Kreditna Politika Banke2

Diplomski rad 1
Kreditna politika banke
1. Uvod
Osnovni cilj banke, polazeć i od aktivnosti prikupljanja slobodnih
finansijskih sredstava je njeno nastojanje da ih preko svog mehanizma stavi
u funkciju tražnje. Najkrać e: sredstva se prikupljaju radi plasmana. Otuda
obim i karakter prikupljenih sredstava određuje obim i karakter plasmana.
Drugim reč ima, od kvantiteta, kvaliteta i strukture izvora sredstava zavisi
kvantitet, kvalitet i struktura plasmana (kredita). Izvori sredstava opredeljuju
snagu banke, njenu velič inu i bonitet. Zato je sasvim prirodno da jedno od
težišta marketing aktivnosti mora biti i na ovom veoma važnom segmentu
banč inog poslovanja - prikupljanju slobodnih novč anih sredstava, odnosno
na aktivnostima koje ć e rezultirati stalnim poveć anjem obima i širine njene
ponude. S druge strane, da bi banka uspešno vodila svoju poslovnu aktivnost
na prikupljanju slobodnih novč anih sredstava, ona mora poznavati tržište i
za nju interesantne tržišne segmente. Kako smo već izložili, za banku su na
ovom područ ju delovanja interesantna dva tržišna segmenta: proizvodno-
uslužno tržište i tržište lič ne potrošnje. Banka treba da svoj marketing
program usmeri i oblikuje prema ovim tržištima. Zbog njihove složenosti
neophodna je dalja segmentacija ovih tržišta na njihove manje homogene
celine, kako bi se marketing instrumentarij banke i njena marketing
aktivnost prilagodili ovim specifič nostima.
Maksimiranje profita, kao ciljne ekonomske funkcije poslovne banke,

primorava banku na poštovanje osnovnih principa dobrog bankarskog poslovanja
ili nač ela dobrog privrednika. To su nač ela:
- solventnosti i sigurnosti,
- likvidnosti i urednosti,
- ekonomič nosti i efikasnosti, i
- profitabilnost tj. rentabilnosti.
Međutim, u praksi banaka se smatra da su solventnost, likvidnost i

rentabilnost tri ključ na principa, koje banka ne sme da prenebregne u svom
poslovanju. Kada je u pitanju uspešnost poslovanja banke, pridržavanje svih
ovih principa je od izuzetne važnosti kako za poslovanje same banke, tako i za
poslovanje njenih komitenata, pa i za stabilnost privrednog sistema zemlje u celini.
Diplomski rad 2
U ekonomskoj i finansijskoj nauci pojam kredita predstavlja

privredno-pravni pojam pod kojim se podrazumeva dužnič ko-poverilač ki
odnos u kome poverilac ustupa pravo raspolaganja novcem (ili nekim
drugim predmetom) dužniku na izvesno vreme i pod izvesnim uslovima
(pokrić e, kamata, rok, nač in otplate itd.).
Kredit je, u stvari, privremena usluga koju č ini poverilac dužniku tako
što mu ustupa na raspolaganje određenu sumu novca ili neki predmet, što
ukazuje da kredit odvaja na neki nač in pravo raspolaganja od sopstvenosti.
Bitno je da kod kredita postoji nač elo povratnosti, što znač i da dužnik ima
obavezu da vrati poveriocu uzeti kredit kada istekne rok trajanja kreditnog
ugovora. Ovo nač elo razlikuje kredit od poklona, dotacija, regresa,
subvencija i nekih drugih oblika davanja.
Kredit se po pravilu daje uz određ enu kamatu koja predstavlja

naknadu za korišć enje sredstava koja su dužniku ustupljena na privremenu
upotrebu i raspolaganje. Sam izraz kredit potič e od latinske reč i credo, što
znač i verovati. Već i u samom etimološkom znač enju reč i istič e se poverenje
kao veoma važan uslov za zasnivanje kreditnih odnosa. Međutim, u
savremenoj privredi je pojam poverenja u odnosima dužnika i poverioca
evoluirao, tako da nije više isključ iv ili dovoljan element kreditnih odnosa.
Prvobitni pojam poverenja još je bitan kod lič nog kredita, gde se zadužuje
pojedinac, dok se u masovnoj upotrebi kredita, gde se mnoge ustanove
profesionalno bave uzimanjem i davanjem kredita, kreditni odnos manje
zasniva na lič nom poverenju (iako je i ono važno), a više na razvijenom
sistemu raznih obezbeđenja i garancija koja je korisnik kredita dužan da
obezbedi davaocu kredita.
U društveno-ekonomskim formacijama koje su prethodile robnoj

tržišnoj proizvodnji, tj. kapitalizmu, kredit je imao naturalni karakter, jer se
davao i vrać ao uglavnom u robi, i imao je isključ ivo potrošač ki karakter.
Kredit se kao ekonomska kategorija pojavljuje sa nastankom robnonovč anih
odnosa. Međutim, i u robovlasništvu i u feudalizmu javlja se u vidu
zelenaških zajmova koji su se koristili za kupovinu potrošne robe i za
plać anje raznih dažbina; najč ešć e su ih pod teškim uslovima uzimali sitni
proizvodač i. U kapitalistič kim uslovima proizvodnje novac koji se
pozajmljuje u obliku kredita više ne funkcioniše samostalno i van
proizvodnje, jer kredit u zemljama tržišne ekonomije nema isključ ivo
potrošač ki karakter, već se prvenstveno upotrebljava za proširenje
proizvodnje, mada se delimič no daje i u potrošač ke svrhe, i to pre svega da
Diplomski rad 3
se roba lakše realizuje i smanje zalihe neprodatih proizvoda.
Novč ani kredit u zemljama trž išne ekonomije izjednač ava se sa svim
ostalim vrstama robe, iako on ima posebno tržište i posebnu cenu, koja se
izražava u visini kamatne stope. Veliki znač aj kredita i njegovog uticaja
izražava se u njegovoj mobilizatorskoj ulozi. Bez organizovanog kreditnog
angažovanja velike sume novca koje se nalaze i u privredi i kod stanovništva
bile bi neiskorišć ene. Pošto se mobilišu i koncentrišu, ta sredstva se
bankarskim kreditima usmeravaju tamo gde su najpotrebnija i najkorisnija,
č ime se ubrzava reprodukcija i doprinosi jač anju proizvodnih snaga.
Finansijski i ekonomski gledano i u zemljama tranzicije (bivšim

socijalistič kim zemljama) kredit ima isti znač aj. Takođe, u uslovima
domicilne privredne i bankarske prakse kredit ima ključ nu ulogu, jer postaje
jedan od znač ajnih regulatora procesa reprodukcije.
Diplomski rad 4
2. Uloga banaka u savremenoj privredi

2.1. Zahtevi savremene privrede
Banke u savremenoj privredi igraju veoma znač ajnu ulogu bez obzira
na karakter društvenih sistema. Kako smo već ranije videli, od pojave novca
i kredita, njihova uloga se u suštini nije promenila. Naprotiv! Njihov znač aj
je stalno rastao kroz razvoj proizvodnih snaga i društvenih odnosa, da bi
danas njihov uticaj na novč ane i robne tokove postao jedna od najvažnijih
karika savremene razmene u svetu. Osim toga, spektar poslova kojima se
one danas bave je veoma raznovrstan i razuđen, tako da se u njihovom
delokrugu obavljaju i mnogi nebankarski poslovi. Pa i pored toga, na tržištu
finansijskih usluga pojavile su se i još mnoge i raznovrsne nebankarske
institucije, koje su našle svoje mesto u savremenoj tržišnoj privredi
najrazvijenih zemalja kao što su: SAD, zemlje EZZ, Japan itd. Skoro svuda
u svetu, pa i kod nas, tražnja za finansijskim sredstvima je već a od ponude.
Interesantno je videti, ko č ini tu tražnju za finansijskim sredstvima. To su,
pre svega, preduzeć a za proizvodnju, zatim preduzeć a iz robnog prometa i
druga preduzeć a. Kao tražioci kredita rede se pojavljuju ustanove i
društveno-politič ke organizacije, koje preko budžetskog mehanizma ili na
drugi pogodan nač in obezbeđuju sebi potrebna sredstva.
Stanovništvo je takođe znač ajan faktor traznje za finansijskim

sredstvima, mada je evidentno, da je ponuda sa strane banaka u ovom
segmentu č esto varirala pod uticajem mera tekuć e kreditno-monetarne
politike. Isto tako, u znač ajnoj meri javljaju se i privatna preduzeć a i
zanatske radnje, ali ni za njih sve do danas nije izgrađen precizan bankarski
mehanizam, da se mogu zaduživati kod banke.
Tražnja za finansijskim sredstvima je skoro u celini usmerena na

banke, jer još uvek nema tzv. nebankarskih institucija, koje bi mogle zajedno
sa bankama, da se pojave u podmirenju traznje za finansijskim sredstvima.
Posebno treba naglasiti, da postoji nesklad između strukture ponude
sredstava i strukture traznje sredstava. Jedan deo tog problema rešava se
preko mehanizma multiplikacije u bankarskom sistemu, ali to nije dovoljno.
Ustvari, uravnoteženje ponude i tražnje je jugoslovenski makro problem, kao
i problem alokacije finansijskih sredstava. U Jugoslaviji još uvek postoji
koncept društvene svojine, koji je po mnogim autorima, ključ ni problem
Diplomski rad 5
regulisanja ekonomskih odnosa na našem tržištu. Smatra se, da zbog toga ni

jedna naša reforma nije mogla da uspe. Oč igledno je, da je i uspeh tekuć ih
promena, pa i procesa ekonomskog i društvenog preporoda u celini, zavisan
od spremnosti društva da se odgovarajuć e reši problem svojine.
Isto tako, od velike je važnosti uloga marketinga u funkciji plasiranja

sredstava, posebno u kreditnoj funkciji. Bitno je da kredit dobiju oni
komitenti i klijenti koji ć e ga najracionalnije koristiti za svoje poslovanje,
rast i razvoj, a što ć e se pozitivno odraziti na profit banke. Otuda je veoma
važno da se zahtev za kredit oceni i proveri upravo sa aspekta marketing
koncepcije. Naime, mere poslovne politike banke treba da budu takve, da
kredit jedino mogu da dobiju oni koji su putem zahteva - programa i projekta
ulaganja - dokazali da uvažavaju zahteve i potrebe tržišta i svojih potrošač a.
Negativna iskustva naših banaka u prošlosti ne bi bila tako bogata, da su
investicioni programi i projekti respektovali tržišnu komponentu. Uticaj
politike bio je dominantan i neophodne tržišne ocene investicionih programa
i projekata uglavnom su bile nedostatak u ovom bankarskom poslu.
Dakle, osnovni cilj banke, polazeć i od aktivnosti prikupljanja

slobodnih finansijskih sredstava je njeno nastojanje da ih preko svog
mehanizma stavi u funkciju tražnje. Najkrać e: sredstva se prikupljaju radi
plasmana. Otuda obim i karakter prikupljenih sredstava određuje obim i
karakter plasmana. Drugim reč ima, od kvantiteta, kvaliteta i strukture izvora
sredstava zavisi kvantitet, kvalitet i struktura plasmana (kredita). Izvori
sredstava opredeljuju snagu banke, njenu velič inu i bonitet. Zato je sasvim
prirodno da jedno od težišta marketing aktivnosti mora biti i na ovom veoma
važnom segmentu banč inog poslovanja - prikupljanju slobodnih novč anih
sredstava, odnosno na aktivnostima koje ć e rezultirati stalnim poveć anjem
obima i širine njene ponude. S druge strane, da bi banka uspešno vodila
svoju poslovnu aktivnost na prikupljanju slobodnih novč anih sredstava, ona
mora poznavati tržište i za nju interesantne tržišne segmente. Kako smo već
izložili, za banku su na ovom područ ju delovanja interesantna dva tržišna
segmenta: proizvodno-uslužno tržište i tržište lič ne potrošnje. Banka treba
da svoj marketing program usmeri i oblikuje prema ovim tržištima. Zbog
njihove složenosti neophodna je dalja segmentacija ovih tržišta na njihove
manje homogene celine, kako bi se marketing instrumentarij banke i njena
marketing aktivnost prilagodili ovim specifič nostima.
Diplomski rad 6
2.2. Uloga bankarskih institucija
Vršeć i svoju osnovnu delatnost bankarske institucije u osnovi,

uprošć eno reč eno, bave se poslovima finansijskog posredovanja, uzimajuć i
pod određenim uslovima novč ana sredstva od jednih, koji ih trenutno imaju
kao višak, da bi ih, takođe pod određenim uslovima, davali drugima kojima
su ta sredstva neophodna (jer ih trenutno nemaju ili nemaju dovoljno).
Postoje određene razlike u nač inu rada i uslovima pod kojima ove poslove
obavljaju pojedine banke. Isto tako, u zavisnosti od ciljeva peglovne politike
banke, razlike se javljaju i u nač inu uticaja na tekuč e poslovanje i razvojnu
politiku njenih komitenenata i klijenata.
Polazeć i od toga, č ijim sredstvima banka posluje, za č iji rač un ona

radi i šta joj je cilj poslovanja, postoje određene razlike između banaka u
socijalizmu i banaka u kapitalizmu. Pri tome opet treba razlikovati
poslovanje i položaj banaka u državnom i banaka u samoupravnom
socijalizmu imajuć i u vidu karakter svojine nad sredstvima sa kojim posluju
(državna ili društvena svojina). Sasvim je normalno, da se u takvim
uslovima poslovanja razlikuju i svrhe i ciljevi poslovanja banaka.
Uopšteno govoreć i, banka bi trebala da posluje na istim principima

kao i svako drugo preduzeć e, tj. da sama snosi rizik za svoje poslovanje
pridržavajuć i se osnovnih ekonomskih nač ela poslovanja i onih specifič nih,
koji proizilaze iz njene prirode poslovanja. Međutim, naše jugoslovensko
iskustvo pokazuje, da smo u razvoju našeg bankarskog sistema od Drugog
svetskog rata pa do danas, imali dosta odstupanja od takvog kursa. Umesto
da je posle svake faze razvoja naš bankarski sistem postajao snažniji i
efikasniji, on je de facto postajao sve slabiji i neracionalniji. Deklaracije i
govori su išli u jednom pravcu, a stvarnost u sasvim drugom. Posledica
takvog razvoja događaja je u č injenici, da je naš bankarski sistem doveden
do ruba propasti i raspada. Ta agonija traje već č itavu deceniju i po.
Kako se to sve moglo desiti? Na ovo pitanje nije teško dati odgovor,
ali je teško prihvatiti da su se stvari de facto tako morale odvijati. Ustvari, ne
treba ić i daleko u prošlost. Treba poć i od ustavnih promena u 1974. godini i
na njima izgrađene zakonske regulative. Pri tome se jasno zapaža, da uloga
bankarskog sistema u privrednom životu zemlje za zadnjih dve decenije nije
bila adekvatna potrebama privrede i društva. U uslovima dezintegracije
bankarstva, pre svega sistema narodnih banaka republika i pokrajina i
Narodne banke Jugoslavije, u uslovima dogovorne ekonomije, poslovne
Diplomski rad 7
banke u suštini i nisu bile banke. One su bile izvršioci republič kih,
pokrajinskih i opštinskih organa vlasti i pojedinaca. Uz to, one su pod
parolom 'servisa udruženog rada kreditirale mnogo štošta što je neko ocenio
da treba kreditirati, a ne da li je to ekonomski opravdano. Tako su skoro u
svim regionima SFR Jugoslavije, negde vise negde manje, nicali investicioni
objekti, koji i danas svojom neefikasnošć u, gubicima ili potpunim neradom
optereć uju ionako slabu efikasnost i siromašnu akumulativnost privrede.
Ovakvoj situaciji su u dobroj meri doprinele i same banke, koje su u

najveć em broju, služile lokalnim politič kim a rede ekonomskim interesima.
Krediti su se č esto davali mimo ključ nih, a ponekad i mimo svih
ekonomskih rezona i principa. Ne može se reć i, da u bankama nije bilo
struč nih kadrova (negde ih je bilo č ak i previse) i da banke nisu bile u
moguć nosti da reaguje pravovremeno i pravovaljano. Naprotiv! Banke su u
dobrom broju raspolagale i struč nim kadrovima, i analizama, programima i
projektima, metodologijama ocene investicionih projekata i slič no. No,
nažalost, iza politič kog stava i modi, ne retko bi stale i struč ne institucije, pa
su tako programi i projekti i mimo banke dobijali zeleno svetlo.
Prema nekim ocenama, naše bankarstvo je pre sankcija i blokade

zemlje bilo na nivou onog koje smo imali pre 20-25 godina. A ono što je još
gore, tadašnje procene su bile, da u bankama leže gubici teški preko 5,0
milijardi dolara, koje treba sanirati, da bi bankarski sistem mogao da uđe u
reformsku bitku. Posle raspada SFRJ, a posebno posle uvođenja sankcija od
strane Saveta bezbednosti UN, te delovanjem mega inflacije u 1993.godini,
situacija u bankarstvu u SRJ je znatno pogoršana, kako bilansno, tako i
tehnič ki, tako da su sa novim dinarom 24.januara 1994.godine, banke
krenule sa simbilič nim bilansima.
Ako je za neku utehu, č ak ni američ ko bankarstvo nije bez slabosti.

