportskih terena u O,, Dositej

Obradovi
Renoviran krovni pokriva
Poboljanje uslova rada u O ,, Stefan

Nemanja
Izgradnja krova u O ,,Stefan Nemanja
Renovirana vodovodna i kanalizaciona mre a,

parno grejanje, stolarija, podovi, mokri
vorovi. Opremljena fiskulturna sala.
Renoviranje O ,,Stefan Nemanja
Izgraena sportska hala pri O u selu De eva
Poboljanje uslova ivljenja na selu
Sportska hala pri O u selu Deeva
12
Renovirana kolska infrastruktura
Rekonstrukcija i dogradnja O ,,Rifat

Burdevi Tro
Rekonstruisana stolarija u O ,,Tr o
Rekonstrukcija mokrih vorova u O ,,Tro
Unapre?enje uslova rada i bezbednosti

uenika u O ,,Tro
Zamenjena ograda oko kole
12
Vreme
implementacije
(meseci)
12
Rekonstrukcija stolarije u O ,,Tro
Rekonstruisana stolarija u O ,,Bratstvo
Oekivani rezultati
Izraena hidro izolacija , zamenjena postojea

keramika, izraena nova vodovodna mre a,
ugraeni pisoari, mokri vorovi, vodokotlii
i vrata na kabinama
Ure?enje dvorita O ,, Bratstvo
Ostvarivanje adekvatnih uslova za rad u

O ,,Bratstvo
Cilj projekta
Zatita zidova od vlage, uteda u

potronji vode i bolji higijenski uslovi
za 1475 ?aka
Rekonstrukcija stolarije u O ,,Bratstvo
Naziv projekta
R.br.
Prioritet 1. Razvoj ljudskih resursa i trita rada
Godinjim akcionim planom odredice se prioriteti realizacije projekata u cilju ostvarivanja stratekog plana optine Novi
PRILOG 1 Lista potencijalnih projekata za programski period 2008 2012
25.300,00
23.900,00
33.750,00
100.000,00
12.500,00
309.631,60
993.829,29
66.000,00
70.979,00
27.772,00
170.540,00
Procenjena
vrednost (eur)


Podizanje kvaliteta nastave stranih jezika
Rekonstrukcija kolske zgrade u izdvojenom

odeljenju u titarima
Rekonstrukcija fasade na kolskoj zgradi

O ,,Dositej Obradovi
Ogra?ivanje dvorita O ,,Dositej Obradovi
Pokrivanje ravnog krova na O

,, Vuk Karadi
Dogradnja uionikog prostora O

,,Vuk Karadi
Izgradnja krova nad postojeem objektu

Osnovne kole ,,Jovan Jovanovi Zmaj
Dogradnja fiskulturne sale i uionica u

O ,,Jovan Jovanovi Zmaj
Renoviranje kolske zgrade u selu Polazi
Opremanje fiskultarne sale i izgradnja

sportskih terena u O ,,Desanka Maksimovi
Rekonstrukcija u O ,,? ura Jaki
Renoviranje kolske zgrade O

,, ? ura Jaki u izdvojenom odeljenju u Lei
Opremanje kabineta stranih jezika u Gimnaziji

audio vizuelnom opremom
Renoviranje mokrih vorova u Gimnaziji
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
103
Cilj projekta
Rekonstrukcija kolske zgrade u izdvojenom

odeljenju u Muhovu
Naziv projekta
12
R.br.
Poveani higijensko tehniki uslovi rada u koli
Efikasnije korienje nastavnog asa

Interaktivno uenje, Kvalitetnije znanje
Vee interesovanje uenika za nastavu
Zamenjena stolarija, podovi i krovna

konstrukcija
Izgra?ena ograda oko kolskog dvorita i

pokriveno ulazno stepenite
Zavrena i opremljena fiskulturna sala,

izgra?eni sportski tereni, izgra?ena peaka
staza kroz kolsko dvorite, ogra?en koski
prostor
Zamenjena stolarija, podovi, postavljena

fasada, ura?eni mokri vorovi, izgra?en
sportski teren i ograda oko kole
Obezbe?en prostor za adekvatno izvo?enje

nastave
Izgra?en krov na koli
Povean uioniki prostor
Smanjeni trokovi odravanja i energenata
Ura?ena zatitna ograda oko kolskog dvorita
Rekonstruisana fasada na kolskoj zgradi
Rekonstruisana krovna konstrukcija, plafon,

patosi i stolarija
Zamenjena stolarija, patosi i postavljena fasada.
Oekivani rezultati
12
15
Vreme
implementacije
(meseci)
12.000,00
5.000,00
12.500,00
10.500,00
100.000,00
30.000,00
657.400,00
34.423,00
65.753,63
45.800,00
12.438,50
15.170,00
21.700,00
21.260,00
Procenjena
vrednost (eur)
Podizanje kvaliteta nastave i nivoa

znanja uenika
Sticanje praktinih znanja u okviru

obrazovnih profila
Unapre?enje kvaliteta praktinih
znanja uenika
Podizanje kvaliteta uslova rada obdanita
Poboljanje uslova rada u vrtiima
Poboljanje uslova za boravak dece

u vrtiu
Napredovanje i usavravanje nadarene
dece
Podrka edukaciji nastavnika koji
uestvuju u organizaciji
Rekonstrukcija podova u koli za dizajn

tekstila i koe
Opremanje kabineta za ispitivanje tekstila u

koli za dizajn tekstila i koe
Opremanje kabineta za praktinu nastavu za

profile automehaniar i autoelektriar u
Tehnikoj koli
Opremanje kabineta za praktinu nastavu za

profile elektromehaniar u Tehnikoj koli
Postavljanje kosih krovova na postojeim

ravnim krovovima na objektima PU ,,Mladost
i objektu ,,Nae dete
Zamena vodoinstalacija u PU,, Mladost

(Mladost, Nae dete i Deija radost )
Zavretak zapoete izgradnje objekta - vrtia

Pojila
Rad sa posebno nadarenim uenicima u optini

Novi Pazar
Forum univerzitetskih nastavnika i

univerzitetskih saradnika u optini Novi Pazar
29
30
31
32
33
34
35
36
37
104
Poboljanje uslova rada u biblioteci
Zamena stolarije na zgradi biblioteke
28
Edukovani nastavnici koji u?estvuju u organizaciji
Formiran fond za finansiranje daljeg napredovanja

i usavr?avanja posebno nadarene dece, letnjih i
zimskih kampova i ?kola (Petnica, Tara..)
Izgraen objekat za boravak dece
Spre?ena pojava vlage i poplava u svim

prostorijama a zarad zdravlja dece. U?teena
voda i kvalitetniji uslovi za zdrav boravak dece
Postavljeni kosi krovovi na postoje?e ravne

krovove na objektima vrti?a
Nabavljana oprema za zanimanje

elektromehani?ar za ma?ine i opremu i
elektromehani?ar za termi?ke i rashladne ureaje
Nabavljena oprema i u?ila za prakti?nu nastavu
Osavremenjen nastavni proces a time i

stvaranje povoljnih uslova za realizaciju
programa nastavnog predmeta i uklju?ivanje
u tokove savremene tehnologije u nastavi
Zamenjene vinas plo?ice u u?ionicama ,

