Drzavni Univerzitet u Novom Pazaru

Studijski program: Gradjevinarstvo

Predmet:
Gradjevinski materijali 2

Tema:
Savremeni izolacioni materijali

Student: Profesor:
Demir Jukovic Ljudmila Kudrjavceva
Broj indeksa:008-026/17
Savremeni materijali za energetski efikasne
zgrade

Trenutno su gradovi ključni za postizanje ciljeva

održivosti u Evropskoj uniji (EU). Danas skoro 75%
evropskih stanovnika živi u gradovima, a taj trend će
nastaviti da raste u narednim godinama. Gradovi su
u stvari od ključnog značaja za društveni, ekonomski
i preduzetnički razvoj Evropske unije. Da bi uspeli u
stvaranju održivih i zdravih gradova, Savez
gradonačelnika EU je pokrenut 2008. godine u cilju
pružanja podrške lokalnim zajednicama radi
sprovođenja politike održivosti. Trenutno su se
4.418 gradova obavezali da ispune ciljeve 20/20/20
(20% smanjenja emisija, 20% obnovljivih energija i
20% poboljšanja energetske efikasnosti) do 2020.
godine. Zapravo, većina gradova se obavezala da
poveća energetsku efikasnost poboljšavanjem
zgrada, opreme i učinka objekta, uz kontinuirani rad
sa građanima i srodnim zainteresovanim stranama.
Međutim, gradovi se suočavaju sa nekoliko izazova
radi ispunjenja 20/20/20 ciljeva. Najveći izazov je
rastuće urbano stanovništvo, kao i predviđeno
povećanje potrošnje energije po stanovniku. Drugi
izazov je starost evropskih zgrada sama po sebi, koje
su uglavnom izgrađene od 1960-ih do 1980-ih
godina kada termoizolovanje zgrada nije bilo
uobičajeno i održivo življenje nije bila glavna briga.
Pored toga, većina ljudi u građevinskoj industriji nije
u potpunosti svesna svih postojećih tehnologija i
njihovog stvarnog učinka u energetskoj efikasnosti
zgrada. S druge strane, pružaoci usluga razvijaju
zelene tehnologije koje nisu uvek u potpunosti
skladne sa realnošću današnjih gradova. Moderni i
održivi gradovi bi mogli da se posmatraju kao veliki
složeni sistem u kome su postojeća i nova
infrastruktura i tehnologija integrisane u urbani
ekosistem (građani, transport, zgrade i zelene
površine). Za građane, udobnost i zdravlje mogu biti
čak i više važniji ciljevi od održivosti.
Pregled evropskog građevinskog fonda
Evropa sadrži oko 160 miliona zgrada, prema
proceni stručnjaka Evropske građevinske tehnološke
platforme (ECTP - European Construction
Technology Platform). Samo oko 65.000 od njih se
procenjuju da su takozvane Pasivne kuće, a to
predstavlja svega 0,04% od ukupnog fonda. Samo
deo Pasivnih kuća zapravo poseduje jednu ili više
predloženih tehnologija o kojima ćemo pričati ovde.
Što znači da je trenutno postignut skoro nikakav
efekat u poređenju sa celokupnim građevinskim
fondom.
Danas se na godišnjem nivou gradi samo oko 1%
novih zgrada od postojećeg građevinskog fonda (što
predstavlja 1,6 miliona objekata u Evropi).
Istovremeno, oko 1,7% od postojećih zgrada se
obnavlja godišnje (uključujući sve vrste renoviranja
od sitnih do velikih intervencija). Većina istraživanja
poslednjih godina kaže da bi stopa obnove morala
biti na 3% od građevinskog fonda, što bi značilo
dupliranje sadašnje stope od 1,7%. Uvećavanje stope
obnove postojećih zgrada ne samo da će zahtevati
velike regulatorne napore, već i izbor tehnologija
koje se lako primenjuju nalik ovima što ćemo vam
predstaviti ovde.
