Bankarski Poslovi Plasmana Sredstava PDF

Bankarstvo sa osnovama bankarskog poslovanja i međunarodnim bankarstvom 55
3. BANKARSKI POSLOVI PLASMANA

SREDSTAVA
Osnovni ciljevi ovog poglavlja su: 1) da objasni kreditne plasmane banke;
2) da objasni principe i postupak kreditiranja; 3) da objasni cenu kredita i njene
komponente; 4) da objasni vezu između cene kredita i profitabilnosti banke; 5) da
navede elemente ugovora o međunarodnom kreditu; 6) da ukaže na specifičnosti
sindiciranih kredita i 7) da objasni nekreditne plasmane.
Ukupni plasmani banaka mogu se, okvirno, podeliti na dve velike grupe:
kreditne i nekreditne plasmane, koji se evidentiraju u aktivi bilansa banke i
predstavljaju aktivne bankarske poslove (1). Iako se u savremenom bankarstvu
jasno uočava tendencija porasta nekreditnih plasmana banaka u odnosu na
kreditne plasmane, kreditni plasmani još uvek dominiraju u strukturi aktive
banaka i banke najveći deo svog potencijala plasiraju u obliku kredita.
3.1. Kreditni plasmani

Kredit je najčešći savremeni bankarski posao plasmana bankarskih
sredstava. U pravnoj teoriji se on definiše kao formalni obligacioni ugovor,
kod koga se poverilac obavezuje da dužniku stavi na raspolaganje određenu
vrednost izraženu u novcu, a dužnik se obavezuje da ovu vrednost upotrebi
pod ugovorenim uslovima, da je vrati u određenom roku i da plati ugovorenu
naknadu (2). Kao pravni posao kredit je nastao iz zajma, pri čemu postoji
shvatanje da je između kredita i zajma jedina razlika u predmetu pravnog
posla; kod zajma je to novac (zajmovni kredit), a kod kredita robe i usluge
izražene u novcu (kredit sa odlaganjem plaćanja kupovne cene).
Prema drugoj definiciji kredit (credit, loan) u najširem značenju
predstavlja imovinsko-pravni odnos koji zasnivaju dva subjekta na taj način
MTVU lekcije
56 Bankarski poslovi plasmana sredstava
što jedan (poverilac) daje, a drugi (dužnik) prima određeni iznos novca, robe
ili drugih vrednosti za određenu nameru, ili bez namere, uz obavezu da to vrati,
u određenom roku i pod određenim uslovima, sa kamatom ili bez nje(3).
Kredit za banku predstavlja dužničko-poverilački posao u kome ona kao
poverilac ustupa pravo raspolaganja novčanim sredstvima svome komitentu
(dužniku) na ugovorom definisano vreme i pod drugim dogovorenim uslovima
(kamata, način otplate, pokriće itd.) (4).
Ugovorom o kreditu (credit agreement) davalac kredita se obavezuje
da stavi na raspolaganje korisniku kredita određeni ugovoreni iznos novca, a
korisnik kredita se obavezuje da vrati primljeni iznos novca i plati ugovorenu
kamatu za vreme korišćenja kredita (5). Kamata (interest) je ugovorena
naknada za korišćenje određene količine zamenjivih stvari, najčešće novca, a
zatezna kamata je sankcija za neblagovremeno ispunjenje novčane obaveze.
3.1.1. Vrste kredita

U finansijskoj i privrednoj teoriji i praksi sreću se brojne vrste kredita
od kojih se u ovom kontekstu navode samo osnovne (6):
1) Prema obliku u kome se daju, krediti mogu biti robni (komercijalni,
trgovački), robno-novčani (daje se u robi, a vraća se u novcu) i
novčani (finansijski, tj. bankarski).
2) S obzirom na namenu, krediti mogu biti namenski (dužnik ih mora
koristi za tačno određenu namenu, pri čemu te namene mogu
biti vrlo različite, na primer, uvozni krediti, izvozni krediti, kredit
za likvidnost, sanacioni kredit i sl.) ili opšti, tj. nenamenski (koje
dužnik može koristiti za namene prema svom nahođenju), a ovi
prvi se još okvirno dele i na proizvođački (privredni) i potrošački, a
proizvođački krediti se dalje dele na investicione kredite i kredite za
obrtna sredstva.
3) Prema rokovima otplate, krediti mogu biti kratkoročni, srednjoročni
i dugoročni. Granica tih rokova nije tačno utvrđena, pa se obično
za kratkoročne kredite uzima jedna godina (eventualno 2 godine),
za srednjoročne do 5 godina i za dugoročne preko 5 godina trajanja
(prema nekim podelama krediti na rok od 1 do 10 godina su
srednjoročni, a preko 10 godina dugoročni).
4) Prema načinu povlačenja kredita oni se mogu podeliti na jednokratne
kredite (koji se povlače u potpunosti po odobrenju) i sukcesivne
kredite (koji se povlače u ratama u ugovorenom periodu), odnosno
revolving kredite (sa ugovorenim obnavljanjem iznosa kredita) i
kreditne linije (koji utvrđuju okvirni iznos kredita u okviru koga se
može vršiti povlačenje sredstava).
MTVU lekcije
5) Prema načinu otplate, krediti se mogu otplaćivati u celini (otplata

se vrši u celini o roku dospeća), u ratama i putem anuiteta, kada se
otplaćuje zajedno sa pozajmljenim iznosom i odgovarajuća kamata
(amortizacioni krediti).
6) Prema subjektu koji ga daje, krediti mogu biti privatni i javni, a
prema dužniku industrijski, poljoprivredni, bankarski, državni
zadružni i dr.
7) Prema rezidentnosti poverioca, kredit može biti domaći i strani.
8) Prema obezbeđenju, kredit može biti realan (sa zalogom
kakvog dobra ili vrednosti, hipotekaran, lombardan i dr.) i ličan
(personalni), odnosno pokriven (obezbeđen, osiguran) i nepokriven
(neobezbeđen, neosiguran).
9) S obzirom na obavezu vraćanja, kredit može biti kamatonosan i
beskamatan.
10) Oblik u kome banke daju kredite predstavlja najčešći kriterijum
podele, pa se tako razlikuju: menični (eskontni) kredit, lombardni
(založni) kredit i kredit po tekućem računu (kontokorentni
krediti).
11) Banke daju kredite u gotovom novcu (isplatni) ili daju garancije za
kredit (garantovani) u obliku akcepta, rambursa, avala, žiriranja,
garantnih pisama i sl.
12) U bankarskoj praksi postoje tzv. stalni krediti, koji stoje stalno na
raspolaganju dužniku, i povremeni, koji se mogu koristiti samo
povremeno
13) Sa statističkog aspekta, krediti se dele na odobrene i iskorišćene
kredite, kao i planirane i neplanirane kredite
Poslednjih godina se u bankarskoj praksi sve više govori o mikro
kreditima, mada ne postoji standardna klasifikacija iznosa i ročnosti mikro
kredita (micro credit), ali se pod njima uglavnom smatraju krediti u iznosu
od 100 do 20.000 USD, odobreni na rok do 12 meseci Mali krediti su obično
na iznos do 125.000 USD, sa rokom otplate do 3 godine. Ovi iznosi, iako vrlo
skromni za standarde zemalja razvijenih tržišnih privreda i međunarodnu
praksu, srazmerno su visoki za čitav niz komitenata iz manje razvijenih zemalja.
Osnovna pravila mikrofinansiranja su: 1) odobravanje kratkoročnih kredita, 2)
odobravanje manjih iznosa, 3) obnavljanje kredita, 4) dozvoljavanje relativno
neograničenog korišćenje sredstava kredita, 5) uglavnom se ne traži formalno
obezbeđenje, 6) standardizovana i ubrzana procedura i 7) decentralizovano
odobravanje kredita
MTVU lekcije
3.1.2. Principi i postupak kreditiranja

Pri odobravanju kredita banka mora da se pridržava osnovnih principa
bankarskog poslovanja, koji su zajednički za sve banke i sve kredite - likvidnosti,
sigurnosti i rentabilnost. Opšti principi kreditne politike banaka uglavnom
podrazumevaju: 1) da banka treba da izbegava preteranu koncentraciju
kredita na pojedine komitente i industrijske grane ili privredne oblasti; 2) da se
krediti odobravaju samo komitentima koji zadovoljavaju utvrđene kriterijume
kreditne sposobnosti; 3) da se u zavisnosti od procene kreditne sposobnosti
komitenta traži odgovarajuće obezbeđenje; 4) da se odobravanje kredita vrši
u skladu sa utvrđenom procedurom (u pogledu namene, cene, uslova, načina
otplate itd.); 5) da se prati finansijsko stanje komitenta nakon odobravanja
kredita, 6) da se kontroliše namenska upotreba kredita.
Pri odobravanju kredita mora se voditi računa da korisnici (zajmotražioci)
ispunjavaju opšte i posebne uslove. Opšti uslovi odobravanja kredita nalažu
da banka prethodno utvrdi da li je zajmotražilac pravno sposoban (u skladu
sa zakonom) da zaključi ugovor o kreditu, što se uglavnom utvrđuje uvidom u
dokumentaciju (privredni registri i spesimeni potpisa ovlašćenih lica za pravna
lica, kao i da se radi o punoletnoj osobi bez ograničenja pravne sposobnosti
za fizička lica). Posebni uslovi odobravanja kredita se prethodno definišu
od strane banke i odnose se uglavnom na: 1) namenu upotrebe sredstava,
2) sopstveno učešće korisnika kredita, 3) polaganje depozita, 4) instrumente
obezbeđenja kredita i sl.
Banka može da odobri kredit samo kreditno sposobnim zajmotražiocima,
a pod kreditnom sposobnošću zajmotražioca se podrazumeva njegova
sposobnost da o roku i u celosti izmiri svoje obaveze prema banci po osnovu
kredita, odnosno da uspešno obavi posao za koji traži kredit i da ga saglasno
uslovima korišćenja vrati u ugovorenom roku (7). U skladu sa tim, banka
uglavnom postavlja zahteve da zajmotražilac ispunjava sledeće uslove: 1)
da ostvaruje pozitivan finansijski rezultat; 2) da nema nepokriveni gubitak
iz prethodnog perioda; 3) da uredno finansijski posluje; 4) da ima uredno i
ažurno knjigovodstvo; 5) da racionalno i efikasno koristi raspoloživa sredstva;
6) da uredno izmiruje svoje obaveze, a posebno one po ranije odobrenim
kreditima; 7) da uredno naplaćuje svoja potraživanja; 8) da namenski koristi
svoja sredstva i posebno sredstva po osnovu odobrenih kredita; 9) da se u
poslovanju pridržava propisa i da uredno izmiruje obaveze prema državi i 10)
da ima odgovarajući menadžment.
U principu, kreditna sposobnost nekog zajmotražioca ima dva aspekta,
a to su formalni i materijalni aspekt. Kod formalnog aspekta kreditne
sposobnosti se polazi od toga da li je zajmotražilac pravno sposoban da
zaključi ugovor o kreditu i da preuzme ugovorne obaveze, dok se materijalni
aspekt kreditne sposobnosti odnosi na to da li zajmotražilac svojom imovinom
MTVU lekcije
i poslovnom sposobnošću, odnosno poslovanjem, pruža dovoljno garancija

da će u utvrđenom roku ispuniti svoje obaveze po kreditu. Uglavnom, sve
banke u svojim poslovnim aktima utvrđuju metodologiju procene materijalne
kreditne sposobnosti zajmotražioca, na bazi standardnih finansijskih
pokazatelja poslovanja (racio analiza), odnosno metodologiju procene posla
ili projekta (ocena rentabilnosti projekta, stopa prinosa, period povraćaja,
analiza osetljivosti projekta na rizike itd.).
Postupak kreditiranja podrazumeva sve pravne i ekonomske radnje koje
preduzima zajmotražilac, odnosno koje čini banka, da bi se odobrio kredit, s
tim da ovaj postupak zavisi od izvora sredstava, vrste kredita, namene kredita,
ročnosti kredita, iznosa kredita, korisnika kredita itd. (8). Po pravilu, postupak
kreditiranja ima sledeće faze: 1) podnošenje zahteva za kredit, 2) razmatranje
i obrada kreditnog zahteva, 3) rešenje po kreditnom zahtevu i izveštavanje
tražioca kredita, 4) zaključivanje ugovora o kreditu, 5) korišćenje kredita, 6)
vraćanje kredita i 7) monitoring kredita.
Zahtev za kredit koji se podnosi banci standardno treba da sadrži
sledeće elemente: 1) vrstu (namenu) kredita; 2) iznos (visinu) kredita; 3)
uslove korišćenja kredita (sopstveno učešće, kamatna stopa, dinamika
korišćenja, rok vraćanja, način otplate itd.) koji se očekuju; 4) instrumente
obezbeđenja i 5) detaljno obrazloženje kreditnog zahteva koje treba da
objasni materijalne i finansijske efekte koji će se ostvariti dobijanjem kredita.
Uz zahtev se prilaže i odgovarajuća dokumentacija, koja uglavnom zavisi od
vrste kredita, visine kredita i toga da li je zajmotražilac pravno ili fizičko lice
(banke obično taksativno propisuju koju dokumentaciju zajmotražilac mora
da dostavi uz zahtev), a to se kod pravnih lica uglavnom odnosi na: 1) odluku
nadležnog organa upravljanja o zaduženju; 2) plan razvoja i biznis plan; 3)
računovodstvene izveštaje (bilans stanja i uspeha); 4) presek stanja sredstava,
zaliha, obaveza i potraživanja, 5) investicioni elaborat (ako se radi o investiciji)
itd.
Obrada kreditnog zahteva u banci se vrši od strane odgovarajuće stručne
službe, pri čemu se utvrđuje ispunjenost formalnih i materijalnih uslova
kreditne sposobnosti zajmotražioca. Nakon toga se, ako je predlog pozitivan,
sastavlja tzv. kreditni referat koji, uz opis zajmotražioca i njegovog finansijskog
stanja, kao i samog posla (investicije) za koji se traži kredit, sadrži sve bitne
elemente ugovora o kreditu i to: 1) iznos kredita, 2) namena kredita, 3) rok
otplate kredita, 4) kamatnu stopu, 5) način korišćenja kredita, 6) način otplate
kredita, 7) sopstveno učešće korisnika kredita, 8) instrumente obezbeđenja
itd. Na bazi kreditnog referata i njegovog predloga, nadležni organ banke
(ovlašćeno lice, odbor direktora, kreditni odbor, upravni odbor) donosi
odluku na osnovu koje se zaključuje ugovor o kreditu sa zajmotražiocem.
MTVU lekcije
Ugovor o kreditu koji zaključuje banka sa korisnikom kredita, po pravilu,

sadrži sledeće elemente: 1) nazive ugovornih strana, 2) iznos odobrenog kredita,
3) namenu kredita, 4) rok korišćenja kredita, 5) rok vraćanja kredita, 6) iznos
redovne kamatne stope (ako nije fiksna kamatna stopa onda način njenog
određivanja), 7) kaznenu (zateznu) kamatnu stopu, 8) jednokratne troškove i
provizije koje padaju na teret korisnika kredita (provizija za obradu kreditnog
zahteva, provizija za angažovana sredstva, provizija za vođenje kredita itd.), 9)
instrumente obezbeđenja kredita (hipoteka, zaloga, menica, garancija banke),
10) obavezu korisnika kredita da kredit namenski koristi i pravo banke da
kontroliše namensko trošenje kredita, 11) ostala prava i obaveze ugovornih
strana, 12) nadležnost suda (ili arbitraže) u slučaju spora i merodavno pravo
13) mesto i datum zaključenja ugovora i 14) potpise ovlašćenih lica ugovornih
strana.
Po potpisivanju ugovora o kreditu banka pušta kredit u tečaj
(doznačava sredstva korisniku kredita) u skladu sa odredbama ugovora i
otvara kreditnu partiju (račun) korisnika kredita u svom knjigovodstvu,
na kojoj se evidentiraju isplate i uplate po osnovu kredita. Puštanje kredita
u tečaj (uplatom sredstava na račun korisnika sredstava ili ne račun drugog
lica, na primer, isporučioca robe ili usluga za potrebe korisnika kredita)
može biti jednokratno ili u tranšama, već prema odredbama ugovora, uz
pismeni zahtev korisnika kredita i prezentiranje predviđene dokumentacije
(profakture, fakture, mesečne situacije, jedinstvene carinske isprave – carinske
deklaracije itd.). Kod puštanja kredita u tečaj banka prethodno utvrđuje da li
je korisnik ispunio sve uslove predviđene ugovorom o kreditu (na primer, da li
je dostavio ugovorene instrumente obezbeđenja), pa tek onda pušta sredstva.
U fazi korišćenja sredstava kredita banka vrši kontrolu namenskog korišćenje
kredita koja se dokumentuje odgovarajućim ispravama (dokaz o izvršenom
plaćanju, jedinstvena carinska isprava i sl.), uključujući i kontrolu na licu
mesta, a po potrebi i naknadnu kontrolu. U slučaju da se utvrdi nenamensko
korišćenje kredita, po pravilu, banka ima pravo da obustavi dalje korišćenje
kredita, da proglasi kredit dospelim i da traži isplatu korišćenog iznosa.
Korisnik kredita je u obavezi da dobijena sredstava, sa pripadajućom
kamatom, vrati uredno u celini i u ugovorenom roku, uplatom ovih
sredstava na račun banke. Ove uplate se evidentiraju na kreditnim računima
(partijama) banke i ukoliko se otplata ne vrši u skladu sa ugovorom, banka,
po pravilu, šalje pismenu opomenu korisniku kredita. U slučaju da korisnik
kredita ni posle opomene ne izvrši svoju obavezu aktiviraju se instrumenti
obezbeđenja i preduzimaju pravne radnje za zaštitu interesa banke. Banka
može da, na osnovu obrazloženog zahteva korisnika kredita, ukoliko oceni da
je isti opravdan, u skladu sa svojom poslovnom politikom, prolongira otplatu
kredita, reprogramira kredit ili da odobri kredit za refinansiranje prvobitno
odobrenog kredita.
MTVU lekcije
Banka mora da vrši permanentno praćenje (monitoring) svih kreditnih

