Studijski program: Finansije, računovodstvo i bankarstvo

Predmet: Monetarne i javne finansije

JAVNI DUG
SEMINARSKI RAD

AUTOR:

Mihajlo Milojević

Br indeksa 3c4/0007/19

Predmetni nastavnik:

Dr Nikola Vasić

24.10.2021.
 SADRZAJ

Uvod............................................................................................................................................3

1.Pojam i definicija javnog duga................................................................................................4

2.Zašto se javlja javni dug?.........................................................................................................5

3.Javni dug Republike Srbije......................................................................................................6

4.Servisiranje javnog duga..........................................................................................................9

5.Politika servisiranja javnog duga.............................................................................................9

Zaključak...................................................................................................................................12

Literatura...................................................................................................................................13
 Uvod

Javni dug je najkraće rečeno, oblik javnog prihoda koji ostvaruje država radi pokrića
rashoda. U finansijskoj teoriji se pravi razlika između javnog duga i javnog zajma. Javni
zajam obično nastaje u posebnim uslovima kada su državi odmah potrebna sredstva za
određene, izvanredne rashode, dok javni dug predstavlja, dakle, skup različitih oblika zajmova
koje pravi država u svrhu ostvarivanja određenih budžetskih ciljeva.Takođe ću obraditi i
nekoliko osnovnih teorijskih pravaca kao što su: klasična teorija javnog duga, savremena te
socijalistička (državno-pravna) teorija javnog duga. Klasična teorija u duhu svojih osnovnih
stavova u potpunosti odbacuje javni dug. Savremena finansijska teorija realnije gleda na javni
dug,u odnosu na klasičnu, jer ga bolje poznaje u svoj njegovoj kompleksnosti. Postoje brojni
pokušaji klasifikacije dugova, ali je najčešća podela na sledeće grupe koje ću takođe objasniti
u ovom seminarskom radu a to su: prema teritorijalnom principu-unutrašnji i spoljnji; prema
metodama kojim se država služi da bi došla do sredstava- dobrovoljni i prinudni; prema
vremenu za koji su formirani- kratkoročni i dugoročni; prema načinu otplate i garanciji-
anuitetski, rentni, dugovi s naplatom i bez naplate kamata i prema tome da li država
istovremeno preuzima i obavezu da daje i neki zalog kao garanciju za uredno plaćanje kamata
i otplata- javni dugovi se dele na- zajmove sa zalogom i zajmove bez zaloga.Poslednji deo
mog seminarskog rada obradila sam kroz sisteme emisija javnog duga i podele sistema na
direktne i indirektne.

3
 1.Pojam i definicija javnog duga

Javni dug se može definisati kao akumulirana pozajmljena novčana sredstva

države,odnosno zbir svih potraživanja koja prema državi imaju njeni poverioci u određenom
trenutku. Reč je o akumuliranim budžetskim manjkovima i deficitima koje je država
finansirala zaduživanjem. Pojam javni dug uglavnom se koristi kao sinonim za finansiranje
deficita javnog sektora, svih nivoa vlasti države [2] .

Savremena finansijska teorija nastajanje i razvoj javnog duga izvodi iz sledećih razloga:
-moderna država bez javnog duga ne bi mogla vršiti svoju osnovnu funkciju;
-ulaganje u privredu, i to u privredne investicije,obezbjeđuje uslove za otplatu duga i jačanje
privrednog potencijala zemlje;

-ulaganja u privrednu i neprivrednu infrastrukturu: poljoprivreda, energetika, saobraćajnice,

vodosnabevanje, komunalni objekti;

-zaduživanjem u inostranstvu stvara se dodatna akumulacija;

-obezbeđuje se veća dinamika akumuliranja sredstava u odnosu na porez

-deo javnog duga se prenosi na generacije koje dolaze.

Osnovni problemi javnog duga su :

-Otplate kamate i glavnice javnog duga je smanjena količina novca koju bi država mogla
koristiti za finansiranje javnih potreba;
-Otplata javnog duga putem visokih poreza tereti ne samo sadašnje već i buduće generacije
poreznih obveznika;
-Država svojim zaduživanjem ograničava količinu novca koju bi privredni sektor;
-Preveliki javni dug destabilizuje domaću privredu mogućim povećanjem inflacije,te rastom
kamatnih stopa na kredite stanovništvu i preduzećima.
-Preveliki javni dug smanjuje mogućnosti rasta bruto domaćeg proizvoda .