Polovina od ukupne procenjene površine
građevinskog fonda u Evropi (24 milijarde metara
kvadratnih) se nalazi u severnim i zapadnim
zemljama, dok se 36% nalazi u južnim zemljama.
Ostatak (14%) se nalazi u centralnim i istočnim
regionima. Interesantno je napomenuti da, dok je
potrošnja energije u stambenim zgradama opala
širom Evrope, poslovne zgrade su zapravo povećale
njihovu potrošnju energije za 74% tokom poslednjih
20 godina.
Sa prosečnom potrošnjom energije od 280 kilovat-
časova (kWh) energije po metru kvadratnom u
nestambenim zgradama (sa površinom od 6,25
milijardi metara kvadratnih u Evropi) i stambenim
zgradama (sa 18,75 milijarde metara kvadratnih
površine) koje troše oko 40% manje (170kWh po
metru kvadratnom godišnje) može se vrlo lako
izračunati koliko energije se troši, kao i koliko će
biti ušteđeno ako skratimo 40% od tog iznosa širom
Evrope.
U principu, zgrade su poboljšane tokom godina u
pogledu energetske efikasnosti, što znači da starije
zgrade (ako nisu renovirane pre) imaju više
potencijala za unapređenje u odnosu na novije
zgrade. Ogromna većina evropskog građevinskog
fonda datira pre 1990. godine, što je sada pre 25
godina. Nekih 40-50% građevinskog fonda je pre
1960-ih, i ovi objekti bi imali značajne koristi od
relativno lako izvodljivih mera poboljšanja
energetske efikasnosti.
Ključne inovacije
Prilikom procena velikih izazova za postizanje
održive budućnosti, oblast energetske efikasnosti u
zgradarstvu treba biti obrađena uzimajući u obzir
fundamentalne razlike između novih zgrada (onih
koje će biti izgrađene sada i u budućnosti) i
postojećih zgrada (sve zgrade koje se sada nalaze u
gradovima). Za nove zgrade postoje mnoge procene
i konkretni projekti koji pokazuju da troškovi
postizanja zgrade koja je blizu „nulte emisije“
obično ne prelaze troškove „normalne“ zgrade za
više od 8%. Ovo relativno malo povećanje troškova
se u većini slučajeva kompenzuje većom vrednošću
kojoj takvim novim zgradama daju kupci (ili
investitori). Iz tog razoga, većina stručnjaka se slaže
da će dinamika tržišta u kombinaciji sa regulatornim
pritiscima na novim objektima voditi industriju da
proizvodi uglavnom zgrade sa skoro nula emisijom
od 2016. godine pa nadalje. Međutim, godišnje se
samo oko 1% postojećeg građevinskog fonda uveća
sa novim zgradama.
Ukoliko ne želimo da čekamo da prirodni životni
ciklus zamene novih zgrada sa starim dovede do
toga da su nam sve zgrade blizu nulte emisije (što bi
trebalo oko 100 godina po stopi zamene od 1%
godišnje), onda moramo da se bavimo renoviranjem
starih objekata. I upravo u procesu renoviranja starih
objekata stvari često postaju mnogo izazovnije.
Troškovi temeljne rekonstrukcije objekata,
uključujući i značajne energetski efikasne mere,
mogu da koštaju od nekoliko stotina evra do 1.000
evra po metru kvadratnom površine. Gornja granica
(od 1.000 evra po kvadratu) je vrlo blizu (ili iznad)
troškova izgradnje novih objekata od početka u
nekim delovima Evrope. Stoga, kako bi se
odgovorilo na potrebe pristupačnog renoviranja u
cilju postizanja značajnih ušteda energije uz ulaganje
razumnog iznosa novca, moramo veoma pažljivo
odabrati intervencije na objektu koje su posebno
isplative. Hemijska industrija nudi neka veoma
atraktivna rešenja koja u kombinaciji sa ostalima
mogu da ponude značajne uštede energije uz
prihvatljiva ulaganja.