plasmana (po pojedinim kreditima, korisnicima kredita i vrstama kredita),
odnosno stanja tih plasman i to da li se otplata vrši u skladu sa ugovorenim
uslovima, kako bi se blagovremeno mogle preduzeti potrebne mere za zaštitu
interesa banke. Ovde se procenjuje uticaj stanja kreditnih plasmana (posebno
kada su u pitanju veliki krediti i veliki korisnici kredita) na bilans banke i
njenu poziciju likvidnosti i donose odluke o merama koje se moraju preduzeti
od reprogramiranja obaveza korisnika kredita, preko preduzimanja mera za
njegovo finansijsko ozdravljenje, do otpisivanja kredita u celini ili delimično
ukoliko se oceni da su oni nenaplativi.
Inače, sa bankama se mogu ugovoriti i revolving krediti (revolving
credit agreement), koji se još nazivaju i „revolveri” (revolvers) i to ne samo
na kratak rok (do jedne godine) nego i kao srednjoročno finansiranje (obično
do 3 godine). Prema revolving kreditnom aranžmanu, zajmoprimac može
da pozajmi sredstva, otplati ista i ponovo pozajmi sredstva u zavisnosti od
njegovih potreba. Kod revolving kreditnih aranžmana provizija za angažovanje
sredstava je obično oko 0,5%, a toliko iznosi i premija koja se dodaje na kamatnu
stopu za kratkoročne kredite. Revolving krediti su veoma korisno sredstvo
za finansiranje kapitalnih troškova čiji iznos ne može precizno da se utvrdi
unapred ili fluktuira u zavisnosti od uslova tržišta ili nekih drugih okolnosti.
Kod poslovnog finansiranja ovi krediti se još koriste za obezbeđenje sredstava
za obrtni kapital. U nekim slučajevima je moguće i da se neiskorišćeni saldo
po revolving kreditu konvertuje u srednjoročni kredit.
Inače, kod dugoročnih inostranih kredita, posebno kod kredita
podeljenih na obveznice, mora se praviti razlika između iznosa kredita koji
se traži i iznosa kredita koji se stvarno prima. Iznos kredita koji korisnik
traži predstavlja nominalni iznos kredita, a iznos kredita koji stvarno prima
predstavlja efektivni iznos kredita. Pošto se nominalni i efektivni iznos
kredita često razlikuju, pravi se i razlika između kamatne stope po kojoj se
kredit traži (nominalna kamatna stopa) i kamatne stope po kojoj se zajam
dobija i otplaćuje (efektivna kamatna stopa). Kurs kredita se izračunava tako
što se efektivni iznos kredita proporcionalno svede na 100 novčanih jedinica
nominalnog iznosa kredita i on pokazuje koliko je korisnik kredita efektivno
primio za svakih 100 novčanih jedinica nominalnog kredita. U praksi je ovaj
kurs uvek manji od 100, a samo izuzetno jednak 100.
Odobravanje kredita inostranstvu (kao i uzimanje kredita iz
inostranstva) podleže uglavnom određenoj zakonom i podzakonskim aktima
(uključujući i operativna akta centralne banke) propisanoj proceduri, koja u
zemljama sa strožijim propisima devizne kontrole i domaćom valutom koja
nije konvertibilna, podrazumeva poštovanje određene procedure (prethodna
najava namere zaključenja kreditnog posla, obaveštenje o zaključenju ugovora
o kreditu, obaveštenje o izmenama ugovora o kreditu), uključujući i saglasnost
MTVU lekcije
nadležnog organa (obično centralne banke) da se ugovor o kreditu zaključi,

kao i izveštavanje o korišćenju i otplati kredita.
3.1.3. Cena kredita

Cena kredita je specifična kategorija koja ima više komponenti koje se
moraju sagledati i to, pre svega: kamate kao osnovna cena kredita, provizije
kao dodatni izvora prihoda banke, efektivna kamatna stopa po korisnika
kredita i, na kraju, ukupna cena kredita i profitabilnost banke.
3.1.3.1. Ugovorena kamatna stopa

Ugovorena kamatna stopa, kao cena kredita, predstavlja samo jedan
od parametara (mada najvažniji) u ugovoru o kreditu koji pokazuje koliko je
korisnik kredita u obavezi da plati za korišćenje kredita. Kamata koju korisnika
kredita plaća kao naknadu za korišćenje kredita obračunava se po nominalnoj
kamatnoj stopi. Nominalna kamatna stopa sastoji se od dve komponente i
to realne kamatne stope i (očekivane) stope inflacije. Znači, realna kamatna
stopa se, u principu, dobija kada se od nominalne kamatne stope oduzme
stopa inflacije.
Prilikom odobravanja kredita banka vrši, po pravilu, klasifikaciju
korisnika kredita prema stepenu kreditnog rizika, na osnovu koje se određuje
i kamatna stopa. Što je rizik veći to je i viša kamatna stopa. Prvoklasnim
dužnicima banke naplaćuju najnižu (inicijalnu) kamatnu stopu, tzv. primarnu
kamatnu stopu (prime rate). Ova kamatna stopa predstavlja cenu izvora
sredstava banke, uvećanu za troškove administracije kredita i ukalkulisanu
profitnu stopu banke. Ostalim korisnicima kredita banka naplaćuje višu
kamatnu stopu koja se formira dodavanjem riziko premije na ovu primarnu
stopu, s tim da se ta premija kreće u određenom rasponu, u zavisnosti od
kategorije rizika korisnika kredita.
Metod primarne stope može se primeniti kao metod „prime rate plus”
i metod „prime rate puta”, gde ovaj drugi prouzrokuje da kamatna stopa raste
brže od one koja je ugovorena primenom metoda „prime rate plus”, odnosno da
opada brže (9). Naime, pri prime rate od 10% tražena kamatna za konkretnog
korisnika kredita može biti utvrđena na bazi prime rate plus 1% ili 1,1 puta
prime rate, pri čemu u slučaju da prime rate padne sa 10% na 9% po metodu
„prime rate plus” kamatna stopa će iznositi 10%, a po metodu „prime rate
puta” 9,9%.
Fiksna kamatna stopa obično utvrđena u procentualnom iznosu na
iznos glavnog duga i ne može se menjati u toku trajanja kreditnog odnosa.
Fiksnu kamatnu stopu treba razlikovati od fiksne marže koja se dodaje na
neku baznu kamatnu stopu (eskontnu stopu, prime rate, LIBOR i sl.), s tim da
MTVU lekcije
bazna kamatna stopa može da se menja. Fiksna kamatna stopa je, u principu,
povoljnija za zajmoprimca (naravno ako nije suviše visoko ugovorena), zato
što postoji izvesnost obaveze u tom pogledu i štiti ga od eventualnog skoka
kamatnnih stopa na tržištu kapitala. S druge strane, banka nastoji da ugovori
fiksnu kamatnu stopu koja će pokrivati anticipirana kretanja tržišnih kamatnih
stopa, pogotovo ako je do sredstava došao zaduženjem na tržištu kapitala pod
promenljivim kamatnim stopama. Jedan od način da banka eliminše rizik
kamatne stope, a i valutni rizik, jeste da putem finansijskog hedžinga, odnosno
kombinacijom dve ili više transakcija sa instrumentima tržišta kapitala,
neutrališe ovaj rizik. Uglavnom se ovde radi o svopovima kamatne stope.
S druge strane, promenljive (fluktuirajuće) kamatne stope se određuju na
bazi već navedene bančine prime rate ili neke opšte prihvaćene bazne kamatne
stope na tržištu kapitala (pre svega LIBOR, sa odgovarajućom ročnošću, prime
rate ili eskontne stope), uz dodavanje odgovarajuće fiksne kamatne marže
(spread). Korekcije ovako predviđene kamatne stope se vrše periodično u
skladu sa ugovorom (obično tromesečno, šestomesečno ili godišnje).
U stabilnim uslovima privređivanja banke kod kratkoročnih kredita
mogu ugovarati i fiksne kamatne stope, dok se kod kredita sa dužim rokovima
otplate, po pravilu, ugovaraju fleksibilne (varijabilne ili plivajuće) kamatne
stope. Pri ugovaranju fleksibilnih kamatnih stopa ugovara se referentna
(bazna) kamatna stopa (LIBOR, prime rate, kamata na državne hartije od
vrednosti i sl.) i odgovarajuća marža (margin, spread) koja je fiksna i odražava
kreditni rizik korisnika kredita.
Za firme i projekte sa odgovarajućim bonitetom, koji mogu da dobiju
kratkoročne kredite po baznoj kamatnoj stopi (prime rate), kamatne stope za
kredite na duže rokove obično imaju premiju u iznosu od 0,5% do 1% iznad
kratkoročne bazne kamatne stope (10). Ove kamatne stope mogu biti fiksne
za ceo period otplate kredita (što se uglavnom odnosi na kredite od 1 do 5
godina), ali su obično promenljive kada su u pitanju krediti na duže rokove,
u zavisnosti od očekivanih ili stvarnih tržišnih uslova obezbeđenja sredstava.
Na primer, za prve dve godine otplate kredita može se ugovoriti kamatna
stopa od 7% godišnje, a za treću godinu 8% godišnje itd., i to u zavisnosti od
očekivanog kretanja opšteg nivoa kamatnih stopa. Promene kamatne stope se
mogu vezati i za neku referentnu baznu kamatnu stopu, na primer LIBOR, uz
dodavanje fiksne marže (na primer 1%), s tim što se može utvrditi i gornji limit
preko kog kamatna stopa koja se određuje na ovaj način ne može preći (11).
Kako to izgleda u praksi, može da ilustruje prva tranša kredita za izgradnju
termoelektrane Sidi Krir zapadno od Aleksandrije u Egiptu, gde su kredit od
130 miliona dolara na 15 godina obezbedili ABN Amro Bank, DKB, Paribas
i Societe Generale, s tim da je kamata za prvu godinu bila LIBOR plus 175
baznih poena (basic points – bp), za period od druge do pete godine LIBOR
plus 200 bp i za period od šeste godine LIBOR plus 230 bp. (12)
MTVU lekcije
Treba pomenuti da sistem plaćanja kamate može biti dekurzivan i

anticipativan. Kod dekurzivnog sistema zajmoprimcu kamata se obračunava
i naplaćuje za određeni protekli vremenski period (obično 6 do 12 meseci),
tj.”unatrag”. Kod anticipativnog sistema kamata se obračunava i naplaćuje
za određeni period unapred. Dekurzivni sistem se smatra povoljnijim za
zajmporimca.
Za vreme dok je kredit u korišćenju, na izvršene isplate obračunava se
interkalarna kamata po kamatnoj stopi koja je određena ugovorom o kreditu.
Obračun se vrši obično polugodišnje (i to 30. juna i 31. decembra), odnosno
prilikom stavljanja kredita u otplatu. O roku stavljanja kredita u otplatu
obračunava se interkalarna kamata od dana kada je izvršen poslednji obračun,
pa do dana pod kojim se iskorišćeni kredit stavlja u otplatu.
3.1.3.2. Referentne kamatne stope na međunarodnom tržištu novca

i kapitala
Referentna kamatna stopa (reference rate) je kamatna stopa na kredit
(zajam) koju ugovaraju zajmoprimac i zajmodavac, a koja se određuje
prema uslovima koji vladaju na određenom finansijskom tržištu i menja se
u zavisnosti od kretanja ponude i tražnje na tom tržištu. Na ovu referentnu
kamatnu stopu, kao baznu kamatnu stopu (koja se menja kod periodičnog
obračuna kamate u toku otplate kredita koji se daju na duži rok), zaračunava
se određeni dodatak – marža (spread, margin) koji ostaje fiksan za ceo period
trajanja ugovora, odnosno obračuna kamate po kreditu, a reflektuje konkretan
rizik zajmoprimca (iznad rizika za prvoklasne zajmoprimce).
Srazmerno najpoznatija referentna stopa na međunarodnom finansijskom
tržištu je LIBOR (London Inter Bank Offered Rate) koja je kamatna stopa
na kratkoročnom međubankarskom tržištu u Londonu, po kojoj prvoklasne
banke jedna drugoj nude novca (depozite, depozitne certifikate). Zvanično
je određuje pet glavnih londonskih banaka svakog radnog dana u 11 sati po
londonskom vremenu (ali se njegova vrednost menja tokom celog radnog
dana). LIBOR je kamatna stopa po kojoj se pozajmljuju uglavnom veći iznosi
(često u evrodolarima), na period od 1 dana do 5 godina. LIBOR se uglavnom
koristi kod sindiciranih kredita i drugih oblika roll over kredita.
Naime, prema kamatnim stopama po kojima su zaključeni određeni
poslovi u toku dana, kao i vrednosti ovih poslova, utvrđuje se (ponderisana)
srednja stopa. Ta kamatna stopa se primenjuje na kredite čije korišćenje počinje
za dva naredna dana. LIBOR kao cena međubankarskih depozita određene
ročnosti menja se svakodnevno, ali čim se depozit kupi za ceo rok za koji je
depozit kupljen ova kamatna stopa ostaje fiksna.
Pored LIBOR-a postoji LIBID (London Inter Bank Bid Rate) koja
predstavlja kamatnu stopu na kratkoročnom međubankarskom tržištu
MTVU lekcije
u Londonu po kojoj prvoklasne banke jedna od druge traže novac, kao i

LIMEAN (London Inter Bank Mean Rate) koja predstavlja srednju vrednost
između LIBOR i LIBID.
Povodom uvođenja jedinstvene evropske valute – EUR 1999. godine,
banke koje pripadaju zoni EUR-a su uvele novu referentnu međubankarsku
kamatnu stopu u okviru Ekonomske i monetarne unije. EURIBOR (Euro
Interbank Offered Rate) je kamatna stopa (prvi put objavljena 30.12.1998.
za 4.1.1999) po kojoj se nude terminski depoziti od strane jedne prvoklasne
banke drugoj i objavljuje se u 11 časova (po centralnoevropskom vremenu)
za spot vrednosti. Kvotacija kamatne stope (na godišnjem nivou) je sa tri
decimalna mesta (obračun kamate se vrši po obrascu na bazi godine od 360
dana), za period od 1 nedelje do 12 meseci.
Kod prve kotacije šestomesečni EURIBOR je 4.1.1999. iznosio 3,233%,
30.12.1999. godine 3,519%, 29.12.2000. godine 4,833%, 28.12.2001. godine
3,256%, 31.12.2002. godine 2,804%, 29.12.2003. godine 2,177%, 30.12.2004.
godine 2,218% i 15.6.2005. godine 2,093% (13).
EONIA (Euro OverNight Index Average) je efektivna referentna
kamatna stopa za overnajt (overnight) depozite u EUR i ona se izračunava kao
ponderisani prosek za sve overnajt neosigurane transakcije pozajmljivanja na
međubankarskom tržištu u zoni EUR (31.12.2004. bila je 2,21%, a 15.6.2005.
godine 2,07%) (14).
Osnovna, primarna ili bazna kamatna stopa, odnosno prime rate (prime
interest rate) je generalno najniža kamatna stopa na bankarske zajmove u
dato vreme i na datom mestu, koja se nudi preferencijalnim zajmoprimcima,
odnosno kamatna stopa koju banke naplaćuju zajmoprimcima sa najvećim
bonitetom (obično su u pitanju velike korporacije u SAD). Najpoznatija opšte
priznata prime rate je Wall Street Journal Prime Rate (WSJ Prime Rate) koju
objavljuje renomirani finansijski časopis Wall Street Journal (15). Prime
rate se, za razliku od LIBOR i EURIBOR, ne menja svakodnevno, već samo
kada banke koje odobravaju kredite vrše usklađivanje kamatne stope na bazi
troškova svog zaduživanja. WSJ definiše prime rate kao baznu stopu (base
rate) na kredite kompanijama koju daju najmanje 75% od vodećih 30 banaka
u SAD (tj. kada 23 od 30 najvećih banaka u SAD promeni svoju prime rate
WSJ objavi novi kompozitni prime rate).
Inače, ima mišljenja da ovo nije prava definicija prime rate u SAD, već
da ona pre odgovara tzv. FED Funds (Target) Rate (FFR) plus 3% (tj. da je
prime rate FED Funds Rate + 3%). FFR je kamatna stopa po kojoj depozitne
institucije pozajmljuju jedna drugoj preko noći (overnight) odmah raspoložive
viškove sredstava deponovane kod FED-a.
Uvođenjem EUR i EURIBOR, praktično su potisnute referentne kamatne
stope kao što je PIBOR (Paris Interbank Offered Rate) i FIBOR (Frankfurt
MTVU lekcije
Inter Bank Offered Rate), a na nekim drugim tržištima su se očuvale, kao što
je SIBOR (Singapour Inter Bank Offered Rate).
Specifična kompozitna referentna kamatna stopa je kamatna stopa na
specijalna prava vučenja – SPV (SDR interest rate) MMF koja se utvrđuje
nedeljno na bazi kratkoročnih kamatnih stopa valuta koje ulaze u SPV i to
tromesečnog EURIBOR-a, kamatne stope na trinaestonedeljne japanske
državne zapise, kamatne stope na tromesečne zapise Trezora u V. Britaniji i
SAD.
Tabela br. 1
Uporedne referentne kamatne stope 30.9.2005.

