UVOD

U opštem razvoju ekonomskog života postojalo je više etapa u kojima su

banke i bankarske organizacije imale značajnu ulogu.Svojom
delatnošću,koja se i sama u toku vremena razvijala u skladu sa potrebama
privrede,one su omogućile ne samo da se organizuje i ubrza proces
plaćanja među privrednim subjektima već su doprinosile da se nosioci
privređivanja obezbede potrebnim novčanim sredstvima putem
kredita,jemstva i drugih novčanih i kreditnih operacija i time osposobe za
redovan rad i reprodukciju.Takvu ulogu,znatno proširenu zadržale su
banke i bankarske organizacije i danas u savremenim dosta složenim
uslovima privređivanja.
Delatnost banke u današnjim uslovima privređivanja obuhvata različite
finansijske aktivnosti i poslove koje ona obavlja neposredno ili u kojima
učestvuje kao posrednik.Te finansijske aktivnosti i ti poslovi su brojni i
raznoliki,ali ipak se međusobno povezuju i dopunjavaju.Široka gama
usluga koje banka može da ponudi svojim klijentima veoma je privlačna
za njih jer im omogućava da obave brzo i stručno pretežan deo svojih
plaćanja i naplata i drugih novčanih i kreditnih poslova.
U tu svrhu služe depozitni i drugi računi kod banke preko kojih se
uspostavljaju i likvidiraju duzničko-poverilački odnosi,ali koji
istovremeno služe i kao podloga kreditiranja.
Jedan od glavnih izvora prihoda banke jeste odobravanje kredita.Krediti s
jedne strane predstavljaju glavni oslonac i nosioc privređivanja i opstanka
banke dok s druge pomažu stbilizaciji,razvoju i unapređivanju celokupne
privrede jedne zemlje.
 Bankarski krediti
I KREDITNI POSAO
- Značaj i funkcije

II PROCEDURE BANKE U POSTUPKU KREDITIRANJA

1. Opšti uslovi odobravanja kredita

2. Kriterijumi kreditne sposobnosti klijenata
3. Postupak odobravanja i korišćenja kredita
- Podnošenje zahteva za kredit
- Razmatranje i obrada kreditnog zahteva
- Sprovođenje odluke o kreditnom poslu

III VRSTE BANKARSKIH KREDITA

1. Kreditne forme plasmana sredstava

2. Krediti za obrtne potrebe
3. Krediti za investicione potrebe
4. Ostale vrste kredita
- Eskontni kredit
- Hipotekarni kredit
- Lombardni kredit
- Rambusni kredit
- Kredit po tekućem računu
- Kredit po osnovi akcepta,avala i garancija banke
-
IV KREDITIRANJE IZVOZNIH POSLOVA

- Praksa kreditiranja poslova sa inostranstvom

- Domicilna praksa kreditiranja poslova iz

2
Kreditni posao

 Značaj i funkcije

Kredit je za banku kao poverioca dužničko poverilački posao,gde banka

kao poverilac upošljava raspoloživi deo novčanih sredstava.Banka pri tom
koristi određene forme obligacionih odnosa,uzima određeni oblik ličnog
ili realnog jemstva koji je dužnik dužan da prezentira banci,kako bi banka
kao poverilac bila sigurna da će dužnik uredno i na vreme izvršiti svoje
obaveze.
Sam kreditni zahtev mora biti na odgovarajući način dokumentovan i
ekonomski obrazložen u pogledu svrhe za koju će dužnik novac iskoristiti.
Kredit predstavlja sredstvo usmeravanja aktivnosti i razvoja privrede.U
odnosu na proces reprodukcije kredit ima veoma značajnu funkciju,on
omogućava likvidnost i kontinuitet proizvodnje,ubrzava i povećava proces
proizvodnje i uspostavlja ravnotežu robno-novčanih odnosa na tržištu.
Najznačajnije funkcije kredita su:
1. Mobilizatorska funkcija kredita
Jeste mobilizacija svih novčanih sredstava koja se u društvu i privredi
privremeno nalaze van proizvodnje i prometne funkcije,da bi se
najefikasnije locirala na korisnike.
2. Kontinuitet reprodukcije uz kreditnu podržku
Omogućuje likvidnost i kontinuitet proizvodnje ( prosta
reprodukcija),doprinosi ubrzanjui povećanju reprodukcije ( proširena
reprodukcija ) i regulisanju ponude i tražnje na tržištu ( ravnoteža
robnonovčanih odnosa).
3. Kredit obezbeđuje likvidnost i stabilnost privređivanja
Obezbeđivanja sredstava dok se proizvodnja ne realizuje posebno u
organizacijama sa sezonskim karakterom privređivanja.