3
 2.Zašto se javlja javni dug?

Ekonomski teoretičari se uglavnom slažu da je javno dug posledica sledećih faktora:

• Prevelika javna potrošnja

• Državni intervenizam

• Vremenska nepodudarnost nastanka javnih rashoda i prikupljanja javnih prihoda

• Stalni budžetski deficit koji se ne može alimentirati redovnim javnim prihodima

• Otklanjanje posledica ekstremnih nepogoda ili uzroka „Više sile”

Država se može suočiti sa prevelikom javnom potrošnjom, što je posledica njenih loših
organizacionih ili administrativnih kapaciteta ili političke nagodbe (idealan primer
Republika Srbija). Održavanje same vlasti kod ovakvih država je u prednosti u odnosu na
fiskalno opterećenje poreskih obveznika s jedne strane ili sa prevaljivanjem dugova na
buduće generacije, s druge strane.

Kao što je već rečeno, država je u toku svog nastanka „evoluirala” na taj način da je od
primaoca zadataka postala davalac zadataka samoj sebi. Tako, ona sve više interveniše u
privrednom životu, za šta su joj potrebni administrativni kapaciteti u svim oblicima, kao i
sredstva. Ta sredstva ona nalazi kod poreskih obveznika, bilo putem višeg poreskog
opterećenja, bilo putem zaduživanja.

Vremenske nepodudarnosti javnih rashoda sa javnih prihodima jeste jedan objektivan

problem koji za posledicu ima javne zajmove. Ovakve nepodudarnosti se rešavaju
kratkoročnim javnim zajmovima, koji se često nazivaju i „leteći javni zajmovi”.

Planirani ili nastali deficit budžeta jeste jedan od uzroka javnih zajmova. Naime, budući
da se putem budžeta pokrivaju javni rashodi kojim se zadovoljavaju javne potrebe , onda
nedovoljno prikupljena sredstva na ima javnih prihoda predstavljaju uzrok za posezanje
za posvećenim fiskalnim opterećenjem ili javnim dugom. Imajući u vidu negativne
posledice promene fiskalnog opterećenja, javni dug za državu predstavlja dobru
alternativu. Elementarne nepogode se ne mogu u potpunosti predvideti. Zatim, vanredni
rashodi mogu nastajati i u situacijama pripeme ili vodjenja rata, tako da su to sve potrebe
koje se u načelu finansiraju javnim zajmovima.

3
 3.Javni dug Republike Srbije

Republika Srbija se, zbog nedostatka sredstava iz redovnih izvora zadužuje na

inostranom tržištu. Na kraju marta 2011.godine ukupan spoljni dug Republike Srbije,
izražen u evrima, iznosio je 12.7 milijardi evra, ili 43.5% procenjenog BDP.

Na kraju septembra 2012 godine, javni dug Republike Srbije je iznosio 15,9 milijardi
evra, što je za 145,1 milion evra više nego na kraju juna. Gotovo podjednako su
povećane direktne obaveze države (za 72,3 miliona evra) i obaveze države po osnovu
garancija izdatih za zaduživanje javnih preduzeća i lokalnih vlasti (za 72,7 miliona evra).
Iako je javni dug u trećem tromesečju viši nego u prethodnom, njegovo učešće u
BDP-u je smanjeno za 4,0 p.p., na 55,9%. U toku trećeg tromesečja povećan je javni
unutrašnji dug za 164,8 milion evra, dok je javni spoljni dug smanjen za 19,7
miliona evra [3].