Kamatna stopa Iznos u % na godišnjem nivou
Referentne kamatne stope na međunarodnom tržištu
EURIBOR (6 meseci) 2,209
EONIA 2,1
LIBOR (1 mesec) 3,860
LIBOR (3 meseca) 4,026
LIBOR (6 meseci) 4,216
LIBOR (1 godina) 4,407
Obveznice Trezora SAD (10 godina) 4,29
Obveznice Trezora SAD (30 godina) 4,54
FED Prime Rate 6,75
SDR kamatna stopa 2,68
Referentne kamatne stope na bankarskom tržištu u Srbiji (1)
BEONIA 5,22
BELIBOR (1 mesec) 15,94
BELIBOR (3 meseca) 17,03
BELIBOR (6 meseci) 17,66
Napomena: uvedene 2005. kao referentne kamatne stope na bankarskom tržištu Srbije, koje
se obračunavaju po ugledu na LIBOR/EURIBOR, odnosno EONIA-u
Izvor: www.prime rate. com, www. bba.org. uk, www.euribor.org, www.finnet. co. yu
MTVU lekcije
Tabela br. 2
SDR kamatna stopa za period 26.9.2005.- 2.10.2005.
Devizni kurs u Rezultat
Valuta Iznos valute (A) Kamatna stopa (C)
odnosu na SDR (B) AxBxC
EUR 0,4260 0,831718 2,1657 0,7673
JPY 21,000 0,00614457 0,0010 0,0001
GBP 0,0984 1,22568 4,4300 0,5343
USD 0,5770 0,686349 3,4800 1,3782
Ukupno 2,6799
Izvor: „SDR interest rate”, www. imf. org
Na kraju se još jednom napominje da se na navedene referentne kamatne

stope na međunarodnom finansijskom tržištu, u zavisnosti od boniteta
konkretnog zajmoprimca, zaračunava određena marža koja reflektuje kreditni
bonitet zajmoprimca, odnosno njegov kreditni rizik i ona može biti od nekoliko
bazičnih ili osnovnih poena (basic points) koji je jednak 0,01% (jedan promil)
bazne kamatne stope, do nekoliko procentnih poena iznad bazne kamatne
stope (na primer, ako je bazna kamatna stopa u trenutku ugovaranja 4%, a
marža plus 2%, onda je ugovorena kamatna stopa 6%), tako da ugovorena
kamatna stopa može biti znatno viša od bazne kamatne stope.
MTVU lekcije
Tabela br. 3
Kretanje LIBOR-a u američkim dolarima 1987-2005. godina (šestomesečni LIBOR u
američkim dolarima u %)
Datum Iznos u %
2.1.1987. 6,25
31.12.1987. 7,50
30.12.1988. 9,43750
29.12.1989. 8,31250
31.12.1990. 7,56250
31.12.1991. 4,23438
31.12.1992. 3,62500
31.12.1993. 3,50000
30.12.1994. 7,00000
29.12.1995. 5,50781
31.12.1996. 5,60156
31.12.1997. 5,84375
31.12.1998. 5,06563
24.12.1999. 6,16625
29.12.2000. 6,20375
31.12.2001. 1,98125
27.12.2002. 1,39250
10.6.2003. 1,11000
24.12.2003. 1,23000
21.1.2004. 1,17000
4.2.2004. 1,20000
10.3.2004. 1,15000
31.3.2004. 1,16000
7.4.2004. 1,22250
28.4.2004. 1,34000
19.5.2004. 1,55000
26.5.2004. 1,58810
2.6.2004. 1,62750
14.7.2004. 1,87000
21.7.2004. 1,92000
4.8.2004. 1,94000
1.9.2004. 2,16020
6.10.2004. 2,21620
29.12.2004. 2,77500
26.1.2005. 2,93000
9.2.2005. 3,00000
9.3.2005. 3.22000
25.5.2005. 3,51000
14.9.2005. 4,00690
Izvor: www.neatideas.com i tenfore
MTVU lekcije
Kamata na evrodolare i većinu drugih transakcija u evrovalutama se

na Evrotržištu izračunava na bazi godine od 360 dana (16). Pretpostavimo
da banka pozajmi na Evrotržištu 10 miliona USD na tri meseca, po kamati
od 6,7% godišnje (p.a.). Dan valute, kada su sredstva stvarno primljena
je spot, dva radna dana od dana kada je ugovor zaključen. Stvarni broj
kalendarskih dana od spot dana do dospeća se određuje kao 93 dana. Stoga
je kamata po dospeću kredita sledeća: 10.000.000 USD x 0,067 x 93/360 =
173.083 USD.
Konvencija da se godina kalkuliše na bazi od 360 dana (a ne 365 dana)
ima i sporedne efekte. Na primer, pretpostavimo da banka odluči da pozajmi
10 miliona USD za punu kalendarsku godinu (365 dana) po stopi od 7%.
Kamata koja treba da se plati će se izračunati na sledeći način: 10.000.000 USD
x 0,07 x 365/360 = 709.722 USD. Znači, zajmoprimac treba da plati kamatu za
„višak” od pet dana (9.722 USD) s obzirom na konvenciju o načinu obračuna
dana u godini. Na taj način efektivna kamatna stopa za kalendarsku godinu
dana za zajmoprimca iznosi 7,0972% (7% x 365/360).
Ključna formula za evrodolarske depozite i kredite sa dospećem od
jedne godine ili manje je sledeća:
Kamatna stopa Stvarni broj dana

Obračunata kamata = Glavnica x _____________ x _______________
100 360
Kamatna stopa Stvarni broj dana

Glavnica + Kamata = Glavnica ( 1 + _____________ x _________________ )
100 360
Kamata se u svim ovim formula izračunava na bazi prostog interesa, tj.

bez primene obračuna kamate na kamatu (složenog interesa ili konformne
metode).
3.1.3.3. Provizije
Pored redovne kamatne stope, kod bankarskih kredita bi trebalo
računati i sa provizijama za obradu kreditnog zahteva i odobrenje kredita,
odnosno njegovo puštanje u tečaj. Banke uglavnom naplaćuju i proviziju za
neiskorišćeni deo kredita (commitment fee), odnosno proviziju za angažovana
sredstva za period njihovog rezervisanja do korišćenja (ovo je posebno slučaj
kod kredita sa dužim rokovima korišćenja, odnosno povlačenja sredstava)
koja se obično kreće od 0,25% do 0,5% godišnje na saldo neiskorišćenih
MTVU lekcije
sredstava i obračunava se uglavnom tromesečno. Tu su i pravni troškovi izrade

finansijskih aranžmana, razne takse i porezi, koje banke na jedan ili drugi
način prevaljuju na zajmoprimce.
Znači, za zajmoprimca direktan finansijski trošak nije sadržan samo
u kamati, već su tu i drugi „zavisni” troškovi kreditiranja. Mada se ove
provizije prema tarifama za bankarske usluge obično iskazuju u promilima,
njihov sumarni iznos nije zanemarljiv posebno kod kredita veće vrednosti. U
finansijske troškove kredita za zajmoprimca spadaju i troškovi za dobijanje
raznih dozvola i saglasnosti, poreza i taksi koje banke obično prevaljuju na
zajmoprimce. Kao vrlo značajna stavka kod međunarodnih kredita može
se pojaviti premija za osiguranje kredita od komercijanih i nekomercijalnih
rizika kod agencija za osiguranje izvoznih kredita, posebno kada je u pitanju
kreditiranje zajmoprimaca iz rizičnih zemalja, što može biti posebno iskazano
ili uključeno u kamatnu stopu.
3.1.3.4. Efektivna kamatna stopa

Klijenti banke oduvek želele da znaju stvarnu cenu bankarskog
kredita, odnosno efektivnu kamatnu stopu po kojoj se uzima kredit, a to
žele i preduzeća kako bi mogla da sagledaju ukupne troškove finansiranja iz
kreditnog zaduženja. Efektivna kamatna stopa uključuje sve troškove koji su
direktno vezani za uzimanje kredita, kao na primer, razne naknade, provizije,
oportunitetne troškove garantnog depozita, poreze i drugo (17). Ilustracije
radi, efektivna kamatna stopa može biti i dvostruko veća od nominalne
kamatne stope, kada se radi o uzimanju stambenog kredita, uz polaganje
beskamatnog depozita od 40% kredita.
Tabela br. 4
Efektivna kamatna stopa Societe Generale Yugoslav Bank aprila 2005.
Minimalni Maksimalni
Tip kredita Učešće Depozit Kamatna stopa u %
iznos iznos
u din. u din. u% u% nominalna efektivna
Express potrošački 50.000 150.000 20 - 9,75-11 12,57-17,25
Classic potrošački 50.000 1.000.000 20 - 9,75-11 11,91-15,52
Express gotovinski 50.000 150.000 - 20 16-18 19,22-25,37
Classic gotovinski 50.000 1.000.000 - 20 16-18 18,77-23,82
Izvor: Societe Generale Yugoslav Bank, Beograd, 22.4.2005.

Efektivna kamatna stopa je kamatna stopa čijom se primenom
diskontovani novčani primici izjednačavaju sa diskontovanim novčanim
izdacima koji se odnose na date kredite, tj. kamatna stopa čijom se primenom
MTVU lekcije
diskontovana serija neto novčanih tokova izjednačava sa nulom (18). Kod

efektivne kamatne stope neto novčanim tokom smatramo razliku između
svih uplata u kreditora (primitaka banke) i svih isplata u koristi korisnika
kredita (izdataka banke) na dati dan. Novčani tokovi podrazumevaju svaki
novčani transfer između korisnika kredita i kreditora, koji je direktno vezan
za odobravanje kredita, odnosno koji je deo uslova korišćenja kredita (npr.
puštanje kredita u tečaj, naknada za obradu kreditnog zahteva, interkalarna
kamata, anuiteti, troškovi kontrole namenskog korišćenja kredita, oportunitetni
troškovi držanja sigurnosnog depozita, periodična naknada za servisiranje
kredita, troškovi konstituisanja hipoteke, troškovi vezani za osiguranje kredita
– osiguranje objekta, vinkulacija polise osiguranja, kupovina meničnog
blanketa, pribavljanje akcepta itd. ).
Pretpostavimo da je banka odobrila kredit u iznosu od 50.000 dinara,
uz kamatnu stopu od 10% godišnje i stopu depozitnog salda kod banke od
20%. Neto korišćeni iznos kredita biće manji od nominalnog iznosa kredita, a
efektivna kamatna stopa iznad ugovorene. Depozitni saldo će iznositi 10.000
dinara (iznos ugovorenog kredita pomnožen stopom depozitnog ulaganja
preduzeća). Usled toga stvarni iznos kredita je 40.000 dinara. Kamatno
opterećenje iznosi 5.000 dinara, pošto se kamata plaća na ukupan iznos
kredita. Efektivna kamatna stopa dobija se iz odnosa kamatnog opterećenja
i neto korišćenog kredita (5.000 : 40.000 = 0,125 ili 12,5%). Dakle, ugovoreni
depozitni saldo kod banke povećava kamatno opterećenje dužnika za 2,5
procentnih poena i smanjuje iznos korišćenog kredita za 20%.
U drugom slučaju pretpostavimo da je kredit odobren u iznosu od 50.000
dinara, uz nominalnu kamatnu stopu od 10% godišnje, ali sa anticipativnim
obračunom i plaćanjem kamate. To znači da će dužnik u momentu primanja
kredita na ime kamate platiti 5.000 dinara, a kredit u iznosu od 50.000 dinara
će vratiti na kraju godine. Stvarna kamatna stopa iznosi 11,11% (5.000 : 45.000)
i veća je od nominalne kamatne stope.
U trećem slučaju postavlja se pitanje sa kojom efektivnom kamatnom
stopom će biti otplaćen stambeni kredit od 1.000.000 dinara, uz nominalnu
kamatnu stopu od 12% godišnje (mesečna konformna stopa od 0,94888%).
Poseban uslov je da korisnik kredita oroči sigurnosni depozit u iznosu od 40%
iznosa kredita, što iznosi 400.000 dinara. Na depozit banka ne plaća kamatu.
Tržišna kamatna stopa na depozite oročene preko godinu dana iznosi 1,6%
mesečno. Kredit se otplaćuje 20 godina u 240 jednakih mesečnih anuiteta na
osnovu amortizacionog plana. Pri obračunu kamate korišćena je konformna
metoda. Pored troškova kamate korisnik kredita mora da plati 1% naknade za
obradu kreditnog zahteva, tj.10.000 dinara, zatim da kupi menični blanket što
ga košta 2.000 dinara, kao i da konstituše hipoteku u korist banke čiji troškovi
iznose 33.000 dinara. Kada se izvede celokupna računica dobija se da je za
MTVU lekcije
korisnika kredita stvarna cena koštanja kredita, izražena u efektivnoj kamatnoj

stopi, 24,86%, što je dvostruko više od nominalne kamatne stope (19).
Iz svih ovih primera proizlazi upozorenje korisnicima kredita da uzmu
u obzir sva prateće troškove kod analize kreditnih ponuda, odnosno da kod
troškova finansiranja na bazi kredita, radi realnosti sagledavanja, uzmu u obzir
sve troškove povezane sa kreditnim zaduženjem (uključjući i one povezane sa
načinom obračuna).
3.1.3.5. Cena kredita i profitabilnost banke

Određivanje cene kredita (loan pricing) je glavna determinanta
profitabilnosti banke, pri čemu se analiza profitabilnosti vrši ex post, a
određivanje cene kredita ex ante, tj. u momentu zaključenja ugovora o kreditu,
što znači da se mora razraditi odgovarajućim mehanizam njenog formiranja
(20). Određivanje cene kredita se može vršiti na bazi analize profitabilnosti
banke sa svakim konkretnim klijentom ili da se izvrši dekomponovanje
bankarskih usluga (unbudling) na sastavne delove uz određivanje cene za
svaku komponentu, a moguća je i kombinacija ova dva pristupa.
Cena kredita bi, u svakom slučaju, trebalo da bude takva da banka u
potpunosti pokriva svoje troškove i ostvaruje ciljnu stopu prinosa na akcionarski
kapital. Formula za izračunavanje ciljne stope prinosa na akcionarski kapital
se dobija kada se od prihoda od kredita odbiju rashodi kredita i dobijeni iznos
podeli sa alociranim kapitalom, pri čemu u prihode od kredita ulaze i kamate i
provizije, odnosno drugi troškovi koje banka naplaćuje, a kod rashoda kredita
su u pitanju cena depozita i zaduženja banke, kao i svi troškovi koje banka ima
u vezi sa procesuiranjem, servisiranjem i naplatom kredita.
Kapital nije besplatan i on ima svoju cenu. Kod eksternih izvora
finansiranja (krediti, obveznice, preferencijalne akcije, obične akcije) ta cena
predstavlja realan trošak za preduzeće, odnosno ona predstavlja stvarni odliv
gotovine (po osnovu kamata i dividendi). Svako preduzeće koje se racionalno
ponaša utvrdiće prvo svoju ciljnu strukturu kapitala (po kojoj se maksimira
cena akcija), a zatim krenuti u pribavljanje nedostajućeg kapitala da bi se
ostvarila ciljna struktura.
Na primer, kod pribavljanja kapitala emisijom obveznica javljaju se dva
toka gotovine i to neto primanja od prodaje obveznica i izdavanja gotovine
po osnovu kamate (prema rokovima dospeća) i po osnovu otplate glavnice
(po isteku roka dospeća). Imajući u vidu ova dva toka i respektujući koncept
vremenske vrednosti novca, može se reći da cena duga treba da bude jednaka
diskontnoj, odnosno kamatnoj stopi koja izjednačava tekuća neto primanja
preduzeća iz tog izvora finansiranja sa sadašnjom vrednošću budućih izdataka
na ime kamate i otplate glavnice, korigovanoj za očekivani efekat poreza na
dobitak da bi se dobila cena duga posle oporezivanja. Pošto se kamata priznaje
MTVU lekcije
kao trošak poslovanja, cena duga posle oporezivanja manja je od cene duga
pre oporezivanja .
Kod akcija (preferencijalnih i običnih) pošto se dividenda plaća iz
dobitka posle oporezivanja, cena kapitala od emisije akcija je veća od cene
duga, s obzirom na to da se kamata plaća iz dobitka pre oporezivanja. Prema
tome, za razliku od dugoročnog duga, kod akcija ne postoji efekti oporezivanja
koji bi uticali na smanjenje cene ovog kapitala.
Utvrđivanje cene pojedinih izvora finansiranja značajno je za utvrđivanje
prosečne cene kapitala koja, u principu, predstavlja ponderisnu aritmetičku
sredinu cena pojedinih izvora finansiranja (na primer, ponderisani prosek
cene akcijskog kapitala i cene duga).
Cena ili troškovi kapitala mogu biti definisani kao stopa prinosa
preduzeća, koju mora zaraditi na ulaganja, koja je dovoljna da očuva vrednost
preduzeća. Ulaganja koja daju prinos iznad troškova kapitala povećavaju
vrednost preduzeća i obrnuto.
Investitori, a posebno akcionari, imaju svoju predstavu o minimalnom
prinosu koji očekuju da ostvare od kupovine akcija, zbog čega rukovodstvo
preduzeća mora upravljati poslovanjem tako da zadovolji interese akcionara,
tj. da ispuni njihova očekivanja. Prema konceptu oportunitetnih troškova,
akcionari očekuju da ostvare prinos ulažući kapital u jedno preduzeće bar
do visine prinosa koji bi ostvarili ulažući u drugo preduzeće sa sličnom
kategorijom rizika.
Izvori finansiranja preduzeća, posmatrani kroz bilans stanja, mogu se
klasifikovati u tri grupe i to: 1) sopstveni kapital koji uključuje osnovni kapital,
rezerve i akumuliranu (zadržanu) dobit; 2) dugove na koje se plaća kamata
i 3) tekuće obaveze (automatske ili spontane obaveze kao posledica prakse
odloženog plaćanja obaveza ) prema dobavljačima, radnicima i državi.
Budući da je sopstveni kapital opterećen visokom stopom rizika, to je
cena sopstvenog kapitala veća od cene ili troškova dugovanog kapitala, što je
razlog da se pri utvrđivanju prosečne stope troškova kapitala mora polaziti od
pojedinačnih ugovora i njihovih kamatnih stopa na dugovni kapital.
Ako su obračunati troškovi finansiranja 4.800 dinara, iznos kredita
80.000 dinara, onda je prosečna kamatna stopa jednaka 4.800 : 80.000 = 0,6 ili
6%, pre umanjenja za porez na dobitak. Pošto tržišne kamatne stope podležu
promenama u vremenu, trebalo bi uzimati najveću tržišnu kamatnu stopu
dugova ekvivalentnog rizika za stare i nove dugove. U obračunu diskontne
stope dugoročnog kapitala stopa troškova dugovnog finansiranja uzima se po
odbitku (uštedi) poreza na dobitak, jer se diskontna stopa obračunava u celini
posle poreza na dobitak. Ako je cena pozajmljenog kapitala 6%, a poreska
stopa 20%, to je ova stopa bez poreza 4,8% (6% x 20%).
MTVU lekcije
Za procenu troškova sopstvenog kapitala moguće je koristiti tradicinalni