3
4. Kredit kao regulator ponude i tražnje
Kupci se pojavljuju kao potrošači i onda kada nemaju dovoljno sopstvenih
sredstava za kupovinu.Kredit doprinosi stabilizaciji cena i smanjuje zalihe
što ubrzava proces reprodukcije.
5. Uticaj kredita na međunarodnu ekonomsku razmenu
Javlja se kao sredstvo konkurentske borbe za osvajanje novih tržišta.
6. Kredit kao mobilizator razvoja nedovoljno razvijenih područja
7. Kontrolna funkcija kredita u privredi
Pomoću kredita se ostvaruje permanentna kontola poslovanja preduzeća
koja se kreditiraju.Banka koja daje kredit uslovljava svog klijenta da
celokupno finansijsko poslovanje obavlja uz njeno posredovanje.Ona
kontroliše klijenta koji koristi njen kredit da ga zaista namenski
upotrebljava ,da posluje rentabilno,da nema nenaplativih i sumnjivih
potraživanja,da su zalihe iskazane prema realnim cenama.Prema tome
kredit se javlja kao važan oblik finansijske kontrole.Za proces
reprodukcije nije dovoljno da se obezbedi potrebna količina novca ,već ida
taj novac dođe u prevo vreme na pravom mestu.

4
 II Procedure benke u postupku
kreditiranja

 Opšti uslovi odobravanja kredita

Kredit je postao visokostandarizovani bankarski posao,pa je odobravanje

kredita odgovoran zadatak koji zahteva detaljnu analizu investicionih
projekata od strane stručnih kadrova.Uslovi za odobravanje kredita
privrednim subjektima mogu biti opšteg i posebnog karaktera.Opšti uslovi
odobravanja kredita su bliže determinisani u zakonu,propisima i aktima
poslovne politike banke pri čemu važe za sve vrste kredita i za sve
korisnike.opšti uslovi odobravanja kredita nalažu da banka utvrdi dali je
tražilac kredita pravno sposoban da zaključi sa poslovnom bankom ugovor
o kreditu.Pravna sposobnost se utvrđuje uvidom u dokumentaciju o upisu
u postojeći registar,kao i utvrđivanjem dali su potpisnici ovlašćena lica
tražioci kredita.
Posebni uslovi odobravanja pojedinih vrsta kredita,koje je definisala
banka odnose se na:
-namenu upotrebe sredstava
-sopstveno učešće korisnika kredita
-polaganje depozita
instrumente obezbeđenja vraćanja kredita
Dok se ne ispune navedeni uslovi banka odobrava kredit ali bez
mogućnosti da se on i koristi.

5
 Kriterijumi kreditne sposobnosti klijenata

Značajan zadatak banaka u okviru plasmana kreditnih sredstava je

ispitivanje kreditne sposobnosti preduzeća.Neadekvatno opravdane odluke
o odobrenju kredita često mogu imati nepovoljne posledice za banku.
Pod kreditnom sposobnošću tražioca kredita podrazumeva se njegova
sposobnost da uspešno obavi posao za koji je tražio kredit i da ga vrati u
ugovorenom roku.Strana i domaća literatura izdvajaju pristup u analizi
kreditne sposobnosti preduzeća poznatiji pod nazivom “ 5 cs of credit “
Koji ističe pet faktora u procesu analize:
1. “character“ - karakteristike tražioca kredita
2. “capacity“ - veličina njegovog kapaciteta ili sposobnost plaćanja
3. “capital“ - veličina njegovog kapitala
4. “collateral“ - uslovi obezbeđenja
5. “conditions“ - uslovi obezbeđenja kredita
Kreditno sposobnim privrednim subjektom smatra se pravno i fizičko lice
koje ispunjava sledeće uslove:
 ostvaruje pozitivan finansijski rezultat
 nema nepokriven gubitak po završnom računu iz
prethodne godine
 ima mogućnost da vrati kredit u roku
 ima uredno finansijsko poslovanje
 ima ažurno knjigovodstveno stanje
 svoju imovinu I obaveze iskazuje po stvarnoj vrednosti u skladu
sa važećim propisima
 racionalno koristi raspoloživa sredstva i postiže
zadovoljavajući koficijent obrta
 namenski koristi ranije odobrene kredite
 uredno izmiruje obaveze prema banci
 pridržava se propisa o materjalno-finansijskom poslovanju

6
 da nema nekontrolisanog prelivanja obrtnih sredstava u
osnovna
 uredno naplaćuje svoja potraživanja
 ima stručno osposobljene kadrove za uspešno obavljanje
poslova

Ocena kreditne sposobnosti tražioca kredita je pouzdanija ukoliko se

period posmatranja odnosi na dužu vremensku seriju.
Kreditna sposobnost klijenta banke ima dva aspekta:
Formalni i materjalni.
Kod formalne sposobnosti ocenjuje se dali je komintent pravno sposoban
da može zaključivati ugovore i na osnovu njih preuzimati obaveze.
Materjalna kreditna sposobnost odnosi se na pitanje dali komintent pruža
dovoljno garancija da će u određenom roku ispuniti svoje obaveze po
kreditnim poslovima