Ugraen nov parket u sali,
Zamenjeni mokri ?vorovi, vodoinstalacione
mre?e podnih i zidnih plo?ica
Smanjeni tro?kovi grejanja i energenata
Promenjen krovni pokriva? na ?koli
Zamena i rekonstrukcija krova u koli za

dizajn tekstila i koe
27
Oekivani rezultati
Stvaranje boljih higijenskih uslova u koli Dograen mokri ?vor i uklonjen pojski WC
Cilj projekta
Dogradnja mokrih vorova u

Ekonomsko-trgovinskoj koli
Naziv projekta
26
R.br.
12
Vreme
implementacije
(meseci)
2.000,00
10.000,00
466.045,29
250.000,00
215.000,00
30.000,00
50.000,00
10.000,00
15.000,00
10.000,00
18.000,00
30.000,00
Procenjena
vrednost (eur)
12
Nakon evidentiranja, trija?e i prihvata u Program,

sprovode se aktivnosti koje obuhvataju: obilazak,
dru?enje i podr?ku, povremene kontrole i nadzor
od strane profesionalaca i delimi?no pru?anje
usluga pomo?i u ku?i
Stvaranje uslova za boln?ko le?enje

psihijatrijskih pacijenata
Obezbeivanje ishrane za 900 socijalno
najugro?enijih stanovnika Novog Pazara
Umanjenje problema izolovanosti
invalida i stvaranje uslova za ostvarenje
njihovih prava
Stvaranje pristupa?nog ?ivotnog

okru?enja za invalide svih kategorija
Pobolj?anje ?ivota starih osoba
Izgradnja Centra za prevenciju zdravlja mladih

od 12 do 26 godina u op?tini Novi Pazar
Izgradnja psihijatrijskog odeljenja u ZC

Novi Pazar
Otvaranje Narodne kuhinje u Crvenom krstu
,, ? ivot bez prepreka - Dru?tvo za

cerebralnu paralizu
Uklanjanje svih fizi?kih barijera za lica sa

posebnim potrebama
,, Grad pristupa?an za sve - Dru?tvo za

cerebralnu paralizu
,,Briga o starima,, - pru?anje usluga starima i

pomo? u ku?i - Crveni krst Novi Pazar
41
42
43
44
45
46
47
105
12
Stvaranje trajnih uslova za prevenciju

zdravlja mladih
Prilagoavanje saobra?ajne infrastrukture Izgraene ili dograene rampe, liftovi i prilazi do

liftova, kao i obezbedjeni prilazi u svim objektima
licima sa posebnim potrebama
od javnog zna?aja
Uklonjene arhitektonske prepreke na svim
zna?ajnijim mestima u gradu
Unapreenje i o?uvanje zdravlja

populacije
Formiranje Centra za unapreenje zdravlja i

prevenciju bolesti u Zdravstvenom centru
Novi Pazar
40
24
12
Povezivanje i saradnja medju organizacijama

invalida i drugih NVO radi podizanja svesti o
stanju i pravima invalida
24
Izgraeno psihijatrijsko odeljenje
12
12
Trajno pobolj?ano zdravlje mladih u na?oj op?tini.

Stvoreni trajni uslovi za sistematsko re?avanje z
dravstvenih problema mlade populacije kod nas.
Otvorena dva distributivna punkta za ishranu

( jedan obrok ). Obezbeena dostava obroka na
ku?nu adresu hendikipiranim licima
Formiran tim od jednog lekara stalno zaposlenog

u centru, glavne sestre, takoe stalno zaposlene u
Centru i anga?ovanje po potrebi lekara i sestara
svih specijalnosti kao i drugih saradnika iz
zajednice. Nabavljena oprema i vozila za tzv
Mobilnu jedinicu u okviru Centra
Unapreenje i o?uvanje zdravlja, podr?ka Formirano stalno Multisektorsko telo za borbu

le?enim zavisnicima za povratak u radno protiv bolesti zavisnosti koje bi se bavilo pitanjem
i socijalno okru?enje
primarne I tercijarne prevencije
Formiranje Multisektorskog tela za borbu

protiv bolesti zavisnosti u Zdravstvenom
centru Novi Pazar
12
Vreme
implementacije
(meseci)
39
Otvoren Zavoda za javno zdravlje u Novom

Pazaru, obezbeen adekvatan prostor i oprema z
a rad
Oekivani rezultati
Pobolj?anje i unapreenje zdravlja ljudi

kao i unapreenje napora na o?uvanju
zdrave ?ivotne sredine
Cilj projekta
Otvaranje Zavoda za javno zdravlje u

Novom Pazaru
Naziv projekta
38
R.br.
11.300,00
9.590,00
57.000,00
13.642,00
115.500,00
900.000,00
408.000,00
31.250,00
18.750,00
1.875.000,00
Procenjena
vrednost (eur)
Socijalizacija dece i sticanje znanja
Primenom novih vidova terapijskog

Adaptiran i opremljen postoje?i prostor pri
tretmana smanjiti broj mladih prestupnika Centru za socijalni rad za potrebe Kluba za
i spreciti eventualne recidive
adolescente ,,OKA,,
Podizanje nivoa osposobljenosti gradana
za pru anje prve pomoci
Uspostavljanje sistematskog pristupa

borbi protiv narkomanije
Podizanje svesti stanovni tva o postojanju Sprovedeni seminari na temu AIDS-a i

i prevenciji AIDS-a
obezbeeno besplatno testiranje na AIDS
Pospe ivanje reintegracije povratnika u
dru tveno ekonomske tokove
Podrka procesu reintegracije povratnika
Osavremenjavanje rada poverenitva
Izgradnja posebnih prostorija za dnevni

boravak dece, izbeglih i prognanih lica i
romske dece
Osnivanje Kluba za adolescente ,, Oka pri

Centru za socijalni rad
Edukacija uenika i studenata Prva pomo
Edukacija o bolestima zavisnosti - Prikljui se