metod ili savremenu metodu vrednovanja kapitalnih sredstava (Capital Asset
Pricing Model – CAPM). Tadicionalni pristup merenju troškova sopstvenog
kapitala polazi u većini slučajeva od zarade koju akcionari očekuju na
prosečna ulaganja, pri čemu se očekivane zarade i dividende razlikuju po
granama i preduzećima. Otuda svako preduzeće može kalkulisati svoje
troškove sopstvenog kapitala, postavljajući sopstveni standard ili prag u zaradi
koje preduzeće treba da ostvari radi zadovoljenja akcionara (u suprotnom,
akcionari će preneti svoja ulaganja u preduzeće koje zadovoljava njihove
interese, a novi akcionari neće ulagati u preduzeće sa niskim prinosom).
Stoga se u praksi najčešće koristi stopa tekućeg tržišnog dividendnog prinosa
uvećana za očekivanu stopu povećanja tržišne cene akcija.
CAPM model pretpostavlja poznavanje stope prinosa bez rizika,
koeficijenta sistemskog rizika i tržišne premije za rizik, što sve u našim
uslovima nje moguće, pošto su tržišta kapitala tek u povoju. Stopa prinosa
bez rizika (risk free rate) je, po pravilu, najniža stopa koja se dobija na sigurna
ulaganja koja obezbeđuju povraćaj prinosa i glavnice o roku dospeća. Smatra
se da su ulaganja u državne hartije od vrednosti nerizična, pa se nerizična
stopa prinosa izjednačava sa stopom prinosa državnih hartija od vrednosti.
Koeficijent sistemskog rizika (tzv. beta koeficijent) izražava meru slaganja
stope prinosa konkretnog preduzeća (cena akcija) i stope prinosa (cene akcija)
privrede kao celine.
Stopa tržišne premije (market premium), odnosno premija kapital rizika
predstavlja razliku između procenta prosečnog povraćaja koji se ostvaruje
ulaganjem u akcije preduzeća u konkretnoj privredi, a koje sobom nose
izvesni poslovni rizik, i procenta povraćaja na ulaganja u državne obveznice
koje nisu rizične. Tako, na primer, stopa tržišne premije u SAD je iznosila
7,30% i dobijena je praćenjem pokazatelja u periodu od 20 godina. To znači
da je procenat prosečne zarade, koji se ostvari od uloženih sredstava u akcije
američkih preduzeća, viši za 7,30% nego što je procenat sigurne zarade ostvaren
ulaganjem u državne obveznice. Stopa tržišne premije (na osnovu podataka za
period 1987-96) bila je u V. Britaniji 6,4%, Nemačkoj 3,6%, Švajcarskoj 10,2%,
Francuskoj 3,8% itd.
3.1.4. Obračun kamate

Za izračunavanje kamate upotrebljava se prost i složen interesni račun.
Prost interesni račun upotrebljava se u slučajevima kada se kamata izračunava
na istu sumu (glavnicu) za svaki period kapitalisanja. Složeni interesni račun
upotrebljava se za izračunavanje kamate na glavnicu koja je uvećana za
prethodno obračunate kamate posle svakog unapred utvrđenog vremenskog
MTVU lekcije
razmaka (godina, pola godine, tromesečje) tj. ako se u periodu glavnica

uvećava za kamatu iz prethodnog perioda.
Dan od kada treba da se računa interes (kamata) na određenu glavnicu
naziva se rokom ili valutom (i obeležava se sa Va). U svakodnevnoj praksi
kamate se najčešće izračunavaju na određeni broj dana u godini, što se
naziva ispodgodišnjim izračunavanjem kamate. Pri izračunavanju kamate za
određeni broj dana, dani se mogu računati na više načina i to: 1) broj dana se
računa po kalendaru, ali se uzima da godina ima uvek 360 dana (francuska
metoda); 2) za svaki mesec se uzima 30 dana, a za godinu 360 dana (nemačka
metoda) i 3) dani se računaju tačno po kalendaru a godina za 365 dana
(engleska metoda). Međutim, radi tačnog izračunavanje kamate banke danas
računaju po engleskoj metodi, tj. dane računaju po kalendaru, a godinu sa 365
(odnosno 366) dana.
Interesni račun od sto primenjuje se kada je poznata čista glavnica (G),
a kamata (i) se izračunava tako što se proizvod glavnice, vremena i kamatne
stope (P) podeli sa 100 ako je vreme dato u godinama (g), sa 1200 ako je u
mesecima (m), a ako je dato u danima (d) sa 36500 (odnosno 36600), tako da
se mogu postaviti tri matematičke formule (21) :
kada je vreme dato u godinama (i) = (G x P x g) : 100
kada je vreme dato u mesecima (i) = ( G x P x m) : 1200
kada je vreme dato u danima (i) = (G x P x d ) : 36500
3.1.5. Otplata kredita

Postoji više načina amortizacije zajma/kredita i o tome bi trebalo
voditi računa kod planiranja zaduženja i njegovog ugovaranja. Amortizovati
kredit (zajam) znači postepeno ga otplatiti po unapred utvrđenom planu
(amortizaciji). Otplata (rata) je deo kredita koji se postepeno vraća (likvidira).
Otplate mogu biti jednake ili promenljive. Zbir otplata kredita i interesa
(kamate) na dug zove se anuitet. Anuiteti mogu biti jednaki, ali i ređi ili češći
od kapitalisanja, mada uglavnom preovladava metod anutieta češćih od
kapitalisanja.
Amortizacija zajma/kredita se može vršiti jednakim otplatama ili
promenljivim otplatama, gde otplate rastu (opadaju) po aritmetičkoj progresiji
ili geometrijskoj progresiji ili se amortizacija vrši zaokruženim anuitetima.
Inače, modeli amortizacije kredita svrstavaju u dve osnovne grupe: modeli
amortizacije kredita sa primarno datim anitetima i modeli amortizacije sa
primarno datim otplatama.
U daljem tekstu se navode neki primeri amortizacije/otplate kredita od
3.000 novčanih jedinica na 5 godina sa 8% kamate godišnje, koji se pojavljuju
u poslovnoj praksi. Prvi metod je amortizacija kredita sa jednakim godišnjim
MTVU lekcije
otplatama glavnice (uz smanjivanje kamate), drugi metod je amortizacija

kredita sa jednakim godišnjim otplatama koje uključuju glavni dug i kamatu
i treći metod je amortizacija kredita sa plaćanjem glavnog duga na kraju
(u poslednjoj godini). Ovaj poslednji metod se naziva i „balon’’ (balloon
repayment method) .
Tabela br. 5
Amortizacija kredita jednakim godišnjim otplatama glavnice (sa smanjivanjem kamate)

Stanje glavnog duga
Godina Otplata glavnog duga Kamata (8%) Ukupna otplata
na početku godine
1. 3.000 600 240 840
2. 2.400 600 192 792
3. 1.800 600 144 744
4. 1.200 600 96 696
5. 600 600 48 648
Ukupno 720
Izvor: ITC UNCTAD/GATT, „Financing Means and Sources-A Guide to Financing Export Projects”,
Geneve,1995, str. 64.
Tabela br. 6.
Amortizacija kredita jednakim godišnjim otplatama/anuitetima (glavni dug i kamata)

Stanje glavnog duga Saldo glavnog duga
Godina Otplata Kamata Glavni dug
na početku godine na kraju godine
1. 3.000 751 240 511 2.489
2. 2.489 751 199 552 1.937
3. 1.937 751 155 596 1.341
4. 1.341 751 107 644 697
5. 697 751 55 696 -
Ukupno 756
Izvor: ITC UNCTAD/GATT, „Financing Means and Sources – A Guide to Financing Export
Projects”, Geneve, 1995, str. 65.
MTVU lekcije
Tabela br. 7
Amortizacija kredita sa otplatom glavnog duga u poslednjoj godini

Stanje
Ukupno Stanje glavnog
glavnog duga Kamata Otplata
Godina godišnje duga na kraju
na početku (8%) glavnog duga
plaćanje godine
godine
1. 3.000 240 - 240 3.000
2. 3.000 240 - 240 3.000
3. 3.000 240 - 240 3.000
4. 3.000 240 - 240 3.000
5. 3.000 240 3.000 3.240 -
Ukupno 1.200
Izvor: ITC UNCTAD/GATT, „Financing Means and Sources - A Guide to Financing Export Projects”,
Geneve, 1995, str. 66.
Primenom prvog metoda ukupna kamata koju bi trebalo platiti je 720

novčanih jedinica, kod drugog metoda je 756 novčanih jedinica, a kod trećeg
metoda 1.200 novčanih jedinica. Kod prvog metoda se sa godinama smanjuju
otplate, dok su kod drugog metoda jednake otplate, a kod trećeg metoda je
glavno plaćanje na kraju. Izborom metoda amortizacije zajma/kredita iznos
obaveza po njemu se može prilagoditi očekivanom gotovinskom toku posla
ili projekta iz koga se servisira ovo zaduženje. Naravno, ovo nije samo stvar
slobode izbora zajmoprimca, već su uglavnom banke te koje diktiraju način
otplate, ali se i u tom pogledu sa njima može postići određeni sporazum.
Konverzija kredita nastaje kada se u roku otplate promeni ili vreme
otplate ili kamatna stopa, a može i jedno i drugo. Sa ovim promenama dolazi
do promene anuiteta s kojima se vrši otplata kredita. Do konverzje kredita
dolazi uglavnom na zahtev korisnika kredita – dužnika kome konverzija
omogućava plaćanje manjeg anuiteta i bolje uslove otplaćivanja.
Konverziju kredita banka vrši obračunom novog anuiteta na osnovu
ostatka glavnog duga, koji se dobija kao razlika između početnog glavnog duga
i dospelog glavnog duga na dan konverzije. To znači da se konverzija sprovodi
obračunom novog anuiteta primenom nove kamatne stope na ostatak dospelog
duga i ostatak roka vraćanja, uzimajući u obzir ostale ugovorene uslove po
kreditu. Kod delimične prevremene otplate kredita konverzija se sprovodi
obračunom novog anuiteta na stvarni ostatak glavnog duga. U slučaju ubrzane
otplate (skraćenja otplate kredita) banka ugovara nove uslove i u skladu sa
njima vrši konverziju nedospelog kredita. Inače, u praksi se uglavnom svako
menjanje uslova u toku realizacije kredita naziva konverzija kredita (22).
MTVU lekcije
Konsolidacija predstavlja spajanje više dugova u jedan dug (23). Iako

se pravi razlika između konverzije zajma i konsolidacije zajma, sa stanovišta
finansijske matematike nema bitnih razlika između ova dva pojma, zbog toga
što se promene u oba slučaja kvantifikuju pomoću istih pravila.
3.1.6. Ugovor o kreditu sa međunarodnim finansiranjem

Njujorški partner jedne londonske advokatske kancelarije, Stephen Bird,
u časopisu Euromoney, decembra 1979., u članku „Kako potkresati te ugovore
o kreditu”, polazi od toga da jedini zakonsku uslov u pogledu bankarskog
ugovora jeste da taj ugovor bude u skladu sa pravilima koja se primenjuju
na bilo koju drugu vrstu ugovora, što je, prema nekim analizama, nešto
malo više od zdravog razuma (24). U praksi, međutim, tokom sedamdesetih
godina prošlog veka ugovori o kreditu su postali sve duži, složeniji i sve manje
razumljivi.
Kriza poverenja, zasnovana na rastućim poslovnim rizicima (kreditni
rizik, valutni rizik, kamatni rizik, nekomercijalni rizici), uslovila je da
jednostavni pristup, po kome ako postoji ponuda koja je prihvaćena, zasnovana
na ekonomskoj kauzi, predstavlja obavezujući ugovor koji uživa sudsku zaštitu,
ukoliko nije rezultirajući ugovor nezakonit, nemoralan, lihvarski ili na drugi
način suprotstavljen javnim ciljevima, ustupi pred naglašenom potrebom
širenja broja klauzula i drugih elemenata ugovora ili obezbeđenja.
Tako je evrodolarski ugovor od razmene potpisanog pisma o uslovima
koje potpiše korisnik kredita, obima od nepune dve strane, porastao na preko
20, a u nekim slučajevima i preko 80 strana. Advokatske kancelarije su imale
svoje mesto u ovim poslovima kada se dolazilo do sporova i zahvaljujući njima
ugovori o kreditu su postajali obimniji (definicije su obuhvatile i takve detalje,
kao što je određivanje šta je radni dan). Slično je i kod kredita koje garantuju
države i poludržavne agencije, u cilju preventive od nenamenskog korišćenja i
otklanjanja drugih rizika u vezi sa kreditom, došlo do vrlo obimnog elaboriranja
mehanizma i instrumenata ugovora o kreditu.
Svojevremeno je bilo dovoljno da ponuda za kredit ima sledeće elemente:
1) korisnika kredita: firma XY; 2) iznos kredita (u valuti): 5.000.000 USD; 3)
rok kredita: 5 godina od dana povlačenja; 4) vraćanje kredita: u 6 jednakih
šestomesečnih uzastopnih rata; 5) grace period: 2 godine; 6) kamatna
stopa: šestomesečni LIBOR plus 1% p.a.; 7) management fee: 1,00% flat; 8)
commitment fee: 0,50% na nepovučeni iznos kredita; 9) prethodni uslovi:
podnošenje izjave korisnika kredita da je dobio saglasnost nadležnog organa
za korišćenje kredita; 10) način povlačenja sredstava kredita: jednokratno (ili
u tranšama). Navedeni uslovi su u suštini bili sasvim dovoljni za operativno
vođenje ovog kredita, jer su profesionalni učesnici do tančina poznavali sve
postupke koji su sledili iz navedenih ugovorenih detalja.
MTVU lekcije
Složenost ugovora o međunarodnom kreditu, kao što su krediti kupcu,

evrodolarski krediti ili sinidicirani krediti, proizlazi iz brojnosti učesnika u
ukupnom aranžmanu, mehanizma korišćenja kredita koji mora odgovarati
specifičnim potrebama (projektno finansiranje i sl.), instrumenata kojima se
obezbeđuje namensko korišćenje kredita, instrumenata obezbeđenja uredne
otplate kredita i drugih klauzula i instrumenata koji doprinose ostvarenju
cilja ugovora. Ugovor o međunarodnom kreditu se obično sastoji iz dve celine
i to ugovora u užem smislu i brojnih dodataka u kojima se prezentira tekst
akata (dokumenata, pisama i izjava) kojima se formalno i operativno sprovodi
ugovor u svojim pojedinostima.
Kod evrovalutnih ugovora o kreditu (pre svega evrodolarskih) najpre
je uvedena promenljiva kamatna stopa. Kada se banka javlja na tržištu ona
saopštava po kojoj stopi prima depozit i po kojoj stopi daje depozit, pri čemu
ne saopštava da li se javlja da plasira novac ili da uzme novac. U stvari, banka
aktivna na evrodolarskom tržištu nastupa kao market mejker koji neprestano
prima depozite i plasira primljena sredstva.
S tim u vezi, logično je da je stopa za primljene depozite niža od stope po
kojoj se sredstva plasiraju u kredite. Iznad ponudbene stope banke ugovaraju
„spred”, koji je u suštini fiksni procenat koji se naplaćuje korisnicima kredita
(depozita) izvan kruga prvoklasnih banaka (25). Taj spred je u delovima
procenta, ili iznad jednog procentog poena, a nekada preko dva procentna
poena (za posebno rizične zajmoprimce i više procentnih poena), pri
čemu njegova visina izražava kreditni rizik zajmoprimca i ročnost kredita.
Međubankarska kamatna stopa formira se na pojedinim tržištima i prepoznaje
se po akronimu: na londonskom tržištu LIBOR, na njujorškom NYIBOR,
na tržištu evro zone EURIBOR. Ova međubankarska kamatna stopa tokom
trajanja srednjoročnog ili dugoročnog kredita utvrđuje se u intervalima koji
su tromesečni, šestomesečni ili godišnji, i to prema baznoj stopi na depozite
odnosne ročnosti na dva radna dana pre narednog ugovorenog kamatnog
perioda (intervala) koja važi na tom tržištu. Radi sigurnosti ugovornih strana,
u ugovoru se predvidi da takva stopa predstavlja aritmetički prosek stopa koje
kotiraju odabrane referentne banke na tom istom tržištu (obično se odaberu
dve ili tri).
Struktura razvijenog modela evrovalutnog (evrodolarskog) ugovora
o kreditu obuhvata uvodni deo u kome se navode nazivi korisnika kredita,
banke garanta i banke davaoca kredita, kao i nekoliko uvodnih konstatacija
(tipa: „s obzirom na to da korisnik kredita želi da uzme kredit u iznosu od.
.. u valuti. ..; s obzirom na to da je garant prihvatio da garantuje bezuslovno
otplatu iznosa koji će dugovati korisnik kredita. .. itd.”). Ovaj uvodni deo
ugovora se završava zaključkom (tipa: „zbog svega toga ugovoreno je kako
sledi. ..”). Slede, po pravilu, definicije pojmova koje se koriste u kreditu. Nakon
toga utvrđuju se sledeći bitni elementi ugovora o kreditu:
MTVU lekcije
1) Ukupan iznos kredita;