 Postupak odobravanja i korišćenja kredita

Svaki postupak kreditiranja preduzeća treba da ima sledeće faze:
- podnošenje zahteva za kredit
- razmatranje i obrada kreditnog zahteva
- rešenje po kreditnom zahtevu
- zaključivanje ugovora o kreditu
- korišćenje i vraćanje kredita

7
1.Podnošenje zahteva za kredit

Prvi uslov da bi se dobio kredit jeste podnošenje zahteva za kredit poslovnoj

banci od strane tražioca kredita.Zahtev za kredit treba da sadrži sledeće
elemente:
 svrhu ( namenu ) kredita
 visinu ( iznos ) kredita
 ulove korišćenja ( dinamiku korišćenja, otplatu, rok vraćanja, iznos
sopstvenog udela, visinu kamatne stope i sl.)
 instumente obezbeđenja za vraćanje kredita
Kompletan zahtev za kredit sadži info formu kao I ostala dokumenta
preduzeća
Koja svedoče o njegovom poslovanju.Dokumentacija koja se podnosi uz
zahtev za kredit definiše se u zavisnosti od vrste kredita, namene kredita,
ročnosti I sl.
Najčešće se na uvid daje sledeća dokumentacija:
 Odluka organa upravljanja preduzeća da se može zadužiti kod
banke u određenom iznosu uz određene uslove
 Plan razvoja preduzeća tražioca kredita
 Plan proizvodnje preduzeća izražen kvantitativno i vrednosno
 Ostvarena realizacija preduzeća, struktura troškova i prodajne cene
 Prthodni završni račun i periodični obračun preduzeća sa bilansom
uspeha
 Kretanje zaliha sirovina,materjala,nedovršene proizvodnje i gotovih
proizvoda
 Stanje obrtnih sredstava, njihovi izvori
 Sredstva kojima preduzeće raspolaže
 Ukupne obaveze preduzeća
 Pregled potraživanja od kupca po ročnosti
 Pregled stanja i kretanja fondova

8
 Plan potebnih obrtnih sredstava za proces redovnog poslovanja
Pored ovih elemenata neophodno je da tražilac kredita priloži detaljno
obrazloženje
Potrebe za kreditom,kao i dokumentaciju neophodnu za odobravanje kredita.
Sa stanovišta efikasnosti neophodno je već u fazi podnošenja kredita utvrditi
dali preduzeće ispunjava sve kriterijume određene banke.Svi podaci
predstavljaju poslovnu tajnu.Obrazloženje kreditnog zahteva ima svrhu da
opravda namenu i potrebu preduzeća za kreditom.Kompletan zahtev za kredit
predaje se analitičkoj službi koja preuzima dalji rad na kreditnom zahtevu.

9
2.Razmatranje i obrada kreditnog zahteva

Razmatranje i obrada kreditnog zahteva se obavlja u banci u posebnoj službi

za kreditiranje od strane stručnih lica tzv.'' Kreditni referenti ''.
Postupak odobravanja kredita zavisi od izvora sredstava,vrste kredita,namene
ročnosti,obima korisnika kredita.Prilikom razmatranja i obrade kreditnog
zahteva,kreditni referenti analiziraju preduzeće sa formalno-pravne ili
materjalno-finansijske strane.Kreditni referenti su u obavezi da utvrde
kreditnu sposobnost preduzeća,a naročito finansijske rezultate( bilans
uspeha ).
U analizi knjigovodstvenog stanja posebna pažnja se posvećuje pregledu
potraživanja od kupca,polazeći od rokova i dospelosti izmirenja
obaveza,da bi ustanovili poslovnu politiku tražioca kredita, a pre svega u
odnosu na prodaju robe,kreditiranje kupaca i naplatu potraživanja.Posle
završene analize kreditnog zahteva izrađuje se referat u kome se navode
cinjenice, okolnosti i bitni elementi o preduzeću,kao i zaključak dali se
prihvata zahtev ili odbija o čemu se obaveštavaju tražioci kredita.
Bitni elementi referata su:
 Iznos traženog kredita
 Dinamika korišćenja kredita
 Projekcija očekivanih efekata od uloženih sredstava
Na osnovu izvršene analize i iznetih činjenica u referatu proizilazi i
predlog odluke
Koju treba da donese nadležni organ banke.
Univerzalna podela sa stanovišta roka odobravanja i naplate krediti mogu
biti:
Kratkoročni ( od jednog dana do 2 god.),
Srednjoročni ( od 2 god. do 10 god.),
Dugoročni ( preko 10 god. ).
Takođe rokovi za koje se odobravaju zavise i od namene kredita odnosno
podele na:

10
Kredite za obrtna sredstva i investicione kredite.Najteži zahtev banke jeste
utvrđivanje
zadovoljavajuće cene kredita.Banka ima za cilj da naplati dovoljno visoku
kamatnu stopu kako bi osigurala da je svaki izdati kredit profitabilan i da
će u potpunosti nadoknaditi rizik sa kojim se banka suočava.Što je banka
više suočena sa konkurencijom u kreditiranju,time su i cene kredita
prihvatljivije.
Kamata predstavlja naknadu u novcu za privremeno ustupanje ili
korišćenje novčanih sredstava.Kamatna stopa se javlja kao izraz cene
kredita.Ona je iskazana procentualno na 100 novčanih jedinica za vreme
od 1 god.
Pojavni oblici kamatnih stopa su:
 Nominalna kamatna stopa ( fiksna i varijabilna )
 Stvarna kamatna stopa
 Realno pozitivna kamatna stopa
 Realno negativna kamatna stopa
 Relativna kamatna stopa
 Komforna kamatna stopa
Banka se zbog ishoda kreditnog posla ne bi smela upuštati u poslove
kreditiranja koji mogu izazvati rizik,što je jedno od osnovnih načela
poslovanja.S druge strane ni jedan kredit nije u potpunosti siguran.Banke
su dužne da se različitim vrstama pokrića zaštite od eventualnog
rizika.Postoje dve osnovne vrste garancija a to su:
lične i realne garancije.

11
3. Sprovođenje odluke o kreditnom poslu

Na osnovu zaključka iz kreditnog referata,kreditni odbor banke donosi rešenje

koje prosleđuje tražiocima kredita.Odluku koju donesu organi upravljanja
banke,na osnovu zahteva za odobravanje kredita,treba sprovesti.Ukoliko je
odluka o podnetom zahtevu negativna negativna,o tome se podnosilac zahteva
obaveštava pismenim putem uz njeno obrazloženje,a ako je usvojena
podnosilac zahteva se takođe obaveštava pismenim putem i pri tom poziva na
sklapanje ugovora.Ugovor o kreditu je dvostrana izjava volje kreditora i
kreditovanog,tako da mora biti u pismenoj formi i mora da obuhvata sve
potrebne uslove pod kojima se kredit odobrava a to su:
 Naziv davaoca i primaoca kredita
 Iznos odobrenog kredita
 Namenu i rok korišćenja
 Rok vraćanja kredita
 Kamatnu stopu
 Visinu redovne i zatezne kamate
 Obaveze banke prema korisniku kredita
 Druge obaveze korisnika kredita prema banci
 Instrumente obezbeđenja
 Namensku kontrolu upotrebe kredita
 Nadležnost u slučaju spora
 Mesto i datum sklapanja ugovora
 Potpise ugovornih strana overene pečatom
Ugovor postaje punovažan potpisivanjem od strane ugovornih strana.
Ugovor se uglavnom sastavlja u dva istovetna primerka,a izuzetno se to čini u
više.

12
III VRSTE BANKARSKIH KREDITA
 Kreditne forme plasmana sredstava

Kredit predstavlja privredno-pravni pojam pod kojim se podrazumeva

dužničko-poverilački odnos u kome poverilac-banka ustupa pravo
raspolaganja novcem dužniku na određeno vreme uz određene uslove.
Kredit je jedan od najznačajnijih poslova bankarskog sektora.Njegov
razvoj usko prati i razvoj bankarstva.Kredit mobiliše novčana
sredstva,rasuta po površini društva i postaje novo oruđe u konkurentskoj
borbi koji se pretvara u mehanizam za centralizaciju kapitala.
San izraz kredit potiče od latinske reči creditum,što znači kredit ili
zajam,odnosno od reči credo,credare što znači verovati.
Poverenje igra nezaobilaznu ulogu prilikom odobravanja sredstava
dužniku međutim to jeste nužan ali ne i dovoljan uslov.
Kredit je postao masovni bankarski proizvod,orjentisan na široku grupu
preduzeća klijenata banke.Kredit u savremenim uslovima predstavlja
multisvrsni bankarski posao i jedan od najznačajnijih instrumenata u
oblasti politike plasmana banke.
Kredit se u privrednom životu zemlje može razvrstati prema nizu
kriterijuma.

