Mr Sandra Zajmi1

Predava na Visokoj koli strukovnih studija za raunovodstvo i berzansko poslovanje u Beogradu

IMPLIKACIJE INFLACIJE NA USPOSTAVLJANJE MAKROEKONOMSKE STABILNOSTI U RAZVOJNOM PROCESU REPUBLIKE SRBIJE

Saetak: Godine iza nas ostavile su u naslee brojne nereene probleme. Ulaskom u novi milenijum situacija u Srbiji se poboljala demokratizacijom i privatizacijom institucija, ali greke uinjene u prolosti, ostavljaju mnogo dublji trag i komplikovanije naine izlaenja iz krize. Pored pojedinih pozitivnih trendova koje je ekonomija Srbije postigla u prethodnim godinama, zabrinjavaju podaci o ponovno rastuoj inflaciji iznad jednocifrenih razmera. To samo potvruje injenicu da inflacija kao makroekonomski fenomen jo uvek na naim prostorima predstavlja latentnu opasnost po makroekonomsku stabilnost. Reavanje problema inflacije i definisanje dugorone makroekonomske stabilnosti podrazumeva celovit program ekonomskih reformi. Sprovoenje procesa tranzicije i privatizacije, kao njenog kljunog dela, iznosi na povrinu mnogobrojne probleme. Da bi se uspeno sproveo proces prelaska na trinu privredu i trine uslove privreivanja, moraju se uzeti u obzir svi problemi i uloiti napor za njihovo otklanjanje, prevazilaenje i mogue korienje u suprotnom smeru. Nema sumnje da su stvaranje institucija sistema, stabilizaciona makroekonomska politika i reformistika tranziciona politika ne samo put ka rastu efikasnosti ve i glavna magistrala evropske integracije Srbije. Meutim, pre

zajmi@open.telekom.rs
1

Evropske Unije treba srediti stvari na regionalnom nivou i u tom smislu nae neminovno okruenje jeste Zapadni Balkan. Konano, sa stanovita ubrzanja i uspenosti procesa tranzicije, moe se rei da su sva reenja praktino poznata. Ono to je neophodno jeste njihova dobra kombinacija i vetina primene.

Kljune rei: inflacija, makroekonomska stabilnost, Republika Srbija, tranzicija, razvojni proces

UVOD

Inflacija je jedna od najveih bolesti savremenog doba. Sama re inflacija pozajmljena je iz medicinske terminologije. Potie od latinskog izraza inflatio, to znai nadimanje, naduvavanje i oznaava bolesno stanje organizma. Inflacija, kao ekonomski fenomen, nije novijeg datuma, ve je postojala i mnogo ranije. Smatra se da je ovaj termin prvi put upotrebljen u SAD da bi se oznaio nagli skok cena i novanog opticaja koji je nastao za vreme graanskog rata 1861-1865. godine, kao posledica tampanja papirnog novca za finansiranje rata. Poznata je konstatacija nepoznatog amerikog autora: Nekada smo odlazili u trgovinu sa novcem u depu, a vraali se sa punom korpom namirnica. Sada odlazimo sa korpom novca, a vraamo se sa namirnicama koje mogu da nam stanu u dep...2 Inflacija je u poetku definisana iskljuivo kao monetarna pojava, koja predstavlja situaciju u kojoj suvie velika koliina novca juri za suvie malom koliinom robe. Danas imamo dva pristupa u definisanju inflacije: jedan, koji je tretira kao monetarnu pojavu, polazei pre svega sa aspekta tranje; i drugi, koji