Najbolje su to pokazali gubici, koje su američ ke banke iskazale za 1988.
godinu, a rezultiraju iz nemoguć nosti naplate kredita datih zemljama u
razvoju. Samo, mora se reć i, da to nije isto. Ovde je reč je o kreditima sa
komponentom međunarodnog rizika (country risk i sovereign risk).
Uostalom, bez obzira na uslove plasiranih kredita i ne ulazeć i u ovom
momentu u to, koliko su oni bili tržišni (da li su oni povoljni ili ne), glavni
uzroci nemoguć nosti vrać anja ipak, hteli mi to priznati ili ne, leže uglavnom
u neefikasnosti privrednih i društvenih sistema zemalja u razvoju kao
dužnika.
Diplomski rad 8
Ako se zna, da je bankarski sistem kič ma privrednog sistema, onda je

sasvim jasno zašto treba prvo sanirati bankarski sistem, pa potom ić i dalje u
druge sfere privređivanja. Reforme moraju imati oslonce da bi mogle
uspešno da se sprovede,. Jedan od njih je svakako bankarstvo. Ali
bankarstvo organizovano znatno drugač ije nego što smo ga imali do sada.
Dosadašnja uloga naših banaka, poč evši od narodnih do poslovnih, nije bila
dobra ni za privredu ni za banke kao institucije. Zakon o bankama i drugim
finansijskim organizacijama, kojim se još pre nekoliko godina promovisao
novi koncept konstituisanja i razvoja poslovnog bankarstva Jngoslavije,
sporo daje rezultate. Ako nadležne institucije, pre svega Narodna banka
Jugoslavije, č ija se uloga također znač ajno promenila, istraju sa
najavljenim.merama i primenom propisa, postoje šanse za poč etak ere
zdravijeg finansijskog sistema i zdravijeg finansijskog poslovanja svih
subjekata na tržišnim osnovama. Nove institucije, kao što su tržište novca i
kapitala, zatim tržište vrednosnih papira, treba da doprinesu novom kvalitetu
finansijskog poslovanja.
Novi odnosi u finansijskoj sferi kod nas, treba da omoguć e bankama

da kreditiraju i ulažu svoja sredstva u one programe i projekte, za koje se sa
najveć im stepenom sigurnosti može oč ekivati ostvarenje povoljnih
ekonomskih efekata. To istovremeno ne treba da znač i i sa najmanjim
rizikom. Dakle, uprošć eno reč eno uloga banke u osnovi je da ulaže-
kreditira-plasira sredstva tamo gde treba da ostvari najveć i prinos na
angažovana sredstva. Time banka preuzima na sebe i rizik i odgovornost za
eventualne promašaje. Vođene motivom dobiti, banke ć e ulaziti samo u one
poslovne aranžmane za koje su one same ili druge ugledne specijalizovane
institucije ocenile da bi mogle biti rentabilne. No, poznato je, da je rizik
sastavni deo robne proizvodnje i tržišnih odnosa i da se pored svih mera
preduzete preventive može desiti, da se u realizaciji pokaže, da je posao
nerentabilan. Ali, to treba, kao uostalom i u savremenim tržišnim
privredama, da bude izuzetak, a ne pravilo.
Pored ove najznač ajnije uloge - kreditiranja, banke obavljaju i niz

drugih društveno veoma korisnih poslova. O njima je već bilo reč i kod vrste
bankarskih poslova, pa ih ovde neć emo ponavljati. To ne znač i, da su to
manje važni poslovi, već da banka putem kreditiranja može uč initi i najveć e
promašaje u svojoj poslovnoj i razvojnoj politici. A to, kako smo već i
napomenuli, može da ima katastrofalne posledice za, celu privredu i društvo
u celini. Otuda smo i dali prevashodan akcent na ulogu banke upravo sa
stanovišta kreditiranja i to, pre svega, kreditiranja investicija, pošto je
Diplomski rad 9
poznato, da rizik raste proporcionalano sa dužinom vremena ulaganja.
Sa aspekta jač ine banke, za nju je veoma važna velič ina kreditnog
potencijala. Otuda se pred menadžment timom svake banke postavlja jedan
od ključ nih problema: kako poveč ati kreditni potencijal? Odnosno kako doć i
do moguć nosti što već e ponude finansijskih sredstava, obezbediti kontinuitet
rasta te ponude, njenu povoljnu strukturu i stabilnost, te dugoroč nost.
Marketing strategija i marketing plan banke treba da postepeno dovedu
banku do utvrđenih poslovnih ciljeva. Da bi banka bila što samostalnija u
svom poslovanju, ona treba u okviru svoje aktivnosti za poveć anje kreditnog
potencijala - tj. svoje ponude, da maksimalno uč ini napor, da poveć a uč ešć e
sopstvenih-bankarskih sredstava, a u okviru njih, da obezbedi što već e
uč ešć e izvora na duži rok. Kombinovanje dužih rokova pribavljenih
sredstava sa krać im rokovima njihovih plasmana, omoguć ava banci već i
stepen likvidnosti i sigurnosti.
2.3. Funkcije i razvoj trž išta novca i kapitala
Na tržištu novca i kapitaia dolazi do suč eljavanja ponude i tražnje

kratkoroč nih i dugoroč nih finansijskih sredstava odnosno novca i kapitaia,
č iji je osnovni regulator realna kamatna stopa. U našoj zemlji sve do poč etka
1990.godine nije ni postojalo tržišle kapitaia, a tržište novca je bilo svedeno
samo na nivo bankarskih institucija. Novim zakonskim propisima i
osnivanjem Tržišta novca i Beogradske berze (1996), omoguć en je rad
jednog i drugog tržišta, te je njihovim konstituisanjem poč ela da funkcionise
jedna veoma bitna komponenta privredne i finansijske transformacije u našoj
zemlji.
Glavne funkcije tržišta novca su sledeć e: a) omoguć uje bankama

realokaciju suficita kratkoroč nih likvidnih sredstava; b) omoguć uje
kupoprodaju kratkoroč nih vrednosnih papira između raznih uč esnika kao što
su preduzeć a, banke, nebankarske institucije i c) putem intervencije
centralne banke održava likvidnost bankarskog sistema i makrosistema i na
taj nač in utič e na formiranje visine kamatne slope i na formiranje deviznog
kursa. Prema tome, na tržištu novca obavljaju se kupoprodajne transakcije
kratkoroč nih vrednosnih papira, kao što su: kratkoroč ne državne obveznice,
depozitni certifikati banaka i komercijalni papiri preduzeć a.
Diplomski rad 10
Tržište kapitala kod nas nije postojalo uglavnom iz razloga koji se

mogu oceniti kao sindrom ideološke blokade. No, nesporna je njegova
korisna uloga bilo u kapitalistič kim ili socijalistič kim privredama. Ono
omoguć ava stvaranje fleksibilnije i raznovrsnije finansijske strukture i bolje
valorizovanje investicionih projekata i boniteta svih uč esnika na tržištu
kapitaia, koji se pojavljuju kao nominalni izdavaoci vrednosnih papira. Ili,
kako kaže D.Sutton: Tržište kapitala je u principu jedno sredstvo za
kreiranjc bogatsva. Odluke, analize, dobici i gubici su stvar lič nog
razumevanja, informacija, interpretacija i odgovarajuć e akcije.
Korisna uloga tržišta kapitaia može se sagledati po tri osnova: a)

moguć nost pretvaranja dugoroč nih vrednosnih papira u likvidna sredstva; b)
moguć nost sagledavanja tekuć e valorizacije preduzeć a preko tržišnih cena
vrednosnih papira i slope dividende i c) instilucionalnog omoguć avanja
procesa Iržišnog restrukluiranja prcduzeć a i banaka, koje pokazuju slabe ili
ncdovoljne finansijske performanse. Preko ovog mehanizma vrši se stalna
diferencijacija prcduzeć a i banaka sa stanovišta njihovih ekonomskih
performansi, pa se kroz sistem ekonomske prinude vrši proces njihovog
reslrukluiranja po principu da jač i preuzima kontrolu nad slabijim. Na ovaj
nač in dolazi do jač anja kvalitela ekonomije, bilo da se radi o preduzeć ima ili
o bankama.
No, jedno je sigurno. Nemoguć e je zamisliti bilo kakav a kamoli

efikasan, rad institucija kao što su tržište novca, kapitaia i hartija od
vrednosti u uslovima neregulisanog pitanja svpjine. Naime, polazi se od
osnovne č injenice: da bi neko kupio a neko prodao deo vrednosti ili celo
preduzeć e, mora se znati, između ostalog, i njegov vlasnik. Bez toga nema
kupoprodaje. To znač i, da nema moguć nosti efikasnog i brzog kretanja
kapitala, što je nužnost i pretpostavka za ulaganja svežeg novca i
ozdravljenje bar onih preduzeć a, koja su tržišno orijentisana 1 imaju
razvojnu perspektivu, ali su trenutno neefikasna (niska produktivnost) i
nemaju dovoljno obrtnih sredstava (nelikvidna).
Da bi se slobodna novč ana sredstva angažovala u razvojene svrhe, to

posebno treba istać i, stvorena je zakonska moguć nost za osnivanje
preduzeć a i banaka na principima akcionarskih odnosno deonič arskih
društava, zatim mešovitih i inostranih preduzeć a, te privatnih preduzeć a,
banaka i drugih institucija. Ovo bi trebalo da podstakne jednu od
najznač ajnijih moguć nosti mobilizacije slobodnih finansijskih sredstava tzv.
Diplomski rad 11
usitnjene ponude, da ih koncentriše preko deonič arskog kapitala za rešavanje

najsloženijih privrednih problema. Sa ovim se otvaraju sire moguć nosti za
pribavljanje slobodnih novč anih sredstava, a time i već i prostor za delovanje
banaka i preduzeć a.
Da se poslužimo samo jednim primerom. Najvažniji faktor koji utič e

na prikupljanje slobodnih novč anih sredstava, bar što se bankarskog
poslovanja tič e, je visina kamatne stope. Banka mora da bude u moguć nosti
da sama svojom poslovnom politikom određuje visinu kamatne stope.
Ustvari, preko visine kamatne stope, banka izražava svoj ekonomski interes
za prikupljanje slobodnih novč anih sredstava. To bi trebao da bude
diferenciran pristup, što zavisi od kvaliteta sredstava, roka, namene i slič no.
Nažalost, kako znamo, banke su se kod nas sve do pre nekoliko godina,
javno putem pisanih akata - dogovora i sporazuma - dogovarale i
sporazumevale ne samo o visini kamatne stope, nego i o drugim dementima
tekuć eg poslovanja i poslovne i razvojne politike. Karakter ovakvih
dogovora i sporazuma banaka bio je sasvim jasan - vodi monopolskom
ponašanju njegovih uč esnika, a cena se određuje prema najneefikasnijem
uč esniku. Ovakav pristup i poslovno ponašanje neodrživi su u tržišnim
uslovima poslovanja.1
1
Uroš Ć urč ić , Marketing poslovne banke; Novi Sad, 1997. god.str. 243.
Diplomski rad 12
3. Banke i bankarski sistemi u svetu

Standardna i klasič na definicija banke polazi od bazič ne osobenosti
ove finansijske institucije da je njena osnovna delatnost uzimanje i davanje
kredita i uč estvovanje u platnom prometu. U savremenim uslovima banka
kao intermedijator u finansijskim poslovima, otežava poslovnu lokaciju
banke u društvenim poslovima, dok pojedinač ne vrste poslova kojima se
bavi potpunije legitimiše banku kao novč ano preduzeć e. Banka je aktivan
subjekt svih vidova finansijskih tržišta koji produkcijom i plasmanom
bankarskog proizvoda ostvaruje dobit saglasno interesima svojih osnivač a i
klijenata.
Bankarski proizvod je produkt poslovne politike i izražava

pojedinač ne oblike aktivnosti banke podložne tržišnoj verifikaciji. To su
između ostalog: uzimanje i davanje kredita, prikupljanje sredstava, č uvanje
depozita i drugih uloga svdjih komitenata, realizacija usluga, emisija i
promet hartija od vrednosti, posredovanje u prometu, obavljanje poslova
platnog prometa i dr.
Suštinu delatnosti banke predstavljaju novč ane transakcije izražene u

najveć oj meri preko depozitne i kreditne funkcije, tržišnih finansijskih
instrumenata i asortimana proizvoda i usluga u cilju zadovoljenja potreba,
zahteva i želja svojih komitenata.
Savremene banke u svetu predstavljaju multiservisne finansijske

institucije usmerene ka formiranju adekvatnog finansijskog potencijala koje
pored osnovnih funkcija obezbeduju kontigente finansijskih usluga,
struktumo efikasnu i racionalnu alokaciju kredita, organizaciju novč anih
transfera, i povezivanje sa međunarodnim finansijskim sistemom. U
uslovima razvijenog finansijskog sistema i razuč ene finansijske
infrastrukture, uč ešć e banaka u mobilizaciji i alokaciji kapitala dopunjava se
i ulogom nebankarskih finansijskih posrednika.
Tržišna poslovna orijentacija, promene u svojinskoj strukturi,

uvođenje ak-cionarstva, savremeni poslovni principi, novi poslovi, kao i sire
uključ ivanje u globalne finansijske procese zahtevaju brzo i efikasno
prilagodavanje banaka u organizacionofti i funkcionalnom smislu.
Diplomski rad 13
Banke se najveć im delom organizuju kao društva kapitala. Uvođenje

akcionarstva treha da doprinese porastu efikasnosti privređivanja u uslovima
delovanja tržišnog mehanizma, promenjene vlasnič ke strukture i potpune
konkurencije. Akcionarstvo jasno determiniše oblike vlasništva i
onemoguć ava socijalizaciju gubitaka pristunu zbog monopola društvene
(državne) svojme. Upravo pitanje svojine i kapitala predstavljaju suštinu
akcionarstva prisutnu na istim osnovama kroz različ ite oblike akcionarskih
društava, i u tome posebno banaka. Akcionarska osnova situiranja banke
obezbeđuje efikasniju koncentraciju i centralizaciju kapitala.
Obeležja akcionarstva u domicilnim bankama moraju se posmatrati

komparativno prema bankama u zemljama tržišne ekonomije, imajuć i u vidu
sve specifič nosti jugoslovenskog privrednog i finansijskog sistema.
Da bi se izveli odgovarajuć i zaključ ci o stanju i problemima

bankarskog sektora u zemlji neophodno je sagledati osnovne parametre koji
su determinisali poslovnu politiku jugoslovenskih banaka u dužem roku
prethodnog perioda. Izvedena analiza i istraživanje treba da omoguć i
izgrađivanje opšteg modela poslovne politike banke zasnovanog na
iskustvima razvijenog zapadnog bankarstva i obeležjima jugoslovenskog
bankarskog sistema. Zemlje Evrope teže rekonstrukciji nacionalnih
bankarskih sistema u cilju stvaranja jedinstvenih uslova poslovanja na tržištu
Evropske unije.
Situiranje bankarskog sektora u pojedinim zemljama, posebno u