13
 SEMATSKI PRIKAZ PODELE KREDITA PREMA POJEDINIM
KRITERIJUMIMA

Obliku naturalni,poslovni,novčani  
Kriterijumi za podelu kredita

Upotrebi proizvođački,potrošački obrtni,investicioni

plaćanju kamate kamatni,bezkamatni

poveriocu bankarski,javni,domaći,zadružni

dužniku industijski,trgovinski,zanatski,zemljoradnički,otkupni

načinu obezbeđenja lični,pokriveni  

vremenu kratkoročni,srednjoročni,dugoročni

uslovima otplate celi,obročni,amortizacioni

u statističke svrhe odobreni,iskorišćeni,planirani,neplanirani

14
  Krediti za obrtne potrebe

Akumlativnost domicilne privrede koja je u razvoju nije na takvom nivou

da bi mogla u potpunosti obezbediti potrebe za osnovnim i trajnim
obrtnim sredstvima.Inostrani izvori za pokriće domaćih potreba za
ulaganje u osnovna i obrtna sredstva uslovljeni su mogućnošću
zaduživanja u inostranstvu, jer su mogućnosti za zaduživanje uvek
ograničene.Pod obrtnim sredstvima preduzeća podrazumevaju se ona
sredstva koja menjaju oblik da bi se,menjajući ga ponovo vratila u
prvobitni novčani oblik.Tu spadaju:gotov novac,sirovine i
materjal,proizvodnja u toku,zalihe gotove robe,potraživanja od kupca i dr.
Kada se sredstva obezbeđuju od banke da bi se pokrile navedene
namene,onda je reč o korišćenju kredita za obrtna sredstva.
Krediti za trajna obrtna sredstva spadaju u dugoročne investicione
kredite.Trajna ili stalna obrtna sredstva u jednom preduzeću predstavljaju
onaj deo obrtnih sredstava koji je trajno vezan za proizvodnju i promet i
koji nije podložan sezonskim promenama.Sredstvima iz kredita za stalna
obrtna sredstva obezbeđuje se materjal za reprodukciju, nedovršena
proizvodnja,poluproizvodi i gotovi proizvodi kao i novčana sredstva
namenjena pribavljanju tih stvari i deo potraživanja iz osnova redovnog
poslovanja.
Bankarski krediti za obrtna sredstva mogu se posmatrati:
- u funkciji snabdevanja ukupnog procesa
proizvodnje i raspodele potrebnom količinom novca kao
prometnog sredstva
- u funkciji faktora aktiviranja i ubrzanja razvoja
materjalnih produktivnih snaga i obezbeđenja nužnog
stepena stabilnosti u privredi
Prema namenama za koje se iskazuju kao kratkoročne i za obrtne potrebe
krediti koji se odobravaju su:

15
 - krediti za proizvodnju
- krediti za zalihe
- krediti za robni promet

Krediti za proizvodnju
Oni se prvenstveno odobravaju za:
- za proizvodnju proizvoda
- za nabavku sirovina i reprodukcionog materjala
- za kreditiranje zaliha gotove robe i potraživanja
Za odobravanje ovih kredita za proizvodnju potrebno je ispuniti i poseban
uslov a to je sigurnost plasmana robe.

Krediti za zalihe mogu se razvrstati i na kredite za sezonske i za vanredne

zalihe.Sredstva kredita za zalihe obično se koriste:
- za zalihe pripremljene za izvoz i to na osnovu
dokumentacije kojom se dokazuje da je izvoz ugovoren
- za zalihe osnovnih prehrambenih proizvoda
- za zalihe materjala za reprodukciju,gotovih
proizvoda i trgovačke robe,
Krediti se odobravaju za prevazilaženje sezonskih neusklađenosti između
proizvodnje i prometa.

16
  Krediti za investicione potrebe

Ulaganja sredstava u investicije bitan su uslov dinamike privrednog rasta i

razvoja.Investicioni krediti banaka, koji se odobravaju iz podbilansa
dugoročnih sradstava, namenjeni su za finansiranje trajnih ulaganja u
poslovanje preduzeća.
Svrha tih ulaganja može biti tehničko-tehnološko unapređenje materjalne
osnove rada ili obezbeđenje trajnih obrtnih sredstava koja su neophodna za
redovno poslovanje.Mogućnost banke da u okviru svoje politike plasmana
projektuje i odobravanje investicionih kredita uslovljena je volumenom i
strukturom kreditnog potencijala,kao što su:sredstva fonda
osnivača,sredstva rezervi,dugoročni depoziti,dugoročna kreditna
sredstva.Da bi banka odobrila investicioni kredit tražilac kredita mora da
raspolaže adekvatnom dokumentacijom.relevantna dokumentacija je
investicioni program i investiciono-tehnička dokumentacija.Investicioni
program je elaborat u kome se obrazlažu cilj i namena investicionih
ulaganja.
U investicionom programu ukazuje se na ekonomsku opravdanost takvih
ulaganja.
Procedura odobravanja kredita za obrtna sredstva u postupku je ista kao i
prilikom odobravanja kredita za obrtna sredstva ali je analiza detaljnija.Za
vreme parcijalnog korišćenja kredita, banka izračunava tzv.interkalarnu
kamatu(koja je po pravilu ista kao i redovna) koja se pripisuje osnovnom
dugu i anuitetno raspoređuje na rok otplate.
Za uredno i sigurno vraćanje kredita od strane korisnika banka pribavlja
odgovarajuće oblike jemstva.