R. Marinkovi, Makro i mikro teorija cena, Kragujevac, 1999, 187.

2

inflaciju definie polazei od globalne neravnotee izmeu ponude i tranje iji rezultat ne mora nuno i u svim sluajevima da se ispolji putem rasta cena. Monetaristi inflaciju definiu kao dodatnu koliinu novca u opticaju bez realnog robnog pokria praenu porastom opteg nivoa cena. Oni izjednaavaju inflaciju sa rastom koliine novca u opticaju, pa prema tome, kada prestane rast novane mase, prestaje i rast cena. Inflacija prouzrokovana veom agregatnom tranjom od agregatne ponude i praena optim rastom cena je globalni fenomen, pa se moe savladati jedino odgovarajuom makroekonomskom politikom. Ekonomisti smatraju da rast cena do 3% nije inflacija i da rast cena do 5% (blaga inflacija) ima stimulativno dejstvo na ekonomski rast. Meutim, dobri poznavaoci inflacije nee savetovati vlade zemalja da stimuliu rast ni blagom inflacijom, jer se ona vrlo lako pretvara u umerenu, a ova u visoku i hiperinflaciju. Prema drugoj definiciji, globalna neravnotea izmeu ponude i tranje ne mora nuno biti praena rastom cena, ali se moe prepoznati po veoma visokim trokovima, niskom kvalitetu proizvoda i usluga i drugim neracionalnostima. Slino, i suprotna ekonomska pojava-deflacija, moe postojati usled vee globalne ponude od tranje, a da nije praena padom cena. Ova definicija inflacije pomae da se uoe inflacioni procesi u privredama u kojima su cene stabilne. Tako je u bivem Sovjetskom Savezu uoena inflacija, iako se cene nekih proizvoda nisu menjale decenijama. Re je o sveoptoj kontroli cena, pa se inflacija nije ispoljavala u rastu cena, ve kroz nestaice i velike redove ekanja graana. Zbog ovog i mnogih drugih primera, potrebno je zaviriti ispod povrine pojave i pronai sutinu koja je skrivena.

1. Makroekonomska stabilnost i njene implikacije na razvojni proces

Poslednje dve decenije, problem recesije i inflacije, predstavljaju stalnu preokupaciju zemalja u tranziciji. Pitanja stabilizacije i rasta proizvodnje predstavljaju osnovu reavanja ovih problema. Makroekonomska neravnotea moe se pojaviti u raznim oblicima: veliki javni deficit, poremeaj deviznog kursa, visok nivo spoljnog duga uz nemogunost pristupa tritima kapitala, u veoj ili manjoj meri izraena stopa inflacije, pojava inflacionog poreza kao izvora prihoda javnog sektora, veliki deficit tekueg bilansa, izraena nezaposlenost, veliki interni javni dug i sl. Strukturna neravnotea namee potrebu realokacije resursa, promene strukture proizvodnje i potronje i uspostavljanje efikasnog finansijskog, deviznog robnog trita, trita rada itd. U procesu tranzicije veoma je bitno uoavanje i dimenzioniranje moguih inflatornih arita kako bi se normalno i nesmetano sprovodio proces stabilizacije i daljeg razvoja. Inflacijski pritisci zavise od interakcije sledeih faktora: deficitno finansiranje koje produkuje rast ponude novca; zatim finansijske institucije koje odreuju tranju za novcem; okovi kojima je izloen budet i mogunost reagovanja na te okove monetarnim i fiskalnim merama. Jo jedan od generatora inflatornih pritisaka jeste depresijacija deviznog kursa. Stvarni privredni oporavak i otpoinjanje privrednog razvoja mogui su samo u potpuno stabilnim uslovima. Stabilni uslovi u veini zemalja u tranziciji, pre svega, podrazumevaju dugoronu stabilnost cena i deviznog kursa.3