zemljama tržišne ekonomije, afirmiše odgovarajuć u praksu koja putem svoje
racionalnosti sve vise postaje opšti model bankarskog poslovanja u svetu.
Tako npr. u SAD se teži procesu reformisanja bankarskog sistema u prvavcu
poveć anja kvaliteta plasmana, sigurnosti kapitala, smanjivanja razlika
između komercijalnih i investicionih banaka i već oj afirmaciji banaka
univerzalnog tipa. Pri tome banke teže da prošire repertoar finansijskih
usluga na č itavoj teritoriji SAD uz pojač ani finansijski nadzor i kontrolu.
Ovim promenama teži se izgradnji efiksno integrisanog finansijskog sistema
koji može da omoguć i jaku konkurenciju na finansijskim tržištima i stabilne
finansijske tokove. Otvaraju se šire moguć nosti da se banke bave svim
finansijskim poslovima kao i obrnuto da se finansijske institucije bave
bankarskim poslovima. Američ ke banke teže uspešnijem suprotstavljanju
inostranim konkurentima na domać em tržištu i ravnopravnoj konkurenciji na
međunarodnim tržištima.
Diplomski rad 14
Poslovna politika američ kih banaka, posebno politika plasmana, je

pod jakim uplivom državne regulative sadržane u nizu propisa kao što su:
Zakon o poverenju pri davanju zajma (1968), Zakon o poštenom
izveštavanju o kreditu (1971. the Fair Credit Reporting Act), Zakon o
jednakim kreditnim moguć nostima (1974. Equal Credit Opportunity Act),
Zakon o reinvestiranju u zajednicu, Zakon o razmeni vrednosnih papira,
Zakon o depozitnim institucijama...
Određene restrikcije u kreditnim poslovima nisu usmerene ka

sužavanju kruga zajmoprimalaca nego pre svega ka smanjenju rizika i
ostvarenju racionalnog poslovanja banke. Ogranič enje iznosa koji se može
dati jednom zajmoprimcu, upravljač ima i vlasnicima banke č ini deo novih
kriterijuma putem kojih se ocenjuje bonitet banke. Strogi kriterijumi za
dobijanje nacionalne ili državne dozvole koji polaze od procene kapitalne
osnove, oč ekivanih prihoda, koristi javnosti i potreba društva, reputacija
osnivač a i upravljač kog kadra, iskustva i struč nosti funkcionera i zaposlenih
imaju za cilj da podignu rejting banke, oč uvaju poverenje deponenata,
doprinesu stabilnosti sistema i suze svaku moguć nost pojave rizika.
Bankarski sistem u Americi karakteriše dualizam u vidu postojanja

nacionalnih banka koji su u nadležnosti federalnog zakonodavstva i državnih
banaka koje su pod zakonodavstvom određene države-č lanice američ ke
federacije. Znač ajan subjekt predstavljaju i bankarske holding kompanije
(bank holding companies) zbog svog vlasništva nad bankama koje č ini
najveć a grupa depozitnih institucija. U svetu su poznate velike komercijalne
američ ke banke: Bank of Amerika, City Bank, Chase Bank, J.P. Morgan i
dr.
Bankarske holding kompanije doprinose unapređenju upravljanja u

bankama i kvalitetnog obavljanja bankarskih operacija, i sve više postaju
dominantan oblik bankarske svojine. Suština ovog oblika je da predstavlja
alternativu individualnom direktnom posedovanju bankarskih akcija, što
omoguć ava uključ ivanje novih banaka u kompaniju kao i tim putem širenje
kruga bankarskih aktivnosti.
Sistem regulacije i normativizma je posebno izražen kroz ulogu

Federalnih rezervi, dvanaest distriktnih banaka, kontrolora monetarnog
sistema kao i Ministarstva finansija (osnovanog aktom Kongresa još 1863.
godine), velikog broja nacionalnih banaka, Federalne korporacije za
osiguranje depozita (FDIC) i Saveta finansijskih kontrolnih institucija.
Diplomski rad 15
Engleski bankarski sistem takode ima razvijenu bankarsku

infrastrukturu sa posebnim specifič nim obeležjima:
Ø vrši se koncentracija bankarskog poslovanja i rigorozno pridržavanje

principa,
Ø dominantan je manji broj krupnih banaka, sa visokim depozitima,
Ø zastupljen je veliki stepen bezgotovinskog platnog prometa,
Ø funkcioniše efikasna organizacija klirinškog obrač unavanja dugovanja
i potraživanja komitenata banke.
Pored centralnih banaka (Bank of England) postoje komercijalne,

depozitne banke, eskontne banke (Bill brokeri) efektne banke (Stok brokeri),
banke za međunarodni promet, akceptne banke, zavodi za dugoroč no
finansiranje. Poznatije velike depozitne banke su: Barclay Bank, Net-West
Bank, Lloyds Bank, Midland Bank i dr.
Ujednač avanje kriterijuma poslovanja banaka na međunarodnom

nivou institucionalizovano je aktima Međunarodnog komiteta bankarskih
kontrolora u Bazelu. Ova pravila - (Bazelski standardi) teže oč uvanju
stabilnosti i sigurnosti bankarskog poslovanja u svetu. Standardi definišu
nivo i strukturu kapitala u odnosu na stepene rizika u aktivi. Pravilima su
obuhvać eni i standardi prać enja i kontrole velikih kredita.
Bankarski sistem Nemač ke karakteriše otvorenost tržišta novca,

kapitala i hartija od vrednosti, stabilna konvertabilna nacionalna valuta,
centralizacija bankarskog upravljanja i decentralizacija poslovanja.
Funkcionisanje ovog sistema se zasniva na bankarskim principima i
nač elima rentabilnosti, ažurnosti i produktivnosti, dok je likvidnost banke
osnovni uslov njenog poslovanja. Za sve vrste univerzaljjih, komercijalnih,
investicionih i specijalizovanih banaka, štedionica, zadruga i drugih
finansijskih institucija privatnog karatkera tipič no je da se osnivaju kao
društvo kapitala, akcionarska društva.
Komercijalne banke obavljaju sve vrste bankarskih operacija

uključ ujuć i i agencijske poslove, trgovinu za sopstveni rač un, platni promet
u zemlji i inostranstvu. Vodeć u ulogu imaju kod izdavanja novih emisija
hartija od vrednosti (industrijske obveznice, akeije, javni zajmovi) i
kratkoroč nog kreditiranja. Među poznatijim bankama u svetu su velike
komercijalne banke: Deutche Bank, Commerce Bank, Dresdner Bank,
Diplomski rad 16
Berliner Bank i dr.
Među specijalizovanim bankama funkcionišu privatne i javne

hipotekarne banke, koje odobravaju hipotekarne i lombardne zajmove,
institucije koje odobravaju potrošač ke kredite, (direktno ili preko trgovač kih
preduzeć a), stambena udruženja, poštanske štedionice, investicione
kompanije.
Osnivanje i rad banaka regulisane su Zakonom o bankama i strogim

sistemom kontrole Centralne banke i od strane Vlade. Banke moraju
ispunjavati uslove u pogledu nivoa sopstvenog kapitala i rezervi,
menadžmenta banke, personalne pouzdanosti i urednosti u izvršavanju
obaveza prema poveriocima. Posebne ulove č ine: utvrđivanje nivoa velikog
kredita u odnosu na sopstveni kapital, kao i druge kriterijume kojiraa se
odreduje bonitet banke kao i obaveza obaveštenja Saveznog kontrolnog
ureda i Centralne banke o nameri promene statusa.
Kao bankarski poslovi realizuju se: poslovi ulaganja, kreditni poslovi,

diskontni poslovi, depo poslovi, investicioni poslovno/garantni poslovi i žiro
poslovi.
Poslovanje banaka u Japanu u osnovi je slič no poslovanju banaka u

Evropi i SAD. Pored obavljanja depozitnih i kreditnih poslova bitno obeležje
poslovne politike japanskih banaka je orijentacija ka prikupljanju štednje
građana. Depoziti građana, a posebno oroč eni zauzimaju znač ajno mesto u
sredstvima već ine japanskih banaka. Kao oblici konkurentske borbe u ovoj
oblasti zastupljeni su različ iti instrumenti: depoziti, plać anje komunalnih
dadžbina, specijalna štednja za formiranje imovine radnika, tekuć i rač uni,
kreditne kartice, lizing, komisioni rač uni i dr.
Najveć i deo depozita po tekuć em rač unu drže preduzeć a. Na ova

sredstva se ne plać a kamata niti se naplać uje provizija.
Među poznatijim bankama u svetu su mega japanske banke:

Sumitomo Bank, Mitsubishi Bank, Fuji Bank, Daichi Bank i dr.
Poslovi kojim se banke mogu baviti regulisani su posebnim Zakonom

o bankama. U okviru poslovne politike japanskih banaka razrađeni su
specifič ni oblici prikupljanja i plasiranja sredstava.
Diplomski rad 17
Depozitne poslove karakteriše visok udeo oroč enih depozita građana

(preko 60% svih depozita), mali udeo depozita na tekuć em rač unu (manje od
3% ukupnih depozita građana) jer se već i deo sredstava deponuje na rač une
koji nose kamatu. Kamatne stope na oroč ene depozite određuju se prema
rokovima oroč avanja od tri meseca do dve godine.
Posebne tipove depozita č ine negocijabilni ceritifikati o depozitu koje

emituju japanske banke, koji nose liberalizovane tržišne kamarne stope i
doprinose mobilizaciji slobodnih sredstava preduzeć a.
U okviru kreditnih poslova u najveć oj meri su zastupljeni: eskont

menica, zajam na osnovu menica, hipotekarni zajam i over draft krediti koji
se obezbeđuju zalogom. Najveć i deo kredita se odobrava za opremu i malim
preduzeć ima, dok su kod građana prisutni potrošač ki krediti, mali zajmovi
za opšte namene (sistem kartica) i stambeni krediti.
Bankarski sektor na globalnom, odn. međunarodnom planu u

protekloj deceniji izražava tendencije promena u pravcu:
Ø internacionalizacije bankarskih poslova,

Ø afirmacije monetarnih unija uz prenos dela monetarne suverenosti
(primer ECB),
Ø č vršć e vezivanje (ili pak zamena) slabih nacionalnih valuta za neku od
jakih svetskih valuta,
Ø uvođenje Evra kao nove valutne jedinice Evropske Unije i afirmacija
njegove uloge i kao svetskog novca,
Ø afirmacija internet bankarstvai elektronskog nač ina plać anja,
Ø pospešenje procesa sekjuritizacije zajmova, kako bi se suzio deo
bankarskih poslova aranžiran u kreditnoj formi (koja bi se kao rigidna
forma zamenila oblikom plasmana u hartije od vrednosti koje su
prigodnije tržišnom nač inu poslovanja),
Ø snažno je naglašen i ispoljen proces integracija lu različ itim oblicima
finansijskih aglomeracija: holdinga, koncerna, bankarskih grupa, trust
kompanija i dr.
Promene u finansijskoj sferi prati deo ekonomskih tendencija i

promena u realnom sektoru ekonomije na međunarodnom tržištu, č iji su
glavni promoteri snažne transnacionalne kompanije. Na određeni zaključ ak
o tome upuć uju i podaci o najveć im bankarskim i multinacionalnim
kompanijama u svetu:
Diplomski rad 18
Tabela br. 1 – Deset najvećih banaka u svetu
3.1. Tendencije razvoja savremenih bankarskih sistema
Savremeno bankarstvo u svetu, posebno u razvijenim zemljama, prati

niz promena koje bitno inoviraju sadržinu bankarskog poslovanja, tako da se
klasič na fizionomija banke od naglašeno kreditne ustanove transformiše u
modernu bankarsku ustanovu.
Novi profil banaka izrastao je, s jedne strane, pod uticajem

automatizacije poslovanja i uvođenjem visoke tehnologije u obavljanju
bankarskih poslova, i, sa druge strane, širinom repertoara finansijskih
instrumenata, inovacija i tokova koji se javljaju u finansijskoj, monetarnoj i
bankarskoj sferi. Otuda se savremena organizacija banaka u svetu najveć im
delom zasniva na bankama opšteg ili univerzalnog tipa, koje se bave veoma
raznovrsnim bankarskim i finansijskim poslovima koje poslovni partneri
zahtevaju od takve vrste banke. Novoprofilisana banka č esto ima i atribut
poslovna banka - kako bi se još decidnije naglasila poslovnost, racionalnost i
veština tih institucija u funansijskom posredovanju na finansijskom tržištu.
U takvom poslovnom angažovanju banka ne obavlja te poslove iz
neekonomskih pobuda, već ima ciljnu funkciju da ostvari dobit kao izraz
svog ekonomskog interesa.
Diplomski rad 19
Globalna ekonomska uslovljenost svetske privrede u odnosima

međunarodne razmene uticala je i na sferu međunarodnih finansija i
finansijskih odnosa, što se pre svega ogleda u sledeć em:
Ø mobilnost i liberalizacija kretanja kapitala u međunarodnim

relacijama,
Ø otvorenost finansijskih tržišta u svetu prema novim instrumentima i
tokovima finansijskih sredstava,
Ø proširenje registracije poslova kojima se banka bavi,
Ø unapređenje, standardizacija i unificiranje tehnologije obavljanja
bankarskih poslova,
Ø implementacija finansijskih inovacija koje se uglavnom zasnivaju na
multilateralnim finansijskim instrumentima, kao i spekulacijama sa
moguć im rizikom u vezi sa deviznim kursom i kamatama,
Ø jedinstvena međunarodna regulacija obavljanja nač ina plać anja,
garancija i dr. u platnom prometu sa inostranstvom,
Ø proširenje bankarske mreže širom sveta, uz afirmaciju off shore
banking ustanova i poslova,
Ø deregulacija propisa kojima se uređuje bankarsko poslovanje,
Ø naglašena potreba za racionalnim poslovanjem banke na osnovu
upravljanja troškovima.
Uporedo sa navedenim tendencijama i odlikama savremenog razvoja

bankarstva u svetu, snažne promene su nastale i u ostalim finansijskim
ustanovama i nebankarskim institucijania, što je veoma doprinelo naglašenoj
konkurenciji bankarskih i drugih subjekata u finansijskoj sferi u nacionalnim
i međunarodnim relacijama. Takva konkurencija podstič e i doprinos
unapređenju razvoja finansijskog i bankarskog sistema, što ima za svoj
konač ni efekat podizanje kvaliteta finansijskih usluga i snižavanje cene tih
usluga za njihove korisnike. Takva kretanja i brze promene u finansijskoj i
bankarskoj sferi utič u na nesigurnost u opstanak banaka sa malim
potencijalom i banaka sa visokim rizicima, te je na finansijskim tržištima za
takve banke determinisana strategija spajanja (fuzija) i otkupa banaka.
Snažan uticaj bankarstva na ukupnu finansijsku sferu ogleda se i u

č injenici da savremene bankarske aglomeracije šire repertoar svojih poslova
i izvan područ ja isključ ivo bankarskih aktivnosti. To se odnosi na one vrste
poslova koji su u tesnoj vezi sa prometom hartijama od vrednosti ili sa
raspolaganjem delom finansijskih sredstava, kakvi su poslovi: forfetiranja,
Diplomski rad 20
faktoringa, lizinga, osiguranja, konsaltinga i dr. Ove nove vrste poslova

donose znatne prihode banci, te otuda i ekonomski interes banke da proširuje
svoju delatnost i da se njima bavi, č esto već e od prihoda koje banka stič e po
osnovi kamata za izvršene kreditne plasmane.
Nastale promene u fizionomiji banaka, strukturi pasive i aktive bilansa

banke, kao i širini poslova kojima se banka bavi u savremenim uslovima
uticali su da i banka menja pristup koncipiranju poslovne politike.
Racionalan koncept poslovne politike banke polazi od potrebe da banka
upravlja svojom pasivom i aktivom na objektiviziranim principima, odhosno
na principima menadžementa. Takvo upravljanje pasivom i aktivom banke
č ine mere i aktivnosti koje banka preduzirna da bi obezbedila kvalitetnu
strukturu svojih izvora sredstava (u pasivi), time i svojih plasmana i drugih
poslova (u aktivi). Takođe, takvim racionalnim konceptom upravljanja
svojim bilansom teži da afirmiše na novi nač in principe bankarskog
poslovanja:
(a) likvidno i solventno izmirenje obaveza,

