FINANSIJSKA TRITA I FINANSIJSKI INSTRUMENTI

ISPIT
HIPOTEKARNO TRITE
1. Definiite hipotekarno trite?
Hipotekarno trite predstavlja segment trita kapitala na kojem se trguje dugoronim
hipotekarnim kreditima i HOV na podlozi hipoteke.
2. Kako aktivno hipotekarno trite moe da podstakne razvoj finansijskog i
privrednog sektora?
Aktivno trite nekretinina moe znaajno da podstakne razvoj finansijskog sektora i
privrede u celini direktno i indirektno.
Direktno, kroz stimulisanje graevinske industrije.
Indirektno nekretnine predstavljaju zalog odeobrenih kredita potrebnih ya pokretanje
investicionih projekata u privredi, kao i kroz uspostavljanje trita HOV emitovanih na
osnovu hipotekarnih kredita.
3. Navedite nosioce ponude kapitala na hipotekarnom tritu.
Nosioci ponude kapitala su:
depozitne finansijske institucije- hipotekarne banke, komercijalne banke, tedionice
nedepozitne finansijske institucije- osiguravajua drutva, penzijski fondovi i drugi.
Za razliku od tradicionalnog koncepta hipotekarnog trita na kome su kljuni kreatori
ponude bile tedno-kreditne ustanove, danas su to nedepozitne finansijske institucije.
4. Kojim se ciljevima rukovode nosioci ponude kapitala?
Rukovode se ostvarivanjem dva osnovna ekonomska cilja:
sigurnou plasmana
disperzijom rizika

5. Navedite uesnike hipotekarnog trita na strani tranje.

Na strani tranje hipotekarnih zajmova nalaze se:
1

pojedinci (domainstva), kojima su sredstva potrebna za kupovinu ili izgradnju

stambenih objekata
preduzea, kojima su sredstva potrebna za kupovinu i izgradnju komercijalnih
objekata i finansiranje sopstvenog rasta
dravne hipotekarne i privatne agencije

6. Posmatrajui ponudu i tranju kapitala objasnite zato je kamatna stpoa na

hipotekarne kredite u razvijenim ekonomijama nia od kamatne stope u
nerazvijenim ekonomijama?
Ukoliko je u pitanju razvijena ekonomija sa velikom ponudom kapitala i relativno
stabilnom tranjom kredita, doi e do pada kamatne stope. S druge strane, u nedovoljno
razvijenim ekonomijama, koje imaju manjak kapitala za finansiranje razvojnih projekata
pri relativno velikom rastu tranje doi e do rasta kamatne stope.
7. U emu se ogleda razlika izmeu primarnog i sekundarnog hipotekarnog trita?
Primarno hipotekarno trite obuhvata kreiranje hioptekarnih zajmova i emitovanje
primarnih hipotekarnih obveznica. Na primarnom tritu se odobravaju novi zajmovi i
vri se emisija HOV, dok se na sekundarnom tritu obavlja promet ve odobrenih
zajmova i primarno emitovanih hartija.
8. ta je podrazumevala prva, a ta druga faza u razvoju hipotekarnog trita?
Prva faza u razvoju hipotekarnog trita bila je kreiranje i razvoj bankarske aktive, to jest
proces odobravanja hipotekarnih kredita (banka-klijent).
U drugoj fazi sekundarno trite je omoguilo kreiranje i razvoj bankarske pasive
(investitori-banka).
9. Navedite karakteristike hipotekarnih kredita.
Osnovna razlika izmeu hipotekarnih kredita i nekih drugih kredita jeste to kod
hipotekarnih kredita poverioci na raspolaganju imaju sredstva obezbeenja, odnosno
zalono pravo nad nekim nepokretnostima. Hipotekarni krediti su dugoronog karaktera
sa rokom dospea od 15 do 30 godina.

10. ta je anuitetni plan?

To je plan koji sadri strukturu anuiteta, odnosno odnos kamate i glavnice duga u
mesenim ratama otplate.
2

11. Navedite ta ini strukturu anuiteta.

Struktura odnosa kamate i glavnice u anuitetu.
12. Zato je uee kamate u strukturi anuiteta u prvim godinama veliko?
Uee kamate je u prvim godinama veliko zbog toga to se kamata obraunava na
preostali iznos duga.
13. Zato je uee glavnice duga u strukturi anuiteta u prvim godinama malo?
Uee glavnice duga je malo zbog toga to se kamata obraunava na neotplaenu
glavnicu.
14. Predstavite strukturu anuiteta dvadesetogodinjeg hipotekarnog kredita prve i
petnaeste godine.
-

slika 2.1. knjiga

15. Kako se utvruje formalno-pravni bonitet hipoteke?

Kod formalno-pravnog anuiteta treba da se utvrdi:

da je dunik nosilac prava nepokretnosti

da na nepokretnosti na kojima treba da se zasnuje hipoteka ne postoji druga
da je zemljino knjina evidencija uredna i ne pravi smetnje hipoteke
da je dunik dao zalonu izjavu (za fizika lica) ili odluku nadlenog organa (za
pravna lica) kojom doputa stavljanje hipoteke za odreeno potraivanje u korist
finansijske institucije.

16. Kako se utvruje ekonomski bonitet hipoteke?

Ekonomski bonitet treba da utvrdi:

da nepokretnost na koju se stavlja hipoteka ima odreenu ekonomsku vrednost

da vrednost nepokretnosti bude dovoljna ili vea od iznosa na koji glasi kredit
ukljuujui i propratne trokove
da urbanistikim planom nepokretnosti nije predvieno ruenje
3

da ako postoji ranije upisana hipoteka vrednost nepokretnosti bude vea od iznosa
ranije upisane hipoteke, a razlika dovoljna ili vea od nove hipoteke.

17. ta je hipoteka i koja je njena osnovna svrha?