P. Veselinovi, Uticaj institucionalnih reenja na razvojne tokove nacionalne ekonomije, Beograd, 2003, 305.
4

U cilju obezbeenja privredne stabilnosti potrebno je obezbediti trajnu konvertibilnost i ukinuti/ne uvoditi ogranienja za kupoprodaju deviza. Time bi se eliminisala mogunost nastanka crnog deviznog trita, koje nam je svima svakako poznato iz perioda 90-tih godina, ime su devize dostupne svima-graanima, preduzeima, bankama po jedinstvenom kursu. Obezbeivanjem dugorone konvertibilnosti domae valute, vratilo bi se poverenje u kreatore ekonomske politike, i omoguilo poveanje deviznih rezervi po raznim osnovama. Jaanje deviznih rezervi omoguava reavanje brojnih drugih problema, izmeu ostalih, otplatu stranih dugovanja. Obaranje inflacije ispod 10% predstavlja jedan od bitnih ciljeva makroekonomske stabilizacione politike. Rast BDP-a u etvrtom kvartalu 2010. godine od 1,7% doneo je usporenje, u odnosu na rast u treem kvartalu koji je iznosio 3,1% meugodinje. Tako je na nivou cele 2010. godine, rast BDP-a iznosio 1,8%. Najvei doprinos ukupnom rastu, posmatrano sa stanovita upotrebe BDP-a, poticao je od rasta neto izvoza. Za konane podatke za 2011. godinu oekuje se neto via stopa rasta BDP-a od 3% i to na osnovu nastavka pozitivnog doprinosa neto izvoza, ali i znaajnijeg rasta investicija. NBS je na sednici Izvrnog odbora odranoj 7. aprila poveala repo stopu na 12,5% (sa 12,25%). Simbolian rast od 25bp znak je odlunosti u sprovoenju restriktivne monetarne politike borbe protiv inflacije. Inflacija s druge strane, nastavlja ubrzan rast, koji je u martu iznosio 14,1%, nakon rasta od 12,6% u februaru i 11,2% u januaru 2011. godine. Glavna komponenta inflacije su cene hrane i poljoprivrednih proizvoda. S obzirom na gotovo izvesan nastavak ubrzanja rasta cena sve do sredine 2011. godine, na ta e pored prehrambenih proizvoda u mnogome uticati i planirane korekcije cene struje i eventualno poskupljenje naftnih derivata zbog svetske cene nafte, dalja zaotravanja monetarne politike su takoe
5

mogua.4 Pored toga, bitno je obezbediti stabilnost cena i njihovo slobodno formiranje na tritu.
Tabela 1: Makroekonomski pregled
2009
Realni rast BDP, meugodinje stope BDP per capita, EUR Obim industrijske proizvodnje, meugod. stope rasta Inflacija (CPI), meugodinje stope Kurs EUR RSD (kraj perioda) Budetski prihodi, u milijardama RSD Budetski rashodi, u milijardama RSD Budetski suficit, u milijardama RSD Konsolidovani javni deficit, u % BDP Izvoz, u milionima EUR Uvoz, u milionima EUR Trgovinski deficit, u milionima EUR Deficit tekueg rauna, % BDP Deficit tekueg rauna, kumulativno, u milionima EUR SDI , neto, kumulativno, u milionima EUR Devizna tednja, u milionima EUR Stopa nezaposlenosti, ILO definicija Prosena neto zarada, u EUR Krediti privatnom sektoru, u milionima EUR Krediti privatnom sektoru ukljuujui cross-bordere, u mil. EUR -3.0% 4.150 -12.1% 6.6% 95.89 615.0 719.9 -104.9 -4.1% 5.962 11.157 -5.196 -5.7% 1.743 1.373 5.895 16.6% 383 13.422 24.292

2010
1.7% 4.230 2.9% 10.3% 105.49 712.2 812.5 -100.3 -4.5% 7.393 12.622 5.229 -8% -2.081,9 860.1 6.928 19.2% 330 14.454 25.071

jan 11
3.8% 11.2% 104.61 58.6 59.8 -1.2 541 970 430 -273 45 6.992 323 15.440 24.929

feb 11
5.8% 12.6% 103.22 51.6 69.3 -17.7 649 1.058 410 -503 42 7.034 336 15.551 25.006

mar 11
14.1% 103.60 62.6 71.6 -9.0 -

2011.*
3.0% 4.450 5.1% 8% 103.0 726.4 846.9 -120.0 -4.1% 8.132 13.884 -5.752 -9.2% -2.700 2.200 7.580 18.0% 340 17.000 25.800

*procene i prognoze Izvor: RZS, Ministarstvo finansija, NBS, prorauni Odeljenja za ekonomske analize Hypo Alpe Adria Bank ad Beograd

U okviru fiskalnog prilagoavanja potrebno je smanjiti javnu potronju, smanjiti poresko optereenje privrede i svesti budetski deficit na minimum, uz
J. Atanasijevi, O. Radia, Economic Digest- Vodi kroz finansijske i trine trendove, Beograd, 2011, 3.
6
4

eliminisanje njegovog inflatornog finansiranja. Ukidanje subvencija dravnim firmama, koje predstavljaju snaan izvor budetskog deficita, predstavlja jo jedan preduslov za obezbeenje makroekonosmke stabilnosti. Predviene promene moraju biti vremenski usklaene i imati odgovarajuu drutvenu saglasnost kako bi se uspeno obezbedila makroekonomska ravnotea.

