ТЕОРИЈА И ПРАКСА ЈАВНИХ ФИНАНСИЈА

74. испитно питање:

ДРЖАВНИ ДУГ И ДРЖАВНЕ ГАРАНЦИЈЕ

Државни или јавни дуг обухвата све финансијске обавезе државе према домаћим и
страним било физичким, било правним лицима. Не треба га мешати са јавним зајмом.
Јавни дуг је много шири од јавног зајма. Финасијске обавезе државе некредитног
карактера могу да проистекну из односа државе са домаћим правним или физичким
лицима, као и из односа државе са страним државама. Из односа државе са домаћим
правним или физичким лицима, може доћи до денационализације или реституције-
враћање одузете имовине и обештећење за њу.

Скорашњи пример настанка јавног дуга су обавезе по основу исплате старе девизне
штедње, настале у пирамидалним банкама. Из односа са страним државама могу да
проистекну по основу плаћања ратних репарација, судских пресуда...

Јавни дуг Републике Србије обухвата све директне и индиректне финансијске обавезе
државе према домаћим и страним, приватним и физичким лицима. Директне су оне у
којима се држава јавља као непосредни дужник, а код индиректних је држава гарант
њихове исплате, а непосредни дужници су јавна предузећа.

Јавни дуг, на основу Закона о јавном дугу, обухвата дуг:

1. Републике по основу уговора,

2. Републике по основу државних хартија од вредности,
3. Репрограмирани дуг Републике,
4. Републике по основу датих гаранција,
5. Дуг локалне власти,
6. Дуг организација обавезног социјалног осигурања,
7. Дуг јавних предузећа.

Директне обавезе Републике Србије настале су у земљи (унутрашњи дуг) и

иностранству (спољашњи дуг).

Актуелни јавни дуг може се класификовати на три категорије:

1
 1. Наслеђени јавни дуг из периода пре политичких промена 2000. године,
2. Исплата старе девизне штедње и дуговања по другим некредитним основама,
3. Ново задужење после 2000. године.

Највећи део спољашњег дуга чине директне обавезе (80%). Унутрашњи дуг највише
чине старе девизне штедње (90%).

Управљање јавним дугом и гаранцијама једна је базичних функција трезора.

У материји јавног дуга и јавног задуживања највећа и најшира овлашћења дата су

Министарству финансија.

Задуживање се, у складу са законом, може јавити у два вида:

1. Закључивањем уговора о кредиту и емисијом хартија од вредности,

2. Република се може задуживати код домаћег и страног повериоца .

Циљеви задуживања:

1. Финансирање буџетског дефицита,

2. Финасирање дефицита текуће ликвидности,
3. Рефинансирање јавног дуга...

У годишњем буџету се утврђује ограничење укупног износа дуга у току буџетске године, са
изузетком краткорочног задуживања ради финансирања дефицита, када се дуг мора
отплатити до 31.12. текуће фискалне године, као и ограничења укупног износа гаранције
које држава може дати.

Локалне власти могу се задуживати по претходно прибављеном мишљењу Министарства

финансија.

Једино се Републички завод за здравствено осигурање може задуживати ради набавке

лекова. Организације социјалног осигурања не могу давати гаранције.