Predlažemo kombinovanje pet rešenja koje je
hemijska industrija pružila, a koja mogu doneti
značajnu uštedu energije:
1.Reflektujuće unutrašnje premaze
2.Visoko reflektujuće i izdržljive spoljašnje
premaze
3.Fazno promenljive materijale (PCM)
4.Nove izolacione pene
5.Ostale izolacione module
Reflektujući unutrašnji premazi
Reflektujući svetlost bolje od normalnih boja, ovi
premazi maksimizuju osećaj prostornosti i
osvetljenja. Ovo zauzvrat omogućuje smanjenje
korišćenja energije za veštačko osvetljenje i
povećava vidljivo osvetljenje od strane prirodne
svetlosti.
Ovi premazi optimizuju korišćenje prirodnog i
veštačkog osvetljenja (povećan doživljaj osvetljenja
za 20%, ili 20% smanjenja energetske potrošnje
zbog iste svetlosne percepcije) i mogu pomoći u
zadržavanju toplote sunčevog zračenja u zgradi u
zimskom periodu. U skorijim testovima, reflektujući
unutrašnji premazi su pokazali životni vek od 5 do
10 godina bez gubitka svojih performansi. Troškovi
ovih premaza su neznatno veći od troškova
„normalnih“ boja dobrog kvaliteta. Efekat korišćenja
ovih premaza je najveći u klimatskim zonama koji
pate od ograničenog intenziteta dnevne svetlosti i
njenog trajanja (severni i centralni deo Evrope)
Visoko reflektujući i izdržljivi spoljašnji premazi
Ovi premazi reflektuju radijaciju sunčeve svetlosti,
kako u vidljvim, tako i u nevidljivim delovima
spektra. Kada se primene na krovove i zidove,
premazi smanjuju refleksiju sunčeve energije koja
zauzvrat smanjuje temperaturu krova i zidova, čime
se zauzvrat smanjuje zagrevanje prostora ispod
krova i unutar zidova.
Visoko reflektujući i izdržljivi spoljašnji premazi
primenjeni na krovovima i zidovima zgrada u
toplijim klimatskim uslovima mogu uštedeti i do
15% energije za klimatizaciju, istovremeno
omogućavajući smanjenje veličine klimatizacionih
uređaja (ili sistema). Očekivani životni vek ove
tehnologije je 12 do 15 godina u zavisnosti od klime.
Troškovi primene ovih premaza su pristupačni i
nude razuman povraćaj investicije tokom vremena.
U slučaju da je krovu svakako potrebno ponovno
farbanje radi održavanja, odabir visoko kvalitetne,
ekološke solarno-reflektujuće boje je očigledan
pametan izbor, posebno u sunčanim gradovima
južne Evrope.
Fazno promenljivi materijali
Fazno promenljivi materijali (PCM - Phase Change
Materials) su dostupni na tržištu kao aktivni sastojak
niza repromaterijala: gipsa, cementa, gipsanih ploča
i multifunkcionalnih zidnih i krovnih modula. Kada
se koriste u (unutrašnjim) zidovima i/ili plafonima,
PCM materijali omogućavaju takvim zidovima i
plafonima da apsorbuju i skladište prekomernu
toplotu tokom dana, kako bi ispustili tu prekomernu
toplotu tokom noći kada temperatura vazduha
opadne.
PCM materijali povećavaju toplotnu inerciju zidova
i plafona, što ih čini da se ponašaju kao debeli
kameni zidovi koji se mogu videti u starim
zgradama. Kao takvi, PCM materijali u zidovima i
plafonima smanjuju oscilacije unutrašnje
temperature (posebno smanjujući količinu vremena
u kojoj je unutrašnja temperatura preko 26 stepeni
Celzijusa, što je normalni temperaturni prag za
pokretanje aktivnog hlađenja) i time štede energiju.
Prema poslednjim istraživanjima i sprovedenim
testovima, fazno promenljivi materijali su pokazali
da imaju životni vek od 30 godina bez gubitka
performansi. U konkretnim slučajevima, pokazano je
da može biti ušteđeno do 10% energije. Pored toga,
fazno promenljivi materijali omogućavaju smanjenje
sistema klimatizacije, što smanjuje početno ulaganje
u ove sisteme.