(b) sigurnost i efikasnost plasmana (ulaganja) sredstava, uz
minimiziranje rizika,
(c) rentabilnost poslovanja, uz ostvarenje dobiti kao ciljne funkcije
poslovanja banke.
3.2. Potreba zaštite bankarskog sistema

Još odavno je poznato da je bankarsko poslovanje od velikog znač aja
za ukupan život zemlje. O tome se u SAD pisalo još pre više od dva veka.
¨ Banke olakšavaju privredni život zemlje. One ubrzavaju kupovinu i
plać anje robe u zemlji. Od toga koristi ima društvo, pa je otuda dužnost i
obaveza države da zaštiti banke.¨ 2
Banke moraju da imaju zaštitu društva putem č vrste regulative, pošto

su one finansijske institucije od javnog poverenja. Posebno je pitanje šta ta
regulativa treba da sadrži i do kog stepena da reguliše poslovanje banaka,
odnosno do kog stepena da se monetarne vlasti ¨ mešaju¨ u poslovanje
banaka. Isto tako znač ajno je i poštovanje minimuma finansijske discipline,
koja je predpostavka nužne kontrole poslovanja banaka. Može se nazreti da
iz ovoga proizilazi niz dilema koje nisu definitivno razrešene od kada je i
2
B.Hamond : ¨Banks and politics in America¨, Priceton, New Jersey, 1957, str. 60, preuzeto:
Diplomski rad 21
banaka. To se, pre svega, odnosi na pitanje da li banke trebaju biti

privilegovane i ko o tome treba da odluč uje. I ne samo to pitanje, već i
mnoga druga pitanja preko dva veka č ekaju odgovorei, pošto su još uvek
sporna, prepuštena su proveri vremena da se nađu najbolja rešenja.
3.3. Ciljevi regulisanja bankarskog sistema

Tradicionalno je shvatanje da banka treba da zadovolji tri svrhe ili
cilja svog osnivanja i postojanja: 1)sigurnost, 2)stabilnost, 3)strukturu. Ova
tri cilja banke odnose se na:
a) zaštitu depozitara i sredstava osiguranih depozita,

b) zaštitu ekonomije od nestabilnosti, odnosno promenljivosti
finansijskog sistema i
c) zaštita komitenata i klijenata od monopolske snage banke
1) Sigurnost bankarskog poslovanja je jedan od bitnih ciljeva koje

savremena banka treba da ispuni. Sve do izbijanja velike ekonomske krize
(1929.god.) zaštita depozita u bankama od rizika (u SAD) nije posebno
postojala, da bi se 1933. god. osnovala Federalna kompanija za zaštitu
depozita (FDIC – Federal Deposit Insurance Company) s ciljem osiguranja
depozita u bankama SAD.
2) Stabilnost kao cilj bankarskog poslovanja usko je povezana sa ciljem

makroekonomske stabilnosti. Radi se, dakle, o ¨ domino teoriji¨ . Po ovoj
teoriji steč aj jedne banke prenosi se kao virus zaraze na druge banke i zbog
toga sistemski mora biti ¨ ugrađena¨ zaštita od kolapsa.
Krajnji cilj regulisanja bankarskog poslovanja je održavanje poverenja

javnosti u bankarskom sistemu. Na mikroekonomskom nivou fokus je na
limitiranju izloženosti riziku individualnih banaka i izolaciji steč aja banaka
radi izbegavanja ¨ domino efekta¨ u okviru bankarskog sistema. Da bi se ovo
i uradilo, bankarske vlasti pokušavaju obezbediti za svaku individualnu
banku da posluje na jedan ¨ zdrav i siguran¨ nač in. Glavno oruđe za
promptnu detekciju potencijalne insolventnosti banke je poseban monitoring
poslovanja svake pojedinač ne banke (ön-site examination¨). Ova vrsta
regulative se manifestuje u u faktorima poslovanja banke kao što su kapital,
zahtevi likvidnosti, standardi kvaliteta aktive i kompilacije zakona i
regulative. Bankarske vlasti u SAD koriste propisane nač ine intervencije da
Diplomski rad 22
kontrolišu ponašanje banaka u željenom pravcu i sve u cilju da održe

poverenje javnosti u bankarski sistem.
3) Struktura kao cilj se najbolje može videti i izraziti u stepenu

konkurentnosti i efikasnosti u bankarskoj delatnosti. Povezanost strukture i
konkurencije se obezbeđuje preko tzv. IO modela (IO-industrijska
organizacija). Polazeć i od datih uslova ponude i tražnje, IO model potencira
vezu u regulaciji na slici 1-1.
STRUKTURA PONAŠ ANJE PERFORMANSE

Gde je:
Struktura = broj banaka na tržištu
Ponašanje = ponašanje banaka na tržištu
Performanse = kvalitet i kvantitet proizvoda i usluga banaka
Slika br. 1-1: Primenljivost IO modela na banke
Konkurentski ciljevi su u konfliktu sa ciljevima sigurnosti i stabilnosti

i zato zakonodavci i donosioci uredbi i upustava moraju nać i korisnu
ravnotežu između ova dva konflikta cilja. Neophodno je doć i u tzv.
ïzbalansirano bankarstvo¨ .
3.4. Poverenje u bankarski sistem
Smatra se da je ključ ni izraz i pokazatelj jač ine onaj koji pokazuje

stepen zaštite banke od izloženosti riziku. Reč eno finansijskim jezikom, to
je neto vrednost banč ine aktive. Za banku je od bitnog znač aja da ona
obezbedi interno generisanje svog internog kapitala putem zadržavanja dela
zarade deonič ara, odnosno profita. Dakle, pozitivna i stabilna zarada je
željeni potez svake banke, pošto je ona ¨ propusnica¨ za siguran i zdrav rast
banke uz adekvatnost održavanja kapitala.
Još, ako i korisnici bankarskog sistema trebaju steć i poverenje u

sistem, oni moraju imati lak i jeftin pristup istinitim i realnim informacijama,
kao što su: realna neto vrednost i varijabilnost, odnosno stabilnost zarade.
Ako se u funkciju poverenja u bankarski sistem uključ i i element osiguranja
depozita, kao svojevrsna garancija bilo države, bilo institucije
specijalizovane za to, onda se poverenje u bankarski sistem može izraziti
kao rastuć a funkcija:
Diplomski rad 23
Poverenje = ƒ(neto vrednost, stabilnost zarade, kvalitet informacija i

garancija za depozite)
U SAD, vladina agencija FDIC u ime države osigurava depozite

banako do iznosa od 100.000 dolara po jednom rač unu, što banke posebno
plać aju u vidu odgovarajuć eg godišnjeg procenta sa plać anjem u meseč nim
iznosima. Uloga i važnost državne garancije najlakše se može demonstrirati
u sluč aju oslabljenih institucija banaka.
Kod nas, u periodu posle Drugog svetskog rata, za štednju

stanovništva, dinarsku i deviznu, garantovala je Narodna banka Jugoslavije,
dok ostali depoziti, privrede i ne privrede nisu bili osigurani. Krajem 1989.
godine došlo je do nacrta a ubrzo i do zakona o Agenciji Federacije za
osiguranje depozita i sanaciju banaka (Sl. List SFRJ br. 84/89). Iako je
pomenuta Agencija osnovana, ona nije praktič no zaživela ni u jednom
segmentu svoje delatnosti. Izolovano posmatrano ideja je u osnovi bila dobra
i jedini nedostatak su bile nadolazeć e okolnosti.
3.5. Komfornost sistema poslovnog bankarstva

Pored poverenja neophodnog za celinu bankarskog sistema zemlje, za
poslovno bankarstvo je znač ajna funkcija i komponenta njegove
komfornosti. Zašto? Odgovor je jednostavan: u pitanju je lepši oseć aj
komfora za korisnike bankarskih usluga i njegova opredeljenost za jednu od
više banaka, kao i kvalitet usluge.
Međutim, u datim uslovima deregulacije, važni faktori komfornosti

sistema poslovnog bankarstva su cena i kvalitet bankarskih proizvoda i
usluga. Za pojedinač nu banku komfornost se može izraziti kao jednač ina, to
je funkcija:
Komfornost = ƒ (geografska pokrivenost, širina asortimana, proseč ni

troškovi, kvalitet-brzina i pouzdanost)
Izuzev cenovnog faktora, komfornost korisnika je u pozitivnom sa

argumentima navedene funkcije.
Nema sumnje, da su stabilnost, sigurnost i struktura bitni faktori

poverenja u bankarski sistem zemlje i da omoguć uju komfornost korisnicima
proizvoda i usluga poslovnog bankarstva. Naravno, treba imati u vidu da to
Diplomski rad 24
ne dolazi samo po sebi. Za takve uslove su odgovorni kako centralna banka,

tako i regulatorne institucije, ako ih ima. Gledano na duži rok i u funkciji
održavanja poverenja u bankarski sistem, korist regulatornih agencija je
neprocenjiva. Nema potrebe posebno naglašavati, da se poverenje teško
stič e, lako gubi, a veoma teško i sporo vrać a.
3.6. Bankarski sistem u Srbiji
Š ta čini bankarski system Srbije?

Bankarski sistem Srbije č ine centralna banka (Narodna banka Srbije),
poslovne banke i druge finansijske organizacije (Postanska štedionica,
štedno-kreditne organizacije i štedno-kreditne zadruge).
Kakav je status banaka u Srbiji?

Banke u Srbiji su opšteg i univerzalnog tipa. One svoju aktivnost
obavljaju nezavisno, radi ostvarivanja profita na principima solventnosti,
profitabilnosti i obezbedjenja likvidnosti. Banka se osniva kao akcionarsko
društvo. Odgovorna je za svoje obaveze na osnovu aktive koja joj je na
raspolaganju, a rizik poslovanja preuzima svaki osnivač proporcionalno
iznosu sredstava uloženih u osnivač ki fond kapitala.
Š ta čini delatnost banaka?

Poslovi koje banke obavljaju mogu se svrstati u nekoliko grupa.
1) Tradicionalni bankarski poslovi:

- depozitni poslovi (prihvatanje svih vrsta depozita),
- kreditni poslovi,
- devizni poslovi,
- emisioni poslovi (izdavanje hartija od vrednosti i kreditnih
kartica),
- depo poslovi (č uvanje gotovine i hartija od vrednosti i rukovanje
njima),
- poslovi sa efektima (kupovina i prodaja hartija od vrednosti),
- garancijski poslovi (izdavanje jemstava, garancija, indosiranje).
2) Drugu grupu poslova č ine:

- brokerski poslovi, tj. poslovi posredovanja u trgovini hartijama od
vrednosti,
- kupovina i naplata potrazivanja,
Diplomski rad 25
- pružanje drugih finansijskih usluga.
3) Treć a grupa obuhvata:

- poslove platnog prometa sa inostranstvom i kreditne poslove sa
inostranstvom, ako za to banka dobije ovlašć enje u skladu sa
saveznim zakonom kojim se uređuje devizno poslovanje.
Pri obavljanju svojih delatnosti, banka ima obavezu da obim svog

poslovanja prilagođava iznosu kapitala i da održava utvrđeni odnos između
različ itih vrsta aktive i pasive, kao i da strukturu svojih kredita (obim i
rokove) održava u odnosima koje propisuje Narodna banka Srbije.
Možemo doć i do zaključ ka da je krajnji cilj regulisanja bankarskog

poslovanja održavanje poverenja javnosti u bankarskom sistemu. Za banku
je od bitnog znač aja da ona obezbedi interno generisanje svog internog
kapitala putem zadržavanja dela zarade deonič ara, odnosno profita.
Na tržištu novca obavljaju se kupoprodajne transakcije kratkoroč nih

vrednosnih papira, kao što su: kratkoroč ne državne obveznice, depozitni
certifikati banaka i komercijalni papiri preduzeć a. Stabilnost, sigurnost i
struktura bitni faktori poverenja u bankarski sistem zemlje i da omoguć uju
komfornost korisnicima proizvoda i usluga poslovnog bankarstva.
Na rentabilnost banke utič u brojni faktori, kako na strani aktive, tako i

na strani pasive. Statič ki posmatrano, rentabilnost banke može biti iskazana na
osnovu stvarnog ili planiranog stanja na određeni dan. Dinamič ki aspekt
rentabilnosti polazi od č injenice da se rentabilnost menja svakog momenta pod
dejstvom mnoštva č inioca tokom svake poslovne promene, koja ima uticaja na
prihode i rashode banke.
Primarni cilj banke kao finansijskog posrednika je ostvarivanje

kompatitivne stope prinosa na kapital. Banka mora da teži ka nivou profita,
koji ć e zadovoljiti njene poverioce i deonič are sa visinom prinosa na njihova
sredstva tako da banka ima dovoljno duga i kapitala za efikasno poslovanje.
Diplomski rad 26
4. Kreditna politika banke

Koncept tržišne privrede podrazumeva slobodno delovanje ekonomskih
zakona u domenu ponude i tražnje roba, usluga, radne snage, novca i novč anih
vrednosnih papira u okviru jedne nacionalne privrede - države. U savremenim
uslovima ta se sloboda, pod odredenim uslovima, proširuje i van granica
jedne zemlje i podrazumeva se pod izrazom globalizacije u međunarodnim
ekonomskim i finansijskim odnosima. Naime, slobodno delovanje ekonomskih
zakona u međunarodnim razmerama treba shvatiti uslovno s obzirom, da svaka
država unutar svojih granica ima specifič nosti i manje ili već e ekonomske
intervencije i ogranič enja.
Polazeć i od navedenih tržišnih uslova, svaki privredni subjekt nudi svoje

proizvode odnosno usluge, po pravilu, nepoznatom kupcu. U savremenim
tržišnim privredama razvijenih kapitalistič kih zemalja, isti tržišni mehanizam deluje
i kada je u pitanju ponuda i tražnja radne snage, novca ili vrednosnih papira,
respektujuć i pri tom specifič ne propise pojedinih zemalja. U takvim uslovima,
niko nema stoprocentnu sigurnost, da ć e uspeti prodati svu svoju proizvedenu
količ inu proizvoda ili prodati odgovarajuć u raspoloživu "količ inu" usluga po
odgovarajuć im povoljnim cenama.
Dakle, sam nač in proizvodnje i prodaja roba i usluga nepoznatom kupcu u

tržišnoj privredi, uvek nosi sa sobom određeni stepen poslovnog rizika. Taj
rizik može biti već i ili manji, ali je č injenica da je on uvek prisutan. Moguć e je
neke vrste rizika smanjiti i minimizirati, ali ih je nemoguć e eliminisati. Rizik je,
"imanentna kategorija robne proizvodnje i ne može se eliminisati.''3
Istraživanjem tržišta od strane pojedinač nog privrednog subjekta

proizvodnog ill uslužnog preduzeć a ill pak banke, rizik se može smanjiti ili u
najboljem sluč aju minimizirati, all se ne može eliminisati.
Savremene banke u razvijenim tržišnim privredama kapitalistič kih zemalja,

kao što su banke u SAD i zemljama Zapadne Evrope, posluju u uslovima
veoma oštre konkurencije kako u okviru samih bankarskih institucija, tako i šire
uključ ujuć i i nebankarske institucije. Naroč ito velik izazov za banke su upravo
nebankarske institucije, koje rade skoro sve poslove kao i banke, a ne podležu
propisima, koji važe za banke i koji su obič no rigorozniji. Takva tržišna situacija
3
Dragoljub Dragišić : Teorijske osnove istraživanja tržišta, Nauč na knjiga, Beograd, 1967. god, str. 38,
preuzeto
Diplomski rad 27
na bankarskim tržištima, o kojoj smo ranije nešto govorili, primorava banke i

druge finansijske institucije, da raznim inovacijama postižu bolje tržišne
performanse i da budu ekonomski i finansijski snažnije, kako bi lakše podnele
oč ekivani ili neoč ekivani rizik.
Polazeć i od toga, da se poslovi mogu obavljati pod različ itim