17
  Ostale vrste kredita

Postoje određene vrste bankarskih kredita koji se odobravaju uz prethodno

realno obezbeđenje, koje je korisnik dužan da prezentira banci,kako bi
banka ako se ukaže takva potreba,mogla da naplati ukupnu vrednost
kredita.Ovoj grupi kredita pripadaju:
- eskontni kredit
- hipotekarni kredit
- lombardni kredit
- rambusni kredit
- krediti po tekućem računu
- krediti po osnovi datog akcepta,avala i garancija
Eskontni kredit se odobrava na osnovu meničnog jemstva pa je to usvari
menični kredit.Banka otkupljuje menicu od imaoce te menice pre roka
dospeća tako da banka umanjuje meničnu sumu za iznos kamate i
provizije banke,računajući od dana otkupa menice do dana njenog dospeća
na naplatu.
Hipotekarni kredit je po svom karakteru oblik dugoročnog kredita koji
banka odobrava korisniku uz uslov zaloge njene nepokretne
imovine.Založno pravo banke na određene nekretnine upisuje se u
zemljišne knjige ili hipotekarne( intabulacione )
Knige što znači da banka kao poverilac ima pravo preče prodaje imovine
koja je založena, kako bi na taj način naplatila svoje potraživanje po
osnovi datog kredita.

Hipotekom se ne odvaja imovina od njegovog vlasnika već se samo

obezbeđuje da vlasnik založene nepokretnosti ne može tu imovinu otuđiti
bez njene saglasnosti kao poverioca.Da bi osigurala mogućnost da naplati

18
puni iznos iskorišćenog kredita i dospele kamate banka po pravilu
odobrava hipotekarni kredit u visini od 60% do 70%
Vrednosti založene nekretnine.
Rambusni kredit

On predstavlja specifičnu vrstu kredita koji se najčešće javlja u spoljno-

trgovinskoj razmeni robe i usluga.Rambusni kredit nastaje kada
konfirmirajuća banka posredstvom svoje filijalske mreže,a prema nalogu
svoje inostrane korespodentske banke,isplaćuje robna dokumenta i
zadržava ih u svojini sve dok ih ta korespodentska banka od nje ne
otkupi,odnosno rambusira.Rambusni kredit zbog svojih kreditnih
elemenata ( akcepta i zaloge ) ima obeležje aktivnog bankarskog kreditnog
posla.
Kredit po tekućem računu
Sredstva koja komintenti banke drže na svojim žiro-računima i tekuđim
računima pojavljuju se u finansijskom potencijalu banke kao depozitna
sredstva.
Tekući račun se po svojoj ekonomskoj i finansijskoj prirodi javlja kao
aktivan i pasivan račun.Ukoliko pasivno stanje tekućeg računa nije rezultat
autonomnih promena u stanju ovog računa,već je pasivno stanje tekućeg
računa nastalo uz saglasnost banke,tada je reč o odobrenom kreditu od
strane banke.To znači da korisnik tekućeg računa može da ima dugovni
saldo na svom računu do visine odobrenog kredita.
Kredit po osnovi akcepta,avala i garancija banke
Ovi krediti su uslovljeni prinudnom finansijskom situacijom korisnika ako
nije na vrene izvršeno plaćanje po osnovi preuzetih obaveza.U tom slučaju
banka kao garant izmiruje obaveze po osnovi jemstva,uz istovremeno
odobravanje kredita korisniku za čiji račun je izvršila plaćanje.

19
 IV KREDITIRANJE IZVOZNIH POSLOVA

Posebnu grupu kredita čine izvozni krediti,odnosno krediti kojima se

obezbeđuje finansiranje izvoznih poslova.Kreditiranje izvoza predstavlja
deo finansijskih transakcija koje prate međunarodnu razmenu robe i
usluga.Pod pojmom finansiranja spoljnotrgovinske razmene podrazumeva
se sistem radnji,instrumenata i institucija kojima se obezbeđuje
likvidiranje finansijskih obaveza između učesnika u spoljnotrgovinskim
poslovima.Kredeitiranje izvoza ima monetarne implikacije, sa stanovišta
emisione fumkcije centralne banke, a sa druge strane kreditiranje se
posmatra u sklopu izvoza ili kroz oblike državnog intervencionalizma, pri
čemu oblici državne intervencije mogu biti:

- Direktno davanje sredstava iz državnog budžeta

- Sistem mera za unapređivanje izvoza:
Državne garancije izvoznih kredita
Državne kredite za stimulisanje izvoza
Premiranje izvoza