Hipoteka je zalog koji se daje pri uzimanju hipotekarnog kredita, a osnovna svrha joj je
obezbeenje duga.
18. Navedite karakteristike hipotekarnih kredita sa fiksnom kamatnom stopom.
Kamatna stopa je odreena u trenutku potpisivanja ugovora i ne menja se tikom celog
perioda otplate kredita. Ni visina anuiteta se ne menja.
19. Navedite faktore od kojih zavisi visina ugovorene kamatne stope.
Visina zavisi od duine trajanja zajma i izloenosti kreditora riziku. to zajam due traje
i to je izloenost kreditora riziku vea, vie e biti kamatne stope.
20. Navedite karakteristike hipotekarnih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom.
Kod ovih kredita kamatna stopa je vezana za neki promenljivi faktor ( najee neku
referentnu kamatnu stopu). Tokom otplate kredita visina kamatne stope se moe menjati
i to nezavisno od volje zajmoprimca, a samim tim se menja i ukupan iznos kamatne
obaveze. Varijabilnu kamatnu stopu ini neka referentna kamatna stopa (ribor ili enribor)
i kamatna mara.
21. Navedite vrste rizika kojim je izloen kreditor na hipotekarnom tritu.
Izloen je kreditnom riziku i riziku kamatne stope.

22. Definiite kreditni rizik i navedite vrste ovog rizika.

Kreditni rizik se definie kao verovatnoa da zajmodavac nee biti u stanju da naplati
potraivanja od zajmoprimca, bilo po osnovu glavnice duga, bilo po osnovu kamate.
Vrste su:
rizik naplativosti- default rizik
rizik kreditne premije
rizik pogoranja kreditnog rejtinga
23. ta karakterie default rizik?

Default rizik je prisutan jo u trenutku izdavanja reizika odnosno emisije HOV. Tie se
postojanja odreenog kreditnog rejtinga za svakog klijenta putem koga je svakom
klijentu mogue pripisati i odreenu neverovatnou neizvrenja obaveza.
24. ta karakterie rizik kreditnog rejtinga?
Rizik kreditnog rejtinga pokazuje opasnost da e doi do pogoranja kreditnog rejtinga
klijenta tokom perioda otplate kredita, odnosno javlja se kada je kredit ve odobren.
25. Objasnite kamatni rizik.
Kamatni rizik je rizik promena kamatne stope tokom trajanja hipotekarnog kredita kjoa
ide na tetu kreditora. U sluaju fiksnih kamatnih stopa kreditor e biti na gubitku ako
doe do rasta nivoa kamata na tritu. Najnepovoljnija situacija je da inflacija porase do
tog nivoa da bude via od fiksne kamatne stope.
26. Objasnite kako je mogue reducirati rizik smanjenja vrednosti imovine.
Teorijski je mogue reducirati rizik pretvaranjem svih oblika imovine u gotovinu na
vrhuncu privrednog ciklusa (jer se privreda tada pregrejala, a cene su na najviem
nivou). Kada privreda ue u recesiju pravi je momenat za ulaganje gotovine u
nepokretnine, jer su cene tada na najviem nivou.
27. Koji je najei oblik tradicionalnog hipotekranog kredita i koje su njegove
karakteristike?
Amortizacioni kredit kjoi ima fiksnu kamatnu stopu i jednaka je mesenom anuitetu.U
prvim mesecima anuiteti sadre preteno kamatu, a sa pribliavanjem roka dospea raste
i udeo glavnice.
28. Navedite osnovne netradicionalne hipotekarne kredite.
hipotekarni kredit sa promenljivom kamatnom stopom
hipotekarni kredit sa prilagodljivom kamatnom stopom
konvertabilni hipotekarni kredit
hipotekarni kredit sa rastuom otplatom
revolirajui hipotekarni kredit
HK sa ovnovljivom kamatnom stopom
HK sa odloenim plaanjem kamate
HK sa fleksibilnom otplatom
HK sa obrnutim redosledom otplate
29. Ukratko objasnite hipotekarni kredit sa promenljivom kamatnom stopom.

Kod ovih kredita kamatna stopa je vezana za neku drugu referentnu kamatnu stopu i
osetljiva je na promene na finansijskom tritu. Poetna kamtna stopa kod ovih kredita je
nia nego kod kredita sa fiksnom kamatnom stopom.
30. ta karakterie konvertabilni hipotekarni kredit?
Ima promenljivu kamatnu stopu i sadri pravo dunika da kredit konvertuje u kredit sa
fiksnom kamatnom stopom u sluaju da je kamatna stopa povoljnija za dunika. Ova
opcija je povoljna za dunika, ali ne i za kreditora. Stoga se moraju definisati uslovi po
kojima i kada dunik moe iskoristiti datu opciju.
31. ta karakterie revolvirajui (kanadski) hipotekarni kredit?
Ima krai rok dospea od tradicionalnih hipotekarnih kredita. Od dunika se zahteva da,
po novim uslovima, ponovo ugovori ili refinansira kredit na odreeni datum.
32. ta karakterie hipotekarni kredit sa odloenim plaanjem kamate?
Koriste ga dunici sa sloenom finansijskom situacijom. U pitanju su dunici koji imaju
ansu da posle nekoliko godina saniraju svoju finansijsku situaciju, ali u meuvremenu
zbog finansijske zaduenosti nisu u mogunosti da plaaju obaveze po osnovu pristiglih
anuiteta. Da bi izali iz teke finansijske situacije oni uzimaju kredit koji odlae plaanje
kamata jedan odreeni period. Dunici moraju do roka dospea da isplate kreditora za
iznos neplaenih, akumuliranih kamata.

33. Navedite karakteristike hipotekarnog kredita sa fleksibilnom otplatom.

Dunici prvih est meseci plaaju samo kamatu, a dalja plaanja sadre i uveanu
amortizaciju glavnice. Najee ga koriste dunici koji trenutno imaju nizak dohodak,
odnosno dohodak koji je dovoljan samo za isplatu pristiglih kamata. Oni veruju da e
njihov dohodak porasti i da e u budunosti moi da plaaju anuitete po povienom
procentu.
34. ta karakterie hipotekarni kredit sa obrnutim redosledom otplate?
Ovaj kredit je namenjen penzionerima i dobija se zalaganjem postojee imovine. Dunici
primaju fiksne mesene iznose sredstava koji su zasnovani na vrednossti zaloene
imovine, koja po zavretku isplate postaje vlasnitvo kreditora. Dunici nemaju obaveze
po kreditu, ne moraju da prodaju steenu imovinu, ali nakon njihove smrti kreditor
prodaje imovinu kako bi namirio dug.
35. ta je sekjuritizacija?
6