,, Borba protiv narkomanije
Edukacija o AIDS-u ,, ivi i pusti druge da ive,,
Formiranje savetovalita za ene povratnice ,, Naa pria
Opremanje Centra za reintegraciju i

obrazovanje povratnika
Opremanje poslovnih prostorija poverenitva

Komeserijat za izbeglice
51
52
53
54
55
56
57
58
106
Resocijalizacija dece izbeglih i raseljenih

lica i dece Romske populacije
Organizovanje ,,Deije igraonice,, za romsku

decu interno raseljenih lica sa Kosova i
Metohije i rezidentnog stanovnitva Crveni krst Novi Pazar
50
24
Nabavljen kompjuter sa ?tampa?em, kopirni

aparat, elektronska ma?ina za kucanje i telefaks
24
12
12
60
12
12
12
12
Vreme
implementacije
(meseci)
Edukovano romsko stanovni?tvo,

savladani problemi u u?enju maternjeg jezika,
smanjena diskriminacija od strane lokalne zajednice,
deca nastavljaju ?kolovanje u osnovnim skolama,
smanjenje predrasuda prema Romima
Olak?an proces reintegracije, formirano prvo

savetovali?te za ?ene povratnice, aktivno uklju?ene
?ene u ostvarivanju svojih prava.
Definisane mere i sprovedena edukacija o

bolestima zavisnosti
Teorijska i prakti?na obuka ?e se vr?iti po

osnovnim, srednjim ?kolama, fakultetima kao i
mesnim zajednicama na teritoriji op?tine
Novi Pazar.
Formiran boravak dece iz razli?itih porodica,

boravak dece izbeglih i prognanih lica i romske
dece
Organizovan rad de?ije igraonice
Otvoreno savetovali?te
Pomoc gradanima na e op tine u

re avanju brojnih porodicnih problema
Otvaranje Savetovalita za decu, omladinu i

porodicu u Novom Pazaru
49
Formiran i opremljen Klub starih
Oekivani rezultati
to potpunija resocijalizacija interno

raseljenih lica sa Kosova i Metohije sa
posebnim naglaskom na stara lica
Cilj projekta
Formiranje Kluba starih - Crveni krst

Novi Pazar
Naziv projekta
48
R.br.
4.462,00
13.750,00
19.007,25
2.500,00
7.500,00
7.500,00
43.750,00
150.000,00
1.250,00
40.509,00
2.500,00
Procenjena
vrednost (eur)
24
Pomo porodicama sa licima ometenim

u razvoju da normalno funkcioniu
Regionalni centar za dnevni boravak i

radno osposobljavanje lica ometenih u razvoju
62
107
12
Reintegracija i zapo?ljavanje 50 povratnika u

Podsticaj za zapoljavanje i
op?tini Novi Pazar
samozapoljavanje povratnika iz zemalja
zapadne Evrope koji se po ugovorima o
readmisji vraaju u Srbiju sa ciljem
stvaranja odrive ekonomske reintegracije.
Podsticaj zapoljavanju povratnika ,,Zaustavimo odlazak u druge drave

zaposlimo povratnike
Obezbeen dnevni sme?taj za 50 korisnika i

250 indirektnih korisnika
60
61
Sreena evidencija o Romima, regulisana mesta

prebivali?ta, uklju?ena deca u obrazovni sistem,
primljeni u radni odnos predstavnici Roma,
izgraene 4-5 ku?a u toku 1 godine za Rome i dr.
Pospeivanje ukljuenja Roma u

drutveno-ekonomske tokove
Podrka ukljuenju Roma u drutveno

ekonomske tokove - Optina u dekadi Roma
12
Vreme
implementacije
(meseci)
60
Izgraen stambeni prostor za 10 porodica izbeglih i

raseljenih lica
Oekivani rezultati
Poboljanje uslova ivljenja izbeglih i

raseljenih lica
Cilj projekta
Izgradnja stambene zgrade za izbegla,

prognana i raseljena lica
Naziv projekta
59
R.br.
500.000,00
69.502,25
500.000,00
200.000,00
Procenjena
vrednost (eur)
Izgradnja studentskog doma
Rekonstrukcija i dogradnja jednog krila

zgrade optinske uprave Novi Pazar
Rekonstrukcija gradskog stadiona
Izgradnja zgrade Regionalnog pozorita
Ouvanje i prezentacija pokretne kulturne

batine i poboljanje uslova za rad u muzeju
Ras
Elektronska matina knjiga optine Novi Pazar
Rekonstrukcija i adaptacija Koncertne dvorane

i ,,Letnje bate Doma kulture Oslobo?enje
Izrada komunikacionih kanala izme?u

znaajnih institucija unutar optine Novi Pazar
Izrada Software-a za potrebe Optinske uprave
Opremanje informatikom opremom u

Optinskoj upravi
Adaptacija objekta za potrebe lokalne poreske

administracije i njeno opremanje
10
11
Naziv projekta
R.br.
12
36
12
60
12
72
60
60
Stadion koji zadovoljava sprotske standarde i ima

kapacitet 12000 posetilaca
Izgraden adekvatan prostor za odvijanje pozori nih
manifestacija
Pro irenje izlo benog prostora i izgraden depo
Formirana centralna baza podataka iz oblasti licnih

stanja u mesnim zajednicama, mesnim
kancelarijama, maticnoj slu bi i policijskoj upravi
Rekonstruisana Koncertna dvorana i ,,Letnja ba ta
Doma kulture (podovi, zvucna oprema,
povezivanje sa multimedijalnim centrom)
Uspostavljeni komunikacioni kanali izmedu
znacajnih institucija unutar op tine Novi Pazar
( be icni prenos i opticki kablovi )
op tinske uprave, institucija op tine, mesnih
kancelarija i dr avnih institucija
op tinske uprave, institucija op tine, mesnih
kancelarija i dr avnih institucija
Adekvatna fasada, postavljeni oluci, adaptirani
podrumi i tehnicko opremljen objekat
Unapre?enje infrastrukturnih preduslova

za razvoj sporta
Unapre?enje uslova za odvijanje
kulturnog ivota u Novom Pazaru
Zatita i prezentovanje pokretne
kulturne batine
Poboljanje kvaliteta usluga iz oblasti
linih stanja
Unapre?enje uslova za kvalitetnu
realizaciju kulturnog i umetnikog
programa
Unapre?enje protoka informacija
povezivanjem raunarskih kanala
Unapre?enje usluga gra?anima i bra
komunikacija izme?u institucija
Unapre?enje usluga gra?anima i bra
komunikacija izme?u institucija
Poboljanje uslova rada u objektu
108
12
Unapre?enje rada optinske Uprave
Pro irenje radnog prostora i izgradjena skup tinska

sala
Vreme
implementacije
(meseci)
48
Oekivani rezultati
Izgraden objekat za stalni boravak studenata

koji bi zadovoljio potrebe savremenog studiranja
(spavaone, menza, citaonice, kafe klub, ve eraj i sl.)
Unapre?enje studentskog standarda
Cilj projekta
Prioritet 2: Unapreenje stimulativnog ambijenta
37.000,00
30.000,00
37.000,00
150.000,00
812.500,00
20.000,00
450.000,00
8.500.000,00
302.594,26
562.500,00
1.680.000,00
Procenjena
vrednost (eur)
Poboljanje vodosnabdevanja grada