2. Kljune pretpostavke pokretanja razvojnog procesa u tranziciji nacionalne ekonomije

Da bi se obezbedio oporavak, stabilnost i

dalji razvoj nae privrede

potrebno je izvriti transformaciju privrede i drutva. Ta transformacija podrazumeva izgradnju drutva koje uvaava trine principe kao preduslova za uspeno sprovoenje stabilizacionog programa. Za uspostavljanje zdravog privrednog i drutvenog sistema od bitnog znaaja je podsticanje domae tednje i investicija, stimulisanje izvoza i priliva inostranog kapitala i rast profitabilne proizvodnje. Ekonomski razvoj ne moe se zamisliti bez intenziviranja tednje stanovnitva i preduzea. Da bi se stimulisala tednja potrebno je vratiti poverenje u finansijske institucije. Kroz tednju stanovnitva, preduzea (akumulacija) i drave (smanjenje javne potronje i oporezivanje), obezbedila bi se sredstva za investicije. Akumulacija je svojevrstan test na kome se proverava odnos drutva prema privrednom razvoju. To je najbolji indikator brige drutva za raspoloivim potencijalima, svojoj budunosti i napretku. Sistem koji to ne obezbeuje optereen

je mnogim defektima i u njemu ne postoje prirodne snage koje generiu visoku stopu akumulacije. 5 Investicije bi sa druge strane podstakle proizvodnju i privredni rast, a samim tim povealo bi se bogatstvo pojedinaca, drutva i drave. Dosadanju situaciju u naoj zemlji karakterie veoma nizak nivo investicija koje su pri tom i neefikasne i neefektivne. Kljuni uzroci niskog nivoa investiranja nalaze se u nedostatku tednje, prevelike unutranje i spoljne zaduenosti privrede i poslovnih banaka i nedostatku kapitala. Za stimulisanje tednje, kao i poveanja obima i efikasnosti investicija, prvenstveno je potrebno obezbediti ekonomsku stabilnost, tj. stabilnost cena i deviznog kursa. Kao to je pokazala tabela 1, oscilacije kursa i dalje su visoke, naime od 2009. godine do marta 2011. godine, kurs je porastao za ak 7,5%. tednja i investicije su preduslov za razvoj nacionalne ekonomije koji se u poetku zasniva na domaoj tednji i tekuem dohotku, a kasnije na prilivu inostranog kapitala. Za pokretanje razvoja od presudne vanosti su domaa akumulacija, tednja stanovnitva iz tekuih dohodaka, kao i namensko korienje akumulacije. Za vee pokretanje domaeg i stranog kapitala potrebno je formirati adekvatnu finansijsku infrastrukturu, investicione fondove i odgovarajue kamatne stope, to naa privreda jo uvek samo zapoinje. U narednom periodu treba obezbediti rast uea investicija u drutvenom proizvodu u skladu sa dinamikom rasta proizvodnje. Stabilizacija politikih prilika u zemlji, zaustavljanje ponovo rastue inflacije, vraanje poverenja u investitore, jaanje veze sa meunarodnim finansijskim instutucijama, predstavljaju uslove za efikasno sprovoenje investicione politike privrednog rasta zemlje.