okolnostima, korisno je sagledati sledeć e pozicije (41,392) Smatra se da
poslovi, č ije izvršenje se oč ekuje pod normalnim uslovima ili pak poslovi, za
koje se oč ekuje da ć e sa sigurnošć u biti ostvareni - izvršeni, ne trpe nikakav
rizik ili je on zanemariv odnosno u granicama normale. Za takve sigurne i
nepromenljive uslove u kojima se vrši ostvarivanje poslova, kaže se, da se
poslovi obavljaju u uslovima izvesnosti.
Izvesnost = nema promena ili su zanemarive
Međutim, obavljanje poslova u uslovima promena, koje su dobrim

delom unapred predvidive sa određenom verovatnoć om, ali se može desiti, da
se poslovi ostvare u već oj ili manjoj meri bolje ili lošije nego što se
oč ekivalo. Upravo ta odstupanja od unapred predviđene verovatnoć e, jeste
moguć i rizik. Dakle, rizik je nešto što je u suštini predvidivo, ali se ne zna u
kojem se stepenu može ostvariti u buduć nosti.
Stvarna promena = predviđ enoj promeni
Neizvesnost je nepredviđena promena i nepredviđeni događaj. Ne može se

pouzdano meriti, mada postoje statistič ke metode, kojima se mogu izražavati
verovatnoć e nastaka neke promene i nekog događaja.
Stvarna promena = predviđ ena promena + nepredvidena promena
Navedena kategorizacija uslova poslovanja preko izvesnosti, rizika i

neizvesnosti, jasno ukazuje na moguć e domete i granice moguć nosti
upravljanja poslovnim rizicima u bankarstvu. Rizike u bankarstvu treba osvetliti sa
više aspekata, kako bi se moglo sa njima što uspešnije upravljati.
Diplomski rad 28
4.1. Definisanje rizika u kreditnoj politici banke
Da bi se rizik u bankarskom poslovanju mogao precizno defmisati,

neophodno je poznavati suštinu rizika u bankarskom poslovanju. Po pravilu,
svaka neizvesnost, neplanirano i iznenadno dešavanje u pojedinim poslovnim
aktivnostima banke, predstavlja rizik. Rizik može imati materijalnu i
nematerijalnu komponentu. Materijalna se može reflektovati u gubitku dela ili
celine neke stvari, njene funkcije, izgleda i slič no, dok se rizik nematerijalne
prirode može iskazati kao gubitak dobrog ugleda ili imidža. Nematerijalni rizici
mogu imati uticaj i na nastanak gubitaka, ali i na status, koji može imati kasnije
refleksije i uticaj na uspeh banke.
Sa Finansijske tač ke gledišta, rizik se može najbolje razumeti u portfolio

kontekstu. Danas se portfolio u banci povezuje sa produktivnom aktivom, koja se
sastoji, kako smo već ranije videli, pretežno od kredita. Vlasnici ovog
portfolia smatraju sadržaj ovog portfolia veoma važnim posebno akcentirajuci dve
stvari: (1) sigurnost - rizik i (2) vrednost portfolia. Zato je veoma važno
poznavanje rizika pri određenoj stopi kapitalizacije sredstava. Naroč ito je
važno razumevanje kako rizik "ulazi" i utič e na proces stvaranja vrednosti.
Za bankare i zajmodavce upošte, portfolio neizvesnost raste sa promenama

u kamatnim stopama, promenama depozita i sa sposobnošć u dužnika da vrate
kredite. Naravno, ove nepoznanice generišu tri bazič na portfolio rizika sa kojim
se banke suoč avaju:
(1) rizik kamatne stope,

(2) rizik likvidnosti i
(3) kreditni rizik.
Ako bankarski menadžeri kontrolišu ove portfolie rizika i efikasnost

poslovanja svojih firmi, oni ne moraju da brinu o insolventnosti banke ili o
eventualnom neuspehu banke (bankrotstvu).
Razlikujemo rizik od neizvesnosti. Kaže se da je događaj predmet rizika,

kada postoji vise nego jedan moguć i izlaz, ali su svi moguć i izlazi i njihova
relativna verovatnoć a pojedinač no poznata. Međutim, kada se kaže, da je
dogođaj predmet neizvesnosti, smatra se da ni jedan od moguć ih ishoda ni
njihova relativna verovatnoć a, nisu poznati. Neizvesnost je jasno nedovoljna sa
Diplomski rad 29
tač ke gledišta donošenja odluka. U već ini sluč ajeva, područ je moguć eg ishoda
može biti približno sa puno smisla i (možda subjektivno) moguć e ili mera
relativne verovatnoć e sluč aja može biti povezana sa svakim moguć im ishodom.
Postoji niz definicija rizika. Navešć emo samo neke od njih, koje vrlo
prezcizno, ali sa raznih aspekata, definišu rizik kao: 4
(1) Verovatnoć a gubitka ili izloženost gubitku;

(2) Moguć nost ili šanse za nastanak gubitka;
(3) Opasnost, koja može uzrokovati gubitak;
(4) Opasni poduhvati ili uslovi, koji poveć avaju verovatnoć u uč estalosti ili
ozbiljnosti od gubitaka;
(5) Imovina ili osoba izložena gubitku;
(6) Gubitak potencijalonog iznosa novč ane jedinice (dolara);
(7) Odstupanja od stvamih gubitaka;
(8) Moguć nost, da stvarni gubici odstupaju od oč ekivanih;
(9) Psihološka neizvesnost u odnosu na gubitak.
Sa aspekta banke, bitno je da se rizik vezuje za funkcionalno poslovanje

banke odnosno za funkciju banke kao novč anog posrednika između onih koji
imaju "nezaposlen" novac i onih kojima taj novac treba da bi ga "uposlili".
Pojave, koje za konač ni rezultat imaju gubitak u novč anom izrazu, bilo da su
vezane za uspeh obavljanja pojedinih poslova banke ili da su sumarno iskazani
preko bilansa uspeha banke, predstavljaju rizike banke.
4.2. Finansijska piramida poslovne banke

Najmasovnija i najstabilnija sredstva č ine sredstva penzionih fondova, zatim
sredstva osiguravajuć ih kompanija, pa tek onda sredstva poslovnih banaka.
Strukturu rizič nosti moguć ih ulaganja sredstava poč ev od zadovoljavajuć e
sigurnosti i likvidnosti, pa do niskog, srednjeg i visokog rizika ulaganja, pokazuje
sledeć a slika u obliku piramide rizika ulaganja:
Kao što pokazuje navedena piramida, u strukturi rizika finansijske

piramide razlikujemo nekoliko "slojeva" rizič nosti ulaganja finansijskih sredstava
kao što su:
(1) prvi "sloj" predstavlja najobimniji deo plasiranih sredstava banke i
4
Risk Management Glossary, Risk and Insurance Management Society, New York, 1985. god, str. 66.
preuzeto
Diplomski rad 30
treba da ima karakteristike sigurnog i likvidnog ulaganja, koje obezbeđuje

pristojan i stabilan prinos na investirana odnosno plasirana sredstva;
(2) drugi "sloj”sredstava je po obimu nešto manji od prvog, ali još
uvek znač ajan po svom ucešć u u ukupnim plasmanima i treba da donosi
relativno dobar prihod i da obezbeđuje moguć nosti dugoroč nog rasta banke;
(3) treći "sloj”je relativno manji deo plasiranih sredstava, daleko manji
i od prvog i drugog sloja, angažovan je i plasiran u špekulativne poslove, koji
mogu doneti relativno dobar prihod ako se dobro obave;
(4) i na samom vrhu finansijske piramide nalazi se četvrti "sloj" tj.
relativno mali deo plasiranih sredstava u visoko rizič ne poslove, koji nemaju
neke sigurnosti za uspeh, ali ako se poduhvati uspešno okonč aju, donose
visoke profite.
Slika : Struktura rizič nosti finansijske piramide
4.3. Bankarski kredit kao oblik plasmana
Privredna preduzeć a se sve više suoč avaju sa problemom da potrebe za

finansijskim sredstvima premašuju obim novostvorene novč ane akumulacije
koja im ostaje na raspolaganju. Ovakva kretanja utič u na finansijsku tražnju
koja vrši direktan pritisak na tržište finansijskih sredstava, pri č emu se jedan
deo te tražnje podmiruje u neposrednom odnosu između preduzeć a (koja
emituju hartije od vrednosti) i imaoca štednje. Drugi, najveć i deo te tražnje
Diplomski rad 31
podmiruje se posredstvom poslovnih banaka, tj. pomoć u bankarskih kredita,

jer plasiranjem kredita banke omoguć avaju likvidnost, kontinuitet i
stabilnost proizvodnog procesa kod svojih klijenata. Kreditni plasmani
sredstava mogu biti u obliku: kratkoročnih, srednjoročnih i dugoročnih
kredita.
Poslovne banke odobravaju kratkoroč ne kredite, radi zadovoljenja

kratkoroč nih potreba za obrtnim sredstvima, korisnicima tih sredstava.
Prilikom odobravanja kratkoroč nih kredita banke su dužne da ispitaju da li
ć e se plasirana sredstva koristiti u obrtne svrhe, za finansiranje robnog
prometa, ili zaliha materijala, poluproizvodnje, nedovršene proizvodnje i
gotovih proizvoda, a ne za pokrivanje nenaplativih ili sumnjivih i spornih
potraživanja. Kratkoroč ni krediti manjeg iznosa i sa kratkim rokovima
otplać uju se odjednom, i to obič no posle naplate realizacije posla za koji je
kredit i odobren, dok se krediti u već im iznosima mogu otplać ivati u
određenim rokovima.
Srednjoročni bankarski krediti se po pravilu odobravaju iz dugoroč nih

izvora sredstava, mada je moguć e i odobravanje iz kratkoroč nih izvora, ako
se pre toga izvrši njihova roč na transformacija. Karakteristič ka
srednjoroč nih kredita je da se odobravaju na rokove duže od jedne godine i
krać e od 5 godina i da se najč ešć e otplać uju kvartalno,dok ih banke mogu
odobravati za pokrivanje potreba za obrtnim sredstvima i potreba za
investicionim sredstvima.
Dugoročni bankarski krediti se odobravaju na period od 5 do 20

godina, da bi se zadovoljile potrebe proširene reprodukcije. Prilikom
odobravanja dugoroč nih kredita banke posebno vode rač una da se oni ne
ulažu u nerentabilne investicije, jer se po pravilu neć e moć i vratiti na vreme,
što može izazvati nelikvidnost banaka i angažovanje u već em obimu
njihovih sredstava rezervi. Karakteristič no za ove kredite je visok rizik
prilikom njihovog odobravanja, koji zahteva daleko već u dokumentacionu
podlogu i dovoljno visoku kamatnu stopu da se pokriju svi eventualni rizici.
No, i kada se preduzmu mere obezbeđenja, plasiranje bankarskih sredstava
je donekle rizič no.
Kreditni rizik nastaje kada potraživanja ne mogu biti realizovana na dan

njihovog dospeć a u punoj knjigovodstvenoj vrednosti. Kreditni rizik
pokazuje trajnu ili trenutnu nelikvidnost dužnika i njegovu nesposobnost da
u dogovorenom roku ispuni obavezu. Analiza uzroka kreditnog rizika
Diplomski rad 32
predstavlja za menadžment poslovne banke izuzetno važnu kategoriju, jer

se rizici mogu bar delimič no preduprediti ukoliko se posveti puna pažnja
istraživanju faktora koji utič u na:
(a) određivanje vremenskog perioda kreditiranja,

(b) kreditnu sposobnost dužnika,
(c) određivanje kreditnog limita,
(d) kontrolu korišć enja kredita,
(e) obezbedenje povrać aja kredita uz realno pokrić e: garancije
(jemstva), ustupanja i zalaganja potraživanja, ustupanja i
zalaganja prava, zaloge na pokretnostima i u robi, zaloge u
hartijama od vrednosti, lombardom, hipotekom i dr.
4.4. Funkcije kredita
Politika plasmana banaka predstavlja sastavni deo njihove posrednič ke

funkcije. Ona podrazumeva: plasiranje prikupljenih sredstava, odobravanje
dugoroč nih, kratkoroč nih i potrošač kih kredita, davanje garancija i avala i
druge bankarske poslove koji predstavljaju davanje novca i kredita.
Plasmani mogu biti u obliku: novca, kredita, garancija, avala i hartija od
vrednosti. U dosadašnjoj praksi banaka i ostalih poslovnih subjekata najviše
se koristi kredit kao nač in za plasiranje sredstava; razlog takve vrste
plasmana je nedovoljna razvijenost direktnih oblika ulaganja, tržišta novca i
tržišta hartija od vrednosti. Funkcionisanjem finansijskog tržišta kredit treba
da prepusti svoje dominantno mesto u politici plasmana sredstava
plasmanima u hartije od vrednosti i drugim neposrednim oblicima plasmana
između onih sektora koji raspolažu finansijskim viškovima i onih sektora
kojima finansijska sredstva nedostaju.
Za politiku plasmana č esto se kaže da predstavlja bankarski posao

davanja novca i kredita, pri č emu kredit u svim okolnostima, a posebno u
tržišnim uslovima privređivanja, ima ključ nu finansijsku ulogu. Kredit
postaje jedan od znač ajnih regulatora procesa reprodukcije, jer obezbeđuje
likvidnost i kontinuitet proizvodnje, ubrzava i poveć ava proces proizvodnje i
uspostavlja ravnotežu robnonovč anih odnosa na tržištu. Za proces
reprodukcije nije dovoljno samo obezbediti potrebnu količ inu novca pomoć u
kredita već je neophodno da taj novac i kredit dođu u pravo vreme i na pravo
mesto.
Diplomski rad 33
Kao što je već navedeno, politiku plasmana trebašsire shvatati od

politike kreditiranja, ali svakako da je u tom uloga kredita najvažnija,
između ostalog i - zbog toga što kredit ima višeznač ne funkcije i u
finansijskoj i bankarskoj praksi.
U privrednom životu i finansijskoj praksi mogu se nabrojati sledeć e

najznač ajnije funkcije kredita:
(1) Mobilizatorska funkcija kredita - sastoji se u prikupljanju, tj.

mobilizaciji svih novč anih sredstava koja su u društvu i privredi rascepkana
na brojnim mestima i usitnjena u rukama mnogobrojnih vlasnika, a koja se
nalaze privremeno van proizvodne i prometne funkcije. Sa stanovišta
racionalnosti takva sredstva treba prikupiti, koncentrisati i usmeriti za
finansiranje procesa reprodukcije. Bez organizovanog bankarskog i
kreditnog aparata taj novca bi ostao neuposlen, što bi za društvo i privredu
predstavljalo znatnu ekonomsko, neracionalnost. Domicilno tržište
finansijskih sredstava karakteriše permanentno već a tražnja finansijskih
sredstava od ponude, zbog č ega je aktivnost svake banke usmerena na to da
svojom poslovnom politikom obezbedi što već i volumen finansijskog
potencijala i maksimalno pokriti iskazanu tražnju.
(2) Kredit za reprodukciju - omoguć uje likvidnost i kontinuitet

proizvodnje (prosta reprodukcija), doprinosi ubrzanju i poveć anju
reprodukcije (proširena reprodukcija) i regulisanju ponude i tražnje na tržištu
(ravnoteža robnonovč anih odnosa), što je ujedno i jedna od najvažnijih
funkcija kredita. Kredit u toj ulozi omoguć ava da se proizvodnja, raspodela i
promet odvijaju kontinuelno i da se uveć avaju, č ime se ubrzava proces
reprodukcije celokupnog društvenog bogatstva. Preduzeć u su potrebna
novč ana sredstva za njegovo poslovanje, za nabavku sirovina, za
finansiranje procesa proizvodnje, za isplatu lič nih dohodaka, za uplatu
raznih obaveza prema društvu i druge potrebe. Ukoliko preduzeć a ne bi
mogla da koriste kredite, morala bi odgoditi rok nabavki sve dok ne
akumuliraju dovoljno sopstvenih sredstava, pri č emu bi isključ ivo oslanjanje
na sopstvena sredstva moglo dovesti do toga da proizvodnja bude umanjena
i sa malom stopom ubrzanja, odnosno rasta.
(3) Kredit obezbeđ uje likvidnost, kontinuitet i stabilnost privređ ivanja.