2) Mogućnost povlačenja sredstava u tranšama i poslednji mogući
datum povlačenja, odnosno prvog korišćenja, kao i minimalni iznos
pojedinog povlačenja;
3) Način davanja dispozicije kreditoru za povlačenje sredstava
(uglavnom podrazumeva ispunjenje prethodnog uručenja bankarske
garancije ili promisori note koja će nositi datum povlačenja sredstava
i glasiti na iznos pojedinog kredita – tranše, plative po naredbi banke
kreditora, koja nosi kamatu utvrđenu ugovorom itd.);
4) Način otplate glavnice (broj rata i grejs period, s tim da se obično
predviđa i način konsolidacije po osnovu nekoliko povučenih
iznosa);
5) Utvrđivanje kamatne stope, odnosno određivanje spreda-a koji
važi tokom celog perioda otplate (ili tzv. split spred koji u jednom
procentu važi u početku korišćenja kredita, a u nekom drugom
procentu u kasnijem određenom periodu), za koji će se uvećati
bazna kamatna stopa (na primer, LIBOR) dva radna dana po isteku
kamatnog perioda (tromesečnog, šestomesečnog. ..), s tim da je
kamata uglavnom plativa poslednjeg radnog dana svakog kamatnog
perioda;
6) Utvrđivanje zatezne ili kaznene kamate na dospela a neizvršena
plaćanja (glavnice, redovne kamate i drugih troškova), koja se obično
utvrđuje prema redovnoj kamati uvećanoj za još 1-2 procentna
poena;
7) U klauzuli o kamati i klauzuli povećanja troškova kreditori obično
prebacuju na korisnika kredita dodatni iznos troškova ukoliko
ugovorom predviđeni prvobitni način obračuna kamate prestane
da odražava stvarne troškove emitovanja ili održavanja kredita, s
tim što se predviđa postupak dogovora o novom načinu utvrđivanja
kamate i iznosa troškova koji treba da bude pokriven;
8) Mogućnost da korisnik kredita odustane od korišćenja nepovučenog
dela kredita, uz prethodnu najavu (ili da uz najavu izvrši raniju
otplatu celokupnog kredita ili određenog iznosa);
9) Određivanje sadržaja garantovane obaveze po predmetnom ugovoru
o kreditu u pojedinostima;
10) Određivanje prethodnih uslova za povlačenje kredita, kao što su
nepostojanje neizvršenja (default) od strane korisnika kredita,
dostavljanje pravnog mišljenja, garancija (promisori nota), izjave
o postojanju odluke nadležnog organa korisnika kredita, plaćanju
provizija i troškova itd.;
MTVU lekcije
11) Davanje izjave korisnika kredita i garanta da su registrovani u skladu

sa propisima i da imaju pravo da ulaze u ovakve ugovore, da imaju
sve potrebne saglasnosti državnih i drugih nadležnih organa, da
nema slučajeva neizvršenja, da nema plaćanja posebnih poreza koji
će se plaćati u vezi sa izvršenjem ugovora o kreditu, da je status ovog
kredita jednak statusu svih obaveza koje imaju ili će imati, odnosno
preuzimati korisnik kredita i garant (tzv. pari passu klаuzula), da
nema sporova u toku koji mogu ugroziti imovinu i poslovanje
korisnika kredita i garanta, da se garant i korisnik kredita odriču
bilo kakvog imuniteta i da prihvataju nadležnost za rešavanje spora
(suda u zemlji kreditora, arbitraže);
12) Prihvatanje obaveze od strane korisnika kredita i garanta da tokom
trajanja ugovora o kreditu dostavljaju svoje finansijske izveštaje
kreditoru, da obaveste kreditora o nastajanju slučajeva neizvršenja,
da će pribaviti sve potrebne dozvole i saglasnosti ako budu potrebne
za dalje izvršenje ugovora o kreditu, da će nastaviti uredno svoje
poslovanje, da neće ulaziti u spajanja, pripajanja ili otuđivanje
imovine koja bi, po mišljenju kreditora, mogla da proizvede
smanjenu kreditnu sposobnost korisnika kredita i garanta, da neće
zalagati svoju imovinu itd.;
13) Određivanje slučajeva neizvršenja (zakašnjenje u otplati kredita,
neizvršenje drugih preuzetih obaveza) i sankcija za neizvršenje
(obično da kreditor može da proglasi kredit dospelim u celosti);
14) Utvrđivanje visine i vrste troškova koji nastaju u vezi sa kreditom i
načinom plaćanja tih troškova i ugovorne strane koja ih snosi;
15) Određivanje zakona koji se primenjuje na ugovor o kreditu (obično
zemlje kreditora, ili eventualno neke treće zemlje);
16) Stupanje ugovora na snagu.
Kod ugovora o kreditu u evrovalutama korisnici kredita moraju posebno

da vode računa o nekim klauzulama kojima se dovode u neravnopravan položaj
u odnosu na poverioca i da ih modifikuju u meri koja ih čini prihvatljivim
za korisnika kredita. Jedna od tih klauzula je klauzula o neizvršenju (default
clause) i to njena posebno oštra varijanta – klauzula o unakrsnoj docnji
(cross default clause), po kojoj svaka docnja po kreditu prema bilo kom
drugom poveriocu čini docnju po predmetnom ugovoru o kreditu. Slično je
i sa klauzulom koja ovlašćuje poverioca da zbog donošenja, odnosno izmene
zakona ili drugih propisa ili njihovog tumačenja u zemlji poverioca, poverilac
može da obustavi korišćenje kredita, ili klauzule kojom se predviđa obaveza
korisnika kredita da kreditoru nadoknadi dodatne troškove koji mogu nastati
MTVU lekcije
po osnovu uvođenja ili povećanja poreza, taksi, depozita i drugih javnih

dažbina u zemlji kreditora.
U klauzule koje su nepovoljne po korisnika kredita spadaju i klauzule po
kojima kreditor jednostrano određuje alternativnu ili supstiticionu kamatnu
stopu (kojom se menja prvobitno ugovorena kamatna stopa), klauzula kojom
se predviđa da kreditor može da utvrdi novu kamatnu stopu, ukoliko oceni
da ugovorena kamatna stopa više ne pokriva njegove troškove održavanja
kredita, klauzula kojom kreditor može obustaviti korišćenje kredita i zatražiti
prevremeno vraćanje iz razloga promene pravnog statusa korisnika kredita
i garanta (ako takve promene ne dovode do bitnog smanjenja imovine i
sposobnosti za otplatu kredita) ili ako je korisnik kredita pokrenuo spor po
drugim obavezama po kreditu, klauzule koje daju pravo kreditoru da na
osnovu subjektivne ocene, bez utvrđivanja činjeničnog stanja, proglasi neku
okolnost prekršajem i da zbog toga zatraži prevremeno vraćanje kredita itd.
3.1.7. Specifičnost postupka kod sindiciranih kredita

Kada je traženi kredit suviše veliki da bi ga jedna banka mogla obezbediti
iz svog kreditnog potencijala, grupa banka se može obavezati da učestvuje u
njegovom finansiranju na bazi jednog finansijskog aranžmana, s tim da se
utvrdi učešće svake pojedine banke u ovakvom „finansijskom paketu”. Tada se
radi o sindiciranom (sindikalizovanom) ili konzorcijalnom kreditu (sindicate
loan financing, syndicated loan, syndicated credit facility) (26). Jedna banka
preuzima ulogu nosioca posla, vodećeg agenta-menadžera (manager, lead
manager, lead agent) koji je odgovoran za strukturiranje kredita, objedinjavanje
ostalih finansijera, obradu, praćenje i administriranje kredita, a ujedno se
stara da se sve to odvija u skladu sa sporazumom o kreditu. Svaka banka snosi
svoj deo rizika u sindiciranom kreditu. Učesnici u sindiciranom kreditu mogu
biti različite finansijske institucije, ali su to uglavnom velike međunarodne
komercijalne banke. Većina sindiciranih kredita je denominirana u američkim
dolarima, ali mogu biti i u drugim vodećim svetskim valutama, pre svega
funtama sterlinga, evrima, švajcarskim francima i japanskim jenima.
Sindicirani krediti se mogu realizovati uglavnom na dva načina.
Kada su u pitanju poznati zajmoprimci sa odgovarajućim bonitetom i uz
to je iznos kredita manji, banka agent direktno obaveštava veći broj banaka
potencijalnih kreditora o uslovima kredita i traži njihovu ponudu za učešće.
Kada su u pitanju kompleksniji aranžmani i veći iznosi („džambo” krediti
preko 1 milijarde dolara) vode se pregovori o učešću i u tom slučaju se radi o
direktnom sinidiciranju kredita kada više manjih banka učestvuje neposredno
u pregovorima sa zajmoprimcem. Sindicirani krediti se obično odobravaju
takvim zajmoprimcima kao što su vlade i razne državne agencije, ali i velikim
kompanijama koje imaju dobar kreditni bonitet.
MTVU lekcije
Sindicirani krediti se obično koriste za velike projekte (i velike iznose

kredita) koje realizuju zajmoprimci sa visokim kreditnim bonitetom, a
omogućavaju brzo i diskretno aranžiranje finansijskog paketa. Kredit može
biti u jednoj ili više valuta, a kamatne stope kod ovih zajmova su obično
promenljive, na bazi LIBOR-a, plus određena marža (spread). Rokovi otplate
ovih kredita se obično kreću između 5 i 15 godina i mogu da imaju grace
period (27). Kod njih se naplaćuje provizija za angažovana sredstva, kao i
provizija za organizaciju – aranžiranje kredita (management fee) ili agentska
provizija (agency fee). Ova provizija predstavlja naknadu banci organizatoru
aranžmana za njeno angažovanje kod pronalaženja banaka koje će uzeti učešće
u aranžmanu, pregovora sa zajmoprimcem i zajmodavcima i izrade kreditnog
aranžmana, vođenja računa o otplati kredita i plaćanju kamate, zastupanja
učesnika u kredinom aranžmanu i sl. Plaća se jednokratno kao procenat
iznosa kredita (uglavnom do 1%) i to najčešće kod potpisa ugovora. Pored
toga, može biti predviđena jednokratna garantna provizija (underwriting fee,
underwriting/guarantee commision) koja se plaća onim bankama (članovima
sindikata/konzorcijuma) za njihovu spremnost da preuzmu neplasirani deo
kredita i kreće se oko 1%. Postoje i naknade za razne troškove vezane za
organizaciju kredita (out of pocket money i sl.) koje se obično izražavaju u
promilima. Sindicirani krediti mogu biti strukturirani i kao klasični revolving
krediti sa kamatnim stopama koje se baziraju na prime rate, LIBOR, kamatama
na certifikate o depozitu u različitim kombinacijama, za period koji varira od
1 dan, pa do godinu dana.
Najznačajnija prednost sindiciranih kredita jeste to što se putem njih
mogu relativno brzo obezbediti veliki iznosi u više valuta (čime se smanjuje
valutni i kamatni rizik), kao i da se njima izbegavaju dodatni troškovi koji se,
na primer, javljaju kod emisije obveznica. Trebalo bi imati u vidu da je tržište
sindiciranih kredita ujedno najveći izvor internacionalnog kapitala. Sa aspekta
poslovnog finansiranja je, takođe, značajno što su ovi krediti uglavnom na duže
rokove (5 do 10 godina). Inače, banke koje učestvuju u sindiciranim kreditima
su uglavnom vrlo sofisticirane i sposobne da sagledaju kompleksni kreditni
rizik povezan sa poslovnim finansiranjem. Najveći nedostatak sindiciranih
kredita je to što je njihova kamatna stopa promenljiva, bazirana uglavnom na
LIBOR-u, što može da rezultira većim troškovima kreditiranja u poređenju sa
ostalim tržišnim kamatnim stopama.
3.1.8. Kreditne linije podrške

Kreditna linija podrške emitentima, odnosno aranžman za podržavanje
emisije hartija od vrednosti (note issuance facility – NIF) koji se zaključuje
između banke i emitenta su instrumenti relativno novijeg datuma, a prema
njemu banka garantuje da će otkupiti ceo neprodati deo emisije (obično je
MTVU lekcije
u pitanju emisija srednjoročnih obveznica) ili za otkup dati kredit (standby

credit) (28). NIF je u osnovi garancija i ako se emisija ne može plasirati u
celosti banka ili grupa banaka kupuje neplasirane hartije od vrednosti od
emitenta (koji na taj način dolazi do likvidnih sredstava kao da je prodao celu
emisiju) do iznosa kredita i nakon toga organizuje njihovu dalju prodaju. Ova
garancija se aktivira i ako u međuvremenu dođe od porasta tržišnih kamatnih
stopa, koji bi predviđeni plasman učinio skupim za investitore.
Sličan je i mehanizam revolvirajuće kreditne linije podrške za
preuzimanje rizika plasmana (revolving underwriting facility – RUF) u sklopu
koje kompanija emitent sklapa aranžman sa bankom ili grupom banaka kojim
se one obavezuju da će upisati, odnosno preuzeti u svoj portfelj neprodate
hartije od vrednosti, obično u vidu instrumenata tržišta novca (komercijalni
zapisi, evronote), koje se na revolving osnovi (svakih 3 ili 6 meseci) emituju,
ako njihov plasman ne uspe na primarnom tržištu (29). Ovde emitent plaća
proviziju na ceo iznos emisije (obično se provizija plaća polugodišnje), ali je to
uglavnom jeftinije od standardnih evrokredita.
3.2. Nekreditni plasmani

Najznačajniji nekreditni plasmani banaka su oni u razne hartije od
vrednosti na finansijskom tržištu, koji predstavljaju finansijske investicije i
predominantni su vid plasmana pojedinih kategorija banaka tzv. investicionih
banaka, za razliku od klasičnih kreditno-depozitnih banaka. Plasmani u
hartije od vrednosti za banku imaju dva osnovna motiva i to: 1) povećanje
profitabilnosti za šta služe uglavnom ulaganja u srednjoročne i dugoročne
hartije od vrednosti i 2) formiranje (sekundarne) rezerve likvidnosti za šta
služe uglavnom ulaganja u kratkoročne hartije od vrednosti.
Ulaganje u hartije od vrednosti pruža banci mnogo veći stepen
fleksibilnosti i likvidnosti nego kada se radi o kreditima. Naime, banke moraju
kredit u svom bilansu da drže do njegovog dospeća i on predstavlja na taj
način „nelikvidnu” aktivu, koja se ne može unovčiti pre njenog roka dospeća.
Doduše, u pojedinim slučajevima moguće je kredite prodati na sekundarnom
tržištu (ali uglavnom uz diskont) ili emitovati hartije od vrednosti na bazi
odobrenih kredita tzv. sekjuritizacija (što nije moguće za sve kredite i iziskuje
odgovarajuće strukturiranje transakcije). S druge strane, hartije od vrednosti
se uvek mogu prodati na sekundarnom tržištu, a dizajniranjem odgovarajućeg
portfolia hartija od vrednosti može se postići više ciljeva, kao što su profit,
likvidnost i smanjenje rizika na bazi diversifikacije. Generalni uslov koji hartije
od vrednosti moraju ispuniti da bi banke ulagale u njih je odgovarajući bonitet
emitenta, tj. kreditni rejting, pošto banke uglavnom ne ulažu u visokorizične
hartije od vrednosti, mada ni to ne mora uvek da bude slučaj.
MTVU lekcije
Poslovi izdavanja bankarskih garancija predstavljaju specifičan vid

nekreditnih plasmana koji mogu (ukoliko nalogodavac ne izvrši svoju
obavezu za koju banka garantuje korisniku garancije), ali ne moraju (ukoliko
nalogodavac izvrši svoju garantovanu obavezu), da dovedu do angažovanja
sredstava iz potencijala banke. Slično tome, poslovi avaliranja i akceptiranja
predstavljaju specifičan oblik nekreditnih plasmana, pošto se i kod ovih poslova
banka pojavljuje kao jemac, pa se ne izvršenje novčane obaveze meničnog
dužnika stvara obaveza banke da ona to izvrši.
3.2.1 Plasmani u hartije od vrednosti

Značajan deo plasmana potencijala banka je usmeren u hartije od
vrednosti i to iz dva primarna cilja – obezbeđenja sekundarni rezervi likvidnosti
i ostvarivanja profita po osnovu prinosa, tj. kamate.
Najvažnije kratkoročne hartije od vrednosti (tj. hartije od vrednosti
tržišta novca) sa rokom dospeća do godina dana u zemljama razvijene tržišne
privrede su kratkoročne državne obveznice, blagajnički zapisi centralne banke,
depozitni certifikati, bankarski zapisi i komercijalni papiri.
Najznačajniji finansijski instrument tržišta kapitala su obveznice (bonds).
Obveznice spadaju u kategoriju hartija od vrednosti instrumenata duga i
odražavaju kreditne, tj. dužničko-poverilačke odnose. Mogu se definisati kao
hartije od vrednosti koje svom vlasniku garantuju isplatu glavnice i kamate
po unapred utvrđenom redosledu u određenom vremenskom periodu (30).
Postoji veliki broj različitih vrsta obveznica.
Za razliku od obveznica vrednosti koje investitoru obezbeđuju
unapred poznat i zagarantovan prihod u formi kamate, postoje i hartije od
vrednosti sa varijabilnim prihodom čija je karakteristika da prihod zavisi od
poslovnog rezultata privrednog subjekta koji je emitovao hartiju od vrednosti.
Najkarakterističnije hartije od vrednosti iz ove kategorije su akcije (share,
stock), s tim što u pojedinim zemljama (do nedavno u SAD) mogu da postoje
i određena ograničenja za komercijalne banke u pogledu ulaganja u akcije i
sticanja kontrole na kompanijama emitentima po tom osnovu.
Velika grupa hartija od vrednosti koje se pojavljuju poslednjih tridesetak
godina na finansijskim tržištima širom sveta spada u kategoriju izvedenih
hartija od vrednosti tzv. derivata (derivative securities, derivatives). Nazivaju
se izvedenim hartijama od vrednosti pošto se kreiraju na osnovu neke druge
aktive i u njih se ubrajaju terminski i likvidni terminski ugovori (forvardi i
fjučersi), opcije i svopovi. Ove hartije od vrednosti banke kupuju manje u
funkciji profita, već više u cilju zaštite od valutnog rizika i rizika kamatne
stope, tj. hedžinga. Suština finansijskog hedžinga je kombinacija dve ili više
finansijskih transakcija čiji su rezultati divergentni u slučaju promene nekog
MTVU lekcije
od kritičnih faktora na finansijskom tržištu, odnosno da se kombinuju

transakcije sa finansijskim instrumentima koji različito reaguju na promene
kamatne stope (hedžing kamatne stope) ili deviznog kursa (valutni hedžing).
O svim navedenim hartijama od vrednosti biće mnogo više reči u
poglavlju koje se odnosi na berzansko poslovanje.
3.2.2. Ostali nekreditni plasmani