Posebno stanovište locira izvozne kredite u međunarodne finansije:

međunarodni finansiski tokovi obuhvataju međunarodni platni promet i
međunarodno komercijalno kreditiranje.
Nacionalni sistemi za srednjoročno i dugoročno finansiranje izvoza mogu
se podeliti u 5 osnovnih kategorija i to su:
1. Sistem čistog pokrića
2. Sistem preferencijalnog refinansiranja

20
 3. Sistem sa specijalizovanim institucijama za finansiranje
izvoza
4. Sistem u kojem su osnovane posebne vladine institucije
koje direktno finansiraju izvoznike

PRAKSA KREDITIRANJA POSLOVA SA INOSTRANSTVOM

Kreditni poslovi sa inostranstvom se mogu podeliti:

- Prema prirodi kreditnog posla
- Prema dužini trajanja kreditiranja
- Prema subjektu kreditiranja
- Prema nameni kredita
- Prema načinu otplate kredita i dr.
Prema prirodi kreditnog posla dele se na uvozne i izvozne kredite.
Uvozni krediti se odobravaju uvoznicima za kupovinu robe sa stranog
tržišta.
Kreditiranje izvoznih poslova je mnogo češći i razvijeniji oblik
spoljnotrgovinskih poslova.Kreditiranje izvoza predstavlja značajan
necenovni faktor konkurentnosti na stranim tržištima.
Posebnu grupu kreditiranja spoljnotrgovinske razmene čine pojedini
kombinovani oblici izvoznih i uvoznih poslova, kao što su:
- reeksportni poslovi
- svič poslovi
- uvoz radi oplemenjivanja i dorade sa ponovnim
izvozom( lon poslovi )
Prema dužini trajanja kreditiranja razlikuju se kratkoročni,srednjoročni i
dugoročni krediti.
Uobičajeno je da se kratkoročni krediti odobravaju za finansiranje prodaje
reprodukcionog materjala, potrošnih dobara, robe široke potrošnje i dr.
Srednjoročni krediti prate plasman pojedinih vrsta robe široke potrošnje
veće vrednosti, ili plasman investicione opreme.

21
Dugoročni krediti se odobravaju za finansiranje plasmana investicionih
dobara veće vrednosti: brodovi, avioni, električne i nuklearne centrale,
kompletna industrijska
postojenja i sl.

Prema objektu kreditiranja izvozni krediti mogu biti robni i finansijski.

Finansijski se odobravaju u stranim sredstvima plaćanja bez navođenja
namene,
Dok robni služe za kupovinu unapred utvrđenih vrsta robe.

Prema subjektu kraditiranja dele se na: privatne,javne i međudržavne.

Privatne odobravaju izvozničke firme ili komercijalne banke.
Javni potiču iz javnih fondova,državnih i vladinih agencija razvojnih
banaka i td.

Prema nameni su komercijalni i investicioni.

Komercijalni se odobravaju za pospešivanje trgovačkog prometa ,
kreditiraju se kupoprodaja robe i usluga.
Investicioni služe za finansiranje nabavki, odnosno isporuka investicionih
dobara.
Ovde spadaju i krediti za kupovinu patenata,licenci odnosno
znanja( know-howa)

Prema načinu obezbeđenja mogu se podeliti prema vrsti instrumenata

kojima se obezbeđuje naplata odobrenog kredita: inkaso, garancija,
akreditiv, avalirana menica.

Prema domaćem zakonodavstvu svaki izvozni ili uvozni posao čija je

naplata ugovorena u roku dužem od 60 dana jeste kreditni posao sa
inostranstvom.

22
U razvijenim zemljama podela izvoznih kredita izvršena je,polazeći od
pravnog statusa zajmodavca u 3 grupe:
- krediti dobavljača ( supplier credits ) -
odobravaju ih dobavljači inostranom kupcu
- krediti kupcu ( buyer credits ) – odobravaju ih
banke iz zemlje izvoznice direktno inostranom kupcu
- službeni izvozni krediti ( official export credit )
odobravaju vlade zemalja svojim izvoznicima ili
inostranim kupcima.
Razvile su se različite organizacione forme institualizacije osiguranja i
finansiranja izvoza:
- u ( SAD ) osnivaju se kao jedinstvene institucije
za poslove kreditiranja i osiguranja
- Nemačka – posebno se formiraju institucije za
finansiranje a posebno za osiguranje
U vezi sa učešćem vlada zemalja imamo:
- kao sektor, odeljenje ministarstva ( EID-MITI )
Japan
- Vladine agencije ( ECIF) Grčka
- Nezavisne vladine agencije ( Mediocredito
centralna) italija
- Privatne agencije koje deluju delimično u skladu
sa sporazumom sa vladom ( NCM ) holandija
U poslednje vreme izražena je tendencija izjednačavanja uslova osiguranja
i kreditiranja izvoza radi koncepiranja multilateralne zajedničke politike
politike u ovoj oblasti.

