PrelomPUTOKAZ Tekst PDF

Vanesa Belki - Milica Hrnjaz
Lokalni ekonomski
razvoj - evropski
putokaz ka
modernoj lokalnoj
samoupravi!
Beograd, 2010. god.

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Autori:
Vanesa Belki
Milica Hrnjaz
Urednik:
Njego Manojlovi
Izdava:
Graanska mrea
Za izdavaa:
Dragan Adamov
Lektura i korektura:
Miroslava Rui Zeevi
Prelom i dizajn:
Centar za razvoj internet ekonomije
tampa:
Drafts&Design
Tira:
250
Objavljivanje publikacije je omoguio Fond za otvoreno drutvo,

Srbija u okviru realizacije projekta Odrivi lokalni razvoj - evropski
putokaz ka modernoj samoupravi!.
Miljenja i stavovi izneti u ovoj publikaciji predstavljaju stavove
autora i ne mogu se dovoditi u vezu sa zvaninim stavovima bilo
donatora, bilo Graanske mree.
2
Sadraj:
Re unapred..............................................................5
A Lokalni ekonomski razvoj.................................................8
Milica Hrnjaz
1. Lokalni ekonomski razvoj....................................8
1.1 O pojmu LER-a.......................................10
2. Instrumenti lokalnog ekonomskog razvoja......12
2.1 Industrijski parkovi...................................12
2.2 Biznis inkubatori......................................14
2.3 Zone unapreenog poslovanja................16
2.4 Kancelarija za LER..................................18
Vanesa Belki
3. Pravni okvir za LER u Srbiji..............................19
4. U procepu izmeu potreba i mogunosti
LER na srpski nain...........................................23
5. Resursi neophodni za podsticanje LER-a........26
5.1 Osnovne karakteristike sistema lokalne
samouprave u Srbiji............................... 26
5.2 Planiranje LER-a Kako stii do eljene
budunosti?.............................................27
5.3 Finansijska osposobljenost
lokalne samouprave u Srbiji za bavljenje
LER-om...................................................31
5.4 Kako finansirati LER kada lokalni prihodi
nisu dovoljni?..........................................35
5.5 Upravljanje imovinom u slubi lokalnog
razvoja.....................................................44
5.6 Organizacioni i ljudski kapaciteti
lokalne samouprave u Srbiji za
podsticanje LER-a...................................46
3
B Korak po korak do osnivanja Kancelarije za LER........49

Milica Hrnjaz i Vanesa Belki
Uvod.........................................................................50
1. korak: Mesto Kancelarije za LER u organizacionoj
strukturi optinske/gradske uprave...........51
2. korak: Delokrug poslova koje obavlja Kancelarija
za LER......................................................54
3. korak: Resursi neophodni za
funkcionisanje LER-a................................62
4. korak: Saradnja Kancelarije za LER sa drugim
akterima zainteresovanim za lokalni
ekonomski razvoj......................................73
5.
Nekoliko saveta kako da Kancelarija za LER
ne postane primer loe prakse..................82
O Fondu...............................................................................85
O Graanskoj mrei............................................................86
Re unapred
Ova publikacija je u prvom redu namenjena lokalnoj

samoupravi i drugim akterima iz javnog, privatnog i civilnog
sektora zainteresovanim da se bave pitanjima lokalnog
ekonomskog razvoja. Nastala je kao posledica timskog i
autorskog rada na otvaranju Kancelarija za lokalni ekonomski
razvoj u optinama Ba i Beoin, na projektu koji je
Graanska mrea realizovala zahvaljujui podri Fonda za
otvoreno drutvo, Srbija.
Sam koncept lokalnog ekonomskog razvoja jo uvek svojom
multisadrajnou zbunjuje lokalne vlasti irom nae zemlje.
Zakonodavac je lokalnim samoupravama u Srbiji dodelio jo
jednu novu nadlenost neposredno u vezi sa podsticanjem
LER-a, a da pri tom nije stvorio adekvatan institucionalnopravni okvir za njeno sprovoenje, niti je vodio rauna o
resursima kojima za tu svrhu raspolau ne samo velike, ve i
male optine u Srbiji. Mnoge od njih su se nale na klizavom
terenu kada su shvatile da je sve vie zahteva koji
neposredno dolaze od graana, privrednika i investitora, u
vezi sa poboljanjem uslova privreivanja i ivljenja, upueno
upravo njima, a ne centralnim vlastima. Preuzimanje
odgovornosti za ova pitanja je znailo mnogo vie od
uvoenja LER-a u spisak nadlenosti lokalnih samouprava:
oivljavanje procesa stratekog planiranja lokalnog razvoja i
efikasno upravljanje raspoloivim resursima. A sve ovo
zahteva neophodno znanje, iskustvo, snalaljivost i volju da
se zapoeti posao uz sve tekoe ne zapostavlja i ne
preputa nikome drugom. Otuda, publikacija je pripremana u
nastojanju da talas LER-a zapljusne optine male i srednje
veliine sa vrlo skromnijim resursima, a ne samo velike
gradove i optine, jer je Srbiji danas moda nego ikada ranije
potrebno obezbediti uslove za ravnomerniji regionalni razvoj.
Publikacija se sastoji iz dve celine. Prvi deo ima za cilj

upoznavanje sa samim konceptom LER-a, potrebi njegovog
nastanka, znaenju, instrumentima. U prvom delu je data
jasna slika trenutnog preseka stanja LER-a u Srbiji osvrui
se na kljune probleme i prepreke koje stoje na putu
njegovog podsticanja. Ovaj deo je strunijeg karaktera i
itaoca bi trebalo da upozna sa kljunim terminima,
pojmovima i sveobuhvatnom problematikom u vezi sa
dosadanjim praktikovanjem LER-a u Srbiji. Drugi deo
publikacije predstavlja praktian vodi za optine i gradove
koji nemaju Kancelariju za LER kako da je osnuju na najlaki
i najefikasniji nain. U ovom delu je razvijena posebna
metodologija uspostavljanja Kancelarije za LER kao jednog
od instrumenata njegovog podsticanja, pre svega prilagoena
optinama sa ogranienim resursima.
Njego Manojlovi
Programski direktor
A
Lokalni ekonomski
razvoj
Milica Hrnjaz
Lokalni ekonomski razvoj
Uvod
Dvadest prvi vek je doba u kome brzina diktira trendove. Na
ceni je sve to dobija ubrzanje brzi prevoz, brzi Internet,
brza hrana, brzo uenje, brzi ivot. Jednostavno, vreme je
postalo najvredniji resurs tako da ubrzano raste potranja, a
samim tim i cena svih instrumenata koji obezbeuju njegovu
utedu. Primorani smo da hvatamo korak sa savremenim
kretanjima u svim sferama drutva ukoliko prieljkujemo
ugodan ivot i prosperitet.
Isti trend je ovladao i u meunarodnim odnosima u kojima
koegzistiraju razliiti akteri borei se da kroz raznovrsne
vidove saradnje i interakcije za sebe izvuku najveu korist. Za
to im je, opet, potrebna brzina brzina pronalaenja,
usvajanja i primene novih tehnologija i pravovremeno
reagovanje u novonastaloj situaciji. Meutim, za razliku od
nekadanje prakse kada je pojam razvoja bio neraskidivo
vezan za pojam drave, jer se smatralo da je upravo drava
ta koja je u najveoj meri odgovorna za obezbeivanje
adekvatnih uslova za blagostanje svojih graana, danas se
sve vie govori o razvitku pojedinih delova sveta (regiona), pa
je deo te odgovornosti prenet na institucionalizovane
asocijacije drava koje pripadaju datim regionima (EU, ASEN,
MERCOSUR, NAFTA, AU itd.), ali i o razvitku lokalnih sredina
(optina, gradova, oblasti, regiona) koje takoe preuzimaju
8
sve vei deo odgovornosti za unapreenje kvaliteta ivota

ljudi koji u njima ive.
Savremene lokalne zajednice su samoodrivi entiteti koji,
osim tradicionalnih upravnih i komunalnih poslova, imaju
irok opseg nadlenosti. Lokalne samouprave u Srbiji, iako
jo uvek zaostaju za praksom u pogledu spektra prerogativa
u odnosu na mnoge razvijene zemlje Zapada, novim
Zakonom o lokalnoj samoupravi i Zakonom o finansiranju
lokalne samouprave dobile su nova ovlaenja, meu kojima
je i upravljanje lokalnim ekonomskim razvojem (u daljem
tekstu: LER), koja im omoguava da u znaajnoj meri utiu
na ivot ljudi u lokalnoj sredini. Meutim, da bi maksimalno
iskoristile ove nove mogunosti, potrebno je da lokalne
samouprave u Srbiji uhvate talas ubrzanja, tj. iskoriste i
prilagode svoje lokalne kapacitete uslovima poslovanja na
svetskom tritu. Samo tako one mogu obezbediti boljitak
svojim graanima.
Upravljanje LER-om lokalne samouprave takoe treba da
posmatraju kroz prizmu utede vremena za sebe i druge.
Pre svega, lokalne vlasti sebi tede vreme, na primer izradom
kvalitetne i detaljne swot analize na osnovu koje e utvrditi
realno stanje lokalnih potencijala, odnosno sve prednosti,
nedostatke, mogunosti i pretnje po lokalnu sredinu. Na taj
nain e se izbei svako budue gubljenje vremena na
investicije koje nemaju realnih ansi za ostvarenje dobiti, kao
i rasipanje dragocenih resursa kojima lokalna sredina
raspolae. Nasuprot tome, lokalne vlasti zarauju i time to
drugima tede vreme. Tako, skraivanjem administrativnih
procedura za registraciju i poslovanje firmi, uvoenjem euprave, usvajanjem i primenom novih tehnologija, izgradnjom
i osavremenjivanjem infrastrukture lokalne samouprave
stvaraju uslove za ubrzanje poslovanja, te postaju privlane
za nove investitore koji e ulagati u lokalnu sredinu.
1.1
O pojmu LER-a
Koncept lokalnog ekonomskog razvoja prvi put se javlja

sedamdesetih godina XX veka kada su lokalne vlasti
zapadnih zemalja uvidele da njihove lokalne zajednice
naputa mobilni kapital, te da se suavaju njihovi ekonomski
potencijali i prostor za zapoljavanje graana. To je stvorilo
potrebu da se prvi put krene u ozbiljnu analizu lokalnih
ekonomskih potencijala i utvrivanje naina na koje se oni
mogu najbolje iskoristiti, zadrati i razviti, ali i prepreka koje
stoje na tom putu, kako bi se ostvario ekonomski napredak
analizirane lokalne sredine. Neto kasnije koncept lokalnog
ekonomskog razvoja sve vie se primenjuje u kontekstu
potrebe za ekonomskim osnaivanjem nerazvijenih zemalja i
zemalja u razvoju, gde je LER prepoznat kao kljuni pristup
u borbi protiv siromatva. On obuhvata proaktivne poduhvate
svih aktera u slabo ili nedovoljno razvijenim zajednicama
usmerene ka privlaenju stranih investicija, podsticanju
ekonomskih aktivnosti, stvaranju novih radnih mesta,
popravljanju ivotnog standarda i iskorenjivanju siromatva.
Analizom i definisanjem LER-a bavili su se brojni ekonomski
teoretiari, pa, ipak, moglo bi se rei da ne postoji precizna i
opteprihvaena definicija ovog pojma. S jedne strane, to je
uzrokovano injenicom da je sam pojam lokalno
ambivalentan, te se razliito percipira i upotrebljava u
razliitim delovima sveta, a, s druge strane, sprovoenje
LER-a u brojnim lokalnim sredinama uslovljeno je konkretnim
prirodnim i drutvenim prilikama koje jedino u tim sredinama
postoje, te se njegovo znaenje moe bitno razlikovati od
jedne do druge lokalne sredine. Ipak, znatan broj teoretiara1
smatra da LER karakteriu etiri sledee osnovne
komponente:
1) iziskuje uee svih lokalnih aktera i dijalog
izmeu njih;
Npr. White, S. i Gasser, M.

10
2)
3)
4)
odvija se na teritorijalno ogranienom prostoru

(lokalnoj sredini);
podrazumeva mobilizaciju lokalnih resursa i
iskoriavanje kompetitivnih prednosti lokalne
sredine;
njime se upravlja na lokalnom nivou i u
vlasnitvu je lokalne zajednice.
Definicija Meunarodne organizacije rada takoe ukljuuje

pomenute etiri komponente i ona glasi: Lokalni ekonomski razvoj
podrazumeva opte lokalno ukljuivanje u proces razvoja koji
podstie partnerstvo na utvrenom prostoru izmeu kljunih aktera
iz privatnog i javnog sektora, omoguavajui zajedniku izradu i
sprovoenje jedinstvene razvojne strategije, korienjem lokalnih
resursa i kompetitivnih prednosti u globalnom kontekstu, a koji za
krajnji cilj ima stvaranje prihvatljivih radnih mesta i stimulisanje
ekonomske aktivnosti.
U svakom sluaju, sprovoenje LER-a podrazumeva

zajedniku aktivnost lokalnih vlasti, preduzetnika i
razliitih drutvenih grupa, pri emu oni, kroz stvaranje
dugoronog javnogprivatnognevladinog partnerstva,
upravljaju raspoloivim resursima lokalne sredine sa ciljem
stimulisanja ekonomske aktivnosti i stvaranja novih radnih
mesta. Krajnji zadatak LER-a jeste pretvaranje lokalne
zajednice u vitalan i ekonomski odriv entitet.
Razvoj umesto rast lokalne sredine
Savremeni pristup LER-u ne znai tenju ka nekontrolisanom
privrednom rastu lokalne sredine. Naprotiv, lokalne vlasti koje
ele unapreenje kvaliteta ivota celokupne lokalne zajednice
tee ka planiranom i odrivom razvoju, pri emu njihovi napori
ka postizanju samoodrive zajednice i te kako uzimaju u obzir
socijalni i ekoloki faktor. Naime, zadatak LER-a treba da bude
stvaranje prihvatljivih radnih mesta i poboljanje kvaliteta ivota
za sve stanovnike ukljuujui i siromane i marginalizovane
grupe u drutvu. Nasuprot tome, planiranje i sprovoenje LER-a
uzima u obzir i stanje i zatitu ivotne sredine.
11
Instrumenti lokalnog ekonomskog razvoja
Skoro svaka optina u Srbiji je poela da planira i/ili sprovodi

projekte LER-a. Veoma esto krajnji cilj ovih projekata je
ustanovljavanje nekog od osnovnih instrumenata LER-a, kao
to su: industrijski parkovi, biznis inkubatori, zone
unapreenog poslovanja, kancelarije za lokalni ekonomski
razvoj.
2.1
Industrijski parkovi
Pojam industrijski park upotrebljava se u irem i uem

znaenju. U irem smislu industrijski park je sinonim za
industrijsku zonu i predstavlja infrastrukturno opremljenu
oblast za potrebe industrije i trgovine. U uem smislu ovaj
pojam se odnosi na infrastrukturno opremljeno zemljite
izdeljeno na parcele koje upravitelj industrijskog parka izdaje,
odnosno prodaje firmama koje se bave razliitim
delatnostima obezbeujui im dodatne usluge (npr.
obezbeenje, konferencijski prostor, trening centar, kantine
itd.). Nacionalnim investicionim planom Republike Srbije, kao
vanim izvorom finansiranja projekata lokalnog ekonomskog
razvoja, nije pravljena razlika izmeu ueg i ireg znaenja
ovog pojma, ve se sredstva opredeljuju za izgradnju
industrijskih parkova/zona, to podrazumeva infrastrukturno
ureeno zemljite namenjeno indutrijskoj/proizvodnoj
delatnosti, ali se ne precizira uloga upravitelja nad ovim
prostorom.
12
Interesovanje za industrijske parkove u Srbiji zaivelo je

2006. godine. U inostranstvu industrijski parkovi najee
nastaju kao rezultat privatno-javnih partnerstava, pri emu
lokalne vlasti obezbeuju zemljite i deo infrastrukture za
izgradnju parka, dok privatni sektor obezbeuje ostatak
infrastrukture, vodi rauna o njenom odravanju i prua
dodatne usluge svim investitorima koji posluju u okvirima
parka. Upravljanje nad industrijskim parkom je takoe u
sprezi privatnog i javnog sektora. U Srbiji je drugaije poto
privatno-javna partnerstva nisu do te mere zaivela.
Industrijske zone u Srbiji najee nastaju na zemljitu koje
obezbeuje lokalna samouprava i uglavnom ne prerastaju u
industrijske parkove jer ili nemaju upravitelje ili su to
preduzea iji su osnivai lokalne samouprave. Drugi
najei primer je da je osnivanje industrijskog parka inicirao
privatni sektor, i u njima, takoe, izostaje privatno-javno
partnerstvo zato to preduzee-inicijator samostalno upravlja
parkom i privlai investitore koji su deo njegovog proizvodnog
lanca, dakle ili dobavljae ili kupce njegove robe.
Da bi izgraeni industrijski parkovi postali pokretai lokalnog
razvoja privlaenjem novih direktnih investicija, potrebno je
investitorima ponuditi maksimalne podsticaje i pogodnosti,
kao to su: optinsko zemljite i infrastruktura po povoljnim
cenama; oslobaanje plaanja optinskih poreza i dabina za
izgradnju i korienje objekata; niske cene zakupa prostora i
zemljita; oslobaanje plaanja poreza na plate i poreza na
dobit preduzea; poreski krediti; lokalne i dravne subvencije.
Na taj nain industrijski parkovi mogu obezbediti priliv stranih
investicija, primenu novih tehnologija i edukaciju radne
snage. Oni utiu na smanjenje nezaposlenosti, a s obzirom
na to da se, po pravilu, smetaju izvan centralnih delova
gradova, utiu i na smanjenje regionalnih nejednakosti i
podstiu ekonomsko jaanje manje razvijenih optina.
13
Iako se o industrijskim parkovima poelo raspravljati jo

2006. godine, Zakon o industrijskim parkovima jo nije
usvojen. Nacrtom ovog zakona predvieno je da drava
obezbedi podsticajna sredstva za osnivanje industrijskih
parkova (subvencije i olakice za infrastrukturno opremanje
parkova, kao i sredstva za otkup i ureenje svojinsko-pravnih
odnosa na zemljitu), poreske olakice za korisnike parkova,
pojednostavljivanje administrativnih procedura za firme koje
posluju u njihovim okvirima (sve dozvole na jednom mestu) i
izdavanje sertifikata samo onim industrijskim parkovima koji
zadovoljavaju propisane kriterijume. Zrenjanin, Inija i optina
Peinci najbolji su primeri razvoja industrijskih parkova u
Srbiji.
2.2
Biznis inkubatori
Biznis inkubatori predstavljaju vaan instrument LER-a.