Novog Pazara
Poboljanje uslova ivljenja u gradu
Poboljanje uslova ivljenja na selu
Adekvatni uslovi za bavljenje atletikom
Poboljanje vodosnabdevanja grada
Poboljanje funkcionalnosti Carinske
ispostave
Poboljanje uslova ivota za gra?ane u
okolini Gradskog jaza.
Smanjenje gubitaka na vodovodnoj mrei
Poboljanje ivljenja u naselju Mokrica
Promovisanje javne svesti i odgovornosti

za probleme ivotne sredine
Unapre?enje rada i kadrovsko jaanje
republikih organa
Poboljanje uslova ivota gra?ana
optine Novi Pazar
Poboljanje infrastrukture
Rekonstrukcija dotrajalih cevovoda vodovodne

mree, primarnih i sekundarnih pravaca
Asfaltiranje, kina i fekalna kanalizacija

gradskih ulica
Asfaltiranje seoskih puteva
Izgradnja atletske staze
Izgradnja buster stanice za sirovu pitku vodu
Ureenje kruga-platoa Carinske ispostave
Zavr etak I i realizacija II i III faze ureenja

pe ake staze na Gradskom jazu
Pronala enje i sanacija gubitaka na

vodovodnoj mre i, izvoenje mernih mesta,
dodatna oprema.
Izgradnja stubne trafostanice Mokrica
Izrada LEAP-a (Lokalni ekolo ki akcioni plan)
Povezivanje komunikacionim kanalima svih

institucija javne uprave
Rekonstrukcija mostova na rekama Ra ka,

Jo anica, Banjska, Trnavica, Ljudska i
Sebeevska
Nastavak izgradnje glavnog Kolektora od

utenovca do Bajevice
13
14
15
16
17
18
19
20
21
22
23
24
25
109
Unapre?enje rada Uslunog centra
Cilj projekta
Unapredjenje rada Uslunog centra u

Optinskoj upravi optine Novi Pazar
Naziv projekta
12
R.br.
12
Rekonstruisano 20 mostova
Izgraen glavni kolektor
12
24
24
24
15
24
48
Vreme
implementacije
(meseci)
Postojanje kompjuterske opreme i interneta .

Unapreena saradnja sa lokalnim i republi?kim
organima
Stvoreni uslovi za unapreenje ?ivotne sredine
Izgraena trafostanica 20/0.4 kv 400 kv tipa

SBTS ili PTS, priklju?ni dalekovod,
mikroprocesorska brojila
Saniran gubitak, nova oprema
Zavr?ena staza u du?ini od 650 m I faze,

realizovana II i IIII faza
Izgraena saobra?ajnica, kompletiran krug carine,

uraena rampa i ograda
Izgraena buster stanica
Izgraena staza za odr?avanje takmi?enja i

sportskih manifestacija
Asfaltirani seoski putevi
Asfaltirane gradske ulice
Rekonstruisan cevovod vodovodne mre?e
Uspostavljen CALL centar, tehni?ki i kadrovski

poja?an UC,edukovani radnici UC, novi programi
Oekivani rezultati
800.000,00
567.388,90
12.500,00
56.250,00
40.792,32
250.000,00
1.013.355,00
208.955,23
1.000.000,00
500.000,00
5.857.541,00
1.745.872,64
1.000.000,00
267.000,00
Procenjena
vrednost (eur)
2
60
3
10
Ugradeni novi vodomeri

Izgraden vodozahvat kapaciteta za 120-150 L/S za
30.000 stanovnika da se snabdevaju prirodnim
putem
Izgradena trasa du ine 1105 metara, izgradene
dve crpne stanice zbog visoke nadmorske visine
Nabavljena 2 kamiona - kipera , radne maine i
kombinirke nabavljeni softveri i hardveri, vozilo
za ci cenje ahti i dostavno teretno vozilo
Unapre?enje evidentiranja potronje vode


Poboljanje uslova u JKP,, Vodovod i
kanalizacija
Nabavka, transport i ugradnja novih vodomera

kao i skidanje starih
Izgradnja vodozahvata u podno ju Golije -Vito
Vodovodna mre a za ulicu Podbijelje
Jaanje tehnikih kapaciteta JKP

,,Vodovod i kanalizacija
35
36
37
38
110
12
Uredene povr ine (Pazari te, Erozija, Paricko brdo,

Jukovaca, Borici,Bagri)
Ure?enje prostora koji slui za odmor i

rekreaciju (izlete)
Ureenje izleti ta Pazari te, Bagri, Erozija,

Pariko brdo, Borii i Jukovaa
34
Ureenje stadiona u Sutenovcu
33
Izgradena svlacionica i kancelarija, ograden teren,

montirana tribina, sredena trava i zemlja na terenu i
okolo terena, sreden sistem za navodnjavanje,
izgradena atletska staza
Poboljanje uslova rada u hali sportova
Sredjivanje i rekonstrukcija hale sportova

pored O ,,Vuk Karai
32
12
Ure?enje terena za odravanje

takmienja i sportskih manifestacija
Unapre?enje zdrave ivotne sredine
Sanacija rekultivacija smetli ta-Batnjik
31
Rekonstruisan Rekreacioni centar ( poplocene i

povezane pe acke staze, montirane ograde koje
ogradjuju terene, po umljene, osvetljenje na celoj
povr ini
Poboljanje ure?enja Rekreacionog centra
Kompletna rekonstrukcija i ureenje

Rekreacionog centra
30
Asfaltirani seoski putni pravci
Sredena sportska hala, termoizolovana potkrovna

konstrukcija,izgradeno grejanje u maloj sali i
pomocnim prostorijama ugradeno vazdu no
grejanje i ventilacija u velikoj sali
Poboljanje infrastrukture na selu
Izgradnja i nasipanje seoskih putnih pravaca
29
Postavljanje adekvatne posude za odvojeno

lagerovanje otpada
24
Vreme
implementacije
(meseci)
Unapre?enje javne higijene
Primarna selekcija otpada na podruju op tine

Novi Pazar
28
Izgradena vodovodna mre a
Izgradena ulica 12. Srpske brigade od Zgrade