23
Uslovi se izjednačavaju na različitim nivoima:
- u okviru ekonomskih grupacija ( sporazum
između zemalja članica OECD-a,EU),
- u okviru međunarodnih razvojnih razvojnih
banaka ( program refinansiranja izvoznih kredita u
okviru interameričke banke za razvoj.
- koordinacijom među državnim institucijama za
osiguranje izvoznih rizika ( Bernska unija ),
- Kreditne linije su složeniji oblici kreditiranja kupca
( bayers credit ),

Preko linija koje ostvaruju banke uz garanciju osiguravajućih

društava.Ove linije dozvoljavaju da više dobavljača kreditira isporuku
raznim kupcima.U ovom vidu kreditiranja uobičajeno je da izvoznici
plaćaju troškove premije osiguranja,a da kamate i bankarske dažbine
plaćaju dužnici.Ovakvim kreditiranjem veoma se uprošćava procedura
davanja“ kredita kupcu“ a multilateralnom primenom se omogućava
nastup na stranom tržištu i malim firmama.
- Projektno finansiranje
U postupku kreditiranja banke ocenjuju rentabilnost budućeg projekta, a
ne tekuću kreditnu sposobnost klijenta.Dug se plaća iz priliva koji objekat
ostvari ( paz as you earn ),
- Kofinansiranje
Zajedničko finansiranje s jedne strane međunarodne razvojne finansijske
organizacije, a s druge:
- zvanični izvori ( države, vladine agencije,
razvojne institucije),
- izvozno-kreditne agencije

24
 - komercijalne banke

Od izvora sredstava imamo šeme kofinansiranja:

- zajedničko
- paralelno
- participacijsko finansiranje

25
 Domicilna praksa kreditiranja sa inostranstvom

Vrste kreditne podrške domaćem izvozu mogu da se klasifikuju:

- S obzirom na predmet ( namenu )
- Prema davaocu kredita ( poveriocu )
- Prema rokovima vraćanja
Praksa kreditiranja izvoza najvećim delom se ostvaruje putem bankarskog
sektora
Prema predmetu odnosno nameni razlikujemo kredite za izvoz i posebne
izvozne kredite.
Krediti za izvoz: krediti za pripremu proizvodnje za izvoz,krediti za sam
izvoz,kreditiranje potraživanja posle završenog posla.
Uslov za korišćenje ovih vrsta kredita je zaključen ugovor o izvozu.
Krediti za izvoz služe za premošćavanje vremenskog perioda od momenta
izvršenog izvoza do momenta naplate potraživanja od inopartnera,pri
čemu je to period od 60-90 dana.Treći oblik je kreditiranje izvoza
odobrenog na kredit stranom partneru.

Posebni izvozni krediti

obuhvataju kredite za izvođenje investicionih radova u

inostranstvu,kredite za posebne spoljnotrgovinske transakcije i kredite za
učešće u mešovitim preduzećima ili za osnivanje sopstvenih preduzeća u
inostranstvu.
Drugi vid posebnih izvoznih kredita služi za finansiranje roba
konsignacionih skladišta u inostranstvu,za obavljanje
arbitažnih,reeksportnih i kompezacionih poslova.
Treći vid ove grupe služi za finansiranje osnivanja sopstvenih pogona ili

26
preduzeća u inostarnstvu.

Prema normi i praksi kreditnih odnosa sa inostranstvom,kreditnim poslom

smatraju se:
- komercijalni kredit – izvoz na kredit sa rokom
plaćanja od 60-90 dana
- Robni krediti – koriste se u novcu
- Bankarski krediti – divizije koje podrazumevaju
kratkoročne kreditne linije koje ovlašćene banke
odobravaju stranoj banci
Komercijalni i bankarski krediti (krediti za refinansiranje )
Komercijalne kredite odobravaju proizvođači i spoljnotrgovinska
preduzeća, a bankarske Poslovne banke,njihovi konzorcijumi ili
Jugoslovenska banka za međunarodnu ekonomsku saradnju ( JUBMES).

27
ZAKLJUČAK

Obzirom na našu prošlost nažalost okarakterisanu vrlo ružnim

događajima, ekonomskoj stagnaciji, zastoju privrednog razvoja i razvoja
uopšte doskora je shodno situaciji bankarski sistem funkcionisao u teškim
uslovima. Poboljšanjem situacije u našoj zemlji i dolaskom stranih banaka
na našem tržištu počela je i ekspanzija kreditiranja. Trenutna nepovoljnost
kamatnih stopa ograničava stanovništvo i privrednike za obimnije
korišćenje nuđenih kredita što onemogućava brži razvoj privrede i zemlje
uopšte. Što skorije poboljšanje uslova kreditiranja omogućiće pojavu naše
zemlje kao konkurenske, uspešne, jake, evropske zemlje kako na našem
tako i na stranom tržištu.

28