Uproeno reeno, to su poslovna okruenja koja imaju za
cilj da omogue nastanak i opstanak malih preduzea.
Povoljnosti biznis inkubatora, pored prostora koji se firmamastanarima prua po povoljnijim uslovima od trnih,
podrazumevaju i: obezbeivanje zajednikog prostora,
poslovnog menadmenta, marketinga, kancelarijske opreme,
knjigovodstvenih usluga, saveta oko voenja posla i finansija,
umreavanje itd. Oblik i organizacija inkubatora se razlikuju
jer se prilagoavaju lokalnim sredinama u kojima nastaju.
Svrha inkubatora je da omogue firmama-stanarima da se
razviju i postanu finansijski samostalne i odrive (to se
obino deava u periodu 25 godina). Biznis inkubatori
podstiu korienje modernih tehnologija, stvaranje novih
radnih mesta, te jaanje lokalne i nacionalne ekonomije.
Firme-stanari prostor i usluge menadmenta biznis
inkubatora mogu koristiti besplatno, subvencionisano ili im se
mogu naplaivati po trinoj ceni. Najei vid je
subvencionisano korienje, pri emu se subvencionisana
14
cena postepeno poveava kako se firme-stanari razvijaju,

dok ne dostigne trinu vrednost kada su firme spremne da
napuste inkubator, jer su dovoljno ojaale da izdre trinu
konkurenciju.
Biznis inkubatori mogu biti klasifikovani prema razliitim
kriterijumima. Meutim, ukoliko je akcenat na uslovima za
prijem firmi-stanara i njihovim poslovnim ciljevima, inkubatori
se svrstavaju u dve grupe:
vienamenski biznis inkubatori, koji primaju sva
preduzea koja zadovoljavaju osnovne trine i
tehnoloke standarde, i
specijalizovani biznis inkubatori, usmereni na
konkretnu delatnost (npr. razvoj tehnologije, usluga,
proizvodnje).
Biznis inkubatori su veoma znaajan instrument LER-a,
naroito uzmemo li u obzir injenicu da ak 55%
novoosnovanih preduzea propadne u prvih pet godina
poslovanja, dok 90% preduzea koja se razvijaju u biznis
inkubatorima doeka petogodinjicu. 2 To ukazuje na znaaj
koji biznis inkubatori imaju u kontekstu podrke osnivanju i
opstanku malih, novoosnovanih preduzea kojima nedostaju
poetni kapital, iskustvo i poznavanje trita. Opstanak
preduzea u inkubatorima utie na otvaranje novih radnih
mesta i jaanje lokalne privrede.
Danas gotovo u svim veim gradovima Srbije (Beograd, Novi
Sad, Ni, Kragujevac, Bor, Subotica, Zrenjanin, Uice itd.)
postoje biznis inkubatori koji, kako se pokazalo, imaju
znaajnu ulogu u podsticanju LER-a.
Vasiljevi, D. U mojoj ulici neko zna da se igra, a neko ne zna lokalni

ekonomski razvoj u Srbiji u Miovi, Z.(ed.) Dobro je dobro rasti u mojoj
ulici - iskustva lokalnog ekonomskog razvoja, Agencija za razvoj preduzea
Eda, Banja Luka, 2008.
15
2.3
Zone unapreenog poslovanja
Zona unapreenog poslovanja ili BID zona (eng. business

improvement district) je savremeno sredstvo unpareenja
ekonomske vitalnosti urbanih jezgara lokalnih zajednica.
Koncept BID-a nastao je i razvio se sedamdesetih godina 20.
veka u gradovima Kanade i SAD. U Srbiji se javlja 2002.
godine kada su prve BID organizacije nastale u optinama
Zrenjanin, Valjevo, Kruevac i Ni, kao deo Programa za
reformu lokalne samouprave u Srbiji (SLGRP) i Programa
Revitalizacije zajednice putem demokratskog delovanja
(CRDA), koje je finansirao USAID.
BID zona se bazira na javno-privatnom partnerstvu, odnosno
partnerstvu izmeu vlasnika nekretnina, trgovaca i
preduzetnika koji posluju u centralnom delu lokalne sredine
(koja postaje BID zona), sa jedne strane, i lokalne
administracije, sa druge strane. Predstavnici dve strane
sklapaju sporazum na osnovu kojeg vlasnici nekretnina,
trgovci i preduzetnici pristaju da plaaju uveane iznose
odreenih lokalnih taksi i dabina (uglavnom komunalne
takse i naknade za korienje gradskog graevinskog
zemljita), a da se ta sredstva ulau u razvoj i ekonomsko
snaenje trgovakog i poslovnog jezgra lokalne zajednice,
odnosno BID zone. Za odrivost BID zone veoma je vana
saglasnost svih ili bar veine vlasnika nepokretnosti i firmi
koje posluju u BID zoni o plaanju uveanih iznosa dabina.
Za tako neto potrebno je da sva zainteresovana lica postanu
svesna potencijalnih ekonomskih dobiti i prednosti koje
donosi uspostavljanje BID zone i stvaranje BID udruenja
(pravnog lica koje nastaje udruivanjem veine vlasnika
radnji i nepokretnosti u BID zoni).
BID udruenja bave se razliitim aktivnostima usmerenim ka
stvaranju bolje poslovne klime i boljih uslova ivljenja i
poslovanja unutar BID zone. Te aktivnosti mogu biti, na
primer:
16
1)
2)
3)
4)
5)
6)
odravanje odnoenje otpada, brisanje grafita,

odravanje higijene, briga o zelenim povrinama,
marketing organizovanje festivala i drugih
dogaanja, tampanje mapa i informativnih biltena,
koordiniranje rasprodaja, pokretanje izrade reklamnih
kampanja, ulepavanje natpisa, produavanje radnog
vremena radnji u BID zoni radi izlaenja u susret
kupcima,
ureenje javnih povrina ureenje prodaje na
trotoarima, obezbeivanje utovara i istovara robe,
organizovanje ulinih dogaaja,
regulisanje parkiranja i prevoza poboljanje javnog
parkiranja, odravanje autobuskih stajalita,
urbanistiko ureenje ulepavanje fasada i rasvete
u saradnji sa optinom,
kapitalne investicije u saradnji sa optinom,
instaliranje osvetljenja za peake i postavljanje
urbanog mobilijara, ukljuujui klupe, kioske i ukrasne
kante za otpatke.
Kako je ve pomenuto, predstavnici razliitih lokalnih

subjekata treba da uestvuju, a samim tim i da vuku koristi od
uspostavljanja BID zone. Tako je, na primer, zadatak lokalne
samouprave da olakavanjem procesa za pribavljanje
dozvola, ulaganjem u infrastrukturu, ustanovljavanjem javnoprivatnih partnerstava, izmeu ostalog i kroz BID udruenja,
stvori kvalitetnije uslove ivota u svojoj sredini. Isto tako,
postojanje ureene i ekonomski vitalne trgovake i poslovne
zone lokalnim vlastima donosi politike poene, a utie i na
privlaenje turista i novih investicija, te na ekonomski rast
lokalne zajednice. I vlasnici nekretnina u BID zoni imaju korist
od njenog uspostavljanja, jer ureenjem i ulaganjem u BID
zonu cena kvadrata u ovom reonu raste, a samim tim i cena
rentiranja stanova i zakupnine prostora. Za uzvrat, oni su
duni uestvovati u finansiranju aktivnosti BID udruenja.
Trgovci, kao i serviseri usluga u BID zoni imaju najvie koristi
od ove zone jer su sve aktivnosti vezane za njeno osnivanje i
17
odravanje usmerene ka poveanju prometa i poslovanja u

njenim okvirima, to e je uiniti privlanijom za kupce,
investitore i turiste. Najzad, revitalizacija gradskog centra i
intenziviranje prometa roba i ljudi uticae na kvalitet ivota
stanovnika BID zone i odvratiti ih od preseljenja u predgraa,
to je u ovom trenutku trend i u Srbiji i u svetu.
2.4
Kancelarija za LER
Ovom instrumentu LER-a je posvena posebna panja u

drugom delu ove publikacije.
18
Vanesa Belki
Pravni okvir za LER u Srbiji
Nije nepoznanica da pravo u mnogim drutvenim

segmentima ozbiljno kasni za svakodnevicom i ustaljenom
praksom, te u tom pogledu davanje prerogativa jedinicama
lokalne samouprave u domenu lokalnog ekonomskog razvoja
u zemljama zapadnog Balkana, naalost, nije predstvaljalo
izuzetak od pravila. Globalizacija ekonomskih tokova praena
mnogobrojnim tranzicijskim problemima donela je najvie
nedaa (visoka nezaposlenost, siromatvo, neuspele
privatizacije nekada ekonomskih giganata, ekoloki
problemi...) osiromaenim lokalnim zajednicama, koje su se
prvi put suoile sa problemima ije je reavanje uveliko
nadilazilo njihove klasine nadlenosti upravne i
komunalne poslove. Ovo je za neke optine bio dovoljan
signal da preduzmu korake na planu ekonomskog
oivljavanja lokalne zajednice, znatno pre nego to su
zakonodavci poeli da normativnu regulativu saobraavaju
stvarnosti3 , dok za neke druge optine lokalni ekonomski
razvoj nije prepoznat kao prioritet ni godinama nakon
Meu zemljama regiona prve su Hrvatska (2001) i Makedonija (2002)

usvojile zakone (Zakon o lokalnoj samoupravi u Makedniji i Zakon o
lokalnoj i podrunoj samopuravi u Hrvatskoj) koji su u krug eksplicitnih
nadlenosti jedinica lokalne samouprave uveli LER. U BiH je ovo
regulisano zakonima oba etinteta, najpre 2004. u Republici Srpskoj, a
potom 2006. u Federaciji BiH. Jedino Crna Gora ni nakon poslednjih
izmena Zakona o lokalnoj samoupravi iz 2009. nije jednicama lokalne
samouprave priznala nadlenost na lokalni LER.
19
njegovog ulaska u spisak nadlenosti jedinica lokalne

samouprave.
Pravni sistem Srbije je usvajanjem novog Zakona o lokalnoj
samoupravi u decembru 2007. godine prvi put u njenoj istoriji
priznao lokalni ekonomski razvoj kao legitimnu nadlenost
jedinica lokalne samouprave. U lanu 20. taki 9. ovog
zakona navodi se da jedinica lokalne samouprave, preko
svojih organa, u skladu sa Ustavom i zakonom donosi
programe i sprovodi projekte lokalnog ekonomskog razvoja i
stara se o unapreenju opteg okvira za privreivanje u
jedinici lokalne samouprave. Potom, zakon predvia
mogunost postavljanja pomonika predsednika optine/
gradonaelnika zaduenog, izmeu ostalog, i za ekonomski
razvoj, ali ne ide dalje u kreiranju instrumenata i procedura
funkcionisanja LER-a, to ostavlja vie nego dovoljno
prostora, s jedne strane, za samovoljno tumaenje i
praktikovanje lokalnih razvojnih programa i projekata, kao i,
sa druge strane, za ogluavanje o tako maglovito postavljeni
zadatak pred elnike lokalne samouprave. Pored Zakona o
lokalnoj samoupravi, postoji vei broj sektorskih zakona koji
direktno ili indirektno ureuju pitanja iz domena LER-a, meu
kojima su najznaajniji:
Zakon o finansiranju lokalne samouprave,

Zakon o budetskom sistemu,
Zakon o sredstvima u svojini Republike Srbije,
Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od
opteg interesa,
Zakon o komunalnim delatnostima,
Zakon o planiranju i izgradnji,
Zakon o regionalnom razvoju,
Zakon o privrednim drutvima,
Zakon o koncesijama,
Zakon o javnim nabavkama,
Zakon o javnom dugu,
Zakon o tritu hartija od vrednosti i drugih finansijskih
instrumenata.
20
Meutim, ini se da je, ipak, bilo daleko lake uvesti lokalni

ekonomski razvoj u krug eksplicitnih nadlenosti optina i
gradova u Srbiji, iako se i na tom planu kasnilo u odnosu na
drave iz okruenja, nego obezbediti adekvatan okvir koji bi
podrao lokalne zajednice u preuzimanju nove razvojne
uloge sa ciljem da uskoro postanu mesto za ugodniji ivot i
bolje poslovanje. Ovome u prilog ide opstajanje mnogih
zakonskih prepreka koje koe nastojanja lokalnih
samouprava da svoju ekonomsku budunost uzmu u svoje
ruke, meu kojima najtee posledice ostavljaju neadekvatna
ureenost svojinsko-pravnih odnosa izmeu centralnog i
lokalnog nivoa vlasti i nefunkcionalni odnosi izmeu organa i
javnih preduzea iji je osniva lokalna samouprava i onih
koje osniva Republika Srbija.
Jedinice lokalne samouprave u Srbiji ne poseduju imovinu
poto je jo uvek na snazi Zakon o sredstvima u svojini
Republike Srbije iz 1995. godine prema kojem su sva
sredstva koja koriste dravni organi, pokrajinske institucije,
lokalne samouprave i javna preduzea u vlasnitvu Republike
Srbije. Iz ovoga proizilazi da je za raspolaganje
nepokretnostima (bilo da je re o njihovoj prodaji ili kupovini
novih) optinama i gradovima koji je koriste nepohodna
saglasnost Republike direkcije za imovinu, na koju se u
proseku eka neto manje od etiri godine, mada nije
usamljen sluaj da na upueni zahtev lokalne samouprave
nikada ne stigne bilo kakav odgovor iz ove direkcije. To
konkretno znai da optina ili grad ne mogu davati u zakup
niti raskidati ugovor o zakupu poslovnog prostora koji im je
dat na korienje bez prethodne saglasnosti Republike
direkcije za imovinu. Situacija nije nita bolja kada je re o
raspolaganju graevinskim zemljitem jer svaka parcela koju
bi lokalna samouprava elela da ponudi potencijalnom
investitoru takoe predstavlja vlasnitvo Republike Srbije.
Istini za volju, optine i gradovi imaju ovde veu slobodu
poto mogu raspolagati graevinskim zemljitem bez
obaveze traenja saglasnosti od Republike direkcije za
21
imovinu, ali na investitore posebno destimuliue deluje

injenica da ne mogu sticati vlasnika prava nad
graevinskim zemljitem, ve im se ono, po pravilu, daje u
zakup na 99 godina. Meutim, ovde nije kraj moguim
problemima koji esto umeju da obeshrabre i najupornije
investitore, poto su procedure za izdavanje razliitih dozvola
i odbrenja (ukljuujui i one za gradnju) komplikovane, spore,
skupe i ne tako retko podlone korupciji. Kada se na sve ovo
doda nepostojanje planskih dokumenata, nizak nivo ljudskih,
organizacionih i informatikih kapaciteta lokalnih
samouprava, podeljenost nadlenosti za izdavanje dozvola
izmeu lokalnih i republikih organa, kao i potpuna
nezavisnost u radu podrunih jedinica republikih slubi
kljunih za lokalni ekonomski razvoj (Elektroprivreda Srbije,
Telekom, Srbija vode, Srbija ume, Poreska uprava, katastar,
policija...), postaje jasno koliko je teko u zadatom ambijentu
podsticati ekonomski razvoj na lokalnom nivou. Otuda i ne
udi zapaanje da su uspene lokalne inicijative i projekti
ee plod sposobnosti lokalnih vlasti da svojom
domiljatou, a esto i stranakom bliskou sa centralnim
organima, preskau pravne i druge opstajue prepreke, nego
to su uzrokovane dobro ureenim ambijentom koji podstie
lokalne samouprave da kreiraju okruenje sa povoljnom
investicionom klimom koje e doneti sve kapital, nova radna
mesta i vii ivotni standard njihovim graanima.
22
4
U procepu izmeu potreba i mogunostiLER na srpski nain
Ako se imaju na umu rezultati studije Svetske banke Doing
Business 20104, koja je uporeivala lakou poslovanja u 183
ekonomije sveta za 2010. godinu, Srbija je jo uvek daleko
od idealnog mesta za pokretanje i voenje biznisa, jer na
osnovu rangiranja po vie kriterijuma (pokretanje poslovanja,
dobijanje dozvola, zapoljavanje radnika, upis vlasnikih
prava, dobijanje kredita, zatita investitora, plaanje poreza,
prekogranina trgovina, sprovoenje ugovora i zatvaranje
biznisa), zauzima tek 88. mesto. Daleko bolnija injenica,
koja takoe proistie iz pomenute studije, jeste da u
odmeravanju snaga po istim kriterijumima Srbija konstantno
balansira izmeu pozicije tree i este zemlje po lakoi
poslovanja u regionu zapadnog Balkana, iako se u
dnevnopolitike svrhe preesto ukazuje na njenu lidersku
poziciju u ovom delu Evrope. Potencijalni investitori u Srbiji
imaju najvie problema oko dobijanja dozvola5, jer, na primer,
da bi prikupili svu dokumentaciju za dobijanje odobrenja za
izgradnju magacinskog prostora, potrebno je da uspeno
okonaju 20 procedura, to traje 279 dana i kota 1.907%
BNP po glavi stanovnika, ime je Srbija zasluila tek 174.
mesto u globalnom ekonomskom poretku.
4
http://www.doingbusiness.org/economyrankings
http://www.doingbusiness.org/ExploreEconomies/?economyid=206
23
Tabela. Uporedni prikaz rangiranja Srbije i drugih drava zapadnog

Balkana u pogledu osnovnih pokazatelja lakoe poslovanje meu
183 drave obuhvaene analizom Svetske banke.
Kriterijum procene:
1. Pokretanje
biznisa
2. Dobijanje
dozvola
3. Zapoljavanje
radnika
4. Upis vlasnikih
prava
5. Dobijanje kredita
6. Zatita
investitora
7. Plaanje poreza
8. Prekogranina
trgovina
9. Sprovoenje
ugovora
10. Zatvaranje
biznisa
Konani rang
Rang
Srbija
Makedonija
Hrvatska
BiH
Albanija
6.
Crna
Gora
85.
73.
101.
160.
46.
174.
138.
160.
144.
136.
173.
94.
58.
46.
163.
111.
105.
105.
63.
131.
109.
139.
70.
4.
43.
43.
61.
62.
15.
73.
20.
27.
132.
93.
15.
136.
26.
145.
39.
129.
138.
69.
62.
47.
96.
63.
66.
97.
64.
133.
45.
124.
91.
102.
115.
44.
82.
63.
183.
88.
32.
71.
103.
116.
82.
Izvor: Doing Business 2010, the World Bank Group
Iz tabele se lako uoava nekonkurentnost Srbije u odnosu na

mnoge pokazatelje nesmetanog poslovanja, ne samo u
globalnim ve i u regionalnim okvirima, to pojednostavljenje
procedura i otklanjanje postojeih prepreka brem
ekonomskom razvoju stavlja na sam vrh prioriteta centralnih i
lokalnih vlasti. Neke optine su postale svesne svoje nove
razvojne uloge i injenice da njihovo proaktivno angaovanje
na planu LER-a znaajno determinie ekonomsku budunost
lokalne zajednice, znatno pre nego to je ovo potvreno
rezultatima istraivanja6 , prema kojem je 26% green field
investitora kao najvaniji razlog da investiraju ba u tu
6
Istraivanje je u aprilu 2008. sproveo Strategic Marketing Research za

potrebe USAID programa Podsticaj ekonomskom razvoju optina, na
uzorku 105 investitora iz 21 optine u Srbiji.
24
optinu navelo pozitivan stav i inicijative lokalnih vlasti.