Ova funkcija dolazi do izražaja u obezbeđivanju sredstava u periodu
dok se proizvodnja ne realizuje, posebno u organizacijama sa sezonskim
karakterom proizvodnje i prodaje. Sezonske oscilacije proizvodnje mogu biti
Diplomski rad 34
diktirane tehnološkim razlozima proizvodnje, kako je to npr. u prehrambenoj

industriji. Takođe, č esto se dešava da nastaju zastoji na tržištu i u prodaji
nekih proizvoda, jer je tržište zasić eno, ili zato što nije sezona prodaje itd.
Posledica takvih zastoja je da se gomilaju zalihe neprodate robe, a to
iscrpljuje sopstvena sredstva i prouzrokuje smanjenje ili č ak obustavu
proizvodnje. Za savladivanje takvih prepreka koriste se sredstva u vidu
kredita, a kada se otklone poremeć aji i zalihe prodaju korisnik kredita iz
realizacije otplać uje dospele obaveze po kreditu.
(4) Kao što je već reč eno, kredit deluje i kao regulator ponude i
tražnje na tržištu. On omoguć uje da se kupci na tržištu pojavljuju kao
potrošač i i onda kada nemaju dovoljno sopstvenih sredstava. Time se
doprinosi stabilizaciji cena i smanjenju nivoa zaliha, č ime se ubrzava proces
reprodukcije. Kreditni sistem omoguć ava sprovođenje određene ekonomske
politike radi definansiranja razvoja određenih oblasti i privrednih grana, a to
se postiže selektivnom politikom banke.
(5) Uticaj kredita na međ unarodnu ekonomsku razmenu - je takođe

evidentan jer je izvozni kredit postao sredstvo konkurentske borbe, jer se
nova tržišta ne mogu osvojiti bez kreditne podrške plasmanu robe.
Konkurencija i zaštitne mere na inostranom tržištu ne mogu se više prevazić i
samo kvalitetom i cenom proizvoda već , pre svega, kreditnim i drugim
uslovima plać anja koje izvoznik nudi kupcima robe.
(6) Kredit kao mobilizator razvoja privredno nedovoljno razvijenih

područja - ima poseban znač aj u međunarodnim privrednim odnosima za
razvoj privredno nedovoljno razvijenih zemalja, jer se pomoć u njega lakše
može prebroditi sopstvene akumulacije i ubrzati razvoj. Kredit ima slič nu
funkciju kada se koristi u regionalnim projektima za razvoj u okvirima jedne
zemlje.
(7) Kontrolna funkcija kredita u privredi - predstavlja važan oblik

ukupne finansijske kontrole. Pomoć u kredita se ostvaruje permanentna
kontrola poslovanja preduzeć a koja se kreditiraju. Banka koja daje kredit, po
pravilu, uslovljava svom komitentu da celokupno finansijsko poslovanje
obavlja njenim posredovanjem. Ona kontroliše poslovnog subjekta koji
koristi njen kredit da ga zaista namenski upotrebljava, da posluje rentabilno,
da nema nenaplativih i sumnjivih potraživanja i da su zalihe iskazane prema
realnim cenama. Važan oblik kontrolne funkcije kredita zasniva se na
obavezi dužnika da uzeti kredit mora otplatiti banci u utvrđenom roku.
Diplomski rad 35
Svako odstupanje od ugovorenog roka signalizira banci da ima poremeć aja u

procesu reprodukcije i ukazuje da treba preduzeti konkretne mere za naplatu
dospelih kredita. Ova fiinkcija se sprovodi bez mešanja u samostalnost
poslovanja privrednih subjekata.
Medutim, i pored velikog znač aja i uloga kredita u privrednom životu

zemlje, treba imati u vidu i negativne efekte koje kredit mo že izazvati. Tako,
na primer, prekomerni porast kreditnih plasmana dovodi poslovne subjekte u
situaciju da budu prezaduženi, zbog č ega slabi njihova reproduktivna
sposobnost.
4. 5. Vrste kredita
Kredit se u privrednom životu zemlje može razvrstati prema nizu

kriterijuma.
- Prema obliku u kojem se daje kredit se može podeliti na: naturalni,

robnonovčani i novčani. Naturalni kredit je kredit koji se daje u nekom
realnom dobru (žitu, stoci i dr.); on je praoblik kredita i danas je veoma
redak. Robnonovčani kredit je takav kredit koji se daje u robi, a vrać a u
novcu; ovakav oblik se najč ešć e praktikuje između poslovnih subjekata.
Organizovani kredit se daje i koristi u novcu, tako da se pod pojmom kredita
danas uglavnom podrazumeva novč ani kredit.
- Prema upotrebi tj. prema nameni za šta se koriste sredstva, krediti

mogu biti potrošački i proizvođ ački. Potrošački kredit je onaj koji se
zaključ uje radi poveć anja potrošač ke moć i dužnika; on je samo direktno
neproduktivan, jer indirektno utič e na poveć anje proizvodnje. Proizvođ ački
kredit se koristi da bi se uveć ala proizvodna moć dužnika; i njegova svrha je
da poveć a potrošač ku moć direktnim poveć anjem proizvodnje. Kada
proizvođač uzima kredit za seme, đubrivo, traktor, alat, materijal, mašine ili
fabrič ke zgrade, upotrebljavajuć i kredit on podstič e proizvodnu aktivnost
ukupne ekonomije.
- Proizvođ ački krediti mogu biti: obrtni i investicioni krediti. Krediti

za obrtne potrebe su oni kojima se nadoknađuje nedovoljnost potrebnih
obrtnih sredstava preduzeć a. Ova vrsta kredita se najč ešć e koristi za
finansiranje redovnog procesa proizvodnje. U tom procesu novac se iz
kredita pretvara u sirovine, poluproizvode, proizvode, a njihovom prodajom
ponovo u novac, da bi nastavio kružno kretanje na relaciji novac-roba-
Diplomski rad 36
novac. Osnovna karakteristika obrtnog kredita je što se u kratkom roku može

pretvoriti u novac i vratiti. Za razliku od obrtnih kredita, investicioni krediti
se odobravaju za nabavku osnovnih sredstava i za izgradnju novih pogona i
fabrika radi poveć anja proizvodnje, tako da oni duže zadržavaju svoj
primarni oblik. Oni se ne mogu otplatiti brzo, pa se odobravaju na duže
rokove, jer sredstva za ove kredite potič u iz ostvarene akumulacije i
otplać uju se iz tih sredstava.
- S obzirom na rok odobravanja i naplate krediti mogu biti:

kratkoročni, srednjoročni i dugoročni. Kratkoroč ni krediti su oni krediti
koji traju od jednog dana, do dve godine. Srednjoroč ni krediti su oni koji
dospevaju u roku od 2-10 godina, a dugoroč ni oni č iji rok dospeć a prelazi 10
godina. Sa gledišta poverioca, tj. subjekta koji daje kredit, krediti se mogu
razvrstati na: privatne, zadružne, bankarske, javne domać e, inostrane, ltd. Sa
gledišta dužnika, odnosno korisnika, kredita, razlikuju se: zemljoradnič ki,
zanatski, trgovač ki, otkupni, industrijski, komunalni, državni krediti i dr.
- Prema obezbeđ enju kredita postoje: lični (personalni) i pokriveni

(realni) krediti. Lič ni ili personalni je onaj kredit koji se daje jednom licu ili
preduzeć u bez specijalnog pokrić a. Ova vrsta kredita naziva se još i blanko
kredit, a u trgovini otvoreni kredit. Pokriveni ili realni je onaj kredit za č iju
se podlogu ili pokrić e uzimaju u zalogu realne vrednosti iz kojih se poverilac
može naplatiti ako dužnik ne ispuni svoje obaveze. Tipičan lični kredit je
menični kredit, dok hipotekarni, založni, garantni i drugi krediti spadaju u
grupu realnih kredita.
- S obzirom na uslove otplate, krediti se dele na: cele, obročne i

amortizacione kredite. Celi krediti su oni koje treba vratiti u roku u celom
iznosu, obroč ni su oni koji se likvidiraju u ugovorenim otplatnim sumama, a
amortizacioni su oni koji se otplać uju polugodišnje ili godišnje, u jednakim
anuitetima u kojima opada ukamać enje, a raste otplata, i to prema utvrđenom
planu za unapred ugovoreni rok korišć enja i otplate kredita.
- U odnosu na plaćanje kamate, krediti se mogu razvrstavati na:

kamatne i beskamatne.
-S obzirom na oblik u kome su dati, krediti se dele na: eskontne

(menične), lomabrdne (založne) hipotekarne, kredite po tekućem računu, i
dr. Ovde spadaju i isplatni i garantni krediti. Isplatni krediti su oni krediti
koji su dati uz uslov da se mogu realizovati u novcu. Garantni krediti ne daju
Diplomski rad 37
se u obliku novca, već u obliku jemstva, tj. akcepata, avala, rambursa,

žiriranja, garancija, garantnih pisama itd.
- Za statističke svrhe je važna podela na odobrene i iskorišćene

kredite, planirane i ne planirane kredite. Odobreni kredit je kreditni okvir,
tj. unapred limitiran volumen sredstava do kojeg se neki kredit može
koristiti. Korišć eni kredit je faktič ki iskorišć eni deo tog okvira. Planirani
kredit je kredit koji je predviđen na osnovu plana, a neplanirani onaj koji se
naknadno stavlja kao tražnja i nije predviđen u planu.
- U bankarskoj praksi su uobič ajena još neka razvrstavanja kredita.

Stalni kredit je onaj koji stalno stoji na raspolaganju, povremeni koji se
može koristiti samo povremeno. Krediti se mogu još podeliti na namenske i
opšte. Namenski krediti se daju isključ ivo za neku određenu svrhu (za otkup
žitarica, tov stoke, otkup duvana, itd.), dok za opšte kredite ne postoji uslov
korišć enja. Postoje još uvoznički, izvoznički, sanacioni, sezonski i druge
vrste kredita. Razvrstavanje oblika kredita prema standardnim kriterijumima
može se ilustrovati šematskim pregledom.
Diplomski rad 38
Diplomski rad 39
4. 6. Procedure odobravanja kredita, korišćenje i otplata
Uslovi odobravanja kredita
Proces odobravanja kredita privrednim subjektima od strane poslovnih

banaka podrazumeva poštovanje bankarskih uzansi, bankarskih nač ela, uz
utvrđivanje boniteta korisnika i njihove poslovne aktivnosti.
Za banku je od posebne važnosti nač elo efikasnosti ulaganja, jer se

njime postiže već a korisnost i već a renatabilnost ulaganja uz već u kamatnu
stopu, krać i rok povrać aja kredita, kao i već i stepen sigurnosti ulaganja.
Uslovi za odobravanje kredita privrednim subjektima mogu biti opšteg i
posebnog karaktera, pri č emu su opšti uslovi odobravanja kredita bliže
determinisani u zakonu, propisima i u aktima poslovne politike banke, a
važe i za sve vrste kredita i za sve korisnike.
Posebni uslovi odobravanja kredita su selektivnog karaktera i

predviđeni su za pojedine vrste, odnosno pojedine namene kredita. Da bi se
privrednom subjektu mogao odobriti kredit, neophodno je da ispunjava
sledeć e uslove:
Ø da je kreditno sposoban,
Ø da namenski troši kredit,
Ø da ispunjava posebne uslove za pojedine vrste kredita.
Opšti uslovi odobravanja kredita nalažu da poslovna banka utvrdi da li

je tražilac kredita pravno sposoban da zaključ i sa poslovnom bankom
ugovor o kreditu. Pravna sposobnost se utvrđuje uvidom u dokumentaciju o
upisu u postojeć i registar, kao i utvrđivanjem da li su potpisnici zahteva u
spesimenu ovlašć ena lica tražioca kredita. Posebni uslovi odobravanja
pojedinih vrsta kredita, koje je definisala poslovna banka, odnose se na: (a)
namenu upotrebe sredstava, (b) sopstveno učešće korisnika kredita, (c)
polaganje depozita, (d) instrumente obezbeđ enja vraćanja kredita i sl. Dok
se ne ispune navedeni posebni uslovi preduzeć e ne može da koristi odobreni
kredit.
Diplomski rad 40
Podnošenje zahteva za odobravanje kredita
Pre podnošenja zahteva banci u preduzeć u se moraju sagledati

ekonomski i finansijski razlozi zbog kojih se treba obratiti banci. Kada treba
podneti zahtev za kredit za obrtna sredstva (trajna ili povremena), postoji
metodologija kojom se utvrđ uje visina obrtnih sredstava potrebnih za
postizanje određ enog obima proizvodnje, odnosno prometa. To zavisi od
broja dana vezivanja novč anih sredstava za pojedine oblike obrtnih
sredstava, odnosno koeficijenta obrta sredstava. Zajmotražilac u zahtevu za
kredit navodi: iznos kredita koji traži, vrstu, odnosno namenu kredita, rok
vrać anja, visinu kamatne stope, obezbedenje za vrać anje kredita i
obrazloženje za traženje kredita, odnosno dokaz o opravdanosti podnošenja
zahteva za kredit. Obrazloženje sadrži dokaze o opravdanosti potrebe za
kreditom. Na osnovu metodologije koju je odredila, banka kritič ki razmatra
podneti zahtev, ako nađe da nije zasnovan na opravdanim č injenicama, neć e
odobriti traženi kredit. Uz zahtev za kredit uvek se prilaže i odgovarajuć e
dokumentacija.
Ocena kreditne sposobnosti podnosioca zahteva
Posle prijema zahteva za odobravanje kredita služba za poslove

kreditiranja ispituje kreditnu sposobnost podnosioca zahteva. Znač ajan
zadatak poslovnih banaka u okviru plasmana kreditnih sredstava je
ispitivanje kreditne sposobnosti preduzeć a tražioca bankarskih kredita.
Neadekvatno ispitane odluke o odobrenju kredita č esto mogu imati
nepovoljne posledice za poslovnu banku, ukoliko tražilac kredita nije u
moguć nosti da ga vrati u roku, što može uticati na smanjenje kreditnog
potencijala banke, na njen ugled u poslovnom svetu i na njenu likvidnost.
Pod kreditnom sposobnošću tražioca kredita podrazumeva se njegova
sposobnost da uspešno obavi posao za kojije tražio kredit i da ga saglasno
uslovima korišćenja vrati u ugovorenom roku. Banka vodi rač una o tome
da preduzeć e-korisnik kredita ispunjava sledeć e uslove:
Ø ostvaruje pozitivan finansijski rezultat,

Ø nema nepokriven gubitak po završnom rač unu iz prethodne godine,
Ø ima moguć nost da vrati kredit u roku,
Ø uredno finansijski posluje,
Ø ima ažurno knjigovodstveno stanje,
Diplomski rad 41
Ø svoju imovinu i obaveze iskazuje prema stvarnoj vrednosti i u skladu

sa važeć im propisima,
Ø racionalno koristi raspoloživa sredstva i postiže zadovoljavajuć i
koeficijent obrta,
Ø namenski koristi ranije odobrene kredite,
Ø uredno izmiruje obaveze prema banci, društvenoj zajednici i
poslovnim partnerima,
Ø nema nepokrivene gubitke,
Ø da se u poslovanju pridržava svih propisa o materijalno-finansijskom
poslovanju,
Ø da ima uredno i ažurno knjigovodstvo,
Ø nema nekontrolisanog prelivanja obrtnih sredstava u osnovna,
Ø uredno naplać uje svoja potraživanja,
Ø ima struč no osposobljene kadrove za uspešno obavljanje poslova i dr.
Ocena kreditne sposobnosti tražioca kredita je pouzdanija ukoliko se

period posmatranja odnosi na dužu vremensku seriju. Kreditna sposobnost
nekog klijenta banke ima dva aspekta: formalni i materijalni. Kod
formalne sposobnosti polazi se od toga da li je komintent pravno sposoban
da može zaključ ivati ugovore i da na osnovu njih preuzima obaveze.
Materijalna kreditna sposobnost odnosi se na pitanje da li komitent pruža
dovoljno garancija (svojom imovinom i poslovnom sposobnošć u) da ć e u
određenom roku ispuniti svoje obaveze po kreditnim poslovima.
Prilikom ocene kreditne sposobnosti preduzeć a, neophodno je doć i do

realne ocene i analizirati strukturu finansijskog rezultata, time što ć e se
analizirati ukupni prihodi i ukupni troškovi preduzeć a, jer je finansijski
rezultat pokazatelj uspešnosti poslovanja preduzeć a u određenom
vremenskom periodu. Kreditno nesposobnim preduzeć ima se ne može iz
bankarskih sredstava odobriti novi, niti produžiti ranije odobreni kredit, dok
ne regulišu pokrić e iskazanog gubitka. Moguć nost vrać anja kredita u roku
zavisi od raspoloživosti likvidnih obrtnih sredstava u preduzeć u, koja treba
da budu takvog karaktera da se mogu realizacijom brzo pretvoriti u novč ani
oblik, Ažurnost i urednost knjigovodstva preduzeć a podrazumeva striktno
pridržavanje propisa o knjigovodstvenoj evidenciji. Preduzeć e je kreditno
nesposobno kada nema ažurno knjigovodstvo i neuredno podnosi banci
meseč no knjigovodstveno stanje, periodič ni obrač un i završni rač un.
Obaveza svakog preduzeć a je da svoja sredstva koristi prema za njih
određenoj nameni, jer nije racionalno, a ni zakonski propisi ne dozvoljavaju,
prelivanje obrtnih u osnovna sredstva i druge vidove finalne potrošnje
Diplomski rad 42
pomoć u kredita, i obratno.
Postupak odobravanja kredita
Postupak kreditiranja podrazumeva sve pravne i ekonomske radnje

koje preduzima tražilac kredita, odnosno koje č ini poslovna banka da bi se
odobrio kredit. Postupak zavisi od: izvora sredstava, vrste kredita, namene
kredita, ročnosti kredita, obima kredita, korisnika kredita. Svaki postupak
kreditiranja preduzeć a treba da ima sledeć e faze:
(a) podnošenje zahteva za kredit,

(b) razmatranje i obrada kreditnog zahteva,
(c) rešenje po kreditnom zahtevu i izveštaj tražiocu kredita,
(d) zaktjuč ivanje ugovora o kreditu i njegovi sastavni element,
(e) korišć enje i vrać anje kredita.
a) Podnošenje zahteva za kredit
Zahtev koji poslovnoj banci podnosi tražilac kredita treba da sadrži

sledeć e elemente:
Ø svrhu (namenu) kredita
Ø visinu (iznos) kredita
Ø uslove korišćenja kredita (dinamiku korišć enja, otplatu, rok vrać anja,
iznos sopstvenog udela, visinu kamatne slope i si.),
Ø instrumente obezbeđ enja za vrać anje kredita.
Pored ovih elemenata, neophodno je da tražilac kredita priloži detaljno

obrazloženje potrebe za kreditom, kao i dokumentaciju neophodnu za
odobravanje određene vrste kredita. Obrazloženje kreditnog zahteva treba da
opravda namenu i potrebu preduzeć a za kreditom, da objasni materijalne i
finansijske efekte koji ć e se ostvariti u preduzeć u odobravanjem kredita.
Dokumentacija koja se podnosi uz zahtev za odobravanje kredita definiše se
u zavisnosti od poslovnog odnosa između tražioca kredita i banke, od vrste
kredita, namene kredita, roč nosti i si. Najč ešć e je radi uvida banci
neophodna sledeć e dokumentacija:
Ø odluka organa upravljanja preduzeć a da se može zadužiti kod banke u

određenom iznosu i uz određene uslove,
Ø plan razvoja preduzeć a,
Ø plan proizvodnje preduzeć a izražen kvantitativno i vrednosno,
Diplomski rad 43
Ø ostvarena realizacija preduzeć a, struktura troškova i prodaje cene,

Ø prethodni završni rač un i periodič ni obrač un preduzeć a sa bilansom
uspeha (struktura prihoda i rashoda, dobitak, gubitak),
Ø kretanje zaliha sirovina, materijala, nedovršene proizvodnje i gotovih
proizvoda (utrošak, koeficijent obrta, dani vezivanja, proseč no stanje
zaliha),
Ø stanje obrtnih sredstava, njihovi izvori, sredstva kojima preduzeć e
raspolaže,
Ø ukupne obaveze preduzeć a,
Ø pregled potraživanja od kupaca po roč nosti,
Ø pregled stanja i kretanja fondova,
Ø plan potrebnih obrtnih sredstava za proces redovnog poslovanja
(b) Izrada predloga odluke organima banke
Predlog odluka rade struč ne službe banke, koje treba da utvrde da li

banka ima slobodna novčana sredstva za davanje kredita. U referatu se
navodi: naziv i adresa podnosioca zahteva, iznos na koji zahtev glasi,
namena za koju se kredit traži, uslovi koje podnosilac zahteva nudi (kamatna
stopa, rok vrać anja), ocena kreditne sposobnosti, poslovni odnosi
podnosioca zahteva sa bankom, tj. da li podnosilac zahteva drži depozite po
viđenju kod banke, da li je č lan banke, da li ima i koliko uloga u fondovima
banke, da li ima oroč enih sredstava i koliko, da li već koristi kredite kod
banke, za koje namene i u kojim iznosima, itd.
Ovaj bankarski posao obavljaju struč na lica, kreditni referenti u

posebnoj službi za kreditiranje. Ponekad se zahteva i uključ ivanje struč ne
komisije, kada su posredi već i iznosi ili investicioni krediti. U struč nim
komisijama za druge privredne grane i specijalnosti (građevinci, mašinci,
agroinžinjeri).
Prilikom razmatranja i obrade kreditnog zahteva kreditni referenti

analiziraju preduzeć e tražioca kredita sa formalno-pravne i materijalno-
finansijske strane. Sa formalno pravne strane treba utvrditi da li se podneti
zahtev za kredit može prihvatiti i preuzeti, dok sa materijalno-finansijske
strane treba utvrditi realnu opravdanost kreditnog zahteva. Kreditni referenti
su obavezni da provere i utvrde kreditnu sposobnost preduzeć a tražioca
kredita, a naroč ito finansijske rezultate, za šta je bilans uspeha osnovni
dokument. Kada se formira zaključ ak o kreditnoj sposobnosti preduzeć a
neophodno je utvrditi č injenič no stanje njegovih ukupnih obrtnih sredstava,
Diplomski rad 44
izvore obrtnih sredstava i njihovo angažovanje u funkcionalna i

nefunkcionalna sredstva.
U analizi knjigovodstvenog stanja kreditni referenti posebnu pažnju

treba da posvete pregledu potraživanja od kupaca, polazeć i od rokova i
dospelosti izmirenja obaveza, da bi ustanovili kakvu poslovnu politiku
primenjuje tražilac kredita, pre svega u odnosu na prodaju robe, kreditiranje
kupaca i naplatu potraživanja. Posle završene analize kreditnog zahteva.
izrađuje se referat u kome se navode č injenice, okolnosti i bitni elementi o
preduzeć u, kao i zaključ ak da li se prihvata zahtev za kredit ili odbija.
Bitni elementi referata su: iznos ukupnih sredstava kojima tražilac

kredita raspolaže, struktura raspoloživih sredstava tražioca kredita i njegova
kreditna sposobnost, iznos traženog kredita, namena traženog kredita,
dinamika korišć enja kredita, projekcija oč ekivanih efekata od uloženih
sredstava i tome slič no. Kreditni referent formira predlog na osnovu kojeg se
prihvata ili odbija kreditni zahtev u potpunosti, ili uz izvesne izmene
kreditnih uslova. Zaključ ak kreditnog refereata sadrži podatke o: iznosu
kredita, roku otplate, kamatnoj stopi, periodu i nač inu korišć enja kredita,
poč etku otplate kredita itd.
Iz svih ovih sagledavanja proizilazi i predlog odluke koju treba da

donese nadležni organ banke. Predlog može da bude pozitivan ili negativan,
Međutim, predlog ne obavezuje organe banke da ga moraju usvojiti, mada
organi upravljanja banke najč ešć e prihvataju predlog struč ne službe.
(c) Rešenje o kreditnom zahtevu i izveštaj tražiocu kredita
Na osnovu zaključ ka iz kreditnog referata kreditni odbor poslovne

banke donosi rešenje koje prosleduje tražiocu kredita. Ukoliko kreditni
odbor banke donese pozitivno rešenje o kreditnom zahtevu, tada se pristupa
zakijuč ivanju ugovora o kreditu između poslovne banke i preduzeć a tražioca
kredita. U praksi se tražilac kredita obaveštava o odluci kreditnog odbora o
podnetom kreditnom zahtevu.
(d) Zaključenje ugovora o kreditu i njegovi sastavni elementi
Ugovor o kreditu je dvostrana izjava volje kreditora i kreditovanog,

tako da obavezno mora biti u pismenoj formi i obuhvatati sve posebne
uslove pod kojima se kredit odobrava. Ugovor o kreditu treba da sadrži:
Diplomski rad 45
iznos odobrenog kredita, namenu i rok korišć enja kredita, rok vrać anja
kredita, kamatnu stopu, instrumente obezbeđenja, namensku kontrolu
upotrebe kredita, nadležnost u sluč aju spora, potpise ugovornih strana itd.
Odluku koju donesu organi upravljanja banke, na osnovu zahteva za

odobravanje kredita, treba sprovesti. Ukoliko je odluka o podnetom zahtevu
negativna, o tome se podnosilac zahteva obaveštava pismenim putem, uz
njeno obrazloženje, a ako je odluka podnosilac zahteva se takođe o tome
obaveštava i ujedno poziva na sklapanje ugovora o kreditu. Bitni elementi
ugovora su: ugovorne strane, iznos kredita koji se odobrava, namena za koju
je odobren kredit, rok vrać anja kredita, visina redovne i zatezne kamate na
kredit, obaveza banke prema korisniku kredita, druge obaveze korisnika
kredita prema banci, nadležnost suda u sluč aju spora zbog neizvršavanja
obaveza iz ugovora, mesto i datum sklapanja ugovora i potpisi ovlašć enih
lica ugovornih strana overeni peč atom.
(e) Korišćenje i vraćanje kredita
Posle potpisivanja ugovora o kreditu poslovna banka stvara uslove da

pusti odobreni kredit u tečaj. Kada to uč ini poslovna banka obaveštava o
tome preduzeć e-korisnika kredita, na osnovu č ega može naložiti svojoj
poslovnoj banci da plati neke obaveze za njegov rač un, a na teret sredstava
iz odobrenog kredita. Poslovna banka koja je odobrila kredit vodi u svom
knjigovodstvu poseban kreditni rač un na kome se obrač unavaju svi iznosi
kredita pušteni u teč aj, kao i iznosi primljenih otplata po odobrenim
kreditima.
Nač in korišćenja kredita
Faza korišć enja kredita nastupa posle potpisivanja ugovora o kreditu. U

zavisnosti od vrste kredita zavisi i način njegovog korišćenja. Tako, na
primer, ako je reč o kreditu za zalihe pšenice, pružić e se dokaz o postojanju
zaliha u vidu pismenog izveštaja o zalihama. Ako je u pitanju kredit za
izvoz, kao dokument ć e poslužiti carinska deklaracija kojom se dokazuje da
je roba prešla granicu, itd. Za kredite za ostale namene banci se obič no ne
podnosi nikakva dokumentacija. Ako je reč o korišć enju kredita za trajna
obrtna sredstva, kredit se pušta u korišć enje izdavanjem naloga za prenos na
teret žiro-rač una banke, u korist žiro-rač una korisnika kredita, bez
dostavljanja posebne dokumentacije, osim one priložene prilikom zahteva za
kredit.
Diplomski rad 46
Namenska kontrola korišćenja kredita
Namenskom korišć enju kredita banka rnora posvetiti punu pažnju, zato
što mere kreditno-monetarne politike predstavljaju deo opšte ekonomske
politike zemlje, te ne njihovo pridržavanje povlač i za sobom zakonsku
odgovornost. Zato se tome poklanja velika pažnja, prilikom ocene
opravdanosti podnošenja zahteva za kredit, zatim prilikom puštanja kredita u
korišć enje i, na kraju, kontrolniin uvidom na licu mesta. Kontrola odobrene
dokumentacije na osnovu koje se kredit pušta u korišć enje, jeste prethodna
kontrola, a osim nje postoji još i naknadna kontrola, odnosno kontrola na
licu mesta, kod korisnika kredita, kada se proverava da li je stvarno posredi
posao koji se kreditira (da li je roba izvezena, da li su prijavljene zalihe robe,
itd).
Otplata kredita
Naplata kredita od stranke banke predstavlja završnu fazu u poslovima

kreditiranja. Korisnik kredita je dužan da sam vodi rač una o pravovremenoj
otplati kredita, u skladu sa preduzetim obavezama iz ugovora o kreditu,
kako ne bi zapao u docnju i time prouzrokovao plać anje zatezne kamate.
Zadatak banke je da kao poverilac stalno prati poslovanje korisnika kredita i
da zajedno sa njim nastoji da se kredit vrati u ugovorenom roku. Ukoliko se
dogodi da korisnik ne vrać a kredit iz opravdanih razloga, postoji moguć nost
da se rok vrać anja produži ili kredit obnovi, tj. revolvira. Obnavljanje
kredita, odnosno produžavanje roka vrać anja podleže istoj proceduri koja se
primenjuje i prilikom podnošenja zahteva za novi kredit.
Ukoliko se kredit otplać uje iz neopravdanih razloga, banka preduzima

mere za njegovu naplatu od garanta, odnosno avaliste, a ako takvih
obezbeđenja nema, onda tužbom sudu, radi prinudne naplate. Kredit se može
otplatiti ceo odjednom, u ratama ill anuitetima, što zavisi od vrste i namene
kredita. Nač in otplate kredita naveden je u odluci o odobrenju kredita, a
utvrđen je i u ugovoru o kreditu.
Diplomski rad 47
4.7. Vrste kreditnog pokrića
Banka se zbog prirode svojih funkcija ne upušta u poslove kreditiranja

koji mogu iznosom, uslovima i rokovima otplate izazvati rizik, odnosno
moguć nost da se kredit ne vrati na nač in kako je ugovoren, što je jedno od
njenih osnovnih nač ela poslovanja. Međutim, u bankarstvu se smatra da ne
postoji ni jedan kredit koji bi bio u potpunosti siguran, tj. bez određenog
rizika. Zbog toga su banke dužne pre zasnivanja kreditnih odnosa da savesno
i struč no procene sve bitne elemente koji mogu da biti zanač ajni za
pravovremeno vrać anje kredita. Isto tako, banke su dužne da se različ itim
vrstama pokrić a zaštite od eventualnog rizika. Bankarska praksa poznaje
više vrsta kreditnog pokrić a, odnosno garancija koje se mogu koristiti kao
sredstvo za izbegavanje rizika. Postoje dve osnovne vrste garancija, a to su
lične i realne garantije. Lič na garantija se javlja kao pravno jemstvo i kao
aval. Posebnu vrstu predstavlja zatezna kamata koja se plać a ako dužnik
svoju obavezu ne izvrši ili je ne ispuni uredno. Realna ili stvarna garancija je
takav oblik garantije koji se izražava u određenim materijalnim dobrima. To
mogu da budu različ ite stvari već e vrednosti, novac (kao zaloga, kapara,
kaucija) i slič no. Za pokrić e kredita za obrtna sredstva banke obič no uzimaju
od preduzeć a sopstvene trasirane menice i predviđena je zatezna kamata.
4. 8. Krediti za obrtne potrebe
Nedovoljnost akumulacije, bilo da je reč o domać oj ili dodatnoj do koje

se dolazi zaduživanjem u inostranstvu, upuć uje poslovne subjekte da traže
kreditna sredstva. Akumulativnost naše privrede koja je u razvoju, nije na
takvom nivou da bi mogla u potpunosti obezbediti potrebe za osnovnim i
trajnim obrtnim sredstvima. Inostrani izvori za zadovoljavanje domać ih
potreba za ulaganje u osnovna i obrtna sredstva uslovljeni su moguć nošć u
zaduživanja u inostranstvu. Imajuć i u vidu da je domicilni bilans
ekonomskih odnosa sa inostranstvom negativan, to su i moguć nosti za
zaduživanje u inostranstvu ogranič ene.
Pod obrtnim sredstvima preduzeć a podrazumevaju se ona sredstva koja

menjaju oblik da bi se, menjajuć i ga, ponovo vratila u prvobitni novč ani
oblik; tu spadaju: gotov novac, sirovine i materijal, proizvodnja u toku,
zalihe gotove robe, potraživanja od kupaca i dr. Kada se sredstva obezbeđuju
od banke da bi se pokrile navedene namene, onda je reč o korišć enju kredita
za obrtna sredstva. Preduzeć e koje je u osnivanju kredit za (trajna) obrtna
Diplomski rad 48
sredstva obezbeđuje istovremeno kada i kredit za osnovna sredstva, s tim što

se ona koriste tek po završetku građevinskih objekata i montaže opreme.
Preduzeć e koje za sobom ima već određeni radni vek takođe se može javiti
za kredit za trajna obrtna sredstva, bilo zbog poveć ane proizvodnje, bilo što
je dotadašnja obrtna sredstva utrošilo u investicije.
Krediti za trajna obrtna sredstva spadaju u dugoroč ne investicione

kredite. Trajna ili stalna obrtna sredstva u jednom preduzeć u predstavljaju
onaj deo obrtnih sredstava koji je trajno vezan za proizvodnju i promet i koji
nije podložan sezonskim promenama. Sredstvima iz kredita za stalna obrtna
sredstva obezbeđuju se materijal za reprodukciju, nedovršena proizvodnja,
poluproizvodi i gotovi proizvodi, kao i novč ana sredstva namenjena
pribavljanju tih stvari j deo potraživanja iz osnova redovnog poslovanja. Ovi
krediti se odobravaju iz dugoročnih izvora sredstava banke, koja potič u iz
prikupljenih ili pribavljenih sredstava i koja su po svom kvalitetu dugoroč na
sredstva, tj. potič u iz realne akumulacije.
Osim toga što preduzeć a pribavljaju potrebna sredstva iz sopstvene

akumulacije, potrebe u obrtnim sredstvima zadovoljavaju i na druge nač ine i
iz drugih izvora sredstava, prvenstveno pomoć u kratkoročnih kredita za
povremena obrtna sredstva, za koje kao izvori mogu služiti razni depoziti i
krediti iz primarne emisije Narodne banke. Krediti koji se odobravaju
privredi u obrtne svrhe izuzetno su znač ajni, jer omoguć avaju kontinuitet
odvijanja procesa reprodukcije. Ako, na primer, ima dovoljan iznos obrtnih
sredstava za poč etak proizvodnog procesa, ona pomoć u njih kupuje potrebne
sirovine i ostali materijal i plać a radnu snagu. Kada proizvede određene
količ ine proizvoda, ona bi in morala prvo prodati i tek pošto bi tako ponovo
došla do obrtnih sredstava, mogla bi otpoč eti novi proces proizvodnje.
Buduć i da se realizacija robe ne mora odigrati odmah pošto je proizvedena, i
da tu nekada može proteć i više vremena, preduzeć e bi u tom sluč aju moralo
da č eka i da ne proizvodi nove proizvode. Kredit u ovom sluč aju obezbeđuje
neprekidni tok proizvodnje. Veliki znač aj kredita za obrtna sredstva ogleda
se i u prevazilaženju sezonskih oscilacija u procesu proizvodnje, kao što je
to u prehrambenoj industriji; naroč ito je to izraženo u proizvodnji šeć era,
gde radna organizacija pomoć u kredita dolazi do obrtnih sredstava koja su
neophodna za vreme kampanje prerade šeć erne repe. Veliku ulogu kredit za
obrtna sredstva ima iprilikom otklanjanja zastoja na trž ištu zbog kojih
se prekomerno gomilaju zalihe gotovih proizvoda, što veoma angažuje i
blokira sopstvena sredstva. Kada se otklone poremeć aji na tržištu a zalihe
prodaju, poslovni subjekt iz realizacije otplać uje kredit.
Diplomski rad 49
Bankarski krediti za obrtna sredstva mogu se posmatrati:

Ø u funkciji snabdevanja ukupnog procesa proizvodnje i raspodele
potrebnom količ inom novca kao prometnog sredstva, i
Ø u funkciji faktora aktiviranja i ubrzanja razvoja materijalnih
produktivnih snaga i obezbeđenja nužnog stepena stabilnosti u
privredi.
Kredit u funkciji snabdevanja ukupnog procesa proizvodnje i raspodele

potrebnom količ inom novca kao prometnog sredstva vezuje se za princip
kreditiranja robe od momenta proizvodnje do momenta konač ne prodaje
(potrošnje). To su klasič ni poslovi kreditiranja domać eg prometa i izvoza.
Kredit u funkciji aktiviranja i ubrzavanja razvoja proizvodnih

moguć nosti, kreditiranjem proizvodnje, zaliha i slič no, stvara protivtežu
ranije stvorenoj kupovnoj snazi, č ime se odnosi na tržištu uravnotežuju.
a) Vrste kredita za obrtne potrebe
Prema roku na koji se kredit odobrava razlikujemo dugoročne kredite,

koji se daju za trajna obrtna sredstva, i kratkoročne kredite, koji se daju za
povremena obrtna sredstva.
Prema nameni za koju se krediti odobravaju razlikujemo:

Ø kredite za proizvodnju,
Ø kredite za zalihe,
Ø kredite za robni promet.
Krediti za proizvodnju
Krediti za proizvodnju se odobravaju prvenstveno:
Ø za proizvodnju prehrambenih proizvoda, za normalno snabdevanje
potrošač a,
Ø za nabavku deficitarnih domać ih i uvoznih sirovina i reprodukcionog
materijala,
Ø za kreditiranje proizvodnje robe za izvoz, kao i za proizvodnju robe,
kojom se zamenjuje uvoz,
Ø za pripremne radove za izgradnju krupnih objekata, uređenje terena i
za stambenu izgradnju.
Za odobravanje ovih kredita za proizvodnju potrebno je, osim opštih
uslova, ispuniti i poseban uslov, a to je obezbeđenost plasmana proizvodnje
za koju se traži kredit.
Diplomski rad 50
Krediti za zalihe
Ova vrsta kredita za obrtna sredstva odobrava se preduzeć u pod
uslovom da je obim zaliha ekonomski opravdan. Ovi krediti se najč ešć e
odobravaju u periodima neusklađenosti proizvodnje i prodaje, ili zbog
nemanja trajnih obrtnih sredstava koja su potrebna za redovan obim
poslovanja.
Krediti za zalihe mogu se razvrstati i na kredite za sezonske i za

vanredne zalihe. Postoje preduzeć a č iji je predmet poslovanja takav da se
proizvodnja odvija kontinuirano i ravnomerno u toku cele godine, a
realizacija samo u nekom periodu godine, i obratno, proizvodnja se odvija u
krać em vremenskom periodu, a realizacija teč e ravnomerno cele godine. Da
ne bi bilo poremeć aja u proizvodnji, odnosno realizaciji, odobravaju se
krediti za sezonske zalihe robe. U nekim periodima moguć e je ugrožavanje
redovnog snabdevanja preduzeć a, naroč ito reprodukcionim materijalom iz
uvoza, zatim se može desiti da neka područ ja zemlje budu odseč ena od
snabdevač kih centara zbog poremeć aja u saobrać aju, naroč ito zimi, itd. Za
sve te prilike može se reć i da su vanredne, a preduzeć a mogu da dobiju od
banke kratkoročne kredite za vanredne zalihe robe, da se ne bi obustavljala
proizvodnja, odnosno da se ne bi ugrozilo snabdevanje stanovništva.
Kada je reč o kreditiranju zaliha, mora se voditi rač una da se ne

odobravaju krediti za nekurentne zalihe, tj. za one proizvode koji se ne mogu
prodati na tržištu. Sredstva kredita za zalihe obič no se koriste:
Ø za zalihe pripremljene za izvoz, i to na osnovu dokumentacije kojom
se dokazuje da je izvoz ugovoren,
Ø za zalihe osnovnih prehrambenih proizvoda, pre svega za zalihe
pšenice i brašna, za proizvodnju hleba, za zalihe svežeg mesa i mleka
i za zalihe voć a i povrć a,
Ø za zalihe materijala za reprodukciju, gotovih proizvoda i trgovačke
robe; krediti se odobravaju za prevazilaženje sezonskih
neusklađenosti između proizvodnje i prometa, kao i drugih specifič nih
uzroka koji utič u na stvaranje zaliha materijala, proizvodnje u toku i
gotovih proizvoda,
Ø za pripremu i zalihe u izdavačkoj delatnosti i štampanje određenih
knjiga i izdanja,
Ø za zalihe potrebne za redovan obim poslovanja.
Ovi krediti se odobravaju preduzeć ima kojima nedostaju trajna obrtna

Diplomski rad 51
sredstva, što im onemoguć ava izvršenje plana proizvodnje i prometa.
Krediti za robni promet

Ovi krediti se obič no koriste za pospešivanje prometa, kupovine i
prodaje robe, u sopstvenim prodavnicama, u veleprodaji, maloprodaji i
spoljnotrgovinskom prometu. Kredite za robni promet mogu koristiti
prometne organizacije i proizvodna preduzeć a za robu koja je predmet
njihovog poslovanja za sledeć e namene:
Ø za kupovinu robe, a na osnovu dokaza da ugovoreni rok plać anja nije
duži od zakonski predviđenog roka,
Ø za uvoz na osnovu koga se ne može ostvariti reeskont; tu se najč ešć e
odobravaju krediti za uvoz sirovina i repromaterijala sa konvertibilnog
područ ja,
Ø za prodaju robe u sopstvenim prodavnicama. Korisnici ovih kredita su
najč ešć e proizvodna preduzeć a koja prodaju svoje proizvode preko
mreže sopstvenih prodavaca,
Ø za promet ostalih vrsta robe.
Krediti za robni promet snabdevaju prometne kanale potrebnim

novč anim sredstvima, kako bi se promet robe normalno odvijao i time
obezbeđivali uslovi za održavanje kontinuiteta proizvodnje. U okviru ovih
kredita mogu se razlikovati krediti za kupovinu i krediti za prodaju robe.
Krediti za kupovinu robe su znač ajni zbog toga što od kupovine potrebnih
sirovina i materijala do proizvodnje gotovih proizvoda i njihove realizacije,
prođe duži ili krać i vremenski period, pa ih preduzeć a koriste za kupovinu,
jer im nedostaju trajna obrtna sredstva. Č ešć i je sluč aj da ove kredite koriste
prometne organizacije. Obrnuto je kada preduzeć e za proizvedene proizvode
ima kupca a oni nisu u moguć nostl da ih plate u krać em roku (15-20 dana);
onda se prodavac obrać a banci a ova mu odobrava kratkoroč ni kredit za
obrtna sredstva za prodaju robe. Ovde se mora voditi rač una da ne bude
duplog kreditiranja, tj. da jedna banka ne kreditira prodavca kreditom za
prodaju robe, a druga banka kupca za kupovinu robe, i to za istu robu.
b) Uslovi odobravanja kredita
U zakonskim propisima je relativno malo odredaba koje regulišu

kreditne odnose poslovnih banaka sa poslovnim subjektima u potupku
odobravanja kredita za obrtna sredstva, tako da politiku kreditiranja privrede
za obrtna sredstva utvrđuju organi upravljanja u bankama, rukovođeni
opštim ciljevima i zadacma ekonomske i, posebno, monetarno-kreditne
Diplomski rad 52
politike. Međutim, ovde se mora napomenuti da je poslovnoj banci

prepuštena sloboda da utvrđ uje uslove i namenu plasiranja sredstava
jedino ako ona svoju kreditnu aktivnost zasniva isključ ivo na bankarskim
depozitima i drugim sluč nim izvorima sredstava. Ukoliko poslovna banka
želi da se služi i kreditom Narodne banke, deo plasmana u ovu vrstu kredita
banka reguliše na nač in kako to propisuje Narodna banka.
c) Rokovi odobravanja kredita
Kada se govori o rokovima za koje se odobravaju krediti za obrtna

sredstva treba najpre imati u vidu da se krediti za obrtna sredstva mogu
razvrstati na kredite za trajna obrtna sredstva i kredite za povremena obrtna
sredstva. Krediti za trajna obrtna sredstva predstavljaju posebnu vrstu
investicionih kredita; to su krediti sa dužim rokovima vrać anja, uglavnom
duže od dve godine. Rok za svaki odobreni kredit za trajna obrtna sredstva
utvrđuje se u konkretnom ugovoru o kreditu i zavisi od svakog pojedinog
sluč aja za koji se taj kredit koristi. Krediti za povremena obrtna sredstva
spadaju u kratkoroč ne kredite sa rokom vrać anja najč ešć e do jedne godine, a
ređe i do dve. Osnovno nač elo bankarskog kratkoroč nog kredita za obrtna
sredstva je da se krediti odobravaju za poslove koji u kratkim rokovima
vrać aju angažovanu robu, gde je optimalni cilj postignut kada se efekti
porasta proizvodnje pojave pre nego što se ispolji moguć i inflacioni uticaj
ovih kredita.
d) Kamatna stopa kao uslov korišćenja kredita
Kamatna stopa treba da predstavlja instrument zaštite od

obezvređivanja imovine poverioca, a njena nominalna visina treba da se
usklađuje sa stopom rasta cena. U proteklom periodu u bankarskoj praksi
politici kamatnih stopa se nije poklanjala dovoljna pažnja. U vreme
administrativnog socijalizma kamatna stopa na odobrene kredite iznosila je
svega 1% i služila je da se njome pokriju troškovi administracije Narodne
banke. Ona nije stimulisala preduzeć a da štede, niti da ne: uzimaju kredite
bez opravdane potrebe. Takođe, i u periodu samoupravnog razvoja vođena je
politika jeftinog kapitala, što je dovelo do toga da je kredit od dopunskog
sredstva finansiranja društvene reprodukcije, što je trebalo da bude, došao u
poziciju preovlađujuć eg nač ina finansiranja. Osim toga, takva politika je
uzrokovala neracionalno korišć enje tih sredstava, prezaduženost domicilne
privrede, a time i njenu veliku zavisnost od bankarskog sistema.
Diplomski rad 53
U novijem periodu privrednog razvoja u politici kamatnih stopa

znač ajna su opredeljenja za realnu kamatnu stopu. Kao što je već reč eno,
kamatna stopa treba da se usklađuje sa stopom rasta cena, da se ne bi
obezvredila imovina poverilaca. To je osnovni razlog da se uvede u
bankarsku i kreditnu praksu klauzula o promenljivoj kamatnoj stopi, sa
ovlašć enjem banci da ovu kamatnu stopu usklađuje sa kretanjem cena bez
posebne saglasnosti dužnika.
4. 9. Krediti za investicione potrebe
Ulaganja sredstava u investicije bitan su uslov dinamike privrednog

rasta i razvoja. Preduzeć e, da bi moglo da investira, rač una na svoja
rasploživa sredstva realne i novč ane akumulacije, a kada ona nedostaju
preduzeć e se obrać a banci za kreditna sredstva koja bi nadomestila deo
sredstava za završetak započ ete investicije. Investicioni krediti banaka, koji
se odobravaju iz podbilansa dugoroč nih sredstava, namenjeni su za
finansiranje trajnih ulaganja u poslovanje preduzeć a. Svrha tih ulaganja
može biti tehnič ko-tehnološko unapređenje materijalne osnove rada
(ulaganja u građevinsku infrastrukturu, opremu i znanje), ili obezbeđenje
trajnih obrtnih sredstava koja su neophodna za redovno poslovanje.
Moguć nost banke da u okviru svoje politike plasmana projektuje i

odobravanje investicionih kredita uslovljena je volumenom i sturkturom
kreditnog potencijala, i to posebno onog dela koji ima karakter trajnih
sredstava, kao što su: sredstva fonda osnivač a, sredstva rezervi, dugoroč ni
depoziti, dugoroč na kreditna sredstva (od domać ih i inobanaka) i sl. Da bi
banka odobrila investicioni kredit svom poslovnom klijentu, neophodno je
da raspolaže odgovarajuć om dokumentacijom koju je tražilac kredita dužan
da prezentira banci. Relevantna dokumentacija koja prati kreditni zahtev je
investicioni program