I. Rosi, Rast, Strukturne promene i funkcionisanje privrede, Kraljevo, 2000, 257.

8

Zemlje u tranziciji, nedovoljno razvijene zemlje, kao i zemlje u fazi prilagoavanja trinim uslovima privreivanja, svoj ekonomski razvoj ne mogu ostvariti bez priliva inostranog kapitala. Srbija je jedna od tih zemalja koja se nalazila u dugogodinjoj krizi sa stalnim nedostatkom domaeg obrtnog kapitala. Za obezbeenje njenog privrednog rasta neophodno je privui strane investitore. Stvaranje povoljnih institucionalnih okvira u domaoj privredi predstavlja bitan preduslov za priliv inostranog kapitala. Direktna strana ulaganja obezbeuju povezivanje finansijskih, proizvodnih, logistikih i spoljnotrgovinskih tokova. Efekte SDI oseaju i privreda zemlje domaina i privreda zemalja izvoznica kapitala.6 Osnovni preduslovi za integraciju u meunarodne tokove kapitala na trinim principima sastoje se u sledeem: 1) da zemlja bude prihvaena kao aktivna lanica meunarodnih finansijskih i trgovinskih organizacija, 2) da se vodi stabilizaciona politika u cilju obezbeivanja stabilnosti opteg nivoa cena i deviznog kursa domae valute, 3) da zemlja razvija trino orijentisan privredni sistem sa centralnom ulogom preduzea koja bi bila stavljena pod kontrolu finansijskih institucija, 4) da se nastavi i ubrza proces tranzicije i privatizacije nae ekonomije kao uslov za normalno funkcionisanje robnih i finansijskih trita, 5) da se izvri strukturno prilagoavanje nae privrede i da se rekonstruie bankarski sistem, 6) da se jasno definie uloga drave u upravljanju privrednim tokovima i 7) da se obezbedi dugorona sigurnost ulaganja kapitala. Znaajan priliv stranog kapitala moe se obezbediti jedino ako se izgradi privredni sistem koji funkcionie po trinim principima uz postojanje zakona i propisa koji obezbeuju normalno funkcionisanje takvog sistema. Nita manje

Z. Grandov, Meunarodna ekonomija i globalizacija, Beograd, 2009, 225.

9

znaajni uslovi za priliv stranih investicija predstavljaju atraktivnost ulaganja u pogledu profitabilnosti i rizika i sigurnosti investicija. Stabilnost makroekonomskog sistema i politike je vrlo znaajna za strane investitore. Njenom analizom sagledavaju se sadanji i budui izgledi stabilnog razvoja privrede odreene zemlje. Makroekonomska politika treba da obezbedi visoku stopu prinosa na investicije, konvertibilnost domae valute i stabilnost deviznog kursa, dugoroan i stabilan razvoj i eliminisanje inflacije ili njeno postojanje na niskom nivou. Privlaenje stranog kapitala mogue je ukoliko postoje institucionalna reenja za obezbeivanje njegove pravne sigurnosti. Zemlja, korisnik kapitala treba investitora da zatiti od politikog rizika, da obezbedi zatitu svojinskih prava, transfer ostvarene dobiti, uee u odluivanju u poslovanju i sl. Pored navedenih, stimulativni faktori za privlaenje stranog kapitala mogu biti i sledei: efikasan bankarski sistem i potovanje finansijske discipline kreditna sposobnost i obezbeen pristup domaim i meunarodnim kreditima konvertibilnost domae valute, povoljan spoljnotrgovinski i carinski reim, uvoenje normativa i pravila koji obezbeuju kontrolu kvaliteta, razvijena infrastruktura, jednostavna administrativna procedura registrovanja kompanija i

odobravanja stranog investiranja i sl.

10

Pri donoenju odluke o investiranju u odreenu zemlju, obavezno se uzima u obzir poreski sistem i politika te zemlje. Kod inostranih investicija sve vie opada znaaj monetarne politike, a raste znaaj oporezivanja. Zbog toga, mnoge zemlje u tranziciji imaju takav poreski sistem koji stimulativno deluje na strane investitore. Kao takav, on je obino jednostavan i pogodan za primenu, usklaen sa meunarodnim poreskim pravilima, kompatibilan sa poreskim sistemom zemlje koja je najznaajniji privredni partner, sa umerenim poreskim stopama i sl. Pored stimulisanja inostranog kapitala, postoje privredno sistemska reenja koja predstavljaju ulaganja u odreene privredne sektore, dugotrajan postupak donoenja potrebnih odluka, ogranienja u vezi sa poslovima spoljne trgovine, zabrane veinskog uea stranog investitora, propisivanje formi, ciljeva ili alokacije stranog investiranja, ogranienja transfera profita posle oporezivanja i sl. Nacionalna strategija u pogledu inostranog kapitala treba da bude fleksibilna. To podrazumeva prilagoavanje promenama u strukturi ponude stranog kapitala i promenama u strukturi tranje u smislu agregatnih potreba, i preferencija od strane domaih preduzea i finansijskih institucija. Na strani tranje treba sagledati koncept apsorpcionog kapaciteta zemlje. To podrazumeva postojanje profitabilnih projekata, tako da kapital uloen u projekat zemlje korisnice kapitala ostvaruje bar neto viu stopu dogovorenog ili oekivanog prinosa, nego da je investiran u zemljama koje ulau kapital. Dakle, bez obezbeivanja stabilnosti makroekonomskog sistema, trino orijentisane privrede, uspenog sprovoenja tranzicije i privatizacije i institucionalnih prilagoavanja ne moe se oekivati inekcija za ozdravljenje nacionalne ekonomije u vidu inostranog kapitala.