Takoe, istraivanje je pokazalo da potencijalni investitori
ee koriste organe lokalne samouprave nego dravne
organe za dobijanje informacija o uslovima investiranja u
njihovoj sredini. Svi ovi pokazatelji, studije, istraivanja,
komparativna iskustva drugih zemalja, kao i raspoloiva
finansijska i tehnika podrka brojnih meunarodnih
donatorskih organizacija predstavljaju samo znakove pored
puta za lokalne samouprave kako najbre, najefikasnije i
najjeftinije da stvore ambijent za dugorono odrivi razvoj
svojih zajednica. O tome da neke optine bolje itaju i
razumeju ove znakove, a da ih druge na putu svog lokalnog
ekonomskog razvoja ne primeuju svedoe i pokazatelji da
su neke optine poslednjih godina uspele da ostvare
impresivne ekonomske rezutate, a da su druge postigle to
da jo vie zaostaju za republikim prosekom7 . U traganju za
odgovorom ta razdvaja dobitnike od gubitnika na planu
privrednog razvoja, danas moda vie nego ranije, moramo
posegnuti i za konceptom lokalnog ekonomskog razvoja.8
Prema podacima Republikog zavoda za statistiku, optina Peinci je

prema visini prosene zarade 2004. godine zauzimala 118. mesto, a 2009.
prema istom kriterijumu, bila je 18. optina u Srbiji. S druge strane, Optina
Raa je 2004. godine prema visini prosene zarade zauzima 125. mesto ali
je 2009. godine njena pozicija bila drastino gora 161. mesto. Videti na:
http://webrzs.stat.gov.rs/axd/drugastrana.php?Sifra=0014&izbor=odel&tab=56
8
Vasiljev, D., Dobro je dobro rasti u mojoj ulici iskustva loklanog

ekonomskog razvoja, Agencija za razvoj preduzea EDA, Banja Luka,
2008, str. 54.
25
Resursi neophodni za podsticanje LER-a
Danas gotovo da nema optine i grada u Srbiji u kojima nije

sproveden bar jedan projekat podsticanja lokalnog
ekonomskog razvoja. U narednim redovima predstavljeno je
na koji nain lokalne samouprave u Srbiji pokuavaju da
prevaziu raskol izmeu poverenih im nadlenosti u domenu
LER-a i nedostajuih smernica (politike, programi,
instrumenti, mere) i resursa (materijalnih, finansijskih, ljudskih
i organizacionih) za njegovo podsticanje.
5.1
Osnovne karakteristike sistema lokalne

samouprave u Srbiji
U Srbiji postoji samo jedan nivo lokalne samouprave. To

znai da izmeu osnovnih jedinica lokalne samouprave
(optine i gradovi) i centralnog (republikog) nivoa vlasti ne
postoji sredinji nivo vlasti (regioni, oblasti, upanije).
Izuzetak predstavljaju dve autonomne pokrajine AP
Vojvodina i AP Kosovo i Metohija, koje predstavljaju sredinji
nivo vlasti ali samo na jednom delu teritorije Republike Srbije.
Ova injenica ne samo da ukazuje na visok stepen
centralizacije dravnog sistema ve ima za posledicu to da
itav niz nadlenosti znaajnih za LER koje u drugim
decentralizovanim sistemima vre regioni ili oblasti
(promovisanje ekonomskog razvoja, smanjenje
nezaposlenosti itd.) u Srbiji
svaka jedinica lokalne
samouprave obavlja sama za sebe. To je, sa druge strane,
26
dovelo do toga da su kapaciteti veine jedinica lokalne

samouprave u Srbiji vii nego u drugim zemljama slinog
nivoa razvijenosti, gde je lokalna samouprava usitnjenija, ali i
do toga da male i nerazvijene optine esto nisu u stanju da
izvravaju sve svoje nadlenosti zbog nedostatka resursa.
Jedinice lokalne samouprave u Srbiji su meu najveim u
Evropi. Kada se populacija od oko 7,5 miliona stanovnika
podeli na 145 jedinica lokalne samouprave (24 grada i 121
optina), izuzimajui optine na AP Kosovo i Metohiju jer se
trenutno ne nalaze pod jurisdikcijom Republike Srbije, njihova
prosena veliina iznosi preko 50.000 stanovnika i 610
kvadratnih kilometara. To je prouzrokovalo da skoro svaka
optina ima sopstevene komunalne sisteme kojima upravlja,
a njihova (ne)razvijenost takoe determinie pretpostavke za
uspenost LER-a. Nasuprot tome, upravljanje bilo kojim
procesom, ukljuujui i LER, u veoj zajednici je daleko
komplikovanije i potencijalno nosi vei stepen verovatnoe
neuspeha i rizika u odnosu na ishod istog procesa u manjoj
lokalnoj zajednici.
5.2
Planiranje LER-a Kako stii do eljene

budunost?
Jedini nain da se optine i gradovi prema svojoj ekonomskoj

budunosti odnose proaktivno umesto reaktivno (tj. da ad hoc
odgovaraju na njene izazove) jeste da planiraju perspektive
svog budueg razvoja. U Srbiji danas nema lokalne
samouprave koja nije usvojila krovnu strategiju svog razvoja
Strategiju razvoja optine/grada, a spektar usvojenih
sektorskih strategija i planova je veoma arolik: lokalni
ekoloki akcioni plan, lokalni akcioni plan za Rome, strategija
razvoja malih i srednjih preduzea, strategija za mlade,
strategija razvoja turizma, plan razvoja socijalne zatite,
lokalni akcioni plan za unapreenje poloaja izbeglih i interno
raseljenih lica, lokalni plan akcije za decu itd.
27
Usvajanje vie stotina razliitih strategija i akcionih planova,

kao i raznolikost oblasti njihove primene, trebalo bi da bude
jasan signal da je lokalna samouprava u Srbiji sazrela u
promiljanju svog lokalnog razvoja. No, da li je to stvarno
tako? U kritikom razmiljanju o ovoj temi nemogue je ostati
objektivan a ne spomenuti da renesansa stratekog
planiranja razvoja, od lokalnog do nacionalnog nivoa, jeste
vie nego pohvalna i korisna praksa za sve. Poto efikasno
upravljanje razvojem nije mogue ukoliko se temeljnom
analizom ne sagleda kakvim i kolikim resursima
raspolaemo, ta su nam prednosti a ta slabosti na putu
razvoja, kakvoj viziji zajednice teimo i kako da stignemo do
zacrtanih ciljeva i prioriteta. U tom smislu moe se rei da je
nainjen krupan korak u Srbiji. Ali ako analiziramo vie
znaajnih pitanja poput toga ko je uestvovao u izradi
lokalnih razvojnih startegija, ko je inicirao/insistirao na
njihovom usvajanju, kakva je sadrina ovih dokumenata, da li
iza svake strategije stoji akcioni plan sprovoenja i ta je do
sada uraeno od onoga to je projektovano, dobiemo jasniju
sliku stvarnog stanja.
Jedna od osnovnih odlika samog procesa izrade lokalne
razvojne strategije mora biti iroka participativnost, tj.
obezbeivanje uslova za aktivno ukljuivanje u konsultativni
proces svih zainteresovanih aktera (javni, privatni, nevladin
sektor). Ovim se prua ansa svim relevantnim drutvenim
grupama da iznesu svoje stavove i interese u pogledu
razvoja njihove zajednice, kako bi se postigao to iri
konsenzus oko toga ta bi trebalo da bude vizija optine ili
grada. Neke optine u Srbiji su sledile ovakav obrazac i
obrazovale itavu mreu radnih grupa zaduenih za
odreena pitanja, koje su potom okupljale predstavnike sva
tri sektora i koordinirale njihovu debatu sa ciljem iznalaenja
zajednikih interesa i formulacija.
28
Tabela. Relevantni akteri zainteresovani za pitanja LER-a.

Javni sektor
Privatni sektor
Nevladin sektor
Optinska uprava
Dravne institucije
Javna preduzea
Centar za socijalni
rad
Nacionalna sluba
za zapoljavanje
Komunalna
preduzea
Poslovna udruenja Nevladine

Uspena preduzea organizacije iz svih
Predstavnici stranih oblasti
investitora u optini Razvojne
Mediji
organizacije
Profesionalna
Kulturna udruenja i
udruenja
dr.
Privredne komore
Zanatlije
Poljoprivredne
zadruge
Meutim, ima i primera da u izradi stratekog plana lokalnog

ekonomskog razvoja nije uestvovao nijedan privredni
subjekat sa teritorije lokalne samouprave. Ovo se najee
deava kada lokalna vlast donoenje stratekih dokumenata
razvoja vidi samo kao preduslov za prijavu projekata
meunarodnim ili domaim donatorima, pa u kratkom
vremenskom roku za prijavu projekta eli poto-poto da
usvoji zahtevani dokument. U takvim situacijama, kada nema
dovoljno vremena za sprovoenje irokog konsultativnog
procesa na lokalu, lokalne samouprave angauju konsultante
koji treba da prepoznaju interese relevantnih aktera u ovom
procesu. Naravno, uz duno potovanje iskustva ovakvih
eksperata, to nikada nije mogue uspeno utvrditi prostom
simulacijom procesa, jer svaka zajednica ima osobenosti koje
se ne mogu zadovoljiti pukim prepisivanjem dobre prakse iz
drugi optina i gradova. Dodatni problem koji generie
ovakav pristup je taj to ovakve strategije uglavnom ostaju
mrtvo slovo na papiru, poto kljuni lokalni akteri nemaju
vlasnitvo nad procesom, tako da obino ne ele da rade na
implementaciji prioriteta u ijem formulisanju nisu uestvovali,
ve su im oni oktroisani. A upravo najvanije u stratekom
planiranju jeste to da u fazu planiranja moraju aktivno biti
ukljueni akteri koji e raditi na implementaciji usvojene
strategije, jer se u praksi pokazalo da tada nema veih
29
problema u realizaciji zacrtanih planova. Dakle, kada proces

stratekog planiranja razvoja nije podstaknut
potrebom
lokalne vlasti da smanji neizvesnost budueg razvoja
zajednice, tako to e ga planirati, ve insistiranjem
meunarodnih organizacija i dravnih institucija9 koji svoju
razvojnu pomo uslovljavaju postojanjem ovih dokumenata,
ne moe se govoriti o zrelosti lokalne samouprave na planu
LER-a.
Pored ovoga, mnogi strateki planovi nikada ne prerastu
spisak lepih elja. Analizom sadrine veine krovnih startegija
lako se uoava da, po pravilu, optine projektuju svoj razvoj
na velikom broju koloseka: razvoj poljoprivrede, razvoj
turizma, razvoj malih i srednjih preduzea, uspostavljanje
industrijskih zona, razvoj komunlne infrastrukture, zatita
ivotne sredine, unapreenje socijalne zatite itd. Dakle,
optine odjednom hoe ba sve zaboravljajui da je strateko
planiranje zapravo izbor izmeu vie moguih opcija u skladu
sa raspoloivim resursima i odabranom vizijom razvoja.
Naravno da nijedna optina nema dovoljno resursa da se
razvija na svim pomenutim frontovima i da ih tretira kao
podjednako prioritetne. Ovo zapravo znai da akcioni planovi
koji prate ovako iroko postavljene strategije sadre potpuno
nerealan spisak mera i projekata koji ne mogu biti sprovedeni
zbog ogranienih resursa kojima lokalna samouprava
raspolae. Takoe, ovim smo stigli do jednog od razloga
zato je opti utisak da je nakon prve generacije novih
lokalnih razvojnih strategija u Srbiji jako malo onih koje su
realizovale bar 50% onoga to su planirale. U drugi razlog
spada nepostojanje politike volje za implementaciju
stratekog plana, pa neke optine imaju usvojene strategije
razvoja, ali ne i akcione planove za njihovo sprovoenje.
Konano, jedna od slabijih karika u ovom procesu jeste
Najvei pritisak na lokalne samouprave po ovom pitanju vre Ministarstvo

ekonomije i regionalnog razvoja, Ministarstvo za Nacionalni investicioni
plan, Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i meuoptinsku
saradnju.
30
nepostojanje prakse periodine evaluacije usvojenih

strategija i njihovog prilagoavanja promenama koje su se
desile u okruenju. Ovo nije zanemarljivo ako se ima na umu
da je re o dokumentima koji se usvajaju najmanje na rok od
5 godina, a za to vreme su mogue znaajne promene u
okruenju koje direktno ili indirektno mogu da utiu na
planirani razvoj. esta je praksa da kako vreme sve vie
protie od njegovog usvajanja, strateki plan postaje dokumet
koji se sve ree konsultuje, a u sluaju smene vlasti, nova
rukovodstva su sklonija da iznova definiu strategiju razvoja
nego da rade na osavremenjavanju prethodno usvojenih.
5.3
Finansijaska osposobljenost lokalne samouprave

u Srbiji za bavljenje LER-om
Lokalne samouprave su od poetka poslednje decenije pa do

izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine znaajno
unapredile svoj finansijski poloaj. To znai da su se prihodi
lokalne samouprave od 2000. godine kada su iznosili 3,4%
BDP gotovo udvostruili i 2006. godine su inili 6,2% BDP10 .
Meutim, i pored ovog obim sredstava kojim raspolau
pogotovo male i nerazvijene optine u Srbiji je esto
nedovoljan za vrenje njihovih osnovnih nadlenosti, pa se
sledstveno tome
obimnija ulaganja u podsticanje
ekonomskog razvoja ine praktino nemoguim. Imajui na
umu da se ovakva situacija nee drastino promeniti
narednih godina, potrebno je postojee resurse i snage
pregrupisati sa ciljem efikasnijeg planiranja i upravljanja
lokalnim budetom. Nije svejedno da li e lokalni budet biti
razvojni ili socijalni, koliko e ga puniti fizika a koliko pravna
lica, kome e biti na raspolaganju olakice a kome
podsticajna sredstva i na ta e se potroiti sredstva koja
lokalna vlast uzme od graana i privrede.
10
Stipanovi Branko, Prirunik o finansiranju na lokalnom i regionalnom

nivou, Savet Evrope, Beograd, 2008, str. 19.
31
U Srbiji se jo uvek dovoljno ne uvia znaaj efikasnog

upravljanja javnim finansijama kao monog i vrlo sloenog
instrumenta politike razvoja. Tako je u veini lokalnih
samouprava jo uvek praksa da se budet za narednu godinu
projektuje tako to se prepie veina stavki iz
prologodinjeg budeta uveana za odreenu stopu, pa su u
ovoj onako kako smo oduvek radili praksi esti rebalansi
budeta, sasvim paradoksalno, postali redovno umesto
vanredno sredstvo uravnoteavanja oekivanih prihoda i
rashoda. Pored ovoga, iako drave lanice EU sve svoje
budetske aktivnosti planiraju u estogodinjem vremenskom
periodu (trenutno je aktuelan budetski okvir 20072013) i
ve sada znaju kojim e budetom raspolagati 2012. godine,
ali i kako e ga troiti (programski budeti), dotle veina
lokalnih vlasti u Srbiji smatra da je celishodnije u decembru
tekue godine isplanirati budet samo za narednu godinu,
uz, razume se, korienje dobro znane odokativne metode na
ta e se sredstva troiti i u kojem iznosu. Konano,
nestabilnost politikog sistema, koja se izmeu ostalog
ogleda u estim izborima i smeni vlada, doprinosi nepisanom
pravilu da su lokalni budeti u etvorogodinjem politikom
ciklusu u najboljem sluaju
dva puta projektovani kao
razvojni, a u ostalim godinama imaju odlike socijalnih
budeta, kojima se na razliite naine regrutuje novo birako
telo. I sve dok osnovne karakteristike jednog lokalnog
budeta budu bile da je on jednogodinji, neprogramski i
nerazvojni, to je est primer u Srbiji, ekonomska budunost
te zajednice nema svetlu perspektivu.
Lokalne samouprave raspolau sa tri osnovne vrste prihoda:
izvorni, ustupljeni i transferna sredstva. Ova podela je
zasnovana na stepenu kontrole koji jedinica loklane
samouprave ima nad iznosom sredstava koji e biti naplaen.
Najvei nivo kontrole optine i gradovi uivaju nad izvornim
32
prihodima11 , jer imaju ingerencije da samostalno odreuju

njihove stope, kao i olakice i osloboenja (iako je za veinu
izvornih prihoda drava ograniila maksimalni iznos stope),
to politiku lokalnog oporezivanja ini znaajnim
instrumentom u podsticanju LER-a. Poslednjih godina je
porastao udeo izvornih prihoda u ukupnim prihodima lokalne
samouprave u Srbiji i trenutno varira oko evropskog proseka
od 30%. Kod ustupljenih prihoda optine ne mogu da utiu na
odreivanje njihove stope koju zakonom propisuje republika,
ali mogu da utiu na poveanje sredstava koja dobijaju iz
ustupljnenih prihoda, kroz angaovanje na poveanju
osnovice na koju se porez plaa. Tako, porez na zarade koji
je odredila drava iznosi 12%, ali je zakonom predvieno da
lokalna samouprava dobija 40% naplaenih sredstava, to
znai da optina svojim angaovanjem na planu otvaranja
novih radnih mesta istovremeno radi i na poveanju svojih
prihoda po ovom osnovu. Najzad, iznos transfernih sredstava
i kriterijumi na osnovu kojih se oni utvruju su u potpunosti
izvan kontrole lokalne samouprave. ini se da meu lokalnim
samoupravama u Srbiji jo uvek ima vie onih kojima su
transferi i ustupljena sredstva najomiljeniji prihod, jer kolika
god da su sredstva u pitanju, ona redovno stiu i neko se
drugi brine za njihovu naplatu, a lokalna vlast je osloboena
balasta nametanja dabina svojim graanima (i biraima).
Nasuprot tome, optine koje su ostvarile znaajne rezultate
na planu LER-a su na vreme razumele koliko uspeno
voenje politike lokalnog oporezivanja moe znaajno da
uvea obim izvornih prihoda.
Pored svega navedenog, nije lako dati odgovor na pitanje
kako uspeno napuniti lokalni budet a ne oterati investitore
i ne uguiti najvitalniji deo lokalne privrede. Ipak, u Srbiji
uspeno opstaje praksa koja poiva na logici da najvei teret
11
U izvorne prihode npr spadaju:porez na imovinu, naknada za ureenje i

za korienje graevinskog zemljita, komunalne takse, naknada od
davanja imovine u zakup itd. Detaljan spisak izvornih prihoda jedinica
lokalne samoprave pogledajte u Zakonu o finansiranju lokalne samouprave
(Slubeni glasnik RS 62/2006), lan 6.
33
finansiranja lokalnog budeta treba da podnesu privredna, a

ne fizika lica. Prema tome, za korienje iste komunale
usluge ili istog zemljita privredni subjekti plaaju naknade
koje su i po nekoliko destina puta vee od onih koje plaaju
fizika lica. Rairena je i praksa da se sektor usluga i trgovine
optereuje daleko veim nametima u odnosu na proizvodni
sektor, iako u savremenim ekonomskim okolnostima sektor
usluga belei daleko vei potencijal za apsorpciju
nezaposelnosti na lokalnom nivou u odnosu na sektor
proizvodnje. Takoe, na udaru lokalnih nameta se, po pravilu,
nalaze plateno najsposobnija preduzea, a to su esto
svee privatizovana preduzea i strani ulagai, a ovakva
praksa se pravda uverenjem lokalnih vlasti da se socijlani mir
najbolje uva prelivanjem poreskih optereenja sa graana
na uspena preduzea.
Meutim, za uspeno voenje lokalnih finansija je pored toga
kako napuniti budet podjednako vano planirati rashodnu
stranu budeta tako da ona podstie razvoj. Treba imati na
umu da nikako ne moe biti svejedno na ta se troe
sredstva koja lokalne samouprave, po pravilu, jednom rukom
uzimaju od najvitalnijeg dela zajednice (koju halapljivost
lokalne vlasti moe brzo dovesti u finansijske probleme), a
drugom rukom dele primaocima sredstava iz javnih fondova.
Kako uravnoteiti negativne posledice po one od kojih se
uzima i koristi za one kojima se daje, sa ciljem optimalizacije
krajnjih efekata za itavu lokalnu zajednicu, jo je jedno od
pitanja na koje odgovor moraju potraiti nauka, struka i
politika zajedno. Kao to je ve pomenuto, budeti lokalne
samouprave u Srbiji jo uvek imaju pre obeleja socijalnih
nego razvojnih javnih fondova, jer se znatno vie sredstava
troi na tekue poslove u odnosu na sredstva koja se ulau u
razvoj. Mada se i ovde uoavaju razlike pogotovo izmeu
velikih gradova i optina, jer istraivanja pokazuju da gradovi
na komunalnu infrastrukturu (u ovoj stavci se nalazi najvie
rashoda namenjenih razvoju) troe esto i preko 60%
budeta, dok kod optina ova rashodna stavka retko prelazi
30%. S druge strane, optinski budeti esto za socijalne
34
funkcije (socijalna, zdravstvena i deija zatita,