Pod poslom bankarske garancije podrazumeva se pravni posao kojim
jedno lice – garant, na zahtev drugog lica ili po njegovoj instrukciji preuzima
samostalnu i neopozivu obavezu da trećem licu – korisniku garancije, isplati
određeni iznos naveden u garanciji ako ispuni uslove navedene u njoj (31).
Bankarska garancija ima svoju ekonomsko-finansijsku podlogu u osnovnom
ugovoru prema kome je dužnik u obavezi da u korist poverioca pribavi garanciju
od neke banke (32). To može biti ugovor o kupovini i prodaji robe, ugovor
o delu, ugovor o novčanom kreditu ili bilo koji drugi ugovor sa odloženim
rokom plaćanja ili trajnim izvršenjem činidbe (prestacije). U ovim ugovorima
se obično predviđa obaveza dužnika ili kupca da kao instrument obezbeđenja
poverioca ili prodavca pribavi bankarsku garanciju u određenom iznosu.
Ugovorom o garanciji, garant preuzima samostalno i nezavisno od osnovnog
posla obavezu u odnosu na poverioca da će naknaditi štetu koju poverilac može
da pretrpi ukoliko bi došlo do neispunjenja ili neblagovremenog ispunjenja
obaveze dužnika. (33).
Znači, bankarska garancija predstavlja posebnu vrstu jemstva kojim
banka preuzima odgovornost u za to naročito predviđenoj bankarskoj formi
za pravilno i uredno izvršavanje obaveze svog komitenta prema njegovom
ugovornom partneru. Bankarskom garancijom banka obezbeđuje da njen
komitent za koga daje garanciju lakše dođe do odgovarajućih sredstava ili prava
i povećava njegovu sigurnost u privrednom prometu. Međutim, nalogodavac
– komitent banke i dalje ostaje u obavezi prema poveriocu iz osnovnog posla
i odgovara za preuzete obaveze. Banka – davalac garancije uređuje ugovorom
o izdavanju garancije prava i obaveze sa svojim komitentom po čijem nalogu
izdaje bankarsku garanciju i stupa u obavezu prema korisniku garancije.
Bankarska garancija je po svojoj pravnoj prirodi neutralan bankarski
posao, jer sve troškove i provizije plaća komitent koji je dao banci nalog za
izdavanje garancije. Ali, ukoliko nalogodavac ne izvrši obavezu banka garant
je u obavezi da izvrši isplatu garantovanog iznosa koji dovodi do njenog
neposrednog finansijskog angažovanja, u vidu tzv. prinudnog ili garancijskog
kredita nalogodavcu koji, po pravilu, odmah dospeva i obično je „skuplji” od
redovnih kredita.
MTVU lekcije
Bankarske garancije se mogu podeliti po različitim kriterijumima, ali se

najčešće dele prema prirodi obaveza banke garanta, uslovima isplate garantne
sume i predmetu garancije. S tim u vezi, uglavnom su prisutne podele na
garancije po poslovima sa inostranstvom, nostro i loro garancije, uslovne i
bezuslovne garancije, direktne i indirektne garancije, pokrivene i nepokrivene
garancije i činidbene i platežne garancije. O ovome i drugim stvarima biće više
reči u posebnom poglavlju.
Akceptiranje je menično-pravna radnja kojom se neko lice, banka kao
trasat, svojim potpisom obavezuje da će isplatiti menicu onako kako ona glasi.
Od tog momenta ona kao akceptant postaje glavni menični dužnik. Avaliranje
je menično-pravna radnja kojom banka jemči svojim potpisom (avalom) da
će menični dužnik isplatiti dospelu meničnu obavezu. Ukoliko banka po ovim
osnovama izvrši isplatu menice, ona ima pravo regresa od izdavaoca menice
kao meničnog dužnika.
Za menicu je kao način finansiranja vezan akceptni kredit (acceptance
credit). To je kredit kod koga banka komitentu nesumnjivog boniteta, a radi
finansiranja preduzeća dopušta da do određenog iznosa (kreditnog limita)
vuče menice na nju. Banka te menice akceptira (prihvata) kao glavni dužnik,
čime se obavezuje da će ih iskupiti ako sam trasant to ne učini, iz bilo kog
razloga, u skladu sa ugovorom. Takve menice se mogu plasirati na tržištu
novca, ali ih najčešće eskontuje sama banka koja daje akcept. U praksi se
avaliranje i akceptiranje menice srazmerno manje koristi, pošto banke radije
izdaju garancije.
Ključne reči:
Plasman banke, kredit, zajam, kamata, kamatna stopa, ugovorena
kamatna stopa, efektivna kamatna stopa, referentna kamatna stopa, provizija,
cena kredita, profitabilnost, sindicirani kredit, međunarodni kredit, nekreditni
plasmani, hartije od vrednosti.
Rezime:
1) Ukupni plasmani banaka mogu se okvirno podeliti na dve velike
grupe: kreditne i nekreditne plasmane, koji se evidentiraju u aktivi
bilansa banke i predstavljaju aktivne bankarske poslove. Iako
se u savremenom bankarstvu jasno uočava tendencija porasta
nekreditnih plasmana banka u odnosu na kreditne plasmane,
kreditni plasmani još uvek dominiraju u strukturi aktive banaka i
banke najveći deo svog potencijala plasiraju u obliku kredita.
2) Kredit je najčešći savremeni bankarski posao plasmana bankarskih
sredstava. Kredit (credit, loan) u najširem značenju predstavlja
imovinsko-pravni odnos koji zasnivaju dva subjekta na taj način što
MTVU lekcije
jedan (poverilac) daje, a drugi (dužnik) prima određeni iznos novca,

robe ili drugih vrednosti za određenu nameru, ili bez namere, uz
obavezu da to vrati u određenom roku i pod određenim uslovima,
sa kamatnom ili bez nje.
3) Pri odobravanju kredita banka mora da se pridržava osnovnih
principa bankarskog poslovanja koji su zajednički za sve banke i
sve kredite – likvidnosti, sigurnosti i rentabilnost. Opšti principi
kreditne politike banaka uglavnom podrazumevaju: 1) da banka
treba da izbegava preteranu koncentraciju kredita na pojedine
komitente i industrijske grane ili privredne oblasti; 2) da se
krediti odobravaju samo komitentima koji zadovoljavaju utvrđene
kriterijume kreditne sposobnosti; 3) da se u zavisnosti od procene
kreditne sposobnosti komitenta traži odgovarajuće obezbeđenje; 4)
da se odobravanje kredita vrši u skladu sa utvrđenom procedurom
(u pogledu namene, cene, uslova, načina otplate itd.); 5) da se prati
finansijsko stanje komitenta nakon odobravanja kredita i 6) da se
kontroliše namenska upotreba kredita.
4) Cena kredita je specifična kategorija koja ima više komponenti koje
se moraju sagledati i to pre svega: kamata kao osnovna cena kredita,
provizije kao dodatni izvor prihoda banke, efektivna kamatna stopa
po korisnika kredita i na kraju ukupna cena kredita i profitabilnost
banke.
5) Referentna kamatna stopa je kamatna stopa na kredit (zajam) koju
ugovaraju zajmoprimac i zajmodavac, a koja se određuje prema
uslovima koji vladaju na određenom finansijskom tržištu i menja
se u zavisnosti od kretanja ponude i tražnje na tom tržištu. Na
ovu referentnu kamatnu stopu kao baznu kamatnu stopu (koja se
menja kod periodičnog obračuna kamate u toku otplate kredita
koji se daju na duži rok) zaračunava se određeni dodatak – marža
(spread, margin) koji ostaje fiksan za ceo period trajanja ugovora,
odnosno obračuna kamate po kreditu, a reflektuje konkretan rizik
zajmoprimca (iznad rizika za prvoklasne zajmoprimce).
6) Određivanje cene kredita je glavna determinanta profitabilnosti
banke. Određivanje cene kredita se može vršiti na bazi analize
profitabilnosti banke sa svakim konkretnim klijentom ili da se
izvrši dekomponovanje bankarskih usluga na sastavne delove uz
određivanje cene za svaku komponentu, a moguća je i kombinacija
ova dva pristupa. Cena kredita bi u svakom slučaju trebalo da bude
takva da banka u potpunosti pokriva svoje troškove i ostvaruje ciljnu
stopu prinosa na akcionarski kapital.
MTVU lekcije
7) Kada je traženi kredit suviše veliki da bi ga jedna banka mogla obez

bediti iz svog kreditnog potencijala, grupa banka se može obavezati
da učestvuje u njegovom finansiranje na bazi jednog finansijskog
aranžmana, s tim da se utvrdi učešće svake pojedine banke u ova
kvom „finansijskom paketu”. Tada se radi o sindiciranom (sindika
lizovanom) ili konzorcijalnom kreditu.
8) Najznačajniji nekreditni plasmani banaka su oni u razne hartije
od vrednosti na finansijskom tržištu koji predstavljaju finansijske
investicije i predominantni su vid plasmana pojedinih kategorija
banaka tzv. investicionih banaka, za razliku od klasičnih kreditno-
depozitnih banaka. Plasmani u hartije od vrednosti za banku imaju
dva osnovna motiva i to: 1) povećanje profitabilnosti, za šta služe
uglavnom ulaganja u srednjoročne i dugoročne hartije od vrednosti
i 2) formiranje (sekundarne) rezerve likvidnosti za šta služe
uglavnom ulaganja u kratkoročne hartije od vrednosti.
Pitanja:
1) Šta je kredit?
2) Koje vrste kredita postoje?
3) Koji su principi kreditiranja?
4) Kakav je postupak kreditiranja?
5) Kako se utvrđuje ugovorna kamatna stopa?
6) Šta je referentna kamatna stopa i koje su osnovne referentne kamatne
stope?
7) Šta je efektivna kamatna stopa?
8) Koje vrste bankarskih provizija postoje?
9) Kako cena kredita utiče na profitabilnost banke?
10) Kako se može vršiti obračun kamate na kredit?
11) Kako se kredit može otplaćivati?
12) Koji su bitni elementi ugovora o kreditu?
13) Koji su bitni elementi ugovora o međunarodnom kreditu?
14) Šta je sindicirani kredit?
15) Koji su nekreditni plasmani banaka?
MTVU lekcije
Prilog br. 1
UGOVOR O FINANSIJSKOM KREDITU

Zaključen između:
Strane banke______________________________________________
koju predstavlja____________________________________________
u daljem tekstu: Zajmodavac
i
Firma____________________________________________________
koju predstavlja ___________________________________________
u daljem tekstu: Zajmoprimac
Zajednički naziv za učesnike u ovom poslu je: Ugovorne strane
Ugovorne strane su se sporazumele kako sledi:
Član 1.
Predmet ugovora
Zajmodavac odobrava, a Zajmoprimac prihvata kredit u iznosu od_____________________
___ i slovima____________________________, za namene finansiranja _________________
_________________________________________________________________________
Član 2.
Preduslovi za korišćenje kredita
Zajmoprimac može da koristi kredit iz člana 1. ovog ugovora ukoliko Zajmodavac u roku
od ____ bankarskih dana pre isplate ispuni sledeće uslove:
– da je Zajmodavac dobio pravno mišljenje na _______ jeziku od advokatske kancelarije___
________________ koja potvrđuje pravno dejstvo i ispravnost obaveza koje je Zajmoprimac
preuzeo,
– da je korišćenje kredita registrovano kod____________________ u skladu sa propisima
o ______________________________________________________,
– da je Zajmodavac dobio garanciju banke Zajmoprimca prema tekstu u prilogu ovog
ugovora,
– da je Zajmodavac dobio overeni spesimen potpisa ovlašćenih lica Zajmoprimca. ______
___________________________________________________________________________
MTVU lekcije
Član 3.
Korišćenje kredita
Ukoliko su ispunjeni svi preduslovi za korišćenje kredita iz člana 2. ovog ugovora.
Zajmoprimac može da koristi kredit i to u delimičnim iznosima (tranšama) od najmanje
_______________________ i slovima___________________________________________
_____ i to najkasnije do _____________
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana Zajmodavac nije više u obavezi da isplati bilo koji iznos
kredita.
Korišćenje kredita treba da se najavi Zajmodavcu pismeno najkasnije ____________
bankarska radna dana pre dana korišćenja.
Pod bankarskim radnim danima u smislu ovog ugovora treba podrazumevati one dane
kada rade banke u ________________ 1)
Iznos kredita za korišćenje stavlja se na raspolaganje Zajmoprimcu na posebnom računu
koji će Zajmoprimac otvoriti kod ____________________________.
U svom knjigovodstvu Zajmodavac će knjižiti kreditno potraživanje, kamate, provizije,
rate otplate, kao i sva ostala potraživanja i plaćanja koja su u vezi sa ovim ugovorom o
kreditu.
Član 4.
Kamatni periodi
Prvi kamatni period za iznose kredita korišćene prema članu 3. ovog ugovora počinje na
dan korišćenja kredita, a završava se ___________________. Svaki sledeći kamatni period
počinje poslednjeg dana prethodnog perioda, a završava se 6 meseci posle toga, a u slučaju
da taj dan nije radni dan banaka u __________, narednog bankarskog radnog dana.
Član 5.
Kamatna stopa
Zajmoprimac plaća za korišćene iznose kredita, za sve kamatne periode, kamatu po stopi
koja je za ______ procentna poena 2) viša od kamatne stope na__________________ 3).
Zajmodavac će Zajmoprimcu pismeno saopštiti kamatnu stopu iz stava jedan ovog člana
___4) bankarska radna dana pre početka odnosnog kamatnog perioda i istovremeno
potvrditi koji iznos kamate Zajmoprimac treba da plati za ovaj kamatni period.
Za rate otplate koje na dan njihovog dospeća nisu doznačene Zajmoprimcu, Zajmoprimac
ima pravo da za vreme docnje odredi kamatnu stopa koja je za _____ 5) procentna poena
viša od kamatne stope iz stava 1. ovog člana (ugovorna kaznena kamata).
Plaćanje kamate na iznose u docnji moraju se neodložno izvršiti na prvi poziv
Zajmodavca.
Kamate na iznose u docnji se izračunavaju za svaki kamatni period, odnosno vreme
docnje, na bazi tačnog broja kalendarskih dana, podeljeno sa 360. Svaki ovako izračunati
MTVU lekcije
iznos kamate dospeva za plaćanje poslednjeg dana kamatnog perioda, odnosno perioda
kašnjenja, za koji je izračunat.
Član 6.
Provizije
Za angažovanje sredstava kredita Zajmoprimac će platiti Zajmodavcu proviziju za
angažovanje u visini od ______ procentna poena na neiskorišćeni iznos kredita, za vremenski
period angažovanja sredstava, koji počinje na dan zaključenja ovog ugovora, a završava sa
na dan korišćenja iznosa kredita, ili ako ne dođe do korišćenja kredita do roka utvrđenog
u stavu 1. član 3. ovog ugovora 6).
Provizija za angažovanje sredstava se obračunava na način koji je određen za obračun
kamate u članu 5. ovog ugovora.
Provizija za angažovanje treba da se plati na dan korišćenja kredita ili, ako do njega ne dođe,
poslednjeg dana perioda do kada su sredstva obezbeđena.
Zajmoprimac će platiti Zajmodavcu proviziju za vođenje kredita u visini od ___ % iznosa
kredita prema članu 1. ovog ugovora 7). Ovaj iznos se plaća jednokratno na dan korišćenja
kredita.
Pored navedenog, Zajmoprimac je u obavezi da plati gotovinske troškove od _______ 8)
Član 7.
Otplate
Kredit iz člana 1. ovog ugovora će se otplatiti u____ jednakih, uzastopnih polugodišnjih
rata, od kojih prva rata dospeva _______________.
Prevremenu delimičnu otplatu ili potpunu otplatu može izvršiti Zajmoprimac uz pridržavanje
otkaznog roka od 30 dana i to krajem jednog kamatnog perioda prema članu 4. ovog
ugovora.
Član 8.
Plaćanje
Obaveze plaćanja Zajmoprimca iz ovog ugovora su samo ona i utoliko ispunjenje prema
Zajmodavcu, sa dejstvom koje oslobađa od duga, kada iznos koji treba da se plati stignu na
račun označen u članu 3. ovog ugovora i to bez ikakvih troškova i slobodno na raspolaganje
Zajmodavcu.
Plaćanje u visini iznosa koji nije dovoljan da pokrije zaostala ili za plaćanje dospela
potraživanja Zajmodavac će obračunavati i knjižiti prema sledećem redosledu: a) provizije
prema članu 6. ovog ugovora, b) dodaci na kamatu prema članu 5. ovog ugovora, c) zaostali
iznosi kamate, d) kamate dospele za plaćanje, e) zaostale rate otplate, f ) plaćanja koja su
dospela za plaćanje i g) ostala plaćanja.
MTVU lekcije
Instrukcije Zajmoprimca u pogledu redosleda namirenja pojedinih obaveza iz uplaćenog