11

Zakljuak

Poslednje dve decenije, problem recesije i inflacije, predstavljaju stalnu preokupaciju zemalja u tranziciji. Pitanja stabilizacije i rasta proizvodnje predstavljaju osnovu reavanja ovih problema. U procesu tranzicije veoma je bitno uoavanje i dimenzioniranje moguih inflatornih arita kako bi se normalno i nesmetano sprovodio proces stabilizacije i daljeg razvoja. Zemlje u tranziciji, nedovoljno razvijene zemlje, kao i zemlje u fazi prilagoavanja trinim uslovima privreivanja, svoj ekonomski razvoj ne mogu ostvariti bez priliva inostranog kapitala. Srbija je jedna od tih zemalja koja se nalazila u dugogodinjoj krizi sa stalnim nedostatkom domaeg obrtnog kapitala. Za obezbeenje njenog privrednog rasta neophodno je privui strane investitore. Stvaranje povoljnih institucionalnih okvira u domaoj privredi predstavlja bitan preduslov za priliv inostranog kapitala. Stabilnost makroekonomskog sistema i politike je vrlo znaajna za strane investitore. Njenom analizom sagledavaju se sadanji i budui izgledi stabilnog razvoja privrede odreene zemlje. Makroekonomska politika treba da obezbedi visoku stopu prinosa na investicije, konvertibilnost domae valute i stabilnost deviznog kursa, dugoroan i stabilan razvoj i eliminisanje inflacije ili njeno postojanje na niskom nivou.

12

Summary Years have left us behind a legacy of numerous unsolved problems. Entering the new millennium, the situation in Serbia, has improved with ongoing democratization and privatization of the institutions, but the mistakes made in past, are leaving much deeper marks and more complicated ways of getting out of the crisis. Besides some positive trends that Serbia's economy has made in recent years, there is a growing concern about re-rising inflation over the single-digit proportions. This confirms the fact that inflation as a macroeconomic phenomenon is still a latent threat to macroeconomic stability in our region. Solving the problem of inflation and the defining of longterm macroeconomic stability involves a comprehensive program of economic reform. The implementation process of transition and privatization, as its essential part, is bringing out many problems. To successfully implement the process of transition to market economy and economic market conditions, there must be taken into account all the potential problems and make an effort to eliminate and overcome them, and their possible use in the opposite direction. There is no doubt that the creation of system institutions, macroeconomic stabilization policies and reformist transition policies are not the only ways to increase efficiency but also the main path to Serbia's European integration. However, before the European integrations we should take care of things at the regional level and in that respect our environment is inevitably the Western Balkans. Finally, from the point of acceleration and level of achievement of the transition process, it can be said that all the solutions are already known. What is highly needed is their good combination and the ability to adequately implement them. Keywords: Inflation, macroeconomic stability, Republic of Serbia, transition, the development process

13

Literatura

1. J. Atanasijevi, O. Radia, Economic Digest- Vodi kroz finansijske i trine trendove, Hypo Alpe Adria Bank ad, Beograd, 2011.

2. Z. Grandov, Meunarodna ekonomija i globalizacija, Beogradska trgovaka omladina BTO, Beograd, 2009.
3. R. Marinkovi, Makro i mikro teorija cena, Ekonomski fakultet Kragujevac, Kragujevac, 1999.

4. I. Rosi, Rast, Strukturne promene i funkcionisanje privrede, Kamino trade Kraljevo, Kraljevo, 2000. 5. RZS, Ministarstvo finansija, NBS, prorauni Odeljenja za ekonomske analize Hypo Alpe Adria Bank ad Beograd, dostupno na sajtu: www.nbs.rs
6. P. Veselinovi, Uticaj institucionalnih reenja na razvojne tokove nacionalne ekonomije, NIP, Radnika tampa, Beograd, 2003.

14