obrazovanje...) troe preko 25% ukupnih sredstava kojima
raspolau, dok je ovaj procenat u gradovima oko 15%. I jo
jedan podatak u korist teze da u Srbiji znatno ee gradovi u
odnosu na optine upravljaju budetima koji podstiu LER je
taj da se na plate lokalne administracije u optina uglavnom
troi i preko 30% budeta, dok je ova stavka u gradskim
budetima manja od 16%12.
5.4
Kako finansirati LER kada lokalni prihodi nisu

dovoljni?
Koliki god da su prihodi lokalne samouprave, oni su retko

kada dovoljan izvor za podsticanje LER-a, pogotovo kada je
re o finansiranju kapitalnih infrastrukturnih projekata. Stoga
optinama na raspolaganju stoji nekoliko alternativnih naina
pribavljanja sredstava za finansiranje znaajnih projekata:
zaduivanje kod finansijskih institucija, emisija municipalnih
obveznica, javno-privatna partnerstva, donatorska sredstva.
Zaduivanje
Jedan od naina finansiranja skupih infrastrukturnih projekata
jeste uzimanje kredita kod finansijskih institucija. Umesto da
se kapitalni projekti, poput uvoenja gasifikacije, finansiraju
po 10 godina iz tekuih budetskih prihoda, lokalna
sampouprava moe uzeti kredit kako bi odmah krenula u
realizaciju investicije, a potom ga otplaivala iz buduih
tekuih prihoda i iz prihoda ostvarenih od pruanja usluge
centralnog grejanja. Ne samo da se ovo smatra ekonomski
efikasnijim ve i socijalno pravednijim, poto teret finansiranja
kapitalog projekta snosi vie generacija koje e od njega
imati koristi, a ne samo ona generacija za vreme koje je
projekat realizovan.
12
Stipanovi Branko, Prirunik o finansiranju na lokalnom i regionalnom

nivou, Savet Evrope, Beograd, 2008, str. 25.
35
Lokalne samouprave u Srbiji imaju zakonsko doputenje

zaduivanja, ali je procena finansijskih strunjaka da je
veina optina zaduena ispod svojih mogunosti. Prema
odredbama Zakona o javnom dugu, ukupan iznos
neizmirenog duga lokalne samouprave ni u jednom trenutku
ne sme da pree 50% prihoda budeta iz prethodne godine,
a ukupni iznos anuiteta u jednoj godini je ogranien na
maksimalnih 15% prologodinjih prihoda optine.
Emisija obveznica lokalnih vlasti
Jo jedan od naina zaduivanja loklanih samouprava za
finansiranje ili refininasiranje kapitalnih investicionih rashoda
predvienih budetom jeste emisija obveznica na tritu
kapitala. Ovo je uestao nain obezbeivanja neophodnih
sredstava za finansiranje skupih i dugoronih razvojnih
projekata
jedinica lokalne samouprave u zemljama u
tranziciji. Naalost, u Srbiji do sada nije registrovan nijedan
sluaj emisije lokalnih obveznica uprkos postojanju
zakonskog okvira13 koji ovakvu vrstu zaduivanja doputa.
Jedna od specifinosti ovakvog naina zaduivanja jeste
injenica da meu najbrojnije investitore u optinske
obveznice ubrajamo fizika lica (pored preduzea, banaka,
investicionih i penzionih fondova, osiguravajuih drutava)
koja su motivisana da u njih ulau iz nekoliko razloga: zarad
prinosa od kamate na pozajmljena sredstva, oslobaanja od
poreza na prihod od kamate, ali i injenice da e njihova
akumulirana tednja biti iskoriena za podsticanje razvoja i
reavanje lokalnih problema od kojih e i sami imati koristi, za
razliku od toga da svoj novac tede u banci.
ak i kada bude stvoren adekvatan pravno-institucionalni
ambijent kojim e veina prepreka koje danas stoje na putu
razvoja trita obveznica loklanih vlasti u Srbiji biti
13
Pravni okvir zaduivanja lokalne samouprave u Srbiji ine tri zakona:

Zakon o javnom dugu (Sl.glasnik RS br. 61/2005), Zakon o tritu hartija
od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata (Sl. glasnik RS br.
47/2006), Zakon o javnim nabavkama (Sl.glasnik RS br. 116/08).
36
prevaziene (nemogunost da obveznice kupuju graani i

preduzea14 ve iskljuivo Republika Srbija i finansijske
institucije, nepostojanje sekundarnog
trita obveznica,
privilegovanost banaka prilikom otkupa obveznica itd.), ipak
e ovaj povoljniji nain zaduivanja ostati rezervisan
prevashodno za razvijene i bogatije gradove i optine. Pre
svega zato to je za izlazak na meunarodno trite kapitala
potrebno dobijanje kreditnog rejtinga od meunarodnih rejting
agencija, a ovo ne samo to je skup i komplikovan poduhvat
ve prethodno zahteva uvoenje transparentnosti u voenje
lokalnih javnih finansija, to mnogim lokalnim vlastima uopte
nije na listi prioriteta. U Srbiji su do sada samo tri grada
(Kraljevo, Novi Sad i Valjevo) dobila meunarodni kreditni
rejting zahvaljujui pobedi na takmienju u upravljanju
finansijama i kreditnoj sposobnosti, koje je u februaru 2010.
organizovao USAID-ov program Podsticaj ekonomskom
razvoju optina, a na kome je uestvovalo 16 loklanih
samouprava iz Srbije. Dobijanjem meunarodnog kreditnog
rejtinga lokalna samouprava alje investitorima jasan signal
da je njen ekonomski ambijent manje rizian, a upravljanje
javnim finansijama transparentno, ime se omoguava da se
ona prvi put nae na mapi meunarodnih investitora kao
nova destinacija za ulaganje njihovog kapitala.
Javno-privatno partnerstvo
Poslednjih dvadesetak godina u svetu se sve intenzivnije
razvijaju razliiti modeli partnerstva izmeu privatnog i javnog
sektora (u daljem tekstu: JPP) na planu zadovoljavanja javnih
potreba koje su do tada bile u iskljuivoj nadlenosti javnih
vlasti i koje su one finansirale iskljuivo iz sopstvenih
budeta. Nije samo potreba za privlaenjem sveeg privatnog
kapitala u skupe infrasturkturne projekte koje lokalna vlast
vie nije mogla da finansira uzrokovala saradnju ova dva
sektora ve i nekoliko drugih razloga: poboljanje kvaliteta
javnih usluga, podela rizika izmeu javnog i privatnog
14
Zakon o javnom dugu, lan 37.

37
sektora, efikasnija realizacija projekata od javnog znaaja,

korienje upravljakih, tehnikih, finansijskih i inovacijskih
sposobnosti privatnog sektora u zadovoljavanju javnih
potreba, dugorona ekonomsko-finansijska korist, kao i
razmena vetina i znanja izmeu privatnog i javnog sektora.
U tom smislu, javno-privatno partnerstvo predstavlja sve
oblike saradnje15 izmeu jednica lokalne samouprave i
privatnih partnera, koji udruuju resurse i struna znanja
kojima raspolau kako bi kroz adekvatnu raspodelu resursa,
rizika i nagrada zadovoljili neku javnu potrebu. Privatni
partner moe biti odabran sprovoenjem postupka javne
nabavke ili na osnovu tendera za dodeljivanje koncesije, a
lokalna vlast sa njim ureuje svoje meusobne odnose na
jedan od moguih naina: zakljuivanjem ugovora (ugovorno
JPP) ili osnivanjem zajednikog drutva (institucionalizovano
JPP).
U Srbiji nije donesen Zakon o JPP, tako da su za
uspostavljanje partnerstva sa privatnim sektorom lokalne
vlasti dune da obezbede potovanje veeg broja zakonskih
akata16. Meutim, ovo iako oteava razvoj prakse JPP, ipak
nije sputalo mnoge lokalne samouprave da krenu ovim
putem, i to, pre svega, u oblastima upravljanja otpadom,
parking servisa, snabdevanja gasa, javnog prevoza,
vodovoda i kanalizacije. Osnovni razlozi koji su naveli
jedinice lokalne samouprave u Srbiji da uspostavljaju JPP su:
15
U trinim ekonomijama razvijeno je na desetine razliitih modela JPP, a

karakteristike osnovnih modela JPP moete pogledati: Ljiljana Brdarevi,
Dopunski naini finansiranja razvoja lokalnih samouprava u Vodi za
planiranje loklanog razvoja, Centar za strateko-ekonomska istraivanja
Vojvodina-CESS, Novi Sad, 2009, str. 41.
16
Zakon o lokalnoj samoupravi, Zakon o finansiranju lokalne smaouprave,

Zakon o budetskom sistemu, Zakon o sredstvima u svojini Republike
Srbije, Zakon o javnim preduzeima i obavljanju delatnosti od opteg
interesa, Zakon o komunalnim delatnostima, Zakon o privrednim drutvima,
Zakon o koncesijama, Zakon o javnim nabavkama i drugi zakonski i
podzakonski akti.
38
neefikasnost javnih komunalnih preduzea u pruanju

javnih usluga,
zastarelost opreme i infrastrukture,
nedovoljan obim i kvalitet pruanja javnih usluga,
snaan uticaj politike na upravljanje i organizaciju
javnog servisa,
nedostatak strunih kadrova u jednicama lokalne
samouprave,
privlaenje dodatnih finansijskih sredstava za razvoj
lokalne samouprave i javnih usluga,
nemogunost potovanja standarda zatite ivotne
sredine.
Najzastupljeniji oblik JPP u Srbiji jeste poveravanje delatnosti

privatnom partneru, koje se zaniva na ugovornom odnosu. U
ovakvim aranmanima privatni partner preuzima na sebe
obavezu investiranja u obavljanje poverene delatnosti od pola
do nekoliko miliona EUR. Najvei broj JPP uspostavljen je u
oblasti parking servisa, upravljanja otpadom i distribucije
gasa, i to, pre svega, zbog manjih ulaganja, kraeg perioda
povraaja sredstava i nieg rizika investiranja u odnosu na
JPP u domenu daljinskog grejanja ili vodovoda i kanalizacije.
U svega tri lokalne samouprave17 zabeleeno je osnivanje
zajednikih drutava, i to u oblasti distribucije gasa. Loa
praksa uspostavljanja JPP u Srbiji, koja je delimino proizvod
neposedovanja iskustva u ovoj oblasti, jeste da u najveem
broju sluajeva nije unapred uraena analiza rentabilnosti
projekta i perioda povraaja investicije, to je dovelo da
poveravanja obavljanja delatnosti privatnom partneru na
neopravdano dugaak period. Ostaje samo nada da ovakvu
praksu nee ponavljati optine koje tek planiraju da uu u
neki od modela JPP.
Donatorska sredstva
Od poetka decenije lokalnim samoupravama u Srbiji stoje
na raspolaganju znaajna sredstva meunarodnih
17
Sombor, ievac, Uice

39
donatorskih organizacija18 od kojih je najvei obim upravo

namenjen podsticanju LER-a. Meu njima najznaajniju
ulogu, kako po veliini fondova koji su do sada uloeni ali i
vrsti tehnike pomoi koja je namenjena lokalnim
samoupravama u Srbiji, imaju EU i USAID.
Poto se Srbija nalazi u procesu evropske integracije, jedno
od bitnih obeleja njene transformacije u svim onim oblastima
u kojima je neophodno prilagoavanje evropskim
standardima jeste bespovratna finansijska pomo EU, koja joj
kroz pretpristupne fondove EU (IPA fondovi) stoji na
raspolaganju, a iji je iznos na godinjem nivou oko 190
miliona EUR. Srbiji su trenutno dostupne samo 2 IPA
komponente (I jaanje institucija i pomo u tranziciji, II
prekogranina saradnja), dok e pristup sredstvima iz tri
ostale IPA komponente (III regionalni razvoj, IV razvoj
ljudskih resursa, V ruralni razvoj) stei nakon sticanja
statusa kandidata za lanstvo
i uspene implemetacije
decentralizovanog sistema upravljanja EU fondovima. Iako su
za realizaciju projekata LER-a upravo daleko znaajnije tri
poslednje komponente kojima Srbija trenutno nema pristup,
EU je poslednjih nekoliko godina kroz raspoloive IPA
komponente lokalnim samouprava donirala oko 200 miliona
EUR. Do sada su se po svom znaaju izdvojila dva programa
pomoi EU lokalnoj samoupravi. Prvi je program Exchange,
koji je trenutno aktuelan po trei put Exchange 3 (prethodili
su mu Exchange 1 i 2), gde optine i gradovi pored tehnike
pomoi mogu da konkuriu za dobijanje finansijske pomoi
za realizaciju projekata koji imaju za cilj jaanje kapaciteta
lokalnih vlasti za pruanje usluga i stimulisanje LER-a, u
iznosu 100.000300.000 EUR. Drugi program zapravo ini 6
programa prekogranine saradnje u kojima jedinice lokalne
samouprave u Srbiji mogu da uestvuju sa Hrvatskom,
Maarskom, Rumunijom, Bugarskom, Crnom Gorom i
Bosnom i Hercegovinom, a godinja sredstva koja su
18
Samo neke od njih koje rade u Srbiji su: UNDP, USAID, EU, SIDA, GTZ,
DAI, Fond za otvoreno drutvo,...
40
raspoloiva kroz ove programe se kreu od 500 hiljada do tri

miliona EUR. Ciljevi i prioritetne mere ovih programa
prekogranine saradnje su raznoliki ali mnoge od njih
direktno podstie LER. S druge strane, USAID je od 2005.
godine pokrenuo program Podsticaj ekonomskom razvoju
optina (MEGA Municipal Economic Growth Activity),
vredan 26,5 miliona $, iji je cilj da kroz angaovanje u tri
komponente (pravne reforme, jaanje optinskih kapaciteta
za LER, jaanje kapaciteta optina) unaprede kapacitete
lokalnih samouprava i lokalnih privrednih subjekata za
podsticanje breg ekonomskog razvoja, pre svega kroz
stvaranje povoljne poslovne klime, koja e pogodovati
privlaenju novih investicija i razvoju preduzetnikog sektora.
Trenutno su u ovaj program ukljuene 32 lokalne
samouprave u Srbiji, a dosadanje sprovedene aktivnosti su
se kretale od podrke uspostavljanju optinskih uslunih
centara i kancelarija za LER, preko izrade stratekih
dokumenata razvoja, uspostavljanja zona unapreenog
poslovanja, osnivanja biznis inkubatora, pripreme optina za
uee na sajmovima i konferencijama investitora, pa sve do
osnivanja Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj
(NALED), sertifikacije optina i gradova sa povoljnom
poslovnom klimom i pomoi oko dobijanja meunarodnog
kreditnog rejtinga.
Finansijska sredstva koja je mogue obezbediti zahvaljujui
meunarodnim donatorima za realizaciju projekata iz oblasti
LER-a trebalo bi da budu posebno znaajna za male i
nerazvijene optine, koje nemaju previe naina da
obezbede ova sredstva iz drugih izvora. Meutim, upravo je
paradoks to to veina nerazvijenih optina u Srbiji nema
ljudskih, organizacionih i finansijskih kapaciteta za povlaenje
donatorskih sredstva, pre svega, zbog komplikovanih
aplikacionih procedura za njihovo dobijanje i sprovoenje, ali
vrlo esto i zbog obaveze lokalne samouprave za
sufinansiranje ovih projekata, to one nisu u stanju da
obezbede. Tako da najvei obim donatorskih sredstava biva
41
plasiran u razvijene i srednje razvijene lokalne samouprave19 ,

a to opet uzrokuje situaciju da razvijeni postaju jo napredniji,
a nerazvijeni dalje stagniraju. Ovo nikako ne bi trebalo da
umanji saznanje da je upravo zahvaljujui meunarodnim
donatorima koncept lokalnog ekonomskog razvoja poeo da
puta svoje korene i u Srbiji, pa je lokalna samouprva upravo
zahvaljujui njima prvi put upoznala znaaj stratekog
planiranja LER-a, metodologije za izradu planskih
dokumenata, instrumente LER-a itd. Ostaje, ipak, zapaanje
da su donatorska sredstva ee plasirana u skladu sa
sopstvenim agendama i ciljevima samih donatora, nego to
se vodilo rauna o problemima i prioritetima
lokalne
samouprave.
Poslednjih nekoliko godina sve znaajniju ulogu u podsticanju
LER-a imaju i sredstva iz domaih izvora koja stoje na
raspolaganju lokalnim samoupravama, meu kojima su
najznaajni Nacionalni investicioni plan (NIP), sredstva od
igara na sreu, koja raspodeljuje Ministarstvo za dravnu
upravu i lokalnu samoupravu (u daljem tekstu: MDULS),
sredstva Pokrajinskog sekretarijata za lokalnu samoupravu i
meuoptinsku saradnju. Ovo su pristupanija sredstva za
veinu lokalnih samouprava u Srbiji jer su procedure za
apliciranje, ali i za evaluaciju realizovanih projekata mnogo
jednostvanije u odnosu na meunaradne donatore, mada se
u poslednje vreme i one uslonjavaju upravo nalik njima.
Najveim obimom sredstava na godinjem nivou20 raspolae
NIP, oko 15,5 milijardi dinara (155 miliona EUR), pri emu
proseni odobreni godinji budeti po lokalnoj samoupravi
iznose 2030 miliona dinara
(200.000300.000 EUR).
19
Grad Subotica je nakon otvaranja Kancelarije za LER (2006. god.) uz

pomo USAID programa Podsticaj ekonomskom razvoju optina uspeo da
dobije ak 15 miliona EUR od donatora za realizaciju planiranih projekata
20
Budet NIP-a za 2008. god. je iznosio 47 milijardi dinara (finansirano