Javni unutrašnji dug je povećan pre svega po osnovu neto prodaje državnih hartija od
vrednosti na domaćem finansijskom tržištu, i to nešto više po osnovu hartija
denominovanih u evrima (za 114,2 miliona evra) nego po osnovu hartija denominovanih
u dinarima (za 94,9 miliona evra). Indirektne unutrašnje obaveze države povećane su za
5,7 miliona evra. Ostale unutrašnje obaveze države su smanjene, a najznačajnije je
smanjenje obaveza po osnovu stare devizne štednje (45,4 miliona evra).
Javni spoljni dug je smanjen pre svega zahvaljujući većem smanjenju direktnih
obaveza države prema kreditorima u inostranstvu (za 86,7 miliona evra) od povećanja
obaveze po osnovu garancija izdatih za zaduživanje javnih preduzeća i lokalnih
vlasti u inostranstvu (67,0 miliona evra).
Poboljšanje valutne strukture javnog duga nastavljeno je i u trećem tromesečju. Učešće
dinarskog dela duga u ukupnom javnom dugu povećano je za 0,4 p.p., na 19,5%.
Učešće duga u evrima iznosilo je 54,7%, u dolarima 17,3%, dok se na specijalna prava
vučenja i ostale valute odnosilo 8,4%.

Kada se posmatra kamatna struktura na kraju trećeg tromesečja, udeo javnog duga
ugovorenog po fiksnim kamatnim stopama iznosio je 70,0%. Najveći deo duga
ugovorenog po varijabilnim kamatnim stopama vezan je za kamatne stope EURIBOR i
LIBOR na evro (74,0%), zatim za ostale varijabilne kamatne stope (12,1%), LIBOR na
američki dolar (11,8%) i švajcarski franak (2,1%).

3
 Tabela 1. Pregled mera održivosti javnog duga (u %)

I II III
2008. 2009. 2010. 2011. 2012. 2012. 2012.

Jav ni du g/BD P 29,2 34,7 44,5 48,7 52,1 56,3 55,9

Jav ni du g/izv oz robe i u slu ga 86,0 116,2 120,7 128,9 131,1 136,0 136,1

Jav ni du g/izv oz robe i u slu ga i doznake 69,9 84,0 92,6 102,9 105,1 109,7 110,4

Jav ni du g /bu džetski prihodi 62,3 80,7 102,4 115,7 116,3 123,4 126,7

Otplata jav nog du ga/BD P 2,2 7,0 10,1 11,0 11,8 11,2 13,5

Otplata jav nog du ga/izv oz robe i u slu ga 7,0 23,9 28,0 29,8 29,8 26,6 31,7

Otplata jav nog du ga/izv oz robe i u slu ga i doznake 5,7 17,3 21,5 23,8 26,6 21,5 26,0

Otplata jav nog du ga/bu džetski prihodi 5,1 16,6 23,7 26,7 28,1 27,0 32,2

Metodološka objašnjenja:

- Javni du g/BD P − odnos stanja jav nog du ga na kraju posmatranog perioda i BD P-a
u poslednja četiri tromesečja.
- Javni du g/izv oz robe i u slu ga − odnos stanja jav nog du ga na kraju
posmatranog perioda i v rednosti izv oza robe i u slu ga u poslednja četiri
tromesečja.
- Jav ni du g/izv oz robe i u slu ga i doznake − odnos stanja jav nog du ga na kraju
posmatranog perioda i v rednosti izv oza robe i u slu ga i doznaka u poslednja
četiri tromesečja.
- Jav ni du g/bu džetski prihodi − odnos stanja jav nog du ga na kraju posmatranog
perioda i bu džetskih prihoda u poslednja četiri
tromesečja.

- Otplata jav nog du ga/BD P − odnos otplate jav nog du ga i BD P-a tokom
posmatranog perioda.
- Otplata jav nog du ga/izv oz robe i u slu ga − odnos otplate jav nog du ga i izv oza robe
i u slu ga tokom posmatranog perioda.
- Otplata jav nog du ga/izv oz robe i u slu ga i doznake − odnos otplate jav nog
du ga i izv oza robe i u slu ga i doznaka tokom posmatranog perioda.
- Otplata jav nog du ga/bu džetski prihodi − odnos otplate jav nog du ga i bu džetskih
prihoda tokom posmatranog perioda.

3
 Zbog znatno veće otplate javnog duga u trećem tromesečju u poređenju s prethodnim, došlo
je do pogoršanja svih mera održivosti koje je sadrže, tj. do rasta njenog učešća u BDP-u,
izvozu robe i usluga i doznakama, kao i budžetskim prihodima [1].