iznosa neće se uzimati u obzir.
Član 9.
Obezbeđenje plaćanja
Kao obezbeđenje svih plaćanja po ovom ugovoru Zajmoprimac je dužan da u roku od
______ dana od dana potpisivanja ovog ugovora dostavi Zajmodavcu garanciju svoje
prvoklasne banke prihvatljive za Zajmodavca prema tekstu garancije koja se daje u prilogu
ovog ugovora.
Garantovani iznos treba da iznosi_____________, sa rokom važnosti garancije od______
Član 10.
Porezi, takse i dažbine
Zajmoprimac snosi sve poreze, takse i dažbine, kao i ostale troškove koji sada i ubuduće
nastanu u vezi sa ovim ugovorom u________________________ 9)
Član 11.
Vanredni događaji
Ako nastupi određeni događaj koji Zajmodavac pod datim okolnostima i krajnjom
brižljivošću koja se od njega očekuje, prema situaciji slučaja, nije mogao sprečiti, a koji
će onemogućiti isplatu iznosa kredita, Ugovorne strane će nastojati da se sporazumeju o
daljem vođenju kredita.
Ako se ovakav sporazum između ugovornih strana ne bude mogao postići u roku od 30
dana po nastanku vanrednog događaja, a najkasnije 5 bankarskih radnih dana do isteka
tekućeg kamatnog perioda dalje korišćenje kredita će se otkazati, s tim da_______________
_________________________________________________________________________
Član 12.
Otkaz kredita
Zajmodavac je ovlašćen da uskrati svaku dalju isplatu sredstava kredita, odnosno da odmah
zahteva vraćanje sredstava kredita, kao i isplatu svih kamata i ostalih potraživanja, i/ili da
celokupan ugovor o kreditu otkaže bez otkaznog roka:
ako je Zajmoprimac u zaostatku sa plaćanjem otplate po kreditu duže od_____________
ako je Zajmoprimac u zaostatku sa plaćanjem jednog dospelog iznosa po ovom ugovoru
duže od______________,
ako Zajmoprimac ne može da ispuni neku drugu obavezu plaćanja pri dospeću,
ako nastupe okolnosti koje isključuju izvršavanje obaveza plaćanja od strane
Zajmoprimca
ili je značajno otežavaju,
MTVU lekcije
ako_____________________________________________.
Ukoliko po proceni Zajmodavca dođe do nepovoljnih materijalnih promena u finansijskom
položaju ili poslovanju Zajmoprimca, Zajmodavac može odmah da objavi dospelim rate
i kamate, kao i sva druga potraživanja po ovom ugovoru, bez ikakvog protesta ili žalbe
Zajmoprimca kojih se on ovim izričito odriče.
Otkaz važi kao dospeo kod Zajmoprimca najkasnije ___ dana posle slanja izjave o
otkazivanju preporučenom poštom.
Član 13.
Merodavno pravo i sporovi
Ovaj ugovor podleže pravu__________________________________________________
Svi sporovi između ugovornih strana i njihovih mogućih pravnih sledbenika u pogledu
prava i obaveza trebali bi da se prvo reše putem pregovora. Ako to nije moguće onda će biti
rešeni prema Pravilniku o poravnanju i arbitraži Međunarodne trgovinske komore u Parizu
od strane jednog ili više arbitara izabranih u skladu sa navedenim pravilnikom.
Član 14.
Jezik korespondencije
Korespondencija između ugovornih strana vodiće se isključivo na_____________ jeziku.
Član 15.
Izmene i dopune ugovora
Sve izmene i dopune ovog ugovora, kao i izjave i saopštenja, koje će ugovorne strane jedna
drugoj saopštiti, moraju se pismeno potvrditi.
Član 16.
Stupanje ugovora na snagu
Ovaj ugovor stupa na snagu kada ga registruje_________ u skladu sa propisima zemlje
Zajmoprimca, a najkasnije 30 dana od dana njegovog potpisivanja.
Član 17.
Završne odredbe
Ovaj ugovor je zaključen u ___ primeraka na ______ jeziku i _______primeraka na ______
jeziku, po _______ primeraka za svaku ugovornu stranu.
Prilog: tekst garancije
U____________, dana_____________
Zajmoprimac Zajmodavac
MTVU lekcije
NAPOMENE:
1) NA PRIMER Luksemburgu
2) NAPOMENA Ovo je tzv. marža (spread, margine) koja se dodaje na baznu kamatnu
stopu i ona zavisi u najvećoj meri od boniteta (rizika) Zajmoprimca, a
ujedno sadrži i ukalkulisanu dobit Zajmodavca.
3) NA PRIMER Obično se kao referentna bazna kamatna stopa uzima u ugovorima sa
inostranim kreditiranjem LIBOR u raznim valutama. U poslednje vreme
se sve više u Evropi koristi EURIBOR, a u SAD je to tradicionalno PRIME
RATE (base rate, minimum commercial lending rate).
4) NA PRIMER 2 radna dana
5) NA PRIMER Ako je redovna marža 1,5 procentna poena onda bi ova marža trebala da
bude, na primer, 2 procentna poena i više.
6) NA PRIMER Ova provizija za angažovanje sredstava (commitment fee) se plaća
(obično tromesečno ili šestomesečno) na saldo neiskorišćenih
(nepovučenih) sredstava do njihovog konačnog korišćenja u skladu sa
ugovorom. Obično se kreće oko 0,25%-0,75% na neiskorišćeni iznos.
7) NA PRIMER Provizija za pripremu, obradu i vođenje kredita (management fee) plaća
se jednokratno na ukupan iznos kredita prilikom povlačenja sredstava.
Obično je 0,5% - 1% iznosa kredita.
8) NA PRIMER Ova provizija (out of pocket money) za razne administrativne i pravne
troškove se izražava obično u promilima i kreće se od 1 %0 – 5 %0.
9) OBIČNO u zemlji Zajmoprimca
Prilog br. 2
UGOVOR O INVESTICIONOM KREDITU

Zaključen između:
Banke______________________________________________
koju predstavlja____________________________________________
u daljem tekstu: Zajmodavac
i
Firma____________________________________________________
koju predstavlja ___________________________________________
MTVU lekcije
u daljem tekstu: Zajmoprimac

Ugovorne strane su se sporazumele kako sledi:
Član 1.
Predmet ugovora
Zajmodavac u skladu sa odlukom svog Kreditnog odbora, br.____________ od__________
odobrava, a Zajmoprimac prihvata dugoročni investicioni kredit u iznosu od_________
_______________ i slovima____________________________, za namene finansiranja__
_________________________________________________________________________
_____________________________________________________u skladu sa Investicionim
programom od_____________ koji je usvojen od strane ___________________________
_________ (u daljem tekstu: Investicioni program) 1).
Član 2.
Predračunska vrednost investicije
Prema Investicionom programu predračunska vrednost investicije iz člana 1. ovog ugovora
je___ __________________ i slovima_______________________________ sa sledećom
strukturom:
građevinski objekti – radovi___________________________________________________
građevinski objekti – materijal_________________________________________________
oprema___________________________________________________________________
_________________________________________________________________________
Predviđeni izvori sredstava prema Investicionom programu su:
sopstvena sredstva Zajmoprimca ___________________ ili _____%
kredit Zajmodavca________________________________________________ ili _____%
kredit izvođača radova_____________________________________________ ili_______%
kredit isporučioca opreme__________________________________________ ili_______%
sredstva Fonda za razvoj____________________________________________ ili_______%
________________________________________________________________ ili________%
Član 3.
Preduslovi za korišćenje kredita
Zajmoprimac može da koristi kredit iz člana 1. ovog ugovora ukoliko Zajmodavac u roku
od ____ dana pre isplate ispuni sledeće uslove:__________________________________
_________________,
MTVU lekcije
Zajmoprimac je u obavezi da nakon odobrenja kredita, a pre prvog korišćenja sredstava

kredita, dostavi Zajmodavcu dokaze o obezbeđenju sopstvenog učešća, kao i ugovore
zaključene sa izvođačima radova i opreme kojima se ugovara izvođenje radova i isporuka
opreme na kredit.
Član 4.
Korišćenje kredita
Ukoliko su ispunjeni svi preduslovi za korišćenje kredita iz člana 3. ovog ugovora
Zajmoprimac može da koristi kredit i to u delimičnim iznosima (tranšama) od najmanje
_______________________ i slovima___________________________________________
_____ i to najkasnije do _____________
Po isteku roka iz stava 1. ovog člana Zajmodavac nije više u obavezi da isplati bilo koji iznos
kredita.
Korišćenje kredita treba da se najavi Zajmodavcu pismeno najkasnije ____________ radna
dana pre dana korišćenja.
Kredit se koristi na osnovu dokumentacije (fakture, situacije za izvedene radove, otpremnice
i sl.) na osnovu kojih se može utvrditi namena korišćenja odobrenih sredstava kredita, sa
nalogom Zajmoprimca za plaćanje.
Kredit se ne može koristiti za pokriće troškova prekoračenja predračunske vrednosti
investicije prema Investicionom programu.
U svom knjigovodstvu Zajmodavac će knjižiti kreditno potraživanje, kamate, troškove,
rate otplate, kao i sva ostala potraživanja i plaćanja koja su u vezi sa ovim ugovorom o
kreditu.
Član 5.
Namensko korišćenje kredita i kontrola
Zajmoprimac je dužan da namenski koristi odobrena sredstva kredita i da na zahtev
Zajmodavca omogući kontrolu njegove namenske upotrebe.
U slučaju da Zajmodavac utvrdi da je kredit namenski korišćen, ima pravo da ga otkaže pre
isteka roka iz člana 4. ovog ugovora, i da traži naplatu iskorišćenih sredstava sa pripadajućom
kamatom i ostalim troškovima koji će se obračunati od momenta puštanja kredita u tečaj
do njegove naplate.
Član 6.
Kamatni periodi
Prvi kamatni period za iznose kredita, korišćen prema članu 3. ovog ugovora, počinje na
dan korišćenja kredita, a završava se ___________________. Svaki sledeći kamatni period
počinje poslednjeg dana prethodnog perioda, a završava se _________ meseci posle toga,
a u slučaju da taj dan nije radni dan, onda prvog sledećeg radnog dana.
MTVU lekcije
Član 7.
Kamatna stopa
Zajmodavac će u periodu korišćenja kredita tromesečno obračunavati i naplaćivati
interkalarnu kamatu na utrošene iznose po stopi od_________ % 2)
Zajmoprimac plaća za korišćene iznose kredita, za sve kamatne periode, kamatu po stopi
koja je u skladu sa aktima poslovne politike Zajmodavca.
Zajmodavac će Zajmoprimcu pismeno saopštiti kamatnu stopu iz stava jedan ovog člana
___ radna dana pre početka odnosnog kamatnog perioda i istovremeno potvrditi koji iznos
kamate Zajmoprimac treba da plati za ovaj kamatni period.
Za rate otplate koje na dan njihovog dospeća nisu doznačene Zajmoprimcu, Zajmoprimac
ima pravo da za vreme docnje odredi kamatnu stopu koja je za _____ procentna poena viša
od kamatne stope iz stava 2. ovog člana (ugovorna kaznena kamata) 3).
Kamate na iznose u docnji se izračunavaju za svaki kamatni period, odnosno vreme
docnje, na bazi tačnog broja kalendarskih dana, podeljeno sa 360. Svaki ovako izračunati
iznos kamate dospeva za plaćanje poslednjeg dana kamatnog perioda, odnosno perioda
kašnjenja, za koji je izračunat.
Član 8.
Naknade
Zajmoprimac je u obavezi da u skladu sa važećom Odlukom o tarifi naknada Zajmodavca
plati sledeće naknade Zajmodavcu:
– naknadu za obradu kreditnog zahteva od _____% jednokratno kod puštanja kredita u
tečaj,
– naknadu za vođenje kredita od_____% za sve vreme korišćenja i otplate kredita
Pored navedenog, Zajmoprimac je u obavezi da plati gotovinske troškove od _________
___________________
Član 9.
Otplate
Kredit iz člana 1. ovog ugovora će se otplatiti u____ jednakih, uzastopnih polugodišnjih
rata, od kojih prava rata dospeva _______________, sa periodom mirovanja (grace period)
od ________________.
Prevremenu delimičnu otplatu ili potpunu otplatu može izvršiti Zajmoprimac uz pridržavanje
otkaznog roka od 30 dana i to krajem jednog kamatnog perioda prema članu 4. ovog
ugovora.
MTVU lekcije
Član 10.
Porezi, takse i dažbine
Zajmoprimac snosi sve poreze, takse i dažbine, kao i ostale troškove koji sada i ubuduće
nastanu u vezi sa ovim ugovorom.
Član 11.
Vanredni događaji
Ako nastupi određeni događaj koji Ugovorne strane pod datim okolnostima i krajnjom
brižljivošću koja se od njega očekuje, prema situaciji slučaja, nisu mogle sprečiti, a koji će
onemogućiti isplatu iznosa kredita ili početak ili nastavak radova na investiciji, Ugovorne
strane će nastojati da se sporazumeju o daljoj sudbini kredita.
Ako se ovakav sporazum između Ugovornih strana ne bude mogao postići u roku od 30
dana po nastanku vanrednog događaja, a najkasnije 5 radnih dana do isteka tekućeg
kamatnog perioda dalje korišćenje kredita će se otkazati, s tim da___________________
___________
Član 12.
Otkaz kredita
Zajmodavac je ovlašćen da uskrati svaku dalju isplatu sredstava kredita, odnosno da odmah
zahteva vraćanje sredstava kredita, kao i isplatu svih kamata i ostalih potraživanja, i/ili da
celokupan ugovor o kreditu otkaže bez otkaznog roka:
– ako je Zajmoprimac u zaostatku sa plaćanjem otplate po kreditu duže od______
– ako je Zajmoprimac u zaostatku sa plaćanjem jednog dospelog iznosa po ovom ugovoru
duže od______________,
– ako Zajmoprimac ne može da ispuni neku drugu obavezu plaćanja pri dospeću,
– ako nastupe okolnosti koje isključuju izvršavanje obaveza plaćanja od strane Zajmoprimca
ili je značajno otežavaju,
– ako se utvrdi da je Zajmoprimac bilo koja sredstva kredita koristio nenamenski.
Ukoliko po proceni Zajmodavca dođe do nepovoljnih materijalnih promena u finansijskom
položaju ili poslovanju Zajmoprimca, Zajmodavac može odmah da objavi dospelim rate
i kamate, kao i sva druga potraživanja po ovom ugovoru, bez ikakvog protesta ili žalbe
Zajmoprimca kojih se on ovim izričito odriče.
Otkaz važi kao dospeo kod Zajmoprimca najkasnije ___ dana posle slanja izjave o
otkazivanju preporučenom poštom.
Član 13.
Merodavno pravo i sporovi
Ovaj ugovor podleže ______________________________________ pravu.
MTVU lekcije
Svi sporovi između Ugovornih strana i njihovih mogućih pravnih sledbenika u pogledu
prava i obaveza trebali bi da se prvo reše putem pregovora. Ako to nije moguće onda će
biti rešen od strane _______________________________________________ .
Član 14.
Instrumenti obezbeđenja
Kao instrumente obezbeđenja izvršenja obaveza po ovom ugovoru Zajmoprimac je u
obavezi da u roku od_____ dana po potpisivanju ovog ugovora preda:
_______ blanko menicu sa ovlašćenjem Zajmodavcu da iste može ispuniti saglasno ugovoru
kao „menice sa dospećem po viđenju” i klauzulom „bez protesta” i poslati ih na naplatu,
hipoteku prvog reda na nepokretnost Zajmoprimca i to _____________________ o čemu
će se sačiniti poseban sporazum pred sudom u skladu sa Zakonom o izvršnom postupku.
Navedeni instrumenti obezbeđenja biće vraćeni Zajmoprimcu po izvršenju svih njegovih
obaveza u skladu sa ovim ugovorom.
Ukoliko u roku trajanja ovog ugovora Zajmodavac iskoristi jednu ili više menica Zajmoprimac
je u obavezi da na prvi poziv Zajmodavca dostavi odgovarajući broj novih menica, a ako
to ne učini Zajmodavac ima pravo da otkaže kredit u celosti a da preostale menice iskoristi
za naplatu duga.
Ukoliko u toku trajanja ovog ugovora dođe do statusnih promena kod Zajmoprimca ili do
promene lica ovlašćenih za potpisivanje menica, Zajmoprimac se obavezuje da dostavi
Zajmodavcu odgovarajući broj novih menica potpisanih od strane ovlašćenih lica za naplatu
potraživanja Zajmodavca.
Član 15.
Sve izmene i dopune ovog ugovora, kao i izjave i saopštenja, koje će Ugovorne strane jedna
drugoj saopštiti, moraju se pismeno potvrditi.
U slučaju da se izmene zakonski uslovi korišćenja za ovu vrstu kredita Zajmoprimac se
obavezuje da automatski prihvati izmenjene uslove korišćenja kredita, počev od dana
njihovog stupanja na snagu.
Član 16.
Stupanje ugovora na snagu
Ovaj ugovor stupa na snagu kada se __________________________________________
_______.
MTVU lekcije
Član 17.
Završne odredbe
Ovaj ugovor je zaključen u ___ primeraka, po _______ primeraka za svaku Ugovornu
stranu.
Prilog: Investicioni program
Odluka Kreditnog odbora br.____ od _________
U____________, dana_____________
NAPOMENE:
1) Uz zahtev za odobrenje investicionog kredita Zajmoprimac obično dostavlja:
predinvesticionu studiju, investicioni program, idejni ili glavni program za građevinske
radove, instalacije i infrastrukturu, idejni ili glavni tehnološki projekat, ponude
potencijalnih izvođača radova i isporučilaca opreme, dokaz o ustupanju lokacije
Zajmoprimcu, sve urbanističke saglasnosti itd.
2) Može se ugovoriti interkalarna kamata u skladu sa aktima poslovne politike
Zajmodavca
3) Može se ugovoriti zakonska zatezna kamata
Prilog br. 3
UGOVOR O IZDAVANJU GARANCIJE

Zaključen između:
Banka____________________________________________________________________
koju predstavlja____________________________________________________________
u daljem tekstu: Banka
i
Firma_____________________________________________________________________
koju predstavlja____________________________________________________________
u daljem tekstu: Nalogodavac
Ugovorne strane su se sporazumele kako sledi: 1)
Član 1.
Predmet ugovora
Na osnovu odluke Kreditnog odbora Banke, br. ________________ od_______________
__________
MTVU lekcije
Banka će za račun i po nalogu Nalogodavca izdati garanciju za_______________________