1060 projekata), za 2009. godinu 12,5 milijardi dinara (finansirano 325), a
tokom 2010.godine je odobreno 389 projekata ija je ukupna vrednost
15,5 milijardi dinara
42
Najvei broj projekata koji se finansiraju kroz NIP jesu

infrastrukturni projekti za koje se proceni da e doprineti
odrivom ekonomskom razvoju, porastu zaposlenosti i
podizanju standarda graana. Veina ovih projekata direktno
ili indirektno podstie LER, jer je do sada kroz NIP
finansirano: opremanje industrijskih zona/parkova, osnivanje
biznis inkubatora, izgradnja turistike infrastrukture,
rekonstrukcija puteva, mostova, vodovodnih i kanalizacionih
mrea, toplovoda i gasovoda itd. Nasuprot tome, MDULS i
Pokrajinski sekretarijati raspolau daleko skromnijim
godinjim budetima tako da je prosean iznos granta po
loklanoj samoupravi oko 20.000 EUR. Svakako je dobra
praksa to to, u poslednje vreme, konkursi koje za
finansiranje projekta raspisuju dravni organi u mnogim
segmentima lie na one koje raspisuju meunarodne
organizacije, jer se, na primer, zahteva da se predlog projekta
mora nai meu prioritetima prethodno usvojenog lokalnog
stratekog dokumenta ili je neophodno obezbediti da lokalne
samouprave sufinansiraju projekat. Na ovaj nain se, dodue
posredno, radi na podizanju kapaciteta lokalnih samouprava
za LER, jer vie nije mogue finansirati realizaciju projekata
koji se ne nalaze u lokalnom akcionom planu, ime se
podstie praksa dugoronog stratekog planiranja LER-a,
isto kao to nije mogue dobiti 100% sredstava za realizaciju
projekta, ime se obezbeuje to da e lokalna samouprava
ozbiljnije pristupiti realizaciji projekta koji delimino i sama
finansira.
43
5.5
Upravljanje imovinom u slubi lokalnog razvoja
Raspolaganje javnom imovinom u funkciji LER-a predstavlja

sloeniji proces nego to se to na prvi pogled ini. Ono
podrazumeva sprovoenje mnogih mera sa ciljem: odranja i
uveanja vrednosti te imovine, upravljanja rizicima,
smanjenja rashoda i poveanja prihoda od te imovine, a sve
u kontekstu sloenog pravnog okvira i esto suprotstavljenih
prioriteta i zahteva lokalne vlasti.
Gradovi i optine u Srbiji nisu vlasnici imovine koju koriste,
ve su je dobili od Republike Srbije na raspolaganje. Ovo je
upravo i najvei problem vezan za upravljanje imovinom
budui da im je za bilo koji akt raspolaganja tom imovinom
(prodaja, kupovina, davanje u zakup, otkazivanje zakupa itd.)
neophodna saglasnost Republike direkcije za imovinu, na
koju se neretko eka vie od tri godine. Pored ovoga, niko jo
ne zna pravi odgovor na pitanje da li e biti nastavljena
denacionalizacija oduzete imovine i njen povraaj
naslednicima
prethodnih vlasnika, to umanjuje pravnu
sigurnost svih uesnika u ovom procesu i umanjuje vrednost
imovine kojom lokalna samouprava raspolae. Drugi
znaajan problem proistie iz injenice da veina lokalnih
samouprava u Srbiji nema potpun popis imovine kojom
raspolae, a vrlo esto u postojeim nepotpunim registrima
imovine nema podataka o tome ko je koristi, koliki su prihodi i
rashodi optine od te imovine.
Graevinsko zemljite takoe predstavlja republiku a ne
imovinu lokalne samouprave,pa se pri upravljanju njime
nailazi na sline probleme, ali lokalna samouprava ga moe
samostalno davati u zakup bez traenja saglasnosti drave.
Meutim, kao svojevrsna kompenzacija za nemogunost
sticanja vlasnikih prava nad zemljitem investitorima se
graevisnko zemljite, po pravilu, daje u zakup od 99 godina,
ime je mogunost za naknadno ispravljanje pogrenih
odluka mnogo manja. Pored ovoga, mnoge optine nisu, pre
svega, iz finansijskih razloga donele prostorne i urbanistike
44
planove iako je to njihova zakonska obaveza, a za zemljite

koje nije pokriveno nekim planskim dokumentom postupak za
dobijanje dozvole za izgradnju traje mnogo due i vie kota,
to oteava privlaenje novih investitora. U ovakvoj situaciji
mnoge optine su spremne da besplatno ili po ceni nioj od
trine vrednosti ponude graevinsko zemljite investitorima,
iako za to nemaju zakonskog osnova, sve pod izgovorom da
e to doneti nova radna mesta, smanjiti nezaposlenost i
ubrzati privredni razvoj. U ovakvim nastojanjima optine
esto podravaju poneki dravni funkcioneri koji razvojnu
pomo drave lokalnim samoupravama uslovaljavaju
davanjem zemljita investitorima bez naknade. Ipak, vei
broj anketa pokazuje da pri proceni u koju e sredinu
investirati investitori besplatno zemljite vrednuju mnogo
manje od ureenih svojinsko-pravnih odnosa, odgovarajue
infrastrukturne opremljenosti zemljita i ekspeditivnosti
optinske uprave za izdavanje dozvola21 .
Iz svega navedenog sledi da u Srbiji postoje mnoge prepreke
koje onemoguavaju lokalnoj samoupravi da optimalno
upravlja imovinom kojom raspolae sa ciljem efikasnijeg
podsticanja LER-a. Na uklanjanju mnogih prepreka mora
raditi drava, ali se ostale moraju nai na agendi lokalnih
vlasti ukoliko ele da svoju ekonomsku budunost uzmu u
svoje ruke.
21
Vasiljev, D. Osnovne karakteristike sistema lokalne samouprave u

Srbiji, u Vodiu za planiranje lokalnog razvoja,
Centar za strateko
ekonomska istraivanja Vojvodina-CESS, Novi Sad, 2009,
str. 33.
45
5.6
Organizacioni i ljudski kapaciteti lokalnih

samouprava u Srbiji za podsticanje LER-a
Ljudi su poetak i kraj svakog drutvenog procesa. Na to

koliko se moe uiniti samo sa nekolicinom strunih kadrova
i dobrom organizacijskom strukturom ukazuju uspesi nekih
kancelarija za LER, poput one u Subotici ili ajetini, dok
rezultati mnogih drugih
prekobrojnih gradskih i optinskih
uprava govore u prilog tome koliko je nekada teko odravati
se na povrini republikog proseka.
Zakon koji regulie status zaposlenih u gradskim i optinskim
upravama u Srbiji jedan je od najzastarelijih u sistemu lokalne
samouprave i ostavlja malo prostora za motivaciju
zaposlenih. S druge strane, zbog zakonskog ogranienja
ukupnog fonda plata za svaku jedinicu lokalne samouprave
jako je teko privui i zadrati nove kvalitetne kadrove koji bi
bili sposobni da upravljaju svim aspektima LER-a (od uea
u pripremi planskih dokumenata, preko pisanja i upravljanja
projektima do pripreme lokalnih propisa i programa koji e
stimulisati privredni rast). esto se deava da kadrovi u ije
je usavravanje lokalna samouprava ulagala im se ukae
prilika prelaze u privredni ili nevladin sektor, koji su daleko
konkurentniji po primanjima, a da pri tom lokalna vlast nema
naina da razrei nestrune i neefektivne kadrove.
Upravljanje ljudskim resursima je pored zakonskih prepreka
optereeno i politikim pritiscima koji guraju ambiciozne ali
nestruene kadrove na kljuna mesta u upravi ili rade na
ouvanju postojee potpuno pasivne uprave.
Kada se nae uspena formula za upravljanje ljudskim
resursima na lokalu, drugi problem sa kojim je potrebno
uhvatiti se u kotac jeste reorganizacija lokalne uprave kako
bi se unapredilo pruanje usluga privrednom sektoru i
efikasnije odgovorilo na izazove LER-a. S tim ciljem lokalne
samouprave u Srbiji su poele da osnivanju odeljenja/slube/
kancelarije za lokalni ekonomski razvoj, privredu ili mala i
srednja preduzea, otvaraju optinske uslune centre i centre
46
za izdavanje dozvola, imenuju pomonika predsednika

optine/gradonaelnika zaduenog za LER, savetnika za
investicije, uspostavljaju savete za ekonomski razvoj itd. Iz
ovog se vidi da je lepeza moguih institucionalnih oblika za
bavljenje privrednim razvojem na lokalu veoma iroka, ali da
nema jednoznanog odgovora na pitanje koji od ovih oblika ili
njihove kombinacije daju najbolje rezultate. Mnoge od ovih
kancelarija, slubi, centara i saveta su osnovani zahvaljujui
finansijskoj i tehnikoj pomoi donatora, ali uspeh svih njih je,
pre svega, zavisio od strunosti kadrova koji su u njima
zaposleni i uspostvljanja funkcionalnih odnosa sa drugim
lokalnim organima i slubama (odeljenje za urbanizam,
direkcija za izgradnju, odeljenje finansija, JKP itd.) koji takoe
svojim radom utiu na LER. U nekim optinama i gradovima
donatori su zahtevali zapoljavanje novih strunih kadrova,
pre svega, sa znanjem stranih jezika i menaderskim
vetinama, a tamo gde to nije zahtevano uglavnom su
postojei kadrovi rasporeivani na nova radna mesta.
Najloijom praksom se pokazalo zapoljavanje novih strunih
kadrova ije su plate isplaivane sa donatorskih projekata,
jer po njihovom okonanju mnoge lokalne samouprave nisu
bile u stanju da ih prebace na optinski budet, to je dovelo
u pitanje odrivost nekih od novoosnovanih kancelarija ili
slubi za LER. Drugi kljuni faktor koji znaajno detreminie
uspenost rada novoosnovanih slubi za bavljenje LER-om
jeste mogunost izgradnje partnerskih i funkcionalnih odnosa
sa drugim lokalnim organima koji svojim ovlaenjima
direktno ili indirektno utiu na LER. Ovo esto nije lako postii
u atmosferi u kojoj stara odeljenja ili organi lokalne uprave
podozrivo i sa nepoverenjem gledaju na aktivnosti mladih
kolega u novoosnovanim slubama ije im se nadlenosti
esto ine nejasnim i nepotrebnim, jer se i bez njih kako tako
funkcionisalo.
Dakle, sve prethodno navedeno ukazuje na to da je spektar
potencijalnih rizika koji mogu da ugroze uspenost
ekonomskog razvoja zajednice daleko iri nego to se na prvi
pogled ini. ak i onda kada izgleda da su sve stvari konano
47
legle na svoje pravo mesto, treba biti oprezan i planirati

scenarija za dalji eljeni razvoj dogaaja. Ovo zahteva
razliite resurse od kojih mnoge nije jednostavno obezbediti,
ali praksa pokazuje da lokalnu samoupravu viestruko vie
kota odustajanje od bavljenja
LER-om, jer je trokove
socijalnih i ekolokih posledica takvog svog izbora ipak tee
namiriti.
48
B
Korak po korak do
osnivanja Kancelarije za
lokalni ekonomski
razvoj
49
Uvod
Drugi deo ovog prirunika osmiljen je sa ciljem da bude
praktian vodi za optine koje jo nemaju Kancelariju za
lokalni ekonomski razvoj (dalje u tekstu: Kancelarija za LER),
a ele da je osnuju kao instrument LER-a, kako da to
najlake urade. Dakle, nije realno oekivati da e u svim
jedinicama lokalne samouprave u Srbiji zaiveti neki
institucionalni oblik za bavljenje LER-om zahvaljujui
iskljuivo donatorskoj pomoi. Optine koje na vreme budu
shvatile da u iekivanju donatorskih sredstava za tu svrhu,
moda nikada nee doi red na njih ili e ih to ekanje suvie
kotati, imaju mogunost da koristei dosadanja iskustva
samostalno preuzmu prve korake na ovom planu. Pored
toga, vodi e biti od koristi i za ve osnovane Kancelarije za
LER, jer e one imati mogunost da svoj nain rada uporede
sa nekim primerima dobre prakse i da moda neka reenja i
preuzmu.
Namera je da se kroz nekoliko osnovnih koraka prikau svi
bitni aspekti o kojima je neophodno voditi rauna prilikom
osnivanja Kancelarije za LER, kako bi se obezbedilo njeno
optimalno funkcionisanje u zadatim lokalnim prilikama. To,
naravno, ne znai da je predstavljeni model Kancelarije za
LER jedini ispravni model i da nije poeljno (i neophodno)
njegovo prilagoavanje lokalnim prilikama. Upravo suprotno.
Mnoga iskustva i primeri dobre prakse, koji e biti
predstavljeni, iskristalisali su se kroz saradnju
sa
Kancelarijom za lokalni ekonomski razvoj grada Subotice, na
projektu koji je imao za cilj otvaranje Kancelarija za LER u
optinama Ba i Beoin. Neka dobra reenja nisu bila
primenljiva ak ni na ove optine, a s obzirom na njihovu
veliinu i raspoloive resurse u odnosu na grad Suboticu.
50
1.
korak:
Mesto Kancelarije za LER u organizacionoj

strukturi optinske/gradske uprave
Prvi korak koji je neophodno preduzeti na planu osnivanja

Kancelarije za LER jeste pronalaenje adekvatnog mesta ove
nove organizacione jedinice u strukturi optinske/gradske
uprave. Zakon o lokalnoj samoupravi RS ne ureuje detaljnije
organizacionu strukturu optinske/gradske uprave, tako da je
praksa davanja naziva osnovnim organizacionim jedinicama
uprave (odeljenja, slube, sekretarijati itd.) i jedinicama u
okviru ovih osnovnih organizacionih jedinica (odsek,
kancelarija, kabinet itd.) vrlo arolika. Najvei broj Kancelarija
za LER se upravo ustanovljva ili osnivanjem posebnog
odeljenja/slube za lokalni ekonomski razvoj u okvirima
uprave ili osnivanjem odseka u okviru postojeih odeljenja/
slubi uprave (najee odeljenja za finansije ili privredu).
Treba spomenuti da se retko deava da se Kancelarija za
LER ne osniva kao organizaciona jedinica uprave, ve kao
deo kabineta gradonaelnika, odnosno predsednika optine,
ili kao agencija koja ima status javnog preduzea, ali zbog
pokazanih manjkavosti ovih modela, mi ih ovom prilikom ne
preporuujemo.
51
Dakle, prva dilema koju je neophodno reiti jeste da li

Kancelariju za LER osnovati kao posebno odeljenje/slubu
uprave ili odsek u okvirima postojeeg odeljenja/slube
uprave, jer oba reenja imaju svojih prednosti. Kada se
Kancelariji za LER daje status odeljenja/slube u optinskoj/
gradskoj upravi, istie se njen znaaj kao organizacione
jedinice i stavlja se u isti rang sa ostalim odeljenjima/
slubama uprave, ime se olakava njihova meusobna
komunikacija i koordinacija na zajednikim poslovima. Ovo je
posebno znaajno ako se imaju na umu poetniki problemi u
sticanju poverenja i prihvatanja novoustanovljenog odeljenja
od tradicionalnih slubi optinske/gradske uprave, to se
moe negativno odraziti na njen rad. Meutim, za donoenje
ovakve odluke potrebna je saglasnost skuptine optine/
grada, a to podrazumeva postojanje politike volje i veine za
usvajanje ovakve odluke. Drugi
vaan nedostatak ovog
modela jeste taj to esto izbor naelnika odeljenja zavisi od
koalicionih dogovora izmeu partija koje ine lokalnu vlast,
ime nije mogue obezbediti kontinuitet ove pozicije u sluaju
promene vlasti, a to je vie nego neophodno za poziciju
naelnika odeljenja za lokalni ekonomski razvoj. Dakle, jedna
od kljunih stvari o kojima je potrebno razmiljati jeste kako
Kancelariji za LER obezbediti mesto u organizacionoj
strukturi uprave koje je minimalno podlono politikom uticaju
i promenama vlasti, kako njena odrivost i kontinuitet u radu
ne bi bio dovoen u pitanje, zbog znaaja poslova koje
obavlja za lokalnu zajednicu. Stoga, ima vie razloga zbog
kojih smatramo da je celishodnije Kancelariju za LER
osnovati odlukom optinskog/gradskog vea kao poseban
odsek u okvirima ve postojeeg odeljenja/slube uprave,
najbolje odeljenja za privredu ili slinog. Nakon toga,
potrebno je izmenama Pravilnika o unutranjoj organizaciji i
sistematizaciji radnih mesta, koji donosi naelnik optinske
uprave uz saglasnost vea, izvrtiti sistematizaciju radnih
mesta, definisati nadlenosti, utvrditi nain rada, odnos i
nain saradnje sa drugim organizacionim jedinicama uprave
itd. Rukovodilac Kancelarije za LER bi za zakonito i
52
blagovremeno obavljanje poslova trebalo da bude odgovoran

naelniku optinske/gradske uprave. Ukoliko je predsednik
optine iskoristio svoje zakonsko pravo postavljanja svog
pomonika za ekonomski razvoj, on bi izmeu ostalog trebalo
da bude direktna i neposredna veza izmeu Kancelarije za
LER i predsednika optine, odnosno gradonaelnika. Pored
ovoga, rukovodilac Kancelarije za LER bi trebao da bude
odgovoran pomoniku predsednika optine za ekonomski
razvoj za sprovoenje definisanih stratekih i razvojinih
ciljeva LER-a.
OPTINSKA UPRAVA
ODELJENJA
DRUTVENE
DELATNOSTI
OPTA
UPRAVA
URBANIZAM
I
KOMUNALNI
POSLOVI
PRIVREDA
I
BUDET
ODSECI
PLANIRANJE BUDETA I IZVETAVANJE
RAUNOVODSVO
POLJOPRIVREDA I TURIZAM
KANCELARIJA ZA LER
53
LER
2.
korak:
Delokrug poslova koje obavlja