Sekjuritizacija je proces pretvaranja nelikvidne aktive u likvidne HOV na primarnom

hipotekarnom tritu, i njihove prodaje na sekundarnom hipotekarnom tritu. Banke i
ostale kreditne institucije na ovaj nain uspevaju da bre i po povoljnijim uslovima
refinansiraju kredite i tako uveaju svoj kreditni potencijal.
36. Navedite faktore irenja sekjuritizacije, kao i faktore razvoja sekundarnog
hipotekarnog trita.
Nagloj sekjuritizaciji i razvoju sekundarnog hipotekarnog trita doprinelo je precizno
pravno regulisanje, odnosno standardizacija propisa, standardizacija ugovora, dravna
potpora, nadzor, kvalitet osiguranja hipotekarnog kredita i kompjuterska tehnologija.
37. Navedite trine uesnike na hipotekarnom tritu.

dunik
kreator zajma
specijalizovane osiguravajue kompanije
rejting agencije
SPV
potpisnik ili prokovitelj emisije
investitor

38. Slikom predstavite proces sekjuritizacije.

- slika 4.1. knjiga
39. Koje karakteristike aktiva koja se nalazi iza hipotekarnih hartija mora da
zadovolji?
Aktiva mora da ima visok kvalitet u smislu redovnih priliva. Ovo implicira mali rizik
nenaplativosti potrivanja, kao i mali rizik prevremene otplate. Uz to je potrebno da
aktiva bude homogena. To znai da potraivanja iz kojih dalje proizilaze novani tokovi
moraju da imaju iste lii sline profile.
40. Kako se vri podizanje rejtinga hipotekarnih HOV?
One dodeljuju rejting hipotekarnim HOV bez kojega ne mogu biti dovoljno atraktivne
potencijalnim investitorima na sekundarnom tritu kapitala. Rejting sniava rizko
premiju u strukturi spote prinosa i time pojeftinjuje finansiranje za krajnjeg korisnika.
41. Navedite razliku izmeu vanbilasne i bilansne sekjuritizacije?
Odnos izmeu onoga ko odobrava i onoga ko uzima hipotekarni kredit mora da bude
strogo regulisan. Jedan od alternativa je da specijalizovano pravno lice preuzima aktivu
7

u svoj bilans, kontrolie aktivu, emituje HOV na podlozi te aktive i prihvata servisiranje
duga, odnosno vri prenos kamate i glavnice ka investitoru. Druga alternativa je da
emitent zadrava u svom bilansu aktivu na osnovu koje je emitovana hipotekarna
obveznica.
42. Koji su poslovi specijalizovanog pravnog lica (SPV)?
Jedan od alternativa je da specijalizovano pravno lice preuzima aktivu u svoj bilans,
kontrolie aktivu, emituje HOV na podlozi te aktive i prihvata servisiranje duga,
odnosno vri prenos kamate i glavnice ka investitoru.
43. Koja je uloga investicione banke u procesu sekjuritizacije?
Ona je zaduena za odreivanje prodajne cene HOV, promociju HOV i prodaju
emitovanih HOV. Investiciona banka, zahvaljujui znanju, stunou i profesionalnou,
ukazuje SPV koje HOV je potrebno emitovati.

44. ta karakterie primarne hipotekarne obveznice?

To su dugorone HOV koje se koriste za izgradnju komercijalnih objekata koji su
usmereni stvarnju prihoda, kao i za finansiranje razvojih projekata kompanija.
45. Navedite vrste primarnih hipotekrarnih obveznica?

opte hipotekarne obveznice

specifine hipotekarne obveznice
grupne hipotekarne obveznice
certifikati o zalogu opreme

46. Navedite razliku izmeu optih i specifinih hipotekarnih obveznica?

Opte hipotekarne obveznice su obezbeene ukupnom imovinom kompanije, a
specifine hipotekarne obveznice su obezbeene hipotekom na jednom objektu.
47. Navedite razliku izmeu optih, specifinih i grupnih hipotekarnih obveznica.
Opte hipotekarne obveznice su obezbeene ukupnom imovinom kompanije, specifine
hipotekarne obveznice su obezbeene hipotekom na jednom objektu, a grupne
hipotekarne obveznice imaju podlogu hipotku na vie objekata iste vrste.
48. Definiite sekundarno hipotekarno trite i navedite njegove pojavne oblike.

Sekundarno hipotekarno trite predstavlja zbir kupoprodajnih transakcija izmeu

originatora i investitora i izmeu razliitih investitora meusobno, u kome je predmet
prometa hipotekarni kredit, ili HOV emitovana po njegovom osnovu. Ono moe imati
dva oblika:
trite za privatni plasman
javna emisija sekundarnih hipotekarnih HOV.
49. Navedite karakteristike privatnog plasmana i javne emisije.
Privatni plasman se obavlja sa odreenim brojem investitora i sa znatno manjom
pravnom regulativom, a javna emisija podrazumeva prodaju HOV velikom broju
nepoznatih investitora i ona se sprovodi pod stroom kontrolom drave. Privatni plasman
podrazumeva direktnu prodaju HOV, kreiranih na primarnom tritu, institucionalnim
investitorima koji kupuju udeo u hipotekarnom pulu.
Javna emisija podrazumeva izdavanje posebnih dugoronih HOV zasnovanih na
primarnom portfoliju HOV. To su hipotekarne zalonice i hipotekarne uputnice, kao i
derivatne HOV.
50. Objasnite sutinu evropskog modela refinansiranja kredita na sekundarnom
hipotekarnom tritu.
Evropski model podrazumeva da zaloena imovina za emitovanje HOV, hipotekarnih
obveznica, ostaje u bilansu kreatora hipoteke.
51. Objasnite sutinu amerikog modela refinansiranja kredita na sekundarnom
hipotekarnom tritu.
U amerikom modelu zaloena imovina za emitovanje HOV, hipotekarnih zalonica,
izvodi se van bilansa originatora i prenosi u bilans specijalnog pravnog lica formiranog
radi emisije izvedenih hartija vezanih za hipoteku.
52. Navedite sekundarne hipotekarne institucije na hipotekarnom tritu SAD.
FNMA
GNMA
FHLMC
53. Navedite ulogu sekundarnih hipotekarnih institucija na hipotekarnom tritu.