_____ na iznos od_____________________________ (slovima:_______________________
______________) u korist_______________________________________ (u daljem tekstu:
Korisnik) sa rokom važnosti od______________ , po poslu (ugovoru)__________________
_________________________ za koji je Nalogodavac preuzeo obavezu da_____________
__________________________ .
Član 2.
Provizija
Nalogodavac je dužan da banci plaća proviziju za izdavanje garancije i to_______________
za sve vreme važenja garancije, kao i ____________________________________________
_________ ,a prema važećoj Tarifi naknada za usluge po poslovima koje vrši Banka.
Član 3.
Obaveze Nalogodavca
Nalogodavac je dužan da uredno izvrši sve ugovorne obaveze po ugovoru ____________
_________ koje čine predmet garancije za koju se zaključuje ovaj ugovora i to:_________
__________________________________________________________________________
__________________________________________________________________________
_______________________________ 2).
Član 4.
Kredit Nalogodavca
U slučaju da Nalogodavac ne izvrši ili neuredno izvrši obaveze navedene u članu 3. ovog
ugovora i usled toga Banka bude primorana da plati iznos po garanciji, Ugovorne strane
su saglasne da se isplaćeni iznos sa danom isplate pretvori u kredit 3).
Kredit iz stava 1. ovog člana dospeva istog dana kada Banka izvrši svoju isplatu po
garanciji.
Član 5.
Kamata
Nalogodavac je u obavezi da na iznos kredita iz člana 4. ovog ugovora za vreme od njegovog
dospeća pa do konačne isplate plati Banci redovnu kamatu po stopi od________%, kao i
kaznenu kamatu po stopi od_______%, odnosno po stopama koje će biti na snazi u skladi
sa aktima poslovne politike Banke.
Kamata se obračunava i plaća kalendarski, polugodišnje unazad.
MTVU lekcije
Član 6.
Porez
Kamatna stopa iz člana 4. ovog ugovora ne sadrži porez___________________ i ukoliko
prema propisima o___________________ porez ______________________ mora biti
plaćen, Nalogodavac je obavezan da izvrši plaćanja po ovom osnovu.
Član 7.
Obezbeđenje
Nalogodavac je obavezan da kao instrument obezbeđenja izvršenja obaveza po ovom
ugovoru preda do____________________, _______________________________ 4) sa
ovlašćenjem da_________________________________
Član 8.
Troškovi
U slučaju da usled načina naplate prema članu 4. i 8. proizađe bilo kakva dodatna šteta ili
trošak za Banku, Nalogodavac je u obavezi da iste nadoknadi Banci.
Član 9.
Rešavanje sporova
Za sve eventualne sporove u vezi ovog ugovora koje Ugovorne strane ne mogu sporazumno
da reše ugovara se nadležnost__________________
Član 10.
Prava i obaveze utvrđene ovim ugovorom mogu se menjati samo obostranim pismenim
pristankom Ugovornih strana.
Član 11.
Zaključne odredbe
Ovaj ugovor je zaključen u _____ primerka, po _____ primerka za svaku ugovornu
stranu.
Prilog: Odluka Kreditnog odbora Banke, br. _____ od__________
u_____________,dana______________
Nalogodavac Banka
____________________________ ____________________________
MTVU lekcije
NAPOMENE
1) Pojedine konkretne odredbe Ugovora o garanciji zavise od specifičnosti posla po
kome se izdaje garancija i same prirode garancijske obaveze.
2) Detaljnije specificirati obaveze Nalogodavca za koje se daje garancija, odnosno
čije neizvršavanje dovodi do aktiviranja garancije.
3) Ovde se radi o tzv. prinudnom kreditu Nalogodavcu.
4) Instrument obezbeđenja mogu biti, na primer, blanko menice Nalogodavca, sa
ovlašćenjem da se iste popune i prezentiraju na naplatu, ili potraživanje koje
Nalogodavac ima po nekom drugom poslu (devizni priliv po poslu izvoza) koje se
daje u zalogu, sa ovlašćenjem da se Banka iz tog potraživanja naplati.
Prilog br. 4
Banka izdavalac garancije________________________________________

(naziv i adresa)
Korisnik____________________________Datum_________________
(naziv i adresa)
GARANCIJA ZA OTPLATU KREDITA BR.__________

______________________________________________________ (u daljem tekstu:
Principal),
zaključio je sa vama Ugovor br.___________________ od ________________________ za
isporuku _____________________________________________________________ (opis
robe i /ili usluga)
u ukupnoj vrednosti od_____________________________ (slovima: _________________
____________________).
U skladu sa uslovima iz ugovora, mora se izdati garancija za otplatu kreditirane vrednosti
posla u iznosu od ________________________ (slovima _________________________) .
Na zahtev Principala, mi (naziv banke)________________________ ovim neopozivo
garantujemo da ćemo, ukoliko Principal iz bilo kog razloga propusti da izvrši plaćanje
u roku, vama platiti na prvi poziv, bez upuštanja u sudski spor i bez obzira na ma kakve
prigovore Principala ili trećih lica, svaki iznos ili iznose koji ne prelazi (e) ukupan iznos
od_________________________________________
(slovima:___________________________________) zajedno sa kamatom od ___________
% na ____________ nivou, i to u sledećim rokovima i iznosima:
____________________________________________
(datum) (iznos)
MTVU lekcije
____________________________________________
(datum) (iznos)
____________________________________________
(datum) (iznos)
____________________________________________
(datum) (iznos)
Garantovani iznos se automatski smanjuje srazmerno izvršenim isplatama po ovoj
garanciji.
Ova garancija ostaje na snazi do konačne isplate napred navedenih anuiteta, a najkasnije
do____________________ i molimo da nam je nakon isteka tog roka vrati kao nevažeću.
Bez obzira na to da li će nam garancija biti vraćena ili ne, posle tog roka, smatramo se
oslobođeni svake obaveze po njoj.
______________________
( Potpis)
Prilog br. 5
ZAHTEV ZA KREDIT
Broj kredita______________ Ekspozitura____________
Broj kredita______________ Datum________________
INFORMACIJE O KLIJENTU
Lični podaci_______________________________________________________________
Ime klijenta________________________________________________________________
Matični broj_______________________________________________________________
Telefon___________________________________________________________________
Adresa____________________________________________________________________
Stan, kuća: 1) vlasništvo, 2) iznajmljivanje, 3) ostalo
Bračno stanje: 1) samac, 2) oženjen, 3) razveden, 4) ostali članovi
Kako ste čuli za banku_______________________________________________________
POSLOVNI PODACI
Ime preduzeća___________________________________________________________
Adresa _________________________________________________________________
Naselje______________________________________________________________
MTVU lekcije
Opština____________________________________________________________
Telefon/faks_______________________________________________________
Statistički broj_________________________________________________________
Delatnost_____________________________________________________________
Koliko dugo radite __________________________________________________________
Radni dani______________________________________________________________
Radno vreme ___________________________________________________________
Broj zaposlenih _________________________________________________________
TRAŽENI KREDIT
Iznos___________________________________________________________________
Rok____________________________________________________________________
Rata___________________________________________________________________
Svrha ____________________________________________________________________
Preliminarne sugestije i komentari _____________________________________________
OSNOVNI FINANSIJSKI PODACI

Dnevna (sedmična) prodaja______________________________________________________
Ukupna mesečna prodaja _______________________________________________________
Troškovi prodaje ______________________________________________________________
Marža ________________________________________________________________
Operativni troškovi _____________________________________________________
Neto dobit__________________________________________________________________
Ostali prihodi __________________________________________________________
Ukupni prihodi________________________________________________________
Gotovina__________________________________________________________________
Potraživanja_________________________________________________________________
Zalihe______________________________________________________________________
Osnovna sredstva ____________________________________________________________
Ukupna aktiva ______________________________________________________________
Kratkoročne obaveze____________________________________________________
Dugoročne obaveze______________________________________________________
Ostale obaveze _________________________________________________________
Ukupne obaveze ________________________________________________________
Kapital ______________________________________________________________________
MTVU lekcije
POSLOVNE INFORMACIJE I REFERENCE

Najznačajniji dobavljači__________________________________________________
Najznačajniji kupci_______________________________________________________
U šta ste investirali vaš profit?____________________________________________
Kreditno iskustvo: 1) da 2) ne
Banka________________________________________________________________
Svrha_________________________________________________________________
Iznos_________________________________________________________________
Datum isplate__________________________________________________________
Rok___________________________________________________________________
Rata___________________________________________________________________
Ostatak_________________________________________________________________
OSTALE INFORMACIJE I REFERENCE

Prethodni zahtevi banci 1) da (kada) 2) ne
Da li je neko od vaše rodbine korisnik kredita banke ili je u fazi odobravanja
1) da (ime) 2) ne
Da li ste nekom žirant u banci?1) da (ime?) 2) ne
PERSONALNE REFERENCE
U slučaju nepredviđenih okolnosti na koji način biste vratili kredit?
1) garancija __________________
2) žiranti __________________
3) hipoteka __________________
4) zaloga __________________
Ovim i na dalje potvrđujem da su sve informacije koje sam pružio/la u formularu istinite. U
slučaju potrebe za dodatnim informacijama i/ili dokumentacijom u vezi sa mojim zahtevom
preduzeću sve potrebne korake u cilju dostavljanja tih informacija i/ili dokumentacije
banci.
Obavešten sam da će me kreditni službenik posetiti na radnom mestu i kod kuće radi
prikupljanja dodatnih informacija, te u vezi toga nemam primedbu, takođe, obezbediću
kreditnom službeniku banke svu potrebnu podršku i dokumentaciju i cilju potvrđivanja
činjenica.
Potpis klijenta________________________________________________________________
Zahtev popunio_______________________________________________________________
Zahtev prosledio______________________________________________________________
MTVU lekcije
Odgovorni kreditni službenik_______________________________________________

Odbijanje___________________________________________________________________
Šifra odbijanja ________________________________________________________________
Datum odbijanja______________________________________________________________
Odgovorni kreditni službenik ___________________________________________________
1) Dušanić, dr Jovan, „Poslovno bankarstvo”, Consseco institut, S. Sarajevo

– Beograd, 2003, str. 173.
2) Anotonijević, dr Zoran, Petrović, dr Milan, Pavićević, dr Božidar,
„Bankarsko pravo”, Savremena administracija, Beograd, 1982, str. 171.
3) „Leksikon prava međunarodnih privrednih odnosa”, Savremena
administtracija, Beograd, 1982, str. 220.
4) Dušanić, dr Jovan, „Poslovno bankarstvo”, Consseco institut, S. Sarajevo-
Beograd, 2003, str. 173.
5) Leksikon, Ibidem, str. 221, i Dušanić, dr Jovan, „Poslovno bankarstvo”,
Consseco institut, S. Sarajevo-Beograd, 2003, str. 177-178, Bjelica dr Vojin,
„Bankarstvo”, Stylos, Novi Sad, 2001, str. 228-229.
6) Ibidem, str. 502.
7) Bjelica dr Vojin, „Bankarstvo”, Stylos, Novi Sad, 2001, str. 232.
8) Ibidem, str. 233.
9) Đukuć, dr Đorđe, Bjelica, dr Vojin i Ristić, dr Života, „Bankarstvo”,
Ekonomski fakultet Beograd, 2004, str. 168.
Ekonomski fakultet Beograd, 2004, str. 2. i Dušanić, dr Jovan, „Poslovno
bankarstvo”, Consseco Institut, Beograd, 2003, str. 81.
Ekonomski fakultet Beograd, 2004, str. 7.
12) „InterGen rides at vanguard”, Project Finance, May 1999, str. 13.
13) www.euribor.org.
14) www.euribor.org
15) www.answers.com
16) Andrew M. Chishom, „An Introduction to Capital Markets”, John Wiley
& Sons, Ltd., 2002, Baffins Lain, Chichester, UK, str. 24- 25.
17) Mr Mile Stanišić, „Iskazivanje i obelodanjivanje efektivne kamatne stope
na date kredite”, Računovodstvena praksa, br. 15-16/2003, str. 75-89.
18) Ibidem.
MTVU lekcije
19) Ibidem.
20) Ćirović, dr Milutin, „Bankarstvo”, Bridge Company, Beograd, 2001, str.
164-165.
21) Đurović, mr Ratomir, Tatić, mr Milen, „Kamate i metodologija njihovog
obračunavanja”, Službeni list SFRJ, Beograd, 1987, str. 22-23.
22) Đurović, mr Ratomir, Tatić, mr Milen, „Kamate i metodologaij njihovog
obračunavanja”, Službeni list SFRJ, Beograd, 1987, str. 72.
23) Todorović, dr Obrad, „Matematički metodi za finansijsku analizu”,
Prosveta, Niš, 1995, str. 125.
24) Dragoslav Vuković, „Finansiranje međunarodne trgovine ‒ banke i
instrumenti finansiranja”, Udruženje banaka Jugoslavije, Beograd, 2000,
str. 3.
25) Ibidem, str. 8.
26) Za ovu vrstu kredita koristi se termini konzorcijalni krediti, sindikalizovani
krediti i sindicirani krediti, s tim da se za termin sindicirani krediti
opredelilo na osnovu odrednice (br. 969) o ovim kreditima autora Milojević
Dobrivoja u “Leksikonu finansijskih tržišta”, Savremena administracija,
Beograd, 1996.
27) ITC UNCTAD/GATT, „Financing Means and Sources – A Guide to
Financing Export Projects”, Geneva, 1995, str. 44-47.
28) Milojević, Dobrivoje, „Leksikon finansijskih tržišta”, Savremena
administracija, Beograd, 1996, str. 213-214.
29) Milojević, Dobrivoje, „Leksikon finansijskih tržišta”, Savremena
administracija, Beograd, 1996, str. 213-214.
30) Dr Goran Pitić, dr Dragan Petković, dr Dejan Erić, mr Dejan Šoškić i
Milko Štimac, “Berzanski pojmovnik”, Beogradska berza, Beograd, 1996,
str. 93.
31) „Međunarodno tržište obveznica”, Poslovne vesti, br. 8/2001, JUBMES, str.
2.
32) Dr Života Ristić, „Tržište kapitala – teorija i praksa”, Privredni pregled,
Beograd, 1990, str.56-57.
33) „The Financial Times”, August 15th, 2001, str. 22.
MTVU lekcije

Bankarski Poslovi Plasmana Sredstava PDF

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Bankarski Poslovi Plasmana Sredstava PDF

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Bankarstvo sa osnovama bankarskog poslovanja i međunarodnim bankarstvom 55

3. BANKARSKI POSLOVI PLASMANA

3.1. Kreditni plasmani

3.1.1. Vrste kredita

5) Prema načinu otplate, krediti se mogu otplaćivati u celini (otplata

3.1.2. Principi i postupak kreditiranja

i poslovnom sposobnošću, odnosno poslovanjem, pruža dovoljno garancija

Ugovor o kreditu koji zaključuje banka sa korisnikom kredita, po pravilu,

Banka mora da vrši permanentno praćenje (monitoring) svih kreditnih

nadležnog organa (obično centralne banke) da se ugovor o kreditu zaključi,

3.1.3. Cena kredita

3.1.3.1. Ugovorena kamatna stopa

Treba pomenuti da sistem plaćanja kamate može biti dekurzivan i

3.1.3.2. Referentne kamatne stope na međunarodnom tržištu novca

u Londonu po kojoj prvoklasne banke jedna od druge traže novac, kao i

Uporedne referentne kamatne stope 30.9.2005.

Izvor: „SDR interest rate”, www. imf. org

Na kraju se još jednom napominje da se na navedene referentne kamatne

Izvor: www.neatideas.com i tenfore

Kamata na evrodolare i većinu drugih transakcija u evrovalutama se

Kamatna stopa Stvarni broj dana

Kamatna stopa Stvarni broj dana

Kamata se u svim ovim formula izračunava na bazi prostog interesa, tj.

sredstava i obračunava se uglavnom tromesečno. Tu su i pravni troškovi izrade

3.1.3.4. Efektivna kamatna stopa

Izvor: Societe Generale Yugoslav Bank, Beograd, 22.4.2005.

diskontovana serija neto novčanih tokova izjednačava sa nulom (18). Kod

korisnika kredita stvarna cena koštanja kredita, izražena u efektivnoj kamatnoj

3.1.3.5. Cena kredita i profitabilnost banke

Za procenu troškova sopstvenog kapitala moguće je koristiti tradicinalni

3.1.4. Obračun kamate

razmaka (godina, pola godine, tromesečje) tj. ako se u periodu glavnica

3.1.5. Otplata kredita

otplatama glavnice (uz smanjivanje kamate), drugi metod je amortizacija

Amortizacija kredita jednakim godišnjim otplatama glavnice (sa smanjivanjem kamate)

Amortizacija kredita jednakim godišnjim otplatama/anuitetima (glavni dug i kamata)

Amortizacija kredita sa otplatom glavnog duga u poslednjoj godini

Primenom prvog metoda ukupna kamata koju bi trebalo platiti je 720

Konsolidacija predstavlja spajanje više dugova u jedan dug (23). Iako

3.1.6. Ugovor o kreditu sa međunarodnim finansiranjem

Složenost ugovora o međunarodnom kreditu, kao što su krediti kupcu,

1) Ukupan iznos kredita;

11) Davanje izjave korisnika kredita i garanta da su registrovani u skladu

Kod ugovora o kreditu u evrovalutama korisnici kredita moraju posebno

po osnovu uvođenja ili povećanja poreza, taksi, depozita i drugih javnih

3.1.7. Specifičnost postupka kod sindiciranih kredita

Sindicirani krediti se obično koriste za velike projekte (i velike iznose

3.1.8. Kreditne linije podrške

u pitanju emisija srednjoročnih obveznica) ili za otkup dati kredit (standby

3.2. Nekreditni plasmani

Poslovi izdavanja bankarskih garancija predstavljaju specifičan vid

3.2.1 Plasmani u hartije od vrednosti

od kritičnih faktora na finansijskom tržištu, odnosno da se kombinuju

3.2.2. Ostali nekreditni plasmani

Bankarske garancije se mogu podeliti po različitim kriterijumima, ali se

jedan (poverilac) daje, a drugi (dužnik) prima određeni iznos novca,

7) Kada je traženi kredit suviše veliki da bi ga jedna banka mogla obez­

UGOVOR O FINANSIJSKOM KREDITU

Instrukcije Zajmoprimca u pogledu redosleda namirenja pojedinih obaveza iz uplaćenog

UGOVOR O INVESTICIONOM KREDITU

u daljem tekstu: Zajmoprimac

Zajmoprimac je u obavezi da nakon odobrenja kredita, a pre prvog korišćenja sredstava

UGOVOR O IZDAVANJU GARANCIJE

7) Kada je traženi kredit suviše veliki da bi ga jedna banka mogla obez