Kancelarije za LER
Kada se donese odluka o tome koje e mesto u

organizacionoj strukturi uprave imati Kancalarija za LER,
potrebno je pristupiti definisanju poslova koji e joj biti
povereni. Ovo se u praksi ispostavilo kao prilino kakljivo
pitanje poto mnogi faktori direktno utiu na obim i strukturu
poslova koje ova kancelarija treba da obavlja. Upravljanje
LER-om podrazumeva vrlo irok delokrug poslova i ovome je
vie panje posveeno u prvom delu publikacije. Ovo nas
najpre upuuje na zakljuak da mnoge poslove sa ovog
spiska, po pravilu, ve obavljaju neka postojea odeljenja/
slube u okvirima optinske/gradske uprave, na manje ili vie
adekvatan nain novoj ulozi koju je lokalna samouprava
dobila na planu LER. Upravo ova injenica uslovljava to da
definisanje poslova Kancelarije za LER e podrazumevati
ne samo poslove koje niko do sada u lokalnoj
samoupravi nije obavljao (poput stratekog planiranja LERa, pripreme i realizacije projekata ili privlaenja novih
investicija) ve i neke stare poslove drugih organizacionih
jedinica uprave (npr. sluba za imovinsko-pravne poslove,
za finansije i privredu, za urbanizam, za poljoprivredu i
turizam itd.). Meutim, tu se upravo javlja prvi znaajan
problem poto esto postojea odeljenja/slube nisu voljne
da deo svojih poslova koje obavljaju prepuste Kancelariji za
54
LER ili to rade sa velikim nepoverenjem. Ovaj problem je na

adekvatan nain mogue reiti samo ako postoji politika
volja da se kroz otvorene konsultacije i pojanjenja naelnici
pojedinih slubi uvere da se Kancelarija za LER ne osniva
radi preuzimanja poslova drugih slubi, ve da je za efikasno
upravljanje LER-om neophodno objedinjivanje esto
nesrodnih poslova kojima e nadalje upravljati Kancelarija za
LER, ali uz punu saradnju sa ostalim organizacionim
jedinicama uprave. Drugi faktor koji determinie delokrug
poslova koje e obavljati Kancelarija za LER jeste planirani
broj zaposlenih. Veliina lokalne administracije je uslovljena,
pre svega, veliinom lokalne samouprave, ali i nekim drugim
faktorima, pa nije realno oekivati da e, na primer, optina
od 20.000 stanovnika i grad od 150.000 stanovnika imati isti
broj zapolsenih u Kancelariji za LER, iako bi njihova primarna
funkcija trebalo da bude ista. Kako se izvui iz ove zamke?
Da spisak poslova kojima bi Kancelarija za LER trebalo
da se bavi ne bi ostao mrtvo slovo na papiru, potrebno je
njegovu sadrinu uskladiti sa raspoloivim ljudskim i
organizacionim resursima svake uprave. Ovo naravno ne
bi trebalo razumeti fatalistiki, pa ako optina realno moe da
obezbedi samo jednog zaposlenog u Kancelariji za LER,
bolje je da je i ne osniva, jer ono to bi jedan zaposleni
mogao sam da uradi moda se svodi na pisanje i upravljanje
razvojnim projektima i uee u stratekom planiranju
(ukoliko je i za to osposobljen), a to je daleko od onoga ime
Kancelarija za LER sve treba da se bavi. Nasuprot tome,
USAID-ov program za podsticaj ekonomskog razvoja optina
je razvio veoma opirnu metodologiju koja ukljuuje vrlo
ambiciozan delokrug poslova koje bi Kancelarija za LER
trebalo da obavlja, a koji je teko primenljiv na lokalne
samouprave male i srednje veliine. Ovakva metodologija,
ipak, ima svoje opravdanje jer ovaj program ukljuuje
prevashodno velike i razvijene lokalne samouprave koje
raspolau veim resursima za osnivanje Kancelarije za LER,
a drugi razlog je taj to je ovom metodologijom razvijen
55
model Kancelarije za LER koji u potpunosti pokriva sve

poslove koje ukljuuje uspeno bavljenje LER-om.
Nadlenosti i funkcije Kancelarije za LER osnovane prema metodologiji
USAID-og programa Podsticaj ekonomskog razvoja optina su sledee:
1. Marketing:
priprema, inoviranje i distribucija promotivnih materijala,
organizacija promotivnih manifestacija,
uee na sajmovima i privrednim izlobama,
organizacija i/ili uee u informativnim kampanjama o
vanosti direktnih stranih investicija i promociji poslovnog
koncepta koji se odraava na lokalnu zajednicu,
predstavljanje lokalne samouprave na regionalnom, dravnom
i meunarodnom nivou u aktivnostima vezanim za LER.
2. Odravanje postojeih, privlaenje novih i irenje lokalnih
poslovnih aktivnosti:
stalni kontakt sa predstavnicima investitora (domaih i stranih),
sistematski pristup u odnosima sa potencijalnim investitorima,
organizacija obilazaka privrednih potencijala, za potencijalne
investitore.
3. Kontakti i direktna podrka lokalnoj poslovnoj zajednici:
dnevni kontakti sa lokalnim preduzetnicima, organizacija
istraivanja u cilju unapreenja njihovih poslovnih sposobnosti,
procena i vrednovanje mogunosti za jaanje kapaciteta
instrumenata podrke LER,
pruanje pravne i tehnike podrke, davanje saveta i
blagovremeno pruanje informacija,
kreiranje trening programa za poetnike u biznisu i poslovna
udruenja,
organizacija treninga za MSP i preduzetnike u oblasti
pisanja projekata i pripreme dokumentacije za kreditne
zahteve,
pruanje pomoi lokalnim preduzetnicima u registraciji i
preregirstraciji,
promovisanje koncepta preduzetnitva i javno privatnih
partnerstava.
56

4. Podrka procesu stratekog planiranja:
dnevna komunikacija sa Komisijom za strateko planiranje,
praenje aktivnosti i sastanaka Komisije,
nadzor nad realizacijom projekata proisteklih iz Stratekog
plana za LER.
5. Podsticaj finansiranja:
kontakti sa poslovnim bankama koje imaju filijalu u optini u
cilju korienja podataka sa finansijskog trita i adekvatnog
informisanja predstavnika lokalne poslovne zajednice,
identifikacija trenutnih finansijskih kapaciteta i preporuka
najpovoljnijih finansijskih paketa usluga i kredita korisnicima
usluga kancelarije za LER,
priprema preporuka za kreiranje lokalnih mikrofinansijskih i
garantnih ema.
6. Unapreenje radne snage:
saradnja sa Nacionalnom slubom za zapoljavanje (NSZ)
optinskom filijalom,
priprema i realizacija edukativnih programa za instruktore i
konsultante u oblasti LER i preduzetnitva,
priprema baze podataka raspoloive radne snage na podruju
optine,
priprema obuka i prekvalifikacija u skladu sa potrebama
investitora,
pruanje informacija nezaposlenima u vezi sa mogunostima
za pokretanje sopstvenog biznisa, potrebama investitora i
programima samozapoljavanja.
7. Priprema i nadzor u realizaciji projekata znaajnih za LER:
analiza uslova na tritu i mogunosti za pokretanje novih
razvojnih projekata,
kontakti sa meunarodnim organizacijama i donatorima,
istraivanje mogunosti za finasiranje razvojnih programa,
priprema, upravljanje i realizacija razvojnih projekata.
57

8. Savetodavna funkcija predlae skuptini i predsedniku
optine/gradonaelniku:
stimulativne mere za otvaranje novih MSP i privlaenje stranih
investicija,
regulative (pravilnici, naredbe i uputstva) u oblasti ekonomskog
razvoja,
mere za poboljanje sopstvenih izvora prihoda; poboljanje
radne sposobnosti i stvaranje jednakih mogunosti za ene i
ugroene grupe; poveanje stope zaposlenosti i smanjenje
siromatva; poboljanje inspekcijskih procedura koje utiu na
ekonomski razvoj,
prua miljenje za usvajanje i sprovoenje Loklanih
investicionih programa,
podnosi inicijative za pripremanje i modifikovanje optinskih
planova; uspostavljanje industrijskih i tehnolokih zona i
poslovnih inkubatora.
9. Odrava i unapreuje odnose sa centaralnim institucijama
odgovornim za ekonomski razvoj:
radi sa nadlenim republikim telima i institucijama,
sarauje sa regionalnim trgovinskim komorama, lokalnim/
regionalnim institucijama nadlenim za ekonomski razvoj,
poslovnim udruenjima i civilnim sektorom,
predlae socijalne programe i programe zapoljavanja mladih u
saradnji sa NSZ,
zarad poboljanja pristupa poslovnim informacijama, u saradnji
sa Republikim uredom za statistiku, Republikim geodetskim
zavodom i drugim telima i organizacijama, uspostavlja i
odrava objedinjeni informacioni sistem sa statistikim
podacima i informacijama znaajnim za poslovanje, ekonomski
razvoj i smanjenje nezaposlenosti,
radi sa drugim gradovima i optinama, razmenjuje najbolje
prakse i preduzima aktivnosti za usklaivanje razvojnih mera sa
drugim optinama.
58

10. Stvaranje i odravanje baze podataka:
priprema baze podataka o raspoloivom strunom osoblju,
baza podataka o lokalnim kompanjama,
baza podataka o novim domaim i stranim investitorima,
baza podataka o mogunostima za privatizaciju,
baza podataka o slobodnom optinskom vlasnitvu, zemljitu
pogodnom za izgradnju industrijskih postrojenja.
Meutim, stvarnost veine lokalnih samouprava u Srbiji je

negde izmeu realne potrebe za uspostavljanjem
funkcionalne Kancelarije za LER i ogranienih resursa da to i
uine. Upravo zato postoji potreba definisanja poslova koji
ine tvrdo jezgro delokruga poslova koje bi trebalo da
obavlja bilo koja Kancelarija za LER, bez obzira na to gde je
osnovana. Sledei spisak poslova bi trebalo da bude najmanji
zajedniki sadralac delokruga poslova bilo koje Kancelarije
za LER, i to:
1) uee u stratekom planiranju LER-a:
koordinacija i aktivno uee u procesu izrade
stratekih dokumenata razvoja,
razrada i sprovoenje akcionih planova,
periodina evaluacija sprovoenja stratekih
dokumnata razvoja;
2) projektno planiranje LER-a:
priprema i sprovoenje razvojnih projekata u skladu
sa definisanim stratekim planovima,
redovna komunikacija za potencijalnim
meunarodnim i domaim donatorima,
istraivanje mogunosti za finansiranje razvojnih
projekata;
59
3) odranje postojeih i privlaenje novih investicija:

stalni kontakti sa predstavnicima domaih i stranih
investitora,
pomo potencijalnim investitorima oko dobijanja
informacija o raspoloivom zemljitu,
nepokretnostima, strukturi radne snage, visini lokalnih
poreza i olakicama, dobijanja dozvola,
priprema dokumentacije za uspostavljanje
industrijskih zona, tehnolokih parkova i poslovnih
inkubatora,
predlaganje stimulativnih mere za otvaranje novih
malih i srednjih preduzea i privlaenje investicija,
predlaganje mera za pojednostavljenje procedura i
skraivanje rokova za dobijanje dozvola za
investitore;
4) podrka lokalnoj privredi i preduzetnicima:
redovno pruanje pravne i tehnike podrke lokalnim
privrednicima,
blagovremeno informisanje o svim aspektima
znaajnim za poslovanje (izmene pravne regulative,
konkursi za kredite i bespovratna sredstva, obuke za
pisanje biznis planova i pripremu dokumentacije za
dobijanje start up kredita i bankarskih garancija itd.),
saradnja sa privrednim udruenjima i aktivnosti na
planu njihovog jaanja i umreavanja,
osmiljavanje lokalnih programa podrke privredi
(bespovratna sredstva, start up krediti, subvencija
kamtnih stopa na kredite komercijalnih banaka, obuke
itd.);
5) promocija lokalne samouprave:
priprema, publikovanje i distrubucija svih vrsta
promotivnih materijala,
organizacija promotivnih manifestacija i marketinkih
kampanja,
priprema za uee na sajmovima,
60
predstavljanje lokalne samouprave na regionalnom,

dravnom i meunarodnom nivou u vezi sa
aktivnostima iz domena LER-a;
6) unapreenje komunikacije sa organima koji se bave

LER-om na viim nivoima vlasti.
Dakle, delokrug poslova Kancelarije za LER ne bi trebalo da
bude ui od spiska navedenih poslova, jer se jedino na ovaj
nain obezbeuje da ona postane generator lokalnog
ekonomskog razvoja i moan pokreta ekonomskog snaenja
zajednice. Naravno, mogua su i drugaija reenja. Kada je
Kancelariji za LER, s jedne strane, poveren ui opis poslova,
moraju se imati na umu njeni realni dometi na planu LER-a.
Opis poslova, s druge strane, moe biti i iri i kao takav je
preporuljiv Kancelariji za LER sa odgovarajuim ljudskih,
tehikim i organizacionim kapacitetima.
Poslovi koji ine hard core delokruga poslova koje
obavlja Kancelarija za LER su:
1.
Uee u stratekom planiranju LER-a.
2.
Projektno planiranje LER-a.
3.
Odranje postojeih i privlaenje novih investicija.
4.
Podrka lokalnoj privredi i preduzetnicima.
5.
Promocija lokalne samouprave.
6.
Unapreenje komunikacije sa organima koji se bave

LER-om na viim nivoima vlasti.
61
3.
korak
Resursi neophodni za funkcionisanje

Kancelarije za LER
Trei korak pri osnivanju Kacelarije za LER odnosi se na

obezbeivanje neophodnih resursa za njeno normalno
funkcionisanje.
Ljudski resursi
Ukoliko se prate smernice iz drugog koraka ovog vodia,
sasvim je jasno da je odreivanje poslova koji ulaze u
delokrug onoga ime e se Kancelarija za LER baviti
uslovljeno planiranim brojem slubenika koji e u njoj biti
zaposleni. Imajui na umu predloeni obim i strukturu
poslova koje bi Kancelarija za LER trebalo da obavlja,
najmanji broj zaposlenih u njoj bi trebalo da bude troje
slubenika. Smatramo da je zapoljavanje manjeg broja
slubenika nesvrsishodno u pogledu ostvarenja znaajnijih
rezultata na planu LER-a, ak i u malim optinama sa malim
brojem zaposlenih, pa se time postojei problem reava na
formalan, a ne na faktiki nain. S druge strane, optimalan
broj zaposlenih u Kancelariji za LER bi trebalo da bude
petoro slubenika. Dobrom organizacijom posla petoro
slubenika bi bilo u stanju da efektivno obavlja i iri delokrug
poslova od onog koji je predloen ovim vodiem.
62
Pored utvrivanja brojnosti zaposlenih u Kancelariji za LER

vrlo je bitno obratiti panju na njihove kvalifikacije i strunost
za obavljanje poverenih im poslova. Osnovni uslovi koje
svaki kandidat treba da ispuni za bilo koju poziciju
unutar Kancelarije za LER jesu: visoka struna sprema
(iz oblasti ekonomije, organizacionih nauka, prava ili
politikih nauka), aktivno znanje engleskog jezika,
kompjuterska pismenost. Ovo je samo osnovni, ali nikako i
dovoljan spisak kvalifikacija koje bi zaposleni u Kancelariji za
LER trebalo da poseduju. Pored ovoga, zaposleni u
Kancelariji za LER bi trebalo da poseduju jo i:
iskustvo
rada u privredi ili upravi na poslovima

ekonomskog razvoja,
poznavanje principa i prakse stratekog planiranja
razvoja,
poznavanje principa funkcionisanja lokalne
samouprave i njenog odnosa sa drugim nivoima
vlasti,
posedovanje
menaderskih sposobnosti,
posedovanje iskustva u pripremi i implementaciji

projekata,
vetine
prezentacije i pregovaranja,
izraene komunikacijske vetine,

znanje drugih stranih jezika.
Ve na prvi pogled sugerisani spisak kvalifikacija i
sposobnosti, koje bi zaposleni u Kancelariji za LER trebalo da
poseduju, ini se da je vrlo zahtevan, a samim tim i teko
sprovodljiv u stvarnosti prekobrojnih ali ne i kadrovski jakih
lokalnih samouprava. Meutim, navedeni spisak znanja,
vetina i sposobnosti nije potrebno da poseduje svaki
zaposleni slubenik, ve da Kancelarija za LER kao timski
igra poseduje sve nabrojane sposobnosti. Dakle, svaki
slubenik bi trebalo da ispunjava 3 osnovna preduslova
(visoka struna sprema, aktivno znanje engleskog jezika,
kompjuterska pismenost), a ostalim sposobnostima i
vetinama koje su neophodne za uspeno voenje
63
Kancelarije za LER trebalo bi da vladaju kao tim. Pri tom,

ne postoji idealno reenje kako navedene kvalifikacije
raspodeliti meu zaposlenima i kako postii balans izmeu
njihovih pojedinanih kvalifikacija i poslova koje e obavljati.
Ono na ta smo eleli da skrenemo panju jeste upravo
potreba formiranja lokalnog tima za LER, koji e
zahvaljujui svojim sposobnostima, biti u stanju da se nosi sa
problemima, izazovima, strukturom i obimom poverenih mu
poslova.
Meutim, sasvim je izvesno da u veini sluajeva na samom
poetku otvaranja Kancelarije za LER nee biti mogue
formiranje tima koji e odmah vladati svim neophodnim
znanjima i vetinama. Da takva situacija ne bi postala akutna,
potrebno je povesti rauna o tome da:
slubenici
koji se angauju za rad u Kancelariji za

LER moraju biti spremni na dalja usavravanja i
kontinuirano pohaanje obuka i treninga koji e im
omoguiti da bolje obavljaju svoj posao,
optinska/gradska uprava mora biti svesna znaaja
izgradnje kapaciteta tima koji vodi Kancelariju za
LER, pa u skladu sa tim mora obezbediti sve
neophodne uslove (ukljuujui i finansijske, npr. za
plaanje specijalizovanih obuka) za to.
DOBRA praksa:
Slubenici zaposleni u Kancelariji za LER u Subotici

jednom nedeljno polovinu svog radnog vremena provode
sa profesorom stranog jezika, ali ne na klasinom asu.
Naime, oni obavljaju svoj redovan posao, ali sve to tom
prilikom rade (piu projekat, vode sastanak, pripremaju
promotivni materijal itd.) rade na stranom jeziku uz aktivnu
pomo profesora koga za to plaa gradska uprava.
64
Gde pronai adekvatan kadar?