U toku trećeg tromesečja stanje javnog duga po osnovu dinarskih hartija od vrednosti
povećano je za 8,6 milijardi dinara, na 344,5 milijardi dinara. Država je ponovo počela da
emituje tromesečne hartije od vrednosti, pri čemu je kamatna stopa porasla sa 12,7% u julu
na 13,0% u septembru. U avgustu je održana i prva aukcija dvogodišnjih obveznica
indeksiranih referentnom kamatnom stopom, na kojoj je ostvarena fiksna margina od 4,0%.
Kamatne stope na hartije od vrednosti dužih ročnosti (12, 18 i 36 meseci) porasle su za 1,0
p.p.
Dug države po osnovu dugoročnih hartija od vrednosti denominovanih u evrima povećan je
za 114,2 miliona evra, na 821,5 miliona evra.

Da bi se zaustavila takva kretanja i javni dug opšte države vratio na održiv nivo, Vlada
je pripremila program fiskalne konsolidacije. Prema tom programu, najveće fiskalno
prilagođavanje predviđeno je u narednom trogodišnjem periodu (2013–2015) kako bi
se izbegla kriza javnog duga i povratila stabilnost javnih finansija. Deficit u 2013. godini
trebalo bi da bude gotovo prepolovljen (sa ovogodišnjih 6,8% na 3,6% BDP-a) i da se do
2015. godine smanji na 1,0% BDP-a. Fiskalno prilagođavanje izvršiće se izmenama poreske
politike i merama na rashodnoj strani, uz doprinos strukturnih reformi koje utiču na
smanjenje javne potrošnje.
U skladu s merama fiskalne konsolidacije, projektovano je smanjenje učešća javnog duga u
BDP-u počev od 2014. godine. Kao ključna mera smanjenja javnog duga u 2014.
predviđena je prodaja dela državne imovine u preduzećima koja su izložena
konkurenciji i ne spadaju u tzv. državne monopole, kao i manjinskih paketa u pojedinim
preduzećima. U planu je i prodaja neaktivnih državnih resursa (zgrade, drugi građevinski
objekti, poljoprivredno zemljište i dr.). Planirano je da jedan deo sredstva dobijenih
prodajom bude iskorišćen za otplatu obaveza kako bi se smanjilo opterećenje po osnovu
kamata za naredne budžetske godine i poboljšao fiskalni rezultat.

3
 Pored projekcije tokova fiskalnih prihoda i rashoda, plan za smanjenje javnog duga sadrži i
projekciju makroekonomskih kretanja i kretanja na finansijskom tržištu, s obzirom na to da
učešće javnog duga u BDP-u zavisi ne samo od primarnog fiskalnog rezultata već i od
privrednog rasta, kretanja realnih kamatnih stopa (na dug u dinarima i dug u stranoj valuti) i
realnog deviznog kursa. Kada je reč o realnom rastu BDP-a, Vlada očekuje da se fiskalna
konsolidacija neće, u većoj meri, odraziti na usporavanje privrednog rasta na kratak rok. S
druge strane, njeni efekti na poboljšanje poslovne i investicione klime i privredni rast u
srednjem i dugom roku biće značajni. U strukturi trošenja države, planirane su znatne uštede
na teret tekuće potrošnje radi povećanja učešća investicija.

4.Servisiranje javnog duga

Vraćanje javnog duga, odnosno javnog zajma predstavlja postupak oslobadjanja

države od javnog duga, odnosno javnog zajma. Najbolji način oslobadjanja države od
javnog zajma jeste njegovo uredno vraćanje odnostno servisiranje, što podrazumeva
vraćanje zajma u skladu sa uslovima pod kojim je javni zajam uzet. Od urednog servisiranja
duga zavisi kredibilitet države na medjunarodnom finansijskom tržištu, s jedne strane, kao i
poverenje gradjana u državu i državne organe sa druge strane.

Glavni način finansiranja Trezora, jeste preko izdavanja trezorskih zapisa, iz sredstava od
komercijalnog sektora i zaduživanja kod medjunarodnih finsnijskih institucija,
smanjivanjem depozita trezora kod NBS, kao i relativno malim dodatnim sredstvima od
privatizacija ili pak po osnovu prihoda državnih, odnosno javnih preduzeća.