Napredne izolacione pene
Napredne izolacione pene sa visokim
performansama izolacije omogućavaju značajne
energetske uštede i mogu biti prilagođene različitim
konfiguracijama zgrade. Procenjuje se da ove pene
visokih performansi mogu da umanje energetske
troškove grejanja za 30% do 80%.
Izolacija u zidnim šupljinama
Izolacija u zidnim šupljinama ispunjava prostor
(šupljinu) između dva sloja spoljašnjeg zida zgrade.
Postojeća šupljina u fasadnom zidu može biti
ubrizgana sa penom kao deo energetski efikasnog
renoviranja objekta. U slučaju novogradnje, ova
šupljina se obično puni uz pomoć krutih izolacionih
panela koji su pričvršćeni za zid.
Spoljašnja izolacija
U slučajevima kada ne postoji zidna šupljina, možete
se odlučiti za izolovanje spoljnih zidova zgrade sa
spoljašnje strane. Ovaj pristup zadržava kapacitet
toplotnog skladištenja (toplotna inercija) spoljašnjih
zidova zgrade, držeći temperaturne fluktuacije na
prihvatljivom nivou. Svaka izolaciona jedinca je
sastavljena u skladu sa specifičnim karakteristikama
zida, klimatskim uslovima i orijentacijom zgrade.
Pored nivoa performansi toplotne izolacije, drugi
kritetijumi za odabir materijala uključuju otpornost
na požar, mehaničku čvrstoću, stabilnost, apsorpciju
vode, propustljivost i cenu. Za većinu aplikacija,
životni vek ovih izolacionih fasadnih sistema je do
20 godina.
Unutrašnja izolacija
U slučaju starih zgrada i zaštićenih fasada koje se
često mogu naći u starim gradovima širom Evrope,
zgrade takođe mogu biti izolovane, ali iznutra.
Primenom sloja izolacione pene visokih performansi
pokrivenog sa gipsom ili gips-kartonskom pločom,
na primer, ovaj pristup ne menja spoljašnji izgled
zgrade.
Očigledni nedostaci uključuju gubitak raspoloživog
prostora (zbog debljine izolacionog sloja), kao i
efekat suprotan od onoga kod fazno promenljivih
materijala: izolovanjem unutrašnjih prostora od
vlažnih efekta spoljašnjih zidova, toplotna inercija
unutrašnjosti je zapravo smanjena, što čini
unutrašnjost podložnom na jače oscilacije pod
određenim klimatskim uslovima.
Vakuum izolacioni panel (VIP) moduli
Vakuum izolacioni panel (VIP) moduli pružaju
slobodu u dizajnu prilikom renoviranja staklenih
fasada zgrada. Njihov izolacioni učinak je oko tri
puta veći od konvencionalnih izolacionih materijala.
Do nedavno, VIP moduli su retko korišćeni u
zgradama zbog krhkosti i rizika od oštećenja
vakuuma perforacijama.
Međutim, nedavni proizvodi kapsuliraju vakuum
unutar dvostruko zastakljenog panela,
omogućavajući njihovo korišćenje u staklenim
fasadama kojima je potrebno veliko poboljšanje
njihovog učinka toplotne izolacije. VIP moduli su u
ovom trenutku još uvek znatno skuplji od
konvencionalnih izolacionih materijala, između
ostalog zato što su još uvek u fazi uvođenja na
tržište. Dakle, sa povećenim tržišnim interesovanjem
može se očekivati i pad cena.
VIP sa zasićenim silicijumskim jezgrom ima
prosečnu toplotnu provodljivost od 0,004 W/(m·K).
Toplotni mostovi napravljeni preko ivice panela sa
aluminiziranim filmom povećavaju toplotnu
provodljivost VIP-a. Ove tehnologije pružaju
dugoročne izolacione performanse, sa veoma
ograničenim gubicima efikasnosti (20%) tokom
prvih 30 godina upotrebe.