Lepe Brene do Carske cuprije.
Oekivani rezultati
Ureden i oplemenjen prostor za odlaganje raznog

otpada
Poboljanje snabdevanja grada vodom,

posebno prigradskih naselja.
Izgradnja nove vodovodne mree primarnih i

sekundarnih pravaca
27
Rastereenje saobraaja centra grada
Cilj projekta
Nastavak ulice Kej 12. Srpske brigade
Naziv projekta
26
R.br.
650.000,00
62.500,00
35.000,00
200.000,00
50.000,00
200.000,00
294.750,00
150.000,00
150.000,00
164.238,00
450.000,00
2.000.000,00
250.000,00
Procenjena
vrednost (eur)
6
6
10
12
24
5
5
Pobolj?ano vodosnabdevanje me?tana Kova?eva

Oplemenjene sadnjom trave i odgovaraju?eg
rastinja (drvoreda i dr.) Pojasevi: putni, pojas uz
vodotokove reka (obale), svi trokuti na
raskrsnicama, prostor oko zgrada i neizg. zemlji?ta
Formirana slu?ba za kabasti i graevinski otpad.
Osposobljen sistem za pe?i??avanje vode u bazenu,
uraena izolacija bazena i sredjen plato oko bazena
Obezbeen sistem protivpo?arne za?tite i
postavljanje javlja?a po?ara, ugraen video nadzor,
nabaljeni mera?i vlage i temperature i kompjuter
Nabavljena serverska oprema, radne stanice i dr
Izgraene poslovne prostorije u povr?ini od

350 kvadrata sa opremom
Izgraen nov zatvora van grada
Formirano odeljenje za stacionarno le?enje bolesti

zavisnosti pri Zdravstvenom centru u
Novom Pazaru
Izgraen vodovod, ravnomeran regionalni razvoj
Srbije, spre?ene migracije na relaciji selo -grad
Izgraena ki?na i fekalna kanalizacija
u du?ini od 8 km
Poboljanje uslova ivota u Kovaevu

Unapre?enje zatiti ivotne sredine
Unapre?enje u zatite ivotne sredine
Doprinee se elektronskom upravljanju i

kontroli lokalnih javnih prihoda u optini
Novi Pazar
Unapre?enje efikasnosti reavanja sporova
iz nadlenosti Trgovinskog suda
Poboljanje uslova pritvorenim i
zatvorenim licima u skladu sa evropskim
standardima
Unapre?enje podrke bolesnicima od
bolest zavisnostii sa podruja optine
Novi Pazar i susednih optina
Ure?enje ( zelenih ) slobodnih povrina oko

vodotokova, zgrada i na raskrsnicama
Formiranje slube za gra?evinski i kabasti

otpad u okviru JKP,, istoa
Rekonstrukcija deijeg bazena na Rekracionom Unapre?enje uslova za razvoj sporta

centru
Unapre?enje tehniko tehnoloke zatite
arhivske gra?e
Vodovodna mrea za Kovaevo-podela vode
Zatita i prezentacija arhivske gra?e
Uvo?enje informacionog sistema za

administriranje lokalnih javnih prihoda
Izgradnja poslovnih prostorija za potrebe

Trgovinskog suda
Izgradnja Okrunog zatvora i njegovo

dislociranje iz centra grada
Formiranje stacionarnog odeljenja za leenje

bolesti zavisnosti pri ZC u Novom Pazaru
II Faza izgradnje vodovoda za Trnavu
Kanalizacija u selu Trnava
42
43
44
45
46
47
48
49
50
51
52
111
Nabavljene pija?ne tezge, oprema, pokrivene pijace,

renovirana dva sanitarna ?vora
Unapre?enje sanitarno higijenskih

uslova na pijaci
Ure?enje zelene i mlene pijace
41
12
12
Kreirana jedinstvena baza podataka. Unapreen

urbnisti?ki razvoj i za?tita ?ovekove okoline
Unapre?enje usluga lokalne samouprave

putem GIS-a i odriv ekonomski razvoj
Razvoj GIS-a u optini Novi Pazar
40
Uve?an procenat naplate za isporu?enu toplotnu

energiju. Stvoreni preduslovi za priklju?enje novih
korisnika
Unapre?enje kvaliteta i kontinuiteta

snabdevanja konzuma toplotnom
energijom
Proirenje kapaciteta pumpne stanice u

centralnoj kotlarnici JKP ,, Gradska toplana
Novi Pazar
39
106.250,00
125.000,00
37.500,00
560.500,00
187.500,00
31.478,00
23.250,00
30.000,00
450.000,00
100.000,00
59.687,00
70.000,00
75.000,00
46.986,00
24
12
12
6
8
Formiran Klastera Tekstilne industrije u

Novom Pazaru
Nova nalazi ta istog hemijskog sastava i
potencijalnih rezervi, za koja se do sada nije znalo
Ponuda slobodnih graevinskih parcela u buduim
industrijskim zonama koje treba definisati i odrediti
im namenu
Edukacija postojeeg menad menta u javnom i
privatnom sektoru kao i osposobljavanje novih
kadrova, prekvalifikacija nezaposlenih i
osposobljavanje za specijalizovane delatnosti
Nova nalazi ta rudne rezerve u obimu od oko
100.000 m3 bruto
Prirunik za izvoz pomoi e privrednicima da:
- ocene izvozni potencijal firme
- izrade izvozni plan
- istra e i odaberu ciljano tr i te
- razviju izvozni marketin ki plan
- utvrde najbolje metode isporuke svog proizvoda
ili usluge ciljnom tr i tu
- razviju pouzdan finansijski plan
- razumeju pravne aspekte ukljuene u
meunarodne transakcije.
Poveanje produktivnosti, udeo u

dodatnoj vrednosti i me?unarodnoj
konkurentnosti MSP u optini Novi Pazar
Promocija novih sektora razvoja privrede
Podrka razvoju preduzetnitva
Podizanje kapaciteta ljudskih resursa

privrede Novog Pazara
Promocija novih sektora razvoja privrede

Unapre?enje izvoza malih i srednjih firmi
Formiranje Klastera tekstilne industrije
Istraivanje feldspata ili drugog nemetala u

optini Novi Pazar
Izrada Studije izvodljivosti industrijske zone i

slobodne carinske zone optine Novi Pazar
Formiranje Centra za neformalno obrazovanje

u optini Novi Pazar
Istrani radovi na leitu roze mermera, drugih

vrsta mermera i granita
Izrada Prirunika za izvoznike
112
Povean broj uspostavljenih poslovnih kontakata

sa na im privrednicima i br u poslovnu
komunikaciju unutar regiona
Razvoj sekora proizvodnje tekstila,

odee i obue u Novom Pazaru
Nabavka opreme za Sajam tekstila, odee i

obue u Novom Pazaru
Vreme
implementacije
(meseci)
Oekivani rezultati
Trening za 40 nezaposlenih lica i 30 postojeih

zanatlija iz oblasti starih zanata, turistikog
preduzetni tva, prezentacije turistike ponude i
za tite ivotne sredine
Cilj projekta
Tradicija u slubi privrednog razvoja