FNMA funkcija joj je bila da stvori sekundarno trite za subvencionisane

hipotekarne kredite sa ciljem poveanja likvidnosti njihovih originatora.
GNMA imala je zadatak da garantuje pravovremenu isplatu duga i kamata po
osnovu emitovanih HOV. Ona nije prodavala i kupovala HOV obezbeene
hipotekom.
9

FHLMC njena uloga je bila usmerena na sekjuritizaciju privatnih hipoteka. Sluile

su kao kolateral za izdavanje sledeeg kruga hipotekarnih obveznica.

54. Objasnite problem informacione asimetrije na sekundarnom hipotekarnom tritu.

Na sekundarnom hipotekarnom tritu javlja se problem informacione asimetrije.
Kreatori hipoteka najee znaju bolje nego kupci kakav je kvalitet kredita koje ele da
prodaju. Meutim, lo kvalitet neke hipoteke moe se pokazati ex post, i to posle vie
godina poto je transakcija obavljena. Moe se pojaviti i problem negativne selekcije, jer
hipoteke koje se prvo prodaju su ujedno i najrizinije.
55. Navedite HOV sekundarnog hipotekarnog trita.
HOV sekundarnog hipotekarnog trita SAD se mogu podeliti na:
obine hipotekarne zalonice i hipotekarne uputnice
derivatne hipotekarne obveznice ukljuuju mnogobrojne izvedene hipotekarne
HOV.
56. Navedite kljune karakteristike hipotekarnih zalonica.
Hipotekarne zalonice su sekundarne hipotekarne obveznice koje se koriste za
refinansiranje hipotekarnih institucija i kojima kao zalog slui pul (tano odreene
grupe) hipotekarnih kredita. Karakterie ih likvidnost, visok kreditni rejting i garancija
dravnih agencija.
57. Navedite kljune karakteristike hipotekarnih uputnica.
Zasnivaju se na hipotekarnom pulu osiguranih i neosiguranih kredita i daju pravo na
prinos pula srazmerno ueu u ukupnom broju udela u pulu. Isplaeni prinosi
investitorima koji su kupili uputnicu umanjuju se za iznos provizije za upravljanje
pulom, servisiranje i naplatu zajma. Stoga je prinos nii od prinosa po osnovu
hipotekarnih kredita. Ove hartije tradicionalno u Americi emituje agencija GNMA.
58. Po emu se privatne hipotekarne uputnice razlikuju od klasinih hipotekarnih
uputnica?
Radi obezbeenja likvidnosti i smanjenja kreditnog rizika za investitore, drava
garantuje emisiju upitnica. One mogu biti emitovane i bez garncije drave i onda su to
privatne hipotekarne uputnice koje podleu rejtingovanju kao i registraciji kod nadlenih
organa. Osnovni rizik kod uputnica je rizik reinvestiranja. Ovaj rizik uslovljen je
injenicom da hipotekarni krediti dozvoljavaju duniku da ih isplati pre roka dospea.
Ovo pravo koje dunik koristi, najee kod smanjenja trinih kamatnih stopa, unosi
elemente neizvesnosti.
10

59. Navedite cilj emisije derivatnih hipotekarnih obveznica, kao i vrste istih.
Derivatne hipotekarne obveznice se koriste u cilju smanjenja rizika od prevremene
otplate kredita za investitore. Danas su njihovi najrazvijeniji oblici:
Kolaterizovane hipotekarne obligacije
Segmentirane hipotekarne obveznice
Privatne prenosne hipotekarne zalonice
Kolateralne obligacione obveznice
60. Navedite karakteristike kolateralizovanih hipotekarnih obligacija.
To su HOV emitovane na bazi pula hipotekarnih uputnica ili hipotekarnih kredita.
Razlikuju se od obinih hipotekarnih obveznica samo po tome to je svaka emisija
hipotekarnih obveznica podeljena na trane od kojih svaka trana ima posebne
karakteristike. Najpre se isplauje glavnica prioritetne trane A, zatim B i na kraju
pripadajua glavnica trane C. Holderi trane A i B dobijaju novane tokove od kamate
za vreme ekanja isplate glavnica holderima trane A. Ove vrste obveznica nose
garanciju privatnih kompanija i ne uzimaju znaajno uee na hipotekarnom tritu.
61. Navedite karakteristike segmentiranih hipotekarnih obveznica.
Sadre nejednake otplate kamata i glavnice zasnovane na pulu hipotekarnih uputnica.
Obino su vlasnici ovih obveznica podeljena u dve klase od kojih I klasa dobija iz
gotovinskog toka kolaterala samo kamatu, a II klasa samo glavnicu. Klasa obveznica iji
je prinos glavnica prodaje se kao diskontna HOV. Vea je brzina otplate i vii prinos
investitora. Cena klase obveznica iji je prinos kamata raste i pada sa promenom trine
kamatne stope.
62. Navedite razliku izmeu prime i suprime hipotekarnih kredita.
Prime hipotekarni krediti su odobravani dunicima koji su kreditno sposobni da otplate
uzeti hipotekarni kredit i suprime hipotekarni kredit koji su odobravani dunicima koji
nisu ispunjavali uslove za dobijanje ovih kredita.
63. Kako je dolo do formiranja cenovnog balona nekretnina?
Kako je veliki broj dunika mogao da dobije hipotekarne kredite, dolo je do rasta
tranje nekretnina, a usled ograniene ponude i do rasta cena nekretnina. Brojni
analitiari su skretali panju da je trite nekretnina pregrejano i da niske kamatne stope
u kombinaciji sa inovativnim HOV vetaki podiu tranju nekretnina i vode formiranju
cenovnog balona, koji e pre ili kasnije pui.
64. Kako je dolo do pucanja cenovnog balona nekretnina?