Kombinacija ovih pet tehnologija bi mogla u
proseku da rezultira sa ukupnom uštedom energije
za grejanje i klimatizaciju od preko 40 odsto. Tačan
iznos štednje će u velikoj meri zavisiti od vrste i
lokacije objekta.
Važno je napomenuti da ove tehnologije moraju biti
integrisane kao deo globalnog projekta izgradnje ili
rekonstrukcije zgrade. Na primer, zgrada sa
problemima vezanih za toplotne mostove će jedino u
potpunosti imati koristi od ovih materijala visokih
performansi, ako se ti toplotni mostovi saniraju
tokom renoviranja.
Tehnička izvodljivost i održivost
Svih pet predloženih rešenja su dostigli fazu zrelosti
koja dokazuje njihovu tehničku izvodljivost i zrelost.
Oni su postigli pouzdane performanse, robusnost
pod normalnim radnim uslovima, a takođe su
dovoljno laki za rukovanje, pa običan građevinski
radnik može uspešno da ih postavlja.
Posebno je primena termorefleksivnih premaza i/ili
premaza za refleksiju svetlosti poprilično
jednostavan proces. Primena fazno promenljivih
materijala obično uključuje korišćenje gipsa,
aerisanog cementa ili gips-kartonske ploče koje
uključuju PCM čestice, i time je proces postavke
jednak postavci normalnog gipsa.
Obrazloženi izolacioni sistemi su primenjivani
decenijama u pojedinim zemljama i efikasne metode
primene su na raspolaganju za bilo koji postojeći tip
objekata.
Primena VIP panela upakovanih u dvostruko
zastakljene staklene module je najmanje
rasprostranjena tehnologija. Međutim, i za ovu
kategoriju proizvoda postoji nekoliko uspešnih
slučajeva koji demonstriraju njihovu tehničku
izvodljivost i održivost.

Ostvareni uticaj
Trenutno su ove tehnologije kao celina raspoređene
u nekoliko hiljada objekata širom sveta, kako u
novogradnji, tako i prilikom rekonstrukcija. Kod
primene izolacione pene ti brojevi rastu čak i do
nekoliko stotina hiljada objekata. Za svako od
predstavljenih rešenja, značajan kapacitet
proizvodnje postoji kako bi se omogućila
proizvodnja u velikom broju, ali je tržišni rast
usporen zbog inercije tradicionalnih sektora i
nedostatka informisanosti među donosiocima
odluka.
Pored toga, trenutna ograničena potražnja na tržištu
ograničava obim proizvodnje, što rezultira u
neidealnim nivoima cena na tržištu, što dovodi do
dužeg povraćaja investicija nego što je potrebno za
dodatne investicije u ove napredne materijale i
premaze. Zbog toga, stvorila se tipična situacija
kokoške i jajeta: dok potražnja na tržištu ne poraste,
cene će ostati više nego što bi bilo izvodljivo da je
masovna proizvodnja moguća; sve dok cene ne
padnu, potražnja na tržištu će biti usporena ukoliko
se ne preduzmu konkretne mere za rešavanje ovog
(privremenog) tržišnog neuspeha.
Očekivane uštede energije
Kao i kod svih tehnologija koje smanjuju potrošnju
energije u zgradama, uštede koje se mogu očekivati
se možda najbolje izražavaju u tipičnom iznosu
kilovat-časova godišnje potrošnje po metru
kvadratnom. S obzirom da je prosečna energetska
potrošnja u Evropi nekih 200kWh/m² (stambeni i
nestambeni objekti) i mogućim uštedama u grejanju
i hlađenju od 40 odsto, to bi iznosilo nekih
5.607kWh/m². Sa cenom električne energije od
nekih 10-25 evrocenti po kilovat času (prosečna
cena u Evropi je 0,17 evra) i cenom gasa koji je u
rasponu od 3 do 12 evrocenti po kWh (prosek u
Evropi je 0,06 evra), može se izračunati da bi tipičan
stan od 100 metara kvadratnih koji se greje na gas
mogao da uštedi 100 × 56 × €0,06 = €336 godišnje.