Samozapoljavanje nezaposlenih lica,
edukacija nezaposlenih lica i postojeih zanatlija kroz afirmaciju starih zanata kroz razvoj
turistike ponude Novog Pazara
Naziv projekta
R.br.
Prioritet 3: Razvoj privrede
10.500,00
40.000,00
75.000,00
100.000,00
25.000,00
25.000,00
190.000,00
21.000,00
Procenjena
vrednost (eur)
11
10
91
R.br.
Stvaranje povoljnih uslova za razvoj

turizma u Novom Pazaru i lokalnih
inicijativa u sektoru turizma
113
Unapre?enje razvoja preduzetnitva i

institucionalne podrke za razvoj malih i
srednjih preduzea.
Izgradnja biznis inkubatora
Formiranje turistickog proizvoda Novog Pazara
Unapre?enje promocije optine
Cilj projekta
Izrada Investicionog vodica op tine Novi Pazar
Naziv projekta
12
16
Osnovano 20 novih radnji preduzea, otvorena

nova radna mesta (200 u naredne tri godine),
poveani prihodi korisnika poslovnih usluga biznis
inkubatora, povean izvoz
Postojanje mape turistikih potencijala, formiranje
turistikih proizvoda Novog Pazara,
implementirana promo-vidljiva kampanja
turistikih proizvoda Novog Pazara
Vreme
implementacije
(meseci)
Poveano ulaganje u optinu, nove investicije,

dobro promovisana optina ,stvoren prepoznatljiv
vizuelni identitet optine, formirana na jednom
mestu baza svih informacija o optini
Oekivani rezultati
25.000,00
900.000,00
17.000,00
Procenjena
vrednost (eur)
114
12
Otvoren mesni centar za potrebe pru anja usluga

stanovnicima sela
Razvoj tercijalnog sektora u ruralu
Izgradnja Mesnog centra MZ Trnava
10
Lak e snala enje u gradu i okolini , informisanost

o bogatoj kulturno -istorijskoj pro losti grada kao i
dana njici . Br i dolazak do eljenog cilja
Smanjenje saobra ajne gu ve
Razvoj tercijalnog sektora u ruralnim

oblastima
Turisti?ka signalizacija
12
Animiranje i edukacija, potencijalnih investitora i

poljoprivrednih proizvoaa, za potrebu razvoja
preraivakih kapaciteta
Razvoj preduzetnitva u ruralnim

krajevima
Podsticaj razvoju preraiva?kih kapaciteta na

prostoru op?tine
15
Otvoren mesni centar za potrebe pru anja usluga

stanovnicima sela
Razvoj tercijalnog sektora u ruralu
Izgradnja Mesnog centra MZ Sebe?evo
12
Poveani sme tajni kapaciteti na Goliji
Razvoj planinskog turizma
Izgradnja planinskog doma na Goliji
24
Zapo ljavanje nove radne snage i re enje problema

skladi tenja poljoprivrednih proizvoda
Razvoj primarne poljoprivredne

proizvodnje
Podr?ka izgradnji objekata za skladi?tenje

poljoprivrednih i ?umskih plodova
12
Ve tako osemenjavanje krava i junica i suzbijanje

steriliteta, ipovanje i vakcionisanje pasa protiv
besnila, nabavka matinih junica; izgradnja
plastenika; razvoj autohtonih vrsta I rasa ivotinja
i biljaka

proizvodnje
Osnivanje Fonda za unapredjenje poljoprivrede

i ?umarstva
24
Sa ovim projektom poveao bi se stoni fond.

Organizovao bi se otkup mleka i mlenih
proizvoda, pomladila bi se seoska domainstva i
spreila migracija iz sela
Podsticaj razvoja sto?arstva i proizvodnje

zdrave hrane
Izmeu 300-400 poljoprivrednih proizvoaa

op tine Novi Pazar e stei nova znanja iz oblasti
stoarstva, stoarstva u za tienim podrujima,
ekonomija proizvodne linije u stoarstvu i
povrtarstvu, standardizacija i sertifikacija kvaliteta
proizvoda, naini zajednikog pristupa na tr i tu
kako bi primenili nova znanja u buduem radu

proizvodnje
Razvoj poljoprivredne proizvodnje i

sektora uzgoja povra i stoarstva
Razvoj ruralnih podru?ja
Vreme
implementacije
(meseci)
Oekivani rezultati
Izraena Strategija za razvoj ruralnog turizma i

mapirani ruralni turistiki potencijali
Razvoj sektora ruralnog turizma
Cilj projekta
Izrada Studije za razvoj ruralnog turizma
Naziv projekta
R.br.
Prioritet 4: Razvoj ruralnog podruja i turizma
225.000,00
12.390,00
100.000,00
262.500,00
900.000,00
12.500,00
875.000,00
100.000,00
23.000,00
15.000,00
Procenjena
vrednost (eur)
Unapreenje obrazovanja poljoprivrednih

proizvoaa
Unapreenje poljoprivredne proizvodnje
Unapreenje i razvoj poljoprivrede

Unapreenje ruralnog razvoja
Unapreenje stoarstva
Ouvanje i unapreenje nekih

proizvodnih tehnologija u smislu
ouvanja kvaliteta i svojstava proizvoda
uz primenu standarda o ispravnosti hrane.
Promovisanje lokalnih proizvoda kroz
uee na sajmovima
Organizovanje stru?nih seminara iz pojedinih

oblasti primarne polj. proizvodnje i
umre?avanja poljoprivrednih proizvoa?a
Podr?ka razvoju poljoprivrede kroz izgradnju i

opremanje Poljoprivrednog instituta u
Novom Pazaru
Pove?anje tehni?kih kapaciteta Poljoprivredne

savetodavne slu?be
Podr?ka umre?avanju i udru?ivanju ruralnih

razvojnih faktora
Permanentna edukacija poljoprivrednih

proizvoa?a u sto?arstvu
Podr?ka o?uvanju tradicionalno odr?ivih

proizvodnih tehnologija
Promocija lokalne poljoprivrede koja je

usklaena sa o?uvanjem ?ivotne sredine
13
14
15
16
17
18
19
115
Unapreenje kori enja podzemnih i

nadzemnih voda
Izrada Studije o podzemnim i nadzemnim

vodama u cilju navodnjavanja poljoprivrednih
povr?ina
12
Unapreenje voarstva
Cilj projekta
Podsticaj izgradnje fabrike za preradu vo?a u