Kada se napravi plan koliko slubenika trebalo bi da ima
Kancelarija za LER i kada se imaju na umu njihove
kvalifikacije, logino pitanje koje se odmah namee jeste gde
i kako nai takav kadar. Ovo pitanje bi se moglo smatrati
potpunom besmislicom da je ovakav kadar potreban
privrednom ili nevladinom sektoru. Jedini pravi odgovor na
ovo pitanje jeste: na tritu rada! Meutim, ovakva struna
radna snaga ima svoju cenu koju javni sektor, po pravilu, ne
moe da plati, ali ak i kada moe, javljaju se dva problema.
Prvi je nepostojanje radne snage traenog profila na
lokalnom tritu rada, a drugi problem se odnosi na to da je
kvota koja se odnosi na dozvoljeni broj zaposlenih
slubenika u lokalnoj administraciji odavno premaena.
Da li zapoljavati novu radnu snagu ili reorganizovati
postojeu upravu?
Ukoliko se lokalna samouprava odlui za zapoljavanje
iskljuivo novih slubenika u Kancelariji za LER, rizikuje da
se nae u najmanje dve neprijatne situacije. Naime, ako na
tritu rada nae odgovarajue kandidate, vrlo brzo e
shvatiti da ne moe da ih plati u konkurenciji sa primanjima
koja im se nude u privrednom ili nevladinom sektoru. U
najboljem sluaju oni e pristati da u Kancelariji za LER
provedu vreme do nalaenja posla koji e biti bolje plaen,
to za optinsku upravu zapravo znai gubljenje vremena.
Pored ovoga uprava moe upasti u zamku ako pomisli da je
pravo reenje da ih u prvo vreme plaa mimo budeta (npr.
sa nekog aktuelnog projekta gde su, po pravilu, primanja
vea nego u javnom sektoru), u nadi da e nai nain kako
da ih prebaci na budet. U praksi se i ovo pokazalo samo kao
gubljenje vremena za lokalnu samoupravu jer esto se
naknadno shvati da u upravi vie nema mesta za nove
65
zaposlene, pogotovo ne sa visokim platama, a ako to nije

problem, onda je problem to to slubenici ne mogu da
prebole smanjivanje plate kada ona pone da im se isplauje
iz optinskog budeta, pa u Kancelariji za LER provedu
taman onoliko vremena koliko im je potrebno da nau bolje
plaen posao. Konano, ako lokalna samouprava odlui da u
novoformirano odeljenje/odsek lokalne samouprave zaposli
iskljuivo novu radnu snagu, rizukuje da na nju ostatak
uprave gleda kao na strano telo, to e prilino
iskomplikovati komunikaciju i saradnju sa ostatkom uprave, a
ona je zbog prirode posla koju obavlja Kancelarija za LER
neophodna.
Nasuprot tome, prostom reorganizacijom uprave i novom
sistematizacijom radnih mesta u okviru Kancelarije za LER,
opet se nita epohalno nee postii, jer su to isti ljudi koji su
ranije radili slian posao ali svojim prethodnim zalaganjima
nisu uspeli da unaprede LER, pa je ambiociozno oekivati da
e im to samo odjednom poi za rukom.
Kada se sagledaju svi aspekti ovog problema, ipak se kao
bolje reenje namee reorganizacija uprave,
potpomognuta intezivnom obukom tima koji e preuzeti
rukovoenje Kancelarijom za LER i moda ojaana
novim projekt menaderom. Ovakav predlog ima nekoliko
uporita. Najpre, u svetlu gorue potrebe za smanjenjem
javnog sektora reenje problema ne treba traiti kroz
zapoljavanje novih kadrova uz ignorisanje postojeih, ma
kako im kapaciteti bili ogranieni. Svakako treba raditi na
poboljanju kvaliteta postojeih kadrova kroz dalja
usavravanja i uvoenje standarda poslovanja, ali i kroz
pametniju politiku zamene starih novim kadrovima. Zatim,
iskustva pokazuju da trenutno u veini optina u Srbiji, pa ak
i u najmanjim, u lokalnoj administraciji postoji bar nekoliko
mladih, viskoobrazovnih i ambicioznih slubenika, ije
potencijale treba iskoristiti, a jedan od naina upravo jeste da
oni postanu okosnica Kancelarije za LER. Ovakav tim se
66
moe ojaati zaposlenjem novog kadra, najbolje nekoga sa

iskustvom u pripremi i implementaciji projekata, jer ovakva
znanja najvie nedostaju javnom sektoru, a uz to i donose
donatorska sredstva za realizaciju razvojnih projekata, to
moe biti nain obezbeivanja stimulativnih nagrada za
zaposlene u Kancelariji za LER.
DOBRA praksa:
Gradska optina Vraar svake godine regrutuje

zainteresovane apsolvente Fakulteta organizacionih nauka
iz Beograda za pisanje i implementaciju razvojnih
projekata optine. Studenti rade na volonterskoj osnovi i
istovremeno stiu dragoceno iskustvo kroz praksu, a
optina na ovaj nain poboljava svoje kapacitete za
pripremu i upravljanje projektima. Retki su studenti koji se
nakon ovoga stalno zaposle u gradskoj optini Vraar, to i
nije poetna ideja, ali najvei broj njih mnogo lake nae
prvi posao nakon fakulteta upravo zahvaljujui ovom
iskustvu.
Struktura zaposlenih u Kancelariji za LER
Kada se isplanira koliko e slubenika raditi u Kancelariji za
LER i koji delokrug poslova e ona obavljati, potrebno je
pristupiti sistematizaciji radnih mesta unutar same Kancelarije
za LER.
Predloena sistematizacija radnih mesta je napravljena
uzimajui u obzir dva prethodno definisana parametra:
delokrug poslova koji bi neizostavno trebalo da
obavlja svaka Kancelarija za LER (1 uee u
stratekom planiranju, 2 projektno planiranje LERa, 3 odravanje postojeih i privlaenje novih
investicija, 4 podrka lokalnoj privredi i
67
preduzetnicima, 5 promocija lokalne samouprave, 6

unapreenje komunikacije sa organima koji se
bave LER-om na viim nivoima vlasti),
optimalan broj zaposlenih u Kancelariji za LER
(petoro slubenika).
Sistematizacijom radnih mesta trebalo bi da budu

obuhvaene sledee radne pozicije unutar Kancelarije za
LER:
rukovodilac/ef Kancelarije za LER,
projekt menader,
marketing menader,
prostorni planer/urbanista,
administrativni asistent.
Rukovodilac/ef Kancelarije za LER trebalo bi da obavlja
sledee poslove iz delokruga rada same kancelarije:
1) uee u stratekom planiranju,
3) odravanje postojeih i privlaenje novih investicija,
4) podrka lokalnoj privredi i preduzetnicima.
Projekt menader trebalo bi da bude ukljuen u obavljanje
sledeih poslova iz delokruga rada same kancelarije:
2) projektno planiranje LER-a,
4) podrka lokalnoj privredi i preduzetnicima.
Marketing menader trebalo bi da bude ukljuen u obavljanje
sledeih poslova iz delokruga rada same kancelarije:
3) odravanje postojeih i privlaenje novih investicija,
4) podrka lokalnoj privredi i preduzetnicima,
5) promocija lokalne samouprave,
6) unapreenje komunikacije sa organima koji se bave LERom na viim nivoima vlasti.
68
Prostorni planer/urbanista trebalo bi da bude ukljuen u

obavljanje sledeih poslova iz delokruga rada same
kancelarije:
2) projektno planiranje LER-a,
3) odravanje postojeih i privlaenje novih investicija.
Administrativni asistent trebalo bi da obavlja sekretarske
poslove u okviru Kancelarije za LER i da prua kompletnu
tehniku podrku za obavljanje svih poslova iz delokruga
Kancelarije za LER.
Ukoliko je predvieno da u Kancelariji za LER radi manje
slubenika (mi sugeriemo nikako manje od troje), bie
neophodno odrei se nekih predloenih pozicija, ali to nikako
ne znai zanemarivanje poslova koje bi slubenici na tim
pozicijama trebalo da obavljaju. Zapravo, u takvoj situaciji je
potrebno drugaije rasporediti poslove izmeu raspoloivih
kadrova. Meu predloenim pozicijama najlake je odrei
se radnog mesta administrativnog asistenta, tako to e
njegove poslove meu sobom morati da podele ostali
slubenici u Kancelariji za LER ili e se omoguiti da
celokupnu administrativu podrku Kancelariji za LER pruaju
administrativni asistenti/sekretari drugih odeljenja, odnosno
slubi u optinskoj upravi. Ako postoji potreba da se u
Kancelariji za LER ukine jo jedno radno mesto, mi teka
srca predlaemo da to ipak bude pozicija prostornog planera/
urbaniste, ali samo ukoliko postoji mogunost da njegov deo
posla na sebe preuzme ve postojee odeljenje/sluba koja
obavlja poslove prostornog planiranja i urbanizma. Ovo
podrazumeva izgradnju posebnih odnosa i dobre saradnje
izmeu Kancelarije za LER i odeljenja koje e preuzeti
poslove prostornog planera/urbaniste, kako se njegov
nedostatak ne bi bitnije odrazio na rad same kancelarije.
Iako e moda na prvi pogled izgledati da je umesto pozicije
prostornog planera/urbaniste bezbolnije ukinuti poziciju
69
marketing menadera unutar Kancelarije za LER, mi ne

sugeriemo takav izbor. Naime, poslove koje bi trebalo da
obavlja marketing menader u veini uprava za sada ne
obavlja nijedan zaposleni, niti veina optina i gradova ima
bilo kakvog iskustva na tom planu. Koliko dobra reklama i
marketinka kampanja znae za uspenost bilo kog
proizvoda i usluge na tritu, zna svaka kompanija koja za te
svrhe odvaja ogromne sume novca na godinjem nivou.
Lokalna samouprava koja smatra da je dovoljno samo
naporno raditi na stvaranju boljih uslova za poslovanje i ivot
graana (to zaista jeste primarno), ali ne ume da o tome
prenese jasnu poruku potencijalnim investitorima, ve eka
da to oni sami primete, rizikuje da u konkurenciji drugih
bunijih i vidljivijih optina i gradova, ipak ostane u senci.
Stoga je ovaj posao unutar Kancelarije za LER neophodno
poveriti strunom licu sa viegodinjim iskustvom, umesto da
njegov posao bude prerasporeen na slubenike, koji e
pored svojih primarnih zaduenja, na poslove izrade
promotivnih materijala i organizacije sajmova gledati
podrugljivo.
Materijalni i tehniki resursi neophodni za funkcionisanje
Kancelarije za LER
Nakon utvrivanja broja zaposlenih u Kancelariji za LER,
potrebno je obezbediti materijalne i tehnike resurse za
njeno normalno funkcionisanje.
Kancelarija za LER mora imati sopstvene prostorije za
rad (jednu ili vie kancelarija s obzirom na broj
zaposlenih). Ovo naravno ne treba shvatiti u bukvalnom
smislu, jer je u prvom delu ove publikacije objanjeno da
lokalne samouprave, pa ni njene organizacione jedinice,
nemaju sopstvenu imovinu ve im je ona od strane Republike
Srbije data na raspolaganje. To znai da optinska ili gradska
uprava treba deo prostora koji ve koristi da privede nameni
Kancelarije za LER. Najbolje bi bilo da ukoliko ima dovoljno
70
raspoloivog prostora Kancelarija za LER bude smetena u

zgradi optinske, odnosno gradske uprave gde se nalaze i
ostala odeljenja/slube uprave. Ako to nije mogue onda je
neophodno obezbediti da Kancelarija za LER bude smetena
u nekoj pomonoj zgradi u krugu zgrade optinske uprave. U
svakom sluaju trebalo bi izbei mogunost da usled
nedostatka prostora Kancelarija za LER bude smetena u
neki optinski prostor dislociran dalje od zgrade optinske
uprave ili da uprava ukoliko ne poseduje ni ovakav prostor
iznajmljuje poslovni prostor za Kancelariju za LER koji je
udaljen od zgrade uprave. Osnovi razlog ovakve preporuke
jeste injenica da e Kancelarija za LER u obavljanju svojih
svakodnevnih zadataka biti upuena na saradnju sa drugim
slubama i odeljenjima uprave, pa iako je u eri interneta i
elektronske uprave mnoge stvari mogue zavriti bez
direktnog kontakta, mi bar u poetoj fazi funkcionisanja
kancelarije, kao nove organizacione jedinice uprave ali i
novog tima ljudi, preporuujemo to bliu i direktniju saradnju
sa ostalim segmentima uprave kako bi se oni navikli na nju.
Da li se Kancelarija za LER moe osnovati kao virtuelna

kancelarija?
Zapravo, ako je ve sugerisano da je bolji model za
osnivanje Kancelarije za LER reorganizacija uprave uz
izgradnju kapaciteta postojeeg kadra, zato onda svaki
slubenik koji e po novom raditi kao deo tima Kancelarije za
LER ne moe da ostane na svom mestu u svojoj kancelariji i
da sa ostalim lanovima tima redovno komunicira
posredstvom Interneta? Ovo nije dobar predlog i mi ga ne
sugeriemo! Izgradnja uspenog i funkcionlanog tima
Kancelarije za LER podrazumeva svakodnevni direktni
kontakt izmeu lanova tima, neobaveznu razmenu ideja i
predloga, stvaranje timskog duha i upuenost u posao koji
obavljaju ostali lanovi tima, a to sve nije mogue ukoliko
71
lanovi tima ne dele iste prostorije i ne podstiu razvoj dobrih

timskih navika.
U neophodne materijalne i tehnike resurse spadaju sve one
stvari bez kojih nije mogue efikasno obavljanje svakodnevog
posla bilo koje organizacione jednice lokalne samouprave, pa
ni Kancelarije za LER. Osnovni spisak opreme ine:
kancelarijska oprema,
raunar za svakog zaposlenog,
telefonski prikljuak,
brzi Internet,
dva tampaa,
skener,
projektor,
lap-top.
Sve ostalo to nije navedeno Kancelarija za LER moe da
koristi od drugih slubi kao to je npr. sala za sastanke i
prezentacije.
72
4.
korak:
Saradnja Kancelarije za LER sa drugim

akterima zainteresovanim za lokalni
ekonomski razvoj
Poslednji korak koji je potrebno preduzeti na planu uspenog
osnivanja Kancelarije za LER jeste njeno pozicioniranje kao
centralnog mesta za upravljanje procesom LER-a u oima
drugih aktera. Ovu poziciju Kancelarija za LER mora da izbori
u odnosima sa drugim kljuinim lokalnim akterima
zainteresovanim za pitanja LER-a iz sva tri sektora (javni,
privatni i civilni sektor), sa kojima mora da gradi odnos
dugoronog i odrivog partnerstva, a ne konkurencije. Upravo
ovakvo nastojanje jedino moe da obezbedi postizanje
znaajnih rezultata na planu LER-a, od ega e svi akteri i
lokalna zajednica u celini imati dugorone koristi.
Saradnja Kancelarije za LER sa ostalim segmentima lokalne

samouprave
Kancelarija za LER se mora truditi da uspostavi dobre,
stabilne i odrive odnose sa svim segmentima lokalne
samouprave, poev od gradonaelnika/predsednika optine i
skuptine, preko optinskog/gradskog vea i drugih odeljenja/
slubi optinske, odnosno gradske uprave, do javnih
preduzea.
73
Saradnja sa predsednikom optine/gradonaelnikom.

Predsednik optine/ gradonaelnik je prva i poslednja adresa
najveeg broja postojeih i potencijalnih investitora. Prema
tome, veoma je vano da prvi ovek optine bude u stalnom
kontaktu sa zaposlenima u Kancelariji za LER kako bi ih
povezao sa subjektima zainteresovanim za ulaganje u
lokalnu sredinu. Veoma je vano da predsednik optine/
gradonaelnik ima poverenja u rad ovog tela i da zauzme
stav pokrovitelja kancelarije jer time alje signal i ostalim
segmentima lokalne samouprave da je sa ovim telom
poeljno saraivati i da se na njega mogu osloniti. Dobra
saradnja izmeu predsednika optine/gradonaelnika i
Kancelarije za LER jaa njenu ulogu u procesu donoenja
odluka na lokalnom nivou jer posredstvom predsednika
optine kancelarija moe inicirati usvajanje mera za otvaranje
novih MSP, privlaenje stranih investicija i drugih mera u
oblasti LER-a, a moe uticati i na izmene i uobliavanje
propisa, razvojnih strategija i planova koji su u procesu
usvajanja. Sve ovo upuuje na to da komunikacija sa
predsednikom optine/gradonaelnikom mora biti redovna i
kontinuirana, kako se ne bi desilo da Kancelarija za LER
preuzme odreene akcije i aktivnosti (poput pripreme i slanja
nekih projekata) za koje se moe ispostaviti da za njihovu
realizaciju nee imati odobrenje prvog oveka.
Saradnja sa skuptinom optine/grada. S obzirom na to da je
skuptina optine/grada zakonodavni organ lokalne vlasti,
veoma je vano da se obezbedi stalna komunikacija izmeu
zaposlenih u Kancelariji za LER i odbornika, a naroito
predsednika skuptine i lanova radnih tela koja se bave
pitanjima koja imaju uticaja na LER (npr. radno telo (komisija/
savet) za privredna pitanja, radno telo za budet i finansije,
radno telo za urbanizam i zatitu ivotne sredine itd.). Dobra
saradnja izmeu skuptine optine/grada i Kancelarije za
LER podrazumeva takav modalitet odnosa u kome skuptina
optine/grada, odnosno radna tela svaki put kada razmatraju
pitanja koja utiu na LER, konsultuju Kancelariju za LER i
74
trae njeno miljenje. Na taj nain Kancelarija za LER biva

ukljuena u proces donoenja odluka na lokalnom nivou, a
naroito je bitno da se njen glas uje prilikom usvajanja
lokalnih razvojnih dokumenata i planova. Osim toga,
Kancelariji za LER treba da bude omogueno i da predloi
odreene mere koje bi mogle da utiu na intenziviranje
ekonomske aktivnosti na lokalu (mere za pojednostavljenje i
ubrzavanje procedura dobijanja dozvola; poveanje stope
zaposlenosti i smanjenje siromatva; poboljanje
inspekcijskih procedura koje utiu na ekonomski razvoj itd.).
Saradnja sa optinskim/gradskim veem. Uzmemo li u obzir
da u nadlenosti optinskog vea, izmeu ostalog, spadaju
predlaganje budeta, odluke o organizaciji optinske/gradske
uprave i drugih akata koje donosi skuptina optine/grada,
kao i neposredno izvravanje ovih odluka, jasno je zato je
neophodno da Kancelarija za LER uspostaviti dobru
komunikaciju makar sa lanovima vea koji su zadueni za
pitanja iz domena LER-a.
Saradnja sa drugim odeljenjima optinske/gradske uprave i
javnim preduzeima. U cilju izbegavanja preklapanja
zaduenja pojedinih odeljenja optinske/gradske uprave (npr.
odeljenje za finansije i privredu, odeljenje za urbanizam,
odeljenje za imovinsko-pravne poslove, odeljenje za javne
nabavke itd.) i Kancelarije za LER, potrebno je to konkretnije
definisati njene poslove i zadatke. Osim toga, izmeu
odeljenja optinske/gradske uprave i Kancelarije za LER
treba da postoji odnos uzajamnog poverenja, tako da jedni
drugima ne predstavljaju konkurenciju, ve da se
nadopunjuju u obavljanju poslova vezanih za LER i na taj
nain zajedniki doprinose uklanjanju prepreka za razvoj
lokalne sredine. Kancelarija za LER moe da doprinese
unapreenju kapaciteta ljudskih resursa u optinskoj upravi
tako to e organizovati periodine obuke za zaposlene u
odeljenjima koja se bave poslovima u vezi sa
LER-om.
Takoe, Kancelarija za LER treba da, zajedno sa strunim
75
osobljem optinske/gradske uprave i javnih preduzea, u

zavisnosti od oblasti o kojoj je re, radi na pripremi,
implementaciji i praenju projekata i programa sa kojima je
optina/grad konkurisala kod domaih ili stranih donatora.
Jo jedan od vidova saradnje moe biti rad na zajednikom
prikupljanju podataka za pravljenje baza o raspoloivim
resursima date optine/grada (baze podataka o raspoloivom
strunom osoblju, o lokalnim preduzeima, o prisutnim
domaim i stranim investitorima, o raspoloivoj imovini i
graevinskom zemljitu).
Saradnja Kancelarije za LER sa privatnim i civilnim sektorom

Rad Kancelarije za LER treba da karakterie visok stepen
javnosti i transparentnosti kako bi sva zainteresovana fizika i
pravna lica mogla lako da stupe u kontakt sa zaposlenima u
kancelariji kad god im je potreban poslovni savet, informacija
ili kada imaju dobru zamisao i predlog u vezi sa dovoenjem
novog investitora u lokalnu sredinu, uspostavljanjem javnoprivatnog partnerstva, pokretanjem novog razvojnog
programa itd.
Saradnja sa poslovnim sektorom. Jedno od osnovnih
zaduenja Kancelarije za LER jeste pomo lokalnoj privredi i
poslovnoj zajednici. Kancelarija za LER, pre svega, treba da
bude na raspolaganju i da omogui jaanje poslovnih
aktivnosti postojeih preduzea, ali i da obezbedi uslove za
stvaranje novih. U tom cilju, njen zadatak je da pripremi i
sprovede sva neophodna istraivanja kako bi se utvrdile
osnovne prepreke za funkcionisanje lokalne privrede, ali i
mogunosti za intenziviranje ekonomskih aktivnosti, kao to
su: obnova postojee i izgradnja savremene infrastrukture,
osnivanje biznis inkubatora, tehnolokih i industrijskih
parkova i zona unapreenog poslovanja, uvoenje novih
tehnologija u rad uslunog i drugih sektora itd. U opis poslova
kancelarije spada i posredovanje izmeu poslovnih subjekata
76
i lokalne samouprave radi stvaranja javno-privatnih

partnerstava i sprovoenja zajednikih projekata. Zaposleni u
kancelariji treba da odravaju dnevni kontakt sa lokalnim
preduzetnicima kako bi im obezbedili sve vrste pravne i
tehnike podrke, poslovnih saveta ili informacija u cilju
unapreenja njihovih poslovnih sposobnosti. Njihovo
zaduenje su i priprema i sprovoenje programa obuke za
sve zainteresovane za zapoinjanje novog biznisa, ali i
treninga za male i srednje preduzetnike u oblasti pisanja
projekata i pripreme dokumentacije za kreditne zahteve.
Zahvaljujui dobroj saradnji sa ostalim telima lokalne
samouprave, Kancelarija za LER moe da utie na stvaranje
to povoljnijih uslova za rad i poslovanje tako to e
predlagati usvajanje reenja koja bi obezbedila odreene
poreske, administrativne i finansijske olakice za privredne
subjekte koji posluju u datoj lokalnoj sredini. Na taj nain, ona
osigurava zadravanje postojeeg kapitala na teritoriji
optine/grada, uz istovremeno privlaenje novog. Kancelarija
za LER je u stalnoj komunikaciji sa predstavnicima domaih i
stranih investitora. Njen zadatak je da saini bazu podataka
potencijalnih investitora i da sa njima uspostavi kontakt kako
bi ih upoznala sa potencijalima date optine/grada. Njen
pristup potencijalnim investitorima treba da bude sistematski i
ubedljiv i podrazumeva: dostavljanje promotivnih materijala
optine, organizovanje sastanaka sa predstavnicima
investitora, organizaciju obilazaka privrednih potencijala
optine/grada, informisanje investitora o pogodnostima i
olakicama pri osnivanju preduzea i poslovanju koje nudi
optina/grad i slino.
Saradnja sa civilnim sektorom. Graani i njihova udruenja
na lokalnom nivou treba da budu to bolje upoznati i
obaveteni o radu i aktivnostima Kancelarije za LER, kako bi i
sami mogli svojim idejama da doprinesu njenom boljem radu.
Pozitivan stav i podrka lokalne javnosti radu Kancelarije za
LER jaaju njen uticaj u odnosu na druge segmente lokalne
samouprave, ime se olakava njeno funkcionisanje jer ona
77
uspeva lake da uspostavi komunikaciju sa zaposlenima u

lokalnim organima vlasti i da doe do traenih podataka. U
tom cilju, u opis poslova Kancelarije za LER obavezno
moraju ui i promotivne aktivnosti koje treba da upoznaju
javnost sa radom kancelarije i rezultatima tog rada.
Promotivne aktivnosti, izmeu ostalog, podrazumevaju i
pripremu i distribuciju promotivnog materijala, organizaciju
promotivnih manifestacija, kreiranje radio, tv i Internet
informativnih kampanja itd. Kancelarija, takoe, treba da
prui snanu podrku nevladinim organizacijama i
udruenjima koji doprinose razvoju lokalne zajednice.
Organizovanje redovnih radnih sastanaka, razmena ideja i
saradnja sa organizacijama koje se bave pitanjima razvoja,
privrede, zatite ivotne sredine, kao i sa strukovnim
udruenjima se podrazumeva.
Saradnja Kancelarije za LER sa viim nivoima vlasti

Jedno od zaduenja koja ulaze u delokrug poslova
Kancelarije za LER jeste predstavljanje lokalne samouprave
na regionalnom, dravnom i meunarodnom nivou u vezi s
aktivnostima iz domena LER-a. Potreba za obavljanje ovog
zadatka je uslovljena injenicom da ukoliko, na primer, u
ovom momentu elite da saznate ta je optina radila na
planu LER-a (realizovani projekti, usvojena planska
dokumenta itd.), sa telefonske centrale optine e Vas
najmanje 5 puta prebaciti na razliite osobe, a zapravo
nijedna nee znati ono to vas zanima. Dakle, postoji
miljenje da svi u optini znaju ta se radi na planu LER-a, ali
u stvarnosti to nije tako. Da bi ova komunikacija bila uspena,
Kancearija za LER mora da se nametne kao telo koje u
svojim bazama raspolae svim relevantnim podacima iz
domena LER-a i kao glavni pregovara u procesu saradnje
sa organima i institucijama sa vieg nivoa vlasti.
78
Saradnja sa republikim organima na planu LER-a. Osim sa

Ministarstvom za Nacionalni investicioni plan (NIP) i
Ministarstvom za dravnu upravu i lokalnu samoupravu, o
kojima smo ve govorili kao o institucijama koje dodeljuju
sredstva za LER, Kancelarija za LER treba da odrava
kontakte i sa drugim republikim organima koji imaju uticaja
na LER. Ovde spadaju sva druga ministarstva, agencije,
kancelarije i slube Vlade Republike Srbije u iju oblast
delovanja neposredno ili posredno ulazi LER (npr.
Ministarstvo za ekonomiju i regionalni razvoj, Ministarstvo
finansija, Ministarstvo poljoprivrede, umarstva i
vodoprivrede, Agencija za razvoj malih i srednjih preduzea i
preduzetnitva, Agencija za privatizaciju). Kancelarija za LER
naroito treba da se usmeri ka Agenciji za strana ulaganja i
promociju izvoza Republike Srbije (SIEPA) koja optini/gradu
moe pomoi u privlaenju novih investicija, jer je jedan od
njenih osnovnih zadataka promovisanje mogunosti za
ulaganja i pruanje pomoi stranim investitorima da zaponu
poslovanje u Srbiji.22 Kroz saradnju sa Nacionalnom slubom
za zapoljavanje (NSZ), Kancelarija za LER moe u velikoj
meri da pomogne smanjenju nezaposlenosti na lokalnom
nivou, i to kroz: izradu baze podataka raspoloive radne
snage na podruju optine, pripremu obuka za instruktore i
konsultante u oblasti LER, sprovoenje obuka za
prekvalifikacije u skladu sa potrebama investitora, pruanje
informacija nezaposlenima u vezi sa mogunostima za
pokretanje biznisa. U radu Kancelariji za LER bi mogli pomoi
i Republiki zavod za statistiku, Privredna komora Srbije i sve
one institucije koje bi mogle da joj obezbede relevantne
podatke, pomognu u ostvarivanju kontakata sa investitorima i
obezbede sredstva za finansiranje lokalnih razvojnih
projekata.
22
O tome videti na: http://www.siepa.gov.rs/site/sr/home/1/o_nama/siepa/

79
Saradnja sa pokrajinskim organima vlasti. Optine/gradovi sa

teritorije AP Vojvodina, osim sa nacionalnim organima vlasti
koji se bave LER-om, treba da uspostavle blisku saradnju i sa
pokrajinskim organima vlasti zaduenim za datu oblast.
Samim tim, Kancelarije za LER iz vojvoanskih optina/
gradova moraju odravati dnevne kontakte sa glavnim
pokrajinskim organima za oblast LER-a. Tako, Kancelarije za
LER kroz saradnju sa Pokrajinskim sekretarijatom za lokalnu
samoupravu i meuoptinsku saradnju mogu da promoviu
privredne potencijale lokalne zajednice, pronalaze partnerske
optine za rad na odreenim projektima, obezbede sredstva
za finansiranje razvojnih projekata23 i doprinesu razvoju
celokupnog regiona. Isto tako Kancelarija treba
blagovremeno da informie i pomogne firmama, nevladinim
organizacijama i drugim pravnim licima iz optine/grada da
pripreme razvojne projekte i prijave se na konkurse za dodelu
finansijskih sredstava koje periodino raspisuje Pokrajinski
sekretarijat za privredu24 . U privlaenju investicija i
promovisanju razvojnih kapaciteta lokalne sredine veoma je
vana komunikacija sa Fondom za podrku investicija u
Vojvodini25 (Vojvodina Investment Promotion VIP).
Kancelarija za LER treba da obezbedi sve neophodne
23
Pokrajinski sekretarijat za lokalnu samoupravu i meuoptinsku saradnju

u 2010. godini sufinansira projekte za unapreenje rada lokalne uprave u
jedinicama lokalnih samouprava na teritoriji AP Vojvodine. Sredstva se
dodeljuju podnosiocima projekta za sufinansiranje mera i aktivnosti za
unapreenje rada lokalne uprave
koje su utvrene kao prioriteti u
stratekim planovima razvoja jedinica lokalnih samouprava. Najvii iznos
sredstava koji moe odobriti Pokrajinski sekretarijat po pojedinanom
projektu je
2.000.000,00 dinara. Pokrajinski sekretarijat za lokalnu
samoupravu i meuoptinsku saradnju uestvuje sa najvie
75%
sredstava u sufinansiranju projekta.
24
Pokrajinski sekretarijat za privredu, izmeu ostalog, ima za cilj razvoj

privrede, preduzetnitva, malih i srednjih preduzea u AP Vojvodini, kao i
unapreenje konkurentnosti pokrajinske privrede na evropskom tritu.
25
Fond za podrku investicija u Vojvodini (Vojvodina Investment Promotion

VIP) je zvanina regionalna agencija za podsticanje investicija, sa
zadatkom da obezbedi podrku stranim investitorima u uspostavljanju
biznisa u Vojvodini.
80
podatke o resursima kojima raspolae data lokalna sredina

kako bi mogli da budu prezentovani u promotivnim
brourama, u sklopu promotivnih manifestacija i brojnih
drugih marketinkih aktivnosti Fonda. Na listi adresata
kancelarije za LER treba da se nau i: Pokrajinski sekretarijat
za finansije, Pokrajinski sekretarijat za privredu, Pokrajinski
sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo,
Pokrajinski sekretarijat za meuregionalnu saradnju,
Pokrajinski sekretarijat za zatitu ivotne sredine i odrivi
razvoj, Pokrajinski sekretarijat za rad, zapoljavanje i
ravnopravnost polova, Pokrajinska kancelarija za evropske
poslove, Fond za razvoj AP Vojvodine, Privredna komora
Vojvodine itd.
81
5
Nekoliko saveta kako da Kancelarija za
LER ne postane primer loe prakse
Osnovni cilj ovog vodia jeste ukazivanje na kljune korake o

kojima je potrebno voditi rauna na planu osnivanja
Kancelarije za LER. Naravno, svaki od ovih koraka moe biti
dosledno ispotovan (procedura za osnivanje novih
organizacionih jedinica uprave, definisanje adekvatnog
delokruga poslova koji e obavljati, obezbeivanje nephodnih
resursa za njeno funkcionisanje itd.), ali da ipak Kancelarija
za LER upadne u neku od potencijalnih zamki, koje e je pre
uiniti primerom loe nego dobre prakse. Na neke od ovih
zamki pokuaemo da ukaemo u ovom delu Vodia.
Kancelarija za LER nije agencija za prevoenje

S obzirom na ve ukazane osnovne kvalifikacije koje moraju
zadovoljiti kandidati da bi postali lanovi tima Kancelarije za
LER, podrazumeva se njihovo dobro vladanje engleskim i
drugim stranim jezicima. Poto je, naalost, jo uvek retkost
da u lokalnim samoupravama u Srbiji rade slubenici koji
aktivno govore strane jezike, ovu prednost Kancelarije za
LER mogu doslovno zloupotrebljavati ostali segmenti lokalne
administracije. Ovde naravno nije re o tome da lanovi tima
Kancelarije za LER ponekad i kada je to zaista neophodno
82
trebaju i mogu pritei u pomo drugim slubama ili kabinetu

predsednika optine/gradonaelnika oko prevoda nekog
dokumenta ili slubene korespodencije na stranom jeziku, ali
ovo nikako ne sme postati redovana praksa, a pogotovo se
ne sme stvarati uverenje da to stvarno i jeste posao
Kancelarije za LER. Ako ste u dilemi, jo jednom pogledajte
koji to poslovi ulaze u delokrug rada Kancelarije za LER.
Meu njima se, svakako, ne nalazi stalno pruanje
prevodilakih usluga ostalim segmenitima lokalne
administracije, jer kada bi se to desilo, Kancelarija za LER
ne bi imala ni vremena ni potencijala da se posveti obavljanju
daleko vanijih poslova iz njenog delokruga!
Kancelarija za LER nije projektni biro javnih preduzea i
drugih lokalnih institucija
Sledei logiku iz prethodnog primera, vrlo lako se moe
upasti u zamku po kojoj e Kancelarija za LER poeti
redovno da se bavi pisanjem i implementacijom projekata
lokalnih javnih preduzea i ustanova (JKP, kole, kulturni
centar, sportski klubovi itd.), esto na teme koje uopte ne
spadaju u njen domen. Kancelarija za LER u poetku treba
da organizuje obuku i prui savetodavnu podrku drugim
lokalnim akterima na temu pisanja, upravljanja i
implementacije projekata iz njihovih domena i da na taj nain
radi na izgradnji njihovih kapaciteta za samostalno voenje
projekata. Ukoliko, pak, donese pogrenu odluku po kojoj joj
je ipak lake da sama napie projekat (npr. za JKP) umesto
da im da smernice kako da sami urade posao (to u poetku
zaista tedi vreme Kancelarije za LER i implicira veu
prolaznost projekata), ili pak dobije striktnu naredbu da to
mora da uini, vrlo lako e doi u poziciju da nee imati
vremena da se bavi svojim redovnim poslovima. Uz to rad na
jaanju kapaciteta drugih lokalnih aktera automatski snai
itavu zajednicu jer poveava broj uporita na lokalnom nivou
iz kojih se radi na unapreenju LER-a, pa na tom planu
Kancelarija za LER nee biti sama.
83
Kancelarija za LER nije paradni konj lokalne

samouprave
Podrazumeva se da bi svaka lokalna samouprava trebalo da
bude ponosna na svoju Kancelariju za LER, pogotovo ako je
uspela da ostvari znaajne rezultate. Ali to nikako ne znai da
svaki put kada doe bilo kakva delegacija s bilo kakvim
razlogom u posetu optini/gradu, da joj jedna od adresa
obavezno mora biti i Kancelarija za LER ili da se lanovi tima
Kancelarije za LER konstantno vuku na neke skupove i
sastanke koji nemaju veze sa njihovim poslom, zato to se
smatra da su reprezentativni i da e imati ta pametno da
kau ili predloe, a to je dobro za imid lokalne samouprave.
Jedan od poslova iz delokruga Kancelarije za LER jeste
predstvaljanje lokalne samouprave na regionalnom,
dravnom i meunarodnom nivou u vezi s aktivnostima iz
domena LER-a i tu se krug njenih obaveza zavrava. Jer da
nije tako, ona od sastanaka, banketa i skupova ne bi stigla da
se bavi planiranjem ekonomske budunosti lokalne
zajednice.
84
O Fondu
Fond za otvoreno drutvo

Kneginje Ljubice 14, 11 000 Beograd, Srbija
Telefon: +381 11 30 25 800
Fax: +381 11 32 83 602
e-mail: office@fosserbia.org
WEB: www.fosserbia.org
Fond za otvoreno drutvo je nevladina, nepolitika i

neprofitna organizacija koja razvija i podrava
projekte i aktivnosti usmerene na razvoj demokratske
kulture, otvorenosti, uvaavanja razliitosti, punog
potovanja ljudskih prava svih i na promovisanje
principa vladavine prava , dobrog upravljanja i
odgovornosti i uea graana u javnim poslovima, a
u cilju stvaranja pretpostavki za odrivi razvoj
demokratskog i otvorenog drutva u Srbiji.
Fond za otvoreno drutvo u Srbiji je deo
meunarodne mree Instituta za otvoreno drutvo,
iji je osniva Dord Soros. Glavni izvor prihoda
Fonda za otvoreno drutvo su donacija osnivaa,
druge donacije, pokloni, legati i sopstveni prihodi.
85
O Graanskoj mrei
Graanska mrea
Trg osloboenja 3.6/2, Kovin, Srbija
Tel./fax: +381 13 742 279
e-mail: office@gradjanskamreza.org
WEB: www.gradjanskamreza.org
Graanska mrea je organizacija koja ima za cilj da

deluje na uveanje uticaja graana na proces
donoenja odluka kroz demokratske institucije. Naa
je elja da iskustva steena putem formalnog i
neformalnog obrazovanja i drutvenog angaovanja
u civilnom sektoru, ekonomiji i dravnim institucijama
i da steene kontakte sa kolegama i saradnicima iz
razliitih institucija u kojima smo angaovani, stavimo
na raspolaganje graanima Srbije u svojim lokalnim
sredinama.
Graanska mrea je u cilju ostvarenja svoje misije
dosad pokrenula sledee programe:
- Razvoj i angaman mladih
- Program podrke manjinskim grupama
- Razvoj lokalne zajednice
- Ekonomsko osnaivanje lokalne zajednice
- Program 4M= Evropa!
- Afirmacija kulturnog stvaralatva
86

PrelomPUTOKAZ Tekst PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

PrelomPUTOKAZ Tekst PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Vanesa Belki - Milica Hrnjaz

Beograd, 2010. god.

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Objavljivanje publikacije je omoguio Fond za otvoreno drutvo,

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

B Korak po korak do osnivanja Kancelarije za LER........49

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Ova publikacija je u prvom redu namenjena lokalnoj

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Publikacija se sastoji iz dve celine. Prvi deo ima za cilj

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Lokalni ekonomski razvoj

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

sve vei deo odgovornosti za unapreenje kvaliteta ivota

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Koncept lokalnog ekonomskog razvoja prvi put se javlja

Npr. White, S. i Gasser, M.

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

odvija se na teritorijalno ogranienom prostoru

Definicija Meunarodne organizacije rada takoe ukljuuje

U svakom sluaju, sprovoenje LER-a podrazumeva

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Instrumenti lokalnog ekonomskog razvoja

Skoro svaka optina u Srbiji je poela da planira i/ili sprovodi

Pojam industrijski park upotrebljava se u irem i uem

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Interesovanje za industrijske parkove u Srbiji zaivelo je

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Iako se o industrijskim parkovima poelo raspravljati jo

Biznis inkubatori predstavljaju vaan instrument LER-a.

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

cena postepeno poveava kako se firme-stanari razvijaju,

Vasiljevi, D. U mojoj ulici neko zna da se igra, a neko ne zna lokalni

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Zone unapreenog poslovanja

Zona unapreenog poslovanja ili BID zona (eng. business

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

odravanje odnoenje otpada, brisanje grafita,

Kako je ve pomenuto, predstavnici razliitih lokalnih

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

odravanje usmerene ka poveanju prometa i poslovanja u

Ovom instrumentu LER-a je posvena posebna panja u

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Pravni okvir za LER u Srbiji

Nije nepoznanica da pravo u mnogim drutvenim

Meu zemljama regiona prve su Hrvatska (2001) i Makedonija (2002)

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

njegovog ulaska u spisak nadlenosti jedinica lokalne

Zakon o finansiranju lokalne samouprave,

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Meutim, ini se da je, ipak, bilo daleko lake uvesti lokalni

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

imovinu, ali na investitore posebno destimuliue deluje

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!

Tabela. Uporedni prikaz rangiranja Srbije i drugih drava zapadnog

Izvor: Doing Business 2010, the World Bank Group

Iz tabele se lako uoava nekonkurentnost Srbije u odnosu na

Istraivanje je u aprilu 2008. sproveo Strategic Marketing Research za

Lokalni ekonomski razvoj evropski putokaz ka modernoj samoupravi!