U pogledu energije ovo bi bilo nekih 5.600 kWh po
stanu godišnje uštede. Ukoliko evropske zemlje
mogu obnoviti nekih 180.000 stanova godišnje u
okviru programa 20/20/20, i izgrade nekih 20.000
novih stanova korišćenjem predloženih rešenja ovo
bi donelo ukupnu uštedu od 200.000 × 5.600 = 1.120
miliona kWh.
Kod poslovnih zgrada uzimamo kao indikativni
primer moguću obnovu od oko 10.000 poslovnih
objekata sa prosečnom površinom od 5.000 metara
kvadratnih po zgradi, što bi po stopi od 40%
energetske uštede (40% × 0,7 × 280 kWh/m²) donelo
nekih 78 × 5.000 × 10.000 = 3,9 milijarde kWh
uštede godišnje. Pod pretpostavkom da je prosečna
cena energije €0,10 (poslovne zgrade plaćaju struju
manje u Evropskoj uniji, ali koriste više energije za
hlađenje) ovo bi obezbedilo oko 350 miliona evra
godišnje uštede. Međutim, ono što je još važnije, ako
su energetski efikasne mere dobro integrisane u
opšte temeljno renoviranje zgrade, to bi obezbedilo
buduću održivost ovih 10.000 poslovnih zgrada, što
bi omogućilo njihovo profitabilno izdavanje za još
najmanje dve decenije.

Ne možemo dovoljno naglasiti da za mnoge od ovih

zgrada (posebno komercijalne poput kancelarijskih)
alternativna strategija nečinjenja više nije realna. U
mnogim delovima Evrope, poslednja dekada 2000-
2010 je stvorila dostupnost poslovnog prostora za
koga se očekuje da će i u budućim godinama
premašiti potražnju. Tendencija rada kod kuće je u
poslednje vreme sve zastupljenija, i sve veća
mobilnost radne snage dovodi do toga da je
kompanijama potrebno manje prostora za svoje
radnike, dok u isto vreme ta preduzeća traže sve više
sofisticiraniji poslovni prostor.
Većina vlasnika velikih poslovnih zgrada ovo zna i
prilagođavaju svoje portfolije prema zelenim i
modernim zgradama; posebno je važno podržati
vlasnike manjih poslovnih prostora u razvoju
adekvatne strategije na sličan način. Ovde takođe
opštinske vlasti mogu imati ključnu ulogu u
podizanju svesti i pružanju podrške u konekretnim
merama koje pomažu u održavanju zauzetosti
postojećih poslovnih zgrada i sprečavajući pojavu
praznih zgrada koje mogu dovesti čitava naselja u
jednu negativnu spiralu propadanja.
Zaključak
Odnos troškova i koristi rekonstrukcije zgrade u
pogledu energetske efikasnosti zavisi u velikoj meri
od lokalnih uslova, koji mogu da utiču i na potrebne
investicije (u zavisnosti od troškova rada, poreza,
dozvola, troškova kapitala) kao i na
prihode/generisane koristi (energetske uštede u
pogledu kWh po metru kvadratnom godišnje, cena
kWh u evrima, primenjena energetska mešavina -
gas, električna energija, nafta ili obnovljivi izvori
energije).
Finansijska opravdanost mera uštede energije obično
neutralizuju investicije napravljene protiv uštede
energije postignute u budućnosti. Međutim, ušteda
energije nije jedina korist koja se uzima u obzir.
Moguće smanjenje veličina sistema grejanja i
hlađenja, povećana vrednost imovine (radi prodaje
ili iznajmljivanja), niže stope kriminala u
renoviranim naseljima, povećano blagostanje i
zdravlje stanara ili radnika su sve važne prednosti
koje treba uzeti u obzir pored uštede energije
prilikom renoviranja postojećih zgrada ili izgradnje
novih energetski efikasnih zgrada.
Izvori:

Gradjevinarstvo.rs
[portal za informisanje i promociju u oblasti
gradjevinarstva i arhitekture]