De?evi
Naziv projekta
11
R.br.
12
24
60
60
60
60
60
Unapreeno znanje i ve tine poljoprivrednih

proizvoaa, poveanje nivoa svesti o potrebi
ouvanja ivotne sredine, poveani prihodi od
poljoprivrede, povean standard ruralne populacije
Osnovan poljoprivredni institut sa laboratorijom
za analizu i kontrolu poljoprivrednog zemlji ta i
fitopatolo kom laboratorijom, smanjen rizik u
poljoprivrednoj proizvodnji, pobolj an kvalitet i
kvantitet poljoprivrednih proizvoda, pobolj ana
kontrola ispravnosti poljoprivrednih I prehrambenih
proizvoda, pobolj ani uslovi ivota na selu
Savremena Poljoprivredna savetodavna slu be sa
ojaanim strunim i tehnikim kapacitetima
Organizovane edukativne radionice na temu
umre avanja zainteresovanih uesnika u ruralnom
razvoju kao to su: lokalna samouprava, preraivai,
primarni proizvoai, razvojne agencije, turistike
agencije i organizacije, nevladine organizacije,
strune slu be, uslu ne delatnosti itd .
Organizovani seminari, podignuta svest
poljioprivrednih proizvoaa o potrebi uvoenja
savremenih tehnologija i ve tina u stoarskoj
proizvodnji
Proizvodi proizvedeni po savremenim standardima,
pro ireno tr i te, autohtoni proizvodi, sertifikovani
proizvodi po tipu halal sertifikata, organskih
proizvoda itd
Promovisani proizvodi proizvedeni po savremenim
standardima u zdravoj i ouvanoj sredini na tr i ta
u Srbiji i potencijalna tr i ta u zemljama u
okru enju, EU i zemljama Istoka..
24
Vreme
implementacije
(meseci)
Izraena Studija o podzemnim i nadzemnim

vodama pogodnim za navodnjavanje na podruju
Op tine Novi Pazar, pobolj an kvalitet i kvantitet
poljoprivrednih proizvoda
Reen problem vika voarskog proizvoda koji sada

propada, zaposlena nova radna snaga.
Oekivani rezultati
10.000,00
6.250,00
10.000,00
12.500,00
31.250,00
300.000,00
6.250,00
12.500,00
37.500,00
Procenjena
vrednost (eur)
Unapre?enje zatite ivotne sredine

Manje otpada na javnim povrinama
Unapre?enje uslova za odravanje

raznih takmienja i sportskih
manifestacija
Regulacija renih korita 5 reka u okviru

granica GUP -a
Regionalna deponija
Sportska hala 1 na Rekracionom centru
Zatvoreni bazen na Rekracioom centru
10
240
96
60
12
48
12
12
Izgraen zatvoreni bazen
Ureeno vodosnabdevanje
Izgraena obilaznica oko Novog Pazara u

du ini od 20 km
Izgraeni magistralni putni pravci u du ini
od 30 km po GUP-u
Stvaranje centralne pe ake zone
Izgraena ulica u du ini od 250 m
Izgraena 4 mosta
Doprinee se stvaranju adekvatnih

uslova za razvoj sporta u toku cele
godine
Poboljanje uslova ivota dela
stanovnita koji je bio nedovoljno
snabdeven vodom
Rastereenje saobraaja u gradu
Reavanje saobraajnog kolapsa u gradu
Poboljanje uslova u saobraaju
Izmetanje saobraaja iz stare arije
Re avanje problema vodosnabdevanja,

odvoenja i prei avanja otpadnih voda
Izgradnja obilaznice oko Novog Pazara

segment istok i segment sever
Prolaz magistralnih putnih pravaca kroz grad

za podruje ko je pokriva GUP
Izgradnja lune ulice
Izgradnja novih mostova u sklopu kejskih

saobraajnica
Izgradnja ulice koja spaja ulicu Vuka Karaia

i ulicu Dr. Tir e
Izgradnja ulice koja spaja ulicu Mitrovaku i

ulicu Milo a Obilia
10
11
12
116
22
Izgraena sprotska hala bruto povr ine sa

svim prateim prostorijama 2.600 m2.
Izgraena dvorana i tribine za gledali ta
44
18
Vreme
implementacije
(meseci)
24
Regulisano oko 18 km vodotokova koji su u

granicama GUP-a
Sproveden gasovod Kopaonik Raka

Novi Pazar Tutin u duini od 92 km
Oekivani rezultati
Izgraen prostor sa prateim objektima koji

slu i za odlaganje komunalnog otpada,
bezopasnog industrijskog otpada
Sprovo?enje gasifikacije Rasinskog i

Rakog okruga
Razvodni gasovod
Aleksandrovac- Brus-Kopaonik
Cilj projekta
Naziv projekta
R.br.
125.000,00
187.500,00
1.500.000,00
937.500,00
15.000.000,00
19.125.000,00
62.102.978,55
3.872.730,00
1.800.000,00
7.000.000,00
14.407.228,63
15.216.344,60
Procenjena
vrednost (eur)
PRILOG 2 Potencijalni projekti stratekog nastupa optine Novi Pazar prema Vladi RS i Medunarodnim
investicionim fondovimai
12
60
60
24
Izgraen objekat za prihvat pasa i maaka lutalica
Re en problem odlaganja medicinskog otpada

Ugraena dva tronamotajna transformatora snage
110/20/10 Kb i 31,5 kBA
Izgraeno 48 komada, 110 kB voda od
TC 220/110 kB
Ugraen TC 35/ /20Kb utenovac snage 2x4mBA
Izgraen prikljuni vod TC 110/20
Unapreen nain zbrinjavanja pasa i

maaka lutalica i human nain
uklanjanja istih
Unapreenje za tite ivotne sredine
Pobolj ano snabdevanje elektrinom
energijom
energijom
energijom
energijom
Objekat za sme taj i uvanje pasa i maaka

lutalica - azil
Izgradnja objekta za uni tavanje medicinskog

otpada u ZC N.Pazar
Rekonstrukcija TC 110/10 kB 1x 31,5 kB
Izgradnja 110kB voda od TC 220/110kB