5.Politika servisiranja javnog duga

Dugovi predstavljaju negativan kapital i stoga predstavljaju odbitnu stavku u obračunima

nacionalnog bogatstva i bogatstva pojedinig ogranizacionih i socijalnih entiteta.

3
 Nakon konsolidacije javnih finansija, kao i spoljnog i unutrašnjeg duga, pokazalo se da je
stanje finansija, kao i spoljnog i unutrašnjeg duga, pokazalo se da je stanje bogatstva u
pojedinim segmentima društva i u Srbiji kao celini nepovoljno Prevazilaženje problema
dugova mora se postaviti na nivo prioriteta strategije privrednog oporavka i odgovarajuće
ekonomske politike.

Teorijski posmatrano, otplate javnih dugova se mogu realizovati:

-tekućim prihodima budžeta bez indukovanja budžetskih deficita

-budžetskim prihodima sa otvaranjem deficita
-budžetskim rezervama, imobilisanim viškovima iz prethodne budžetske godine i sredstvima
-stabilizacionih fondova

-kratkoročnim bankarskim kreditima i kratkoročnim pozajmicama

sredstvima novog javnog zaduživanja

-sredstvima iz primarne emisije
-sredstvima budžetskih ušteda kresanjem javnih rashoda
-zajmovima poslovnih banaka iz štednih sredstava
-zajmovima uz istovremeno povlačenje kredita sa drugih punktova
-sredstvima inostranih kredita i zajmova

Važan cilj ekonomske politike u narednom srednjoročnom periodu je redovno otplaćivanje

spoljnog i unutrašnjeg duga, a da se pri tome ne ugrozi privredni rast. Politika javnog duga
treba da bude usredsredjena na obezbedjenje uslova za nesmetano servisiranje obaveza
države prema domaćim i inostranim poveriocima.Obezbedjenje fiskalne održivosti
podrazumeva održavanje učešća domaćeg i stranog duga ispod 60% BDP. Medjutim, i tako
smanjeni javni dug zahtevaće značajna budžetska sredstva za uredno servisiranje kamate po
inostranim kreditima i održavanje spoljne likvidnosti, kao i obaveza koje čine unutrašnji
dug, što podrazumeva stabilan i dinamičan privredni rast.

3
 Redovno servisiranje spoljnog i unutrašnjeg duga značajno doprinosi vraćanju poverenja
stranih, ali i domaćih privrednih subjekata u državu, smanjenju kamata i razvoju
finansijskog tržišta Srbije, čime bi se stvorili povoljniji uslovi za investiranje u razvoj. Vlada
Srbije treba uredno i u potpunosti da servisira obaveze stranim poveriocima koje dospevaju
u narednom srednjoročnom periodu i da istovremeno uredno servisira i unutrašnji dug
isplatom ranije utvrdjenih obaveza po osnovu stare devizne štednje koje su denominirane u
evrima i dospevaju jednom godišnje do 2016.godine.

3
 Zaključak

Od dolaska nove Vlade, Srbija je nastavila da se zadužuje da bi pokrila minus u

budžetu pa je javni dug zemlje u prethodnih više od tri meseca porastao više od milijardu
evra. Najveći uticaj na povećanje duga imale su evroobveznice koje dospevaju na naplatu
u septembru 2021. godine. Samo mesec i po pošto je prodala milijardu dolara obveznica,
država se ponovo na isti način zadužila na svetskom tržištu i to 750 miliona dolara. Taj
novac na naplatu dospeva za pet godina, a u međuvremenu država će plaćati godišnju
kamatu od 5,45 odsto.To je strategija kupovine vremena i da se na ovaj način teret
prilagođavanja prebacuje na buduće generacije. Dobro je što su u pitanju dugoročne
obveznice pa ne dospevaju u ovim kriznim vremenima. Treba biti oprezan, jer će vreme
za otplatu dugova doći.

3
 Literatura

[1] Kvrgić Goran, „Teorija i planiranje privrednog razvoja“, 2010, PEP,

Beograd

[2] Mrvić Tatjana , “Monetarne I javne finansije”, Treće izdanje, 2020 , Beograd,

[3] Ristić Žarko, „Monetarne i javne finansije”, 2007, VPŠ, Čačak