11

Do pucanja cenovnog balona nekretnina je dolo u trenutku kada su rizni dunici

zbog obustava platene sposobnosti prestali da izmiruju obaveze po osnovu uzetog
hipotekarnog zajma.
65. Kako je dolo do krize poverenja i finansijske panike na finansijskom tritu?
Prvi znak prisustva krize bio je kada je jedna od veih hipotekarnih institucija 2006.
godine sasvim neoekivano objavila da je poslovala sa gubitkom. Investitori su ve tada
shvatili da novac nije uloen u proverene HOV koje su renomirane rejting agencije
rejtingovale sa AAA.
Ukupna deavanja na hipotekarnom tritu uslovaila su da u 2007. i 2008. godini bude
izvrena viemilionska prinudna naplata potraivanja. U martu 2008.godine jedna od
najveih investicionih banaka sveta Morgan Stanley je objavila da je u prvom kvartalu
iste godine imala pad profita od 42% jer je otpisala 23 milijarde dolara zbog loe
plasiranih hipotekarnih pozajmica. Agencije za osiguranje hipotekarnih kredita Freddie
Mac i Fannie Mae zavrile su u steaju. Postalo je jasno da se problem ne nalazi samo u
krizi likvidnosti hipotekarnog trita, ve da su koreni problema mnogo dublji. To je
izazvalo i krizu poverenja i finansijsku paniku na finansijskom tritu.
66. Kako se kriza u finansijskom sektoru prenela na realni sektor?
Kriza se javila u finansijskom sektoru, ali ubrzo dolazi do njenog prelivanja u realni
sektor, Uled finansijske krize dolazi do poskupljenja bankarskih kredita, to dovodi do
rasta trokova poslovanja kompanija. Kako se smanjivao ovim kredita, dolazilo je do
smanjenja likvidnosti kompanija, smanjenja potronje i agregatne tranje. Padom tranje
kompanije su bile prinuene da smanjuju proizvodnju to je dovelo do otputanja
radnika i poveanja stope nezaposlenosti.

12

DEVIZNO TRITE
1. Definiite divizno trite, devizni kurs i valutni paritet?
Devizno trite je segment finansijskog trita na kome se ukrtaju ponuda i tranja
stranih valuta i domaeg novca. Ovo ukrtanje ponude i tranje je neophodno u
poslovanju ekonomskih subjekata sa inostranstvom i u obezbeenju uslova za pretvaranje
nacionalne valute u valutu stranih zemalja.
Devizni kurs je cena novane jedinice zemlje izraene u ceni novane jedinice druge
zemlje.
Valutni paritet predstavlja zvanino utrvrenu vrednost nacionalne valute u nekom
zajednikom imenitelju, odnosno denominatoru koji moe biti valuta neke druge zemlje,
korpa valuta ili zlato. Tako vlautni paritet slui kao osnova oko kojeg, u normalnim
ekonomskim okolnostima, varira devizni kurs.
2. Kako se apresacija valute neke zemlje odraava na izvoz i uvoz?
Kada valuta neke zemlje apresira dobra te zemlje u inostranstvu postaju skuplja, a
inostrana dobra u zemlji jeftinija
3. Kako se depresijacija valute neke zemlje odraava na izvoz i uvoz?
Kada valuta neke zemlje depresira, njena dobra u inostranstvu postaju jeftinija, a
inostrana dobra u toj zemlji skuplja.
4. Navedite razliku izmeu spot i terminskog deviznog kursa.
Uobiajena transakcija naziva se spot transakcija i ona podrazumeva neposrednu razmenu
deviza po spot deviznom kursu, odnosno po kursu utvrenom na dan kupoprodaje.
Druga, terminska transakcija podrazumeva razmenu deviza na keni odreeni dan u
budunosti po terminskom deviznom kursu, odnosno po utvrenom kursu na dan
zakljuivanja transakcije, a sa isporukom na odreeni dan u budunosti.
5. Kako se neutralie efekat niih kamatnih stopa u jednoj zemlji u odnosu na vie
kamatne stope druge zemlje?
Efekat niih kamatnih stopa u jednoj zemlji bie neutralisan viom terminskom
vrednou njene valute, odnosno valuta te zemlje sadri premiju u odnosu na valutu
zemlje sa viom kamatnom stopom.
6. Kako se neutralie efekat viih kamatnih stopa u jednoj zemlji u odnosu na nie
kamatne stope druge zemlje?
13

Efekat viih kamatnih stopa u jednoj zemlji bie neutralisan niom terminskom
vrednou njene valute, odnosno valuta te zemlje sadri diskont u odnosu na valutu
zemlje sa niom kamatnom stopom.
7. Kada kaemo da postoji paritet kamatnih stopa izmeu dveju zemalja?
Kada je diskont ili premija jednak razlici kamatnih stopa dveju zemalja, izmeu njih
postoji paritet kamtnih stopa.
8. Navedite razliku izmeu pokrivene i nepokrivene kamatne arbitrae.
Ukoliko je postignut paritet kamatnih stopa, trite novca dveju zemalja su u ravnotei i
izmeu njih, zbog iste stope prinosa na uloeni kapital, nema kretanja kapitala. Tada se
govori o pokrivenoj kamatnoj arbitrai. Ukoliko diskont nije jednak razlici kamatnih
stopa dveju zemalja, trita novca nisu u ravnotei i tada je mogue kretanjem kapitala
postii unosnije ulaganje, ali uz preuzimanje rizika promene deviznog kursa. U ovom
sluaju finansijska teorija govori o nepokrivenoj kamatnoj arbitrai.
9. ta je FOREX i koje su njegove kljune karakteristike?
Forex je meubankarsko i inerdilersko novano trite na kome se trguje direktno,
izmeu banaka, dilera i investitora. Ona nema definisano mesto na kojem se vri
trgovanje, a trgovina izmeu uesnika se obavlja elektronski. Na ovom tritu nekoliko
stotina dilera spremno je da kupi i proda depozite denominovane u stranoj valuti.
10. Navedite uesnike na deviznom tritu.
centralna banke
poslovne banke i druge finansijske institucije
kompanije
pojedinci i vlade
hedzeri
pekulanti
market-mejkeri

11. Navedite uloge brokera i dilera na deviznom tritu?

Dileri kupuju i prodaju valute u svoje ime a za raun klijenata ili obavljaju meusobne
transakcije u svoje ime i za svoj raun. Zaradu ostvaruju na razlici izmeu izmeu
kupovnih i prodajnih kurseva dveju valuta.
14

Brokeri na deviznom tritu iskljuivo obavljaju transakcije za raun svojih klijenata,

odnosno oni se ponaaju kao posrednici izmeu dilera.
12. Navedite vrste transakcija na deviznom tritu.
transakcije izmeu klijenata i dilera
transakcije izmeu dilera
transakcije izmeu dilera posredstvom brokera
13. emu slue elektronske trgovinske platforme?
Pomou ovih sistema elektronski nalozi transaktora stiu u kompjuterske sisteme u
kojima se nalazi algoritam koi automatski uparuje kupovne i prodajne naloge. Time se
postie automatsko formiranje cena, a sistem deluje anonimno jer transaktori ne stupaju u
meusobne veze, ve kontakt uspostavljaju sa sistemom.
14. U emu se ogleda specifinost centralne banke na deviznom tritu?
Kao neposredni uesnik na deviznom tritu centralna banka ima specifinu funkciju i
ulogu. Ta specifinost se ogleda u obavezi i odgovornosti centralne banke svake zemlje
na polju: obezbeenja optimalne likvidnosti nacionalne ekonomije u meunarodnim
plaanjima, odravanja stabilnog i optimalnog kursa nacionalne valute, formiranja i
odravanja deviznih rezervi zemlje u optimalnoj strukturi i obimu, regulisanja i kontrole
rada banaka u poslovanju sa inostranstvom.
15. Koja je uloga komercijalnih banaka na deviznom tritu?
Komercijalne banke predstavljaju centre devizne razmene na deviznom tritu. Svaka
merljiva meunarodna transakcija podrazumeva da se raun potraivanja i dugovanja
mora registrovati u odereenoj komercijalnoj banci. Veliki deo meubankarskih
transakcija obuhvata razmenu depozita banaka. Na meubankarskom tritu banke se
ponaaju kao dileri koji kupuju i prodaju valutu, zaraujui na razlici izmeu kkupovne i
prodajne cene valute.

16. Navedite vrste poslova na deviznom tritu.

poslovi arbitrae
poslovi iz domena platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom
poslovi centralne banke
poslovi hedzinga i pekulisanja.
17. U emu se ogledaju poslovi arbitrae?

15

U principu kurs kotiran za odreenu valutu treba da bude isti na bilo kom deviznom
tritu na kome se trguje istom valutom.
18. Kada kaemo da su prisutni pravilno ukrteni devizni kursevi?
Kada postoji odnos valuta jen/dolar, evro/jen i dolar/evro jednak jedinici, tada su prisutni
pravilno ukrteni devizni kursevi.
19. Kada kaemo da su prisutni nepravilno ukrteni devizni kursevi?
Kada su mogue trenutne razlike u kursu iste valute na razliitim tritima, npr kurs
dolara u jenima nije jednak recipronoj vrednosti kursa jena u dolarima.
20. Navedite poslove iz domena platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom.
Odnose se na konverziju deviznih potraivanja i uzimanje i davanje deviznih depozita. To
su poslovi naplate po osnovu izvezene robe, plaanja uvezene robe i usluga pravnih i
fizikih lica rezidenta i nerezidenta, odobrenih depozita i zajmova, kao i poslovi po
osnovu kretanja kratkoronog kapitala u svim njegovim formama ulaganja.
21. Navedite poslove centralne banke na deviznom tritu.
usklaivanje ponude i tranje deviza u sluaju veih i dugotrajnih poremeaja
implicitno regulisanje deviznih kurseva putem intervencija na deviznom tritu
praenje i regulisanje strukture deviznih rezervi
obavljanje specifinih poslova za raun drave
22. Kakva je uloga pekulanata na deviznom tritu?
Oni na osnovu znanja, sposobnosti i iskustva donose promiljene zakljuke o buduem
razvoju dogaaja na deviznom tritu. Oni zarauju kupujui jeftino, a prodajui skupo,
odnosno zauzimajui duge i kratke pozicije. Obezbeuju trite neophodnom likvidnou
i elastinou.
23. Kakva je uloga hedzera na deviznom tritu?
Hedzeri prenose rizik deviznog poslovanja na pekulante, odnosno oni su spremni da
plate kako bi se oslobodili rizika i preneli ga na one koji su spremni da rizik preuzmu u
nadi da e profitirati.
24. Kada e pekulanti zauzeti kratku, a kada dugu poziciju na deviznom tritu?
Zauzimanje duge pozicije predstavlja kupovinu valuta u oekivanju da e njihova cena
porasti, dok zauzimanje kratke pozicije predstavlja prodaju valuta u oikivanju pada
njihove cene. U drugoj poziciji pekulanti kupuju valute na termin.

16

25. Navedite platne instrumente deviznog trita.

menice
ekkovi
specijalna prava vuenja
druge kompozine valute
26. Navedite karakteristike centralizovanog deviznog trita.
Centralizovano devizno trite pretpostavlja funkcionisanje devizne berze na kojoj su
precizno i jasno definisani uslovi trgovine i na kojoj se, na osnovu ponude i tranje,
formira jedinstveni kurs. Ovo trite karakterie visok nivo transparentnosi. Banke uz
pomo brokera razmenjuju salda deviza iz svoje dnevne pozicije. Na deviznim berzama
ne dnevim sastancima se objavljuju minimalni i maksimalni kursevi za etrnaest valuta
najznaajnijih za odravanje meunarodne likvidnosti.
27. Navedite karakteristike decentralizovanog deviznog trita.
Decentralizovano devizno trite obuhvata meusobnu trgovinu izmeu dilera. Na
poetku dnevne trgovine banka utvruje kurseve valuta kojima trguje i to kako niu cenu,
po kojoj je spremna da kupi valutu koja se eventualno ponudi, tako i viu cenu, po kojoj
je spremna da proda odreenu valutu.
Razlika izmeu kupovnog i prodajnog kursa je spred. Promptno devizno trite se moe
definisati kao decentralizovano trite sa vie dilera. Na njemu ponude dilera nisu
dostupne javnosti, te stoga u istom trenutku kupoprodaja valuta moe da se obavi po
razliitim cenama. Zbog odsustva regulative u vezi sa obavezom objavljivanja podataka,
nivo transparentnosti ovog trita je nizak.
28. Navedite razliku izmeu direktnog i indirektnog notiranja.
Direktno notiranje podrazumeva da je cena strane valute izraena u jedinicama domae
valute, a indirektno notiranje podrazumeva da je cena domae valute izraena u
jedinicama strane valute.
29. ta su ukrteni devizni kursevi?
Poto je dolar najea valuta trgovine, meusobni odnosi valuta kojima se ree trguje
mogu se izraunati pomou kursa dolara prema bilo kojoj drugoj valuti-ukrteni kursevi,
ili kada valutni par ne sadri dolar kao jednu od komponenti onda su to ukrtene valute.
30. Da li se moe rei da su devizno trite i devizna berza sinonimi. Objasnite.

17

Mogu postojati ninstirucionalizovana devizna trita, tzv crna trita ili crne berze deviza.
Na njima se poslovi kupoprodaje deviza obavljaju neposredno izmeu svih uesnika
privrednog i drutvenog ivota. Takva trita mogu postojati svuda, stoga pojam deviznog
trita nije identian pojmu devizne berze. Devizno trite je iri pojam, poto u sebi
ukljuuje i crno devizno trite.
31. U emu se ogleda povezanost deviznog trita i trita novca?
Uslovljenost i zavisnost deviznog i trita novca vezani su za obim transakcija, u smislu
to svako poveanje obima transakcija na deviznom tritu direktno dovodi do smanjenja
obima trgovine na nacionalnom tritu novca. Na taj nain, devizno trite predstavlja
neku vrstu regulatora i ograniavajueg faktora u funkcionisanju trita novca.
32. Navedite teorije o deviznom kursu i objasnite zakon jedne cene.
teorija pariteta kupovnih snaga
teorija pariteta kamatnih stopa
platno-bilansna teorija
Kao osnov za razumevanje deviznog kursa moe posluiti razumevanje zakona jedne
cene koji podrazumeva da identine robe treba da imaju jednake cene u svim
zemljama koje meusobno trguju.
33. Objasnite teoriju pariteta kupovne snage.
Ona pretpostavlja da devizni kurs izraava odnos kupovne snage dve nacionalne valute.
Devizni kurs valuta dveju zemalja jednak je odnosu nivoa cena istih zemalja. PPP teorija
sugerie da ukoliko nivo cena u jednoj zemlji poraste u odnosu na drugu, njena valuta
treba da depresira, odnosno valuta druge zemlje treba da apresira.
34. ta pokazuje apsolutni paritet kupovne snage?
Apsolutni paritet se odnosi na opti nivo cena zemalja izmeu kojih se posmatra devizni
kurs. Opti nivo cena predstavlja ponderisani prosek svih cena. Apsolutni paritet kupovne
snage se uspostavlja kada se izjednae cene iste robne korpe u valutama dve zemlje ili
vie zemalja. On ima oblik S=P/P1
35. ta pokazuje relativni paritet kupovne snage?
Pokazuje da su relativne promene deviznog kursa dve valute jednake razlici
procentualnih promena nivoa cena, odnosno razlici domae i strane stope inflacije u
odreenom periodu za identine korpe.
36. Objasnite platno-bilansnu teoriju.

18

Prema ovoj teoriji devizni kurs se formira odnosom ponude i tranje deviza. Ponuda i
tranja evidentiraju se u platnom bilansu kao odlivi i prilivi deviza. Potrana strana u
platnom bilansu obrazuje tranju deviza, a dugovna strana obrazuje ponudu deviza. U
sluaju deficita platnog bilansa dolazi do nesklada izmeu ponude i tranje deviza,
odnosno tranja je vea od ponude, pa e devizni kurs rasti. Rast deviznog kursa vodie
smanjenju tranje deviza i poveanju ponude, to e dovesti do otklanjanja deficita i
uravnoteenja bilansa.
37. Objasnite teoriju pariteta kamatnih stopa.
Teorija o paritetu kamatnih stopa je fundamentalna osnova za formiranje deviznog kursa
kao relativne cene domace i strane finansijske aktive. Ova teorija ukazuje na analiticke
mehanizme formiranja ravnoteze izmedju deviznih kurseva i kamatnih stopa u razlicitim
zemljama. Domace kamatna stopa treba da bude izjedancena sa stranom kamatnom
stopom plus minus ocekivana depresijacija, odnosno apresijacija. Ukoliko je kamatna
stopa u inostranstvu visa od kamatne stope u zemlji, vlasnik slobodnih finansijskih
sredstava ce nastojati da ulozi svoj finansijski potencijal tamo gde ce ostvariti visi prinos.
Stoga se povecava interes transfera domacih finansijskih resursa u inostranstvo. To ce
povecati traznju inostrane valute, a rast traznje uslovice rast deviznog kursa. Prelivanje
finansijskih fondova ka inostranstvu namece potrebu da se domaca kamatna stopa
poveca, cime se uspostavlja paritet kamatnih stopa.
38. Navedite vrste deviznog kursa i objasnite jedinstven i visestruk devizni kurs.
U zavisnosti od toga da li devizni kurs obezbeuje ravnoteu platnog bilansa ili
obezbeuje paritet kupovne moi razlikuje se:
ravnotean
realan devizni kurs
Prema nainu utvrivanja razlikuje se:

vrst
promenljiv devizni kurs

Prema tome da li se istovremeno primenjuje jedan kurs ili vie kurseva razlikuje se:

jedinstven
viestruk devizni kurs

Jedinstven devizni kurs podrazumeva obraun svih meunarodnih transakcija po istom

kursu. Primenjuju ga zemlje koje karakterie sprovoenje devizne kontrole ili deviznih
ogranienja i odsutnost slobodnog deviznog trita.

19

Viestruk devizni kurs podrazumeva istovremenu primenu vie kurseva za pojedine vrste
transakcija sa specifinim funkcijama i oekivanjim na nacionalnu ekonomiju.
39. Objasnite ravnotean i realan devizni kurs.
Ravnotean je onaj kurs pri kome su ponuda i tranja valuta izjednaene i koji
obezbeuje uravnoteenost platnog bilansa. Da bi devizni kurs bio ravnotean potrebno je
postii spoljnu i unutranju ravnoteu. Spoljna podrazumeva odsustvo uvoznih
ogranienja i devizne kontrole, dok unutranja podrazumeva odsustvo neravnotene
nezaposlenosti i inflacije.
Realan devizni kurs predstavlja takav odnos izmedju domae i strani valute koji
izjednaava opti nivo cena na domaem tritu sa optim nivoom cena u inostranstvu.
On meri konkurentnost zemlje na inostranom tritu.
40. Kada kaemo da je domaa valuta precenjena i koje su njene posledice?
Javlja se kada je njena unutranja vrednost nia od njene spoljne vrednosti odnosno kada
je devizni kurs nii od realnog deviznog kursa. To negativno utie na platni bilans, jer
podstie uvoz i obeshrabruje izvoz.

41. Kada kaemo da je domae valuta potcenjena i koje su njene posledice?

Javlja se kada je njena unutranja vrednost via od njene spoljne vrednosti, odnosno kada
je devizni kurs vii od realnog deviznog kursa. Efekti se izraavaju u poskupljenju strane
robe izraene u domaem novcu. Zato dolazi do smanjenja domae tranje strane robe i
do pada domae tranje strane valute.
42. Navedite prednosti vrstog deviznog kursa.
pozitivno deluje na sklapanje dugoronih ugovora sa stranim partnerima
titi nacionalnu privredu od nepredvienih poremeaja na svetskom tritu
smanjuje prostor za pekulaciju
smanjuje rizik poslovanja sa inostranstvom
poveava interes stranaca za domaom valutom
olakava sagledavanje rentabilnosti investicija
43. Navedite slabosti vrstog deviznog kursa.
ekonomska politika je podreena potrebama odravanja vrstog kursa
prolongira prilagoavanja nacionalne ekonomije promenama na svetskom tritu
slabi efekte monetarne i spoljnotrgovinske politike
po pravilu vodi prcenjenosti nacionalne valute i potcenjenosti deviznog kursa
neamee potrebu dranja veih deviznih rezervi
20

vodi neravnootei platnog bilansa

44. Navedite prednosti promenljivog deviznog kursa.

vea samostalnost u voenju ekonomske politike
privreda se na vreme adaptira promenama u okruenju
olakava uravnoteenje platnog bilansa
smanjuje potrebu dranja velikih monetarnih rezervi
spreava precenjenost i potcenjenost nacionalne valute
45. Navedite slabosti promenljivog deviznog kursa.
ne prua mogunosti za ocenu opravdanosti investicionih ulaganja
poveava broj pekulativnih transakcija
poveava riziktransakcijama sa inostranstvom
izlae privredu nekontrolisanom uticaju promena na svetskom tritu
smanjuje mogunost sklapanja dugoronih ugovora sa inostranstvom

46. Navedite faktore promene deviznog kursa u dugom roku.

relativni nivo cena
trgovaka ogranienja
preferiranje domaih dobara
produktivnost
47. Navedite faktore promene deviznog kursa u kratkom roku.
promena kamatnih stopa u zemlji i inostranstvu
promena oekivanog budueg deviznog kursa
promena oekivanog nivoa domaih cena
promena trgovakih ogranienja
promena oekivane tranje uvoznih i izvoznih proizvoda
promena produktivnosti
intervencija centralne banke
48. Grafiki predstavite i objasnite efekat pada relativnog nivoa cena na devizni kurs.
49. Grafiki predstavite i objasnite efekat rasta relativnog nivoa cena na devizni kurs.
50. Grafiki predstavite i objasnite efekat trgovakih ogranienja na devizni kurs.
51. Grafiki predstavite i objasnite efekat preferiranja domaih proizvoda na devizni
kurs.
52. Grafiki predstavite i objasnite efekat preferiranja inostranih proizvoda na devizni
kurs.
53. Grafiki predstavite i objasnite efekat rasta produktivnosti u zemlji na devizni kurs.
54. Grafiki predstavite i objasnite efekat pada produktivnosti u zemlji na devizni kurs.
21

55. Grafiki predstavite i objasnite kako rast kamatne stope u inostranstvu utie na
devizni kurs.
56. Grafiki predstavite i objasnite kako pad kamatne stope u inostranstvu utie na
devizni kurs.
57. Grafiki predstavite i objasnite kako oekivanje rasta deviznog kura utie na
deviznikurs u posmatranom periodu.
58. Grafiki predstavite i objasnite kako oekivanje pada deviznog kura utie na
deviznikurs u posmatranom periodu.
59. Grafiki predstavite i objasnite kako pad kamatne stope u zemlji utie na devizni
kurs.
60. Grafiki predstavite i objasnite kako rast kamatne stope u zemlji utie na devizni
kurs.
61. Grafiki predstavite i objasnite kako rast opteg nivoa cena u zemlji utie na devizni
kurs.
62. Grafiki predstavite i objasnite kako pad opteg nivoa cena u zemlji utie na devizni
kurs.
63. Grafiki predstavite i objasnite kako rast trgovakih ogranienja na uvoz utie na
devizni kurs.
64. Grafiki predstavite i objasnite kako pad trgovakih ogranienja na uvoz utie na
devizni kurs.
65. Grafiki predstavite i objasnite kako rast produktivnosti u inostranstvu utie na
devizni kurs.
66. Grafiki predstavite i objasnite kako pad produktivnosti u inostranstvu utie na
devizni kurs.
67. Objasnite sutinu tehnikog predvianja deviznih kurseva?
Koristi podatke vremanskih serija za kretanje deviznih kurseva na osnovu kojih se donose
zakljuci o buduim kretanjima deviznih kurseva. Polazi od pretpostavke da kretanja
deviznih kurseva nisu nasumina i da postoji pravilnost u kretanju deviznih kurseva kroz
vreme.
68. Objasnite sutinu fundamentalnog predvianja deviznih kurseva?
Zasniva se na kvantitativnom merenju uticaja makroekonomskih varijabli na devizne
kurseve. S obzirom na to da je veliki broj faktora koji utie na devizne kurseve, da neki
deluju promptno, dok drugi utiu na dui rok, kao i da su neki lako vidljivi, a neki
dostupni samo vrsnim profesionalcima, nedostaci su sadrani u neegzaktnosti, visokim
informacionim trokovima i dugom vremenu potrebnom za obradu informacija.
69. Objasnite sutinu trinog i meovitog predvianja deviznih kurseva?

22

Trino predvianje deviznih kurseva polazi od postojeeg stanja na tritu u predvianju

budueg kretanja na deviznom tritu. Rast ili pad cena na spot tritu se mogu smatrati
indikatorom rasta ili pada cena u budunosti. Ukoliko bi trino predvianje bilo efikasno
u predvianju deviznih kurseva, pekulanti bi mogli da kreiraju bazine profite kupujui
spot i prodajui forvard ili prodajui spot i kupujui forvard.
Meovito predvianje deviznih kurseva se najee koristi u savremenim uslovima
poslovanja na deviznom tritu. Ovo predvianje koristi sve navedene tehnike pre
donoenja konane odluke o tome kakvo se kretanje deviznih kurseva oekuje u buduem
periodu.

23