Ivanjica do Novog Pazara
Izgradnja I faze TC 110 / 20kB utenovac
Izgradnja prikljunog voda za TC 110/20

utenovac
22
23
24
25
26
27
Unapreenje uslova u saobraaju
Unapreenje uslova u saobraaju
117
24
Osnovan Izdavaki centar i centar za digitalizaciju

bibliotetske i arhivske grae. Prstupanje on-line
kompletnoj zaviajnoj grai ovog regiona
Unapreenje i ouvanje pisane

kulturne ba tine
Izdavaki centar i centar za digitalizaciju

bibliotetske i arhivske grae
21
10
Identifikovani turistiki potencijali,

formirana baza podataka
Unapreenje razvoja turistike ponude

regiona kroz klaster turizma jugozapadne
Srbije
Mapiranje i razvoj turistike ponude regiona
20
48
Izgraen magistralni put M-8 Novi Pazar Sjenica
Regionalni put Novi Pazar - Sjenica
19
24
Izgraen regionalni put R-118a Novi Pazar Tutin
Regionalni put Novi Pazar - Tutin
18
24
Smanjenje koliine otpada koji se odla e

na Regionalnoj deponiji
Pobolj anje elektrifikacije op tine

Novi Pazar
Izgraen prostor sa prateim objektima koji slu i
za recikla u
Recikla ni centar
17
36
Jaanje tehnikih kapaciteta elektrifikacije

op tine Novi Pazar
16
Unapreenje turizma
Izgraena Studija razvoja banjskog turizma
30
Vreme
implementacije
(meseci)
Izgraene:
- trafostanica 110/35/20 na potesu Mura kod silosa
- trafostanica 35/10 na potesu Dojevie
Manastirski konaci urevi stupovi
15
Unapreenje razvoja banjskog turizma
Izgraeni putevi u du ini od 15 km
Oekivani rezultati
Izrada Studije razvoja banjskog turizma
14
Unapreenje razvoja turizma
Cilj projekta
Doprinos razvoju manastira urevi stupovi,

ravnomeran regionalni razvoj i smanjenje razlika
izmeu provincije i razvijenih velikih gradova
Izgradnja puteva do turistikih potencijala
Naziv projekta
13
R.br.
203.125,00
478.125,00
3.900.000,00
1.000.000,00
2.000.000,00
300.000,00
50.000,00
30.000,00
20.000.000,00
7.375.000,00
7.000.000,00
4.500.000,00
875.000,00
62.500,00
5.625.000,00
Procenjena
vrednost (eur)
Pobolj ano napajanje elektrinom

energijom
energijom
energijom
Izgradnja novih trafostanica sa prikljunim

vodovima
Rekonstrukcija DV 10kB na gradskom i

seoskom konzumu
Rekonstrukcija NN mree
30
31
32
Zamenjeni dotrajali impregnisani stubovi

betonskim. Zamenjeno 100 provodnika tipa
xoo/o3x70+50/8+2x16 ( u gradu ) i Al/Fe 50/8mm2
( na selu )
Rekonstruisano 150 DV 10kB
Izgraeno 50 trafostanica sa priklju?nim vodovima
Izgraeno 10 priklju?nih vodova
Rekonstruisano oko 40 trafostanica
Oekivani rezultati
118
Sastavni deo stratekog plana su konkretne projektne ideje o kojima se blie informacije mogu saznati u Kancelariji za Lokalni ekonomski razvoj.

energijom
Izgradnja prikljunih vodova 20 kB za

napajanje trafostanica 10/0,4 kB
29

energijom
Cilj projekta
Rekonstrukcija trafostanica 10/0,4 kB za

napon 20 kB
Naziv projekta
28
R.br.
12
12
48
60
60
Vreme
implementacije
(meseci)
1.330.000,00
1.995.000,00
1.750.000,00
531.250,00
1.400.000,00
Procenjena
vrednost (eur)
Program razvoja optina u jugozapadnoj Srbiji (PRO) pruio je

neophodnu strucnu podrku i metodologiju za izradu Strategije.

Strateski Plan Odrzivog Razvoja Novog Pazara

Uploaded by

Document Information

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Strateski Plan Odrzivog Razvoja Novog Pazara

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

STRATEKI PLAN

Decembar 2007. godine

STRATEKI PLAN ODRIVOG

Decembar 2007. godine

OPTINA NOVI PAZAR

OPTINA NOVI PAZAR

OPTINA NOVI PAZAR

3.8.3. Poljoprivredno stanovnitvo............................................................................................50

OPTINA NOVI PAZAR

OPTINA NOVI PAZAR

OPTINA NOVI PAZAR

OPTINA NOVI PAZAR

1.1. Opredeljenost lidera

1.2. Upravni kapaciteti

1.3. Meusobno poverenje kljunih zainteresovanih strana

1.4. Meusobno potovanje i poverenje odbornika i uprave

OPTINA NOVI PAZAR

II. INTEGRACIJA STRATEGIJA NA NACIONALNOM I

OPTINA NOVI PAZAR

2.2. Milenijumski ciljevi razvoja (MCR)

Iskoreniti krajnje siromatvo i glad

2.3. Strategija za smanjenje siromatva (SSS)

OPTINA NOVI PAZAR

2.4. Nacionalna strategija razvoja malih i srednjih preduzea

OPTINA NOVI PAZAR

Partnerstvo i participativni pristup

OPTINA NOVI PAZAR

Komisija za pripremu Stratekog plana optine Novi Pazar

Radna grupa za razvoj ljudskih resursa i trita rada

OPTINA NOVI PAZAR

Binela Tokalic - Optinska uprava Novi Pazar

Radna grupa za unapredenje stimulativnog ambijenta za razvoj

Vasvija Gusinac - Koordinator za medunarodne projekte Optine Novi Pazar

Goran Saric - Zamenik predsednika optine Novi Pazar

OPTINA NOVI PAZAR

Mirsad Alivodic - ALIVO

Radna grupa za ruralni razvoj i turizam

Samir Curic - Zemljoradnicka zadruga ,,Sebecevo'

OPTINA NOVI PAZAR

2.9. Pet faza procesa stratekog planiranja

OPTINA NOVI PAZAR

III. ANALIZA TRENUTNOG STANJA

To im je omogucavalo da ostvare kulturne i trgovacke

OPTINA NOVI PAZAR

OPTINA NOVI PAZAR

OPTINA NOVI PAZAR

3.2. Istorijski podaci

3.3. Prirodni resursi

OPTINA NOVI PAZAR

OPTINA NOVI PAZAR

OPTINA NOVI PAZAR

3.2.4. Mineralne i geotermalne vode i izvorita

OPTINA NOVI PAZAR

Izvor: Republiki zavod za statistiku

3.4.1. Struktura stanovnika

Izvor: Republiki zavod za statistiku

Starosna strukutura stanovnitva

OPTINA NOVI PAZAR

Izvod: Republiki zavod za statistiku

Odnos urbanog i ruralnog stanovnitva

Seoske sredine prati depopulacija zbog

Etnicka pripadnost stanovnitva

Izvod: Republiki zavod za statistiku - Optine u Srbiji

OPTINA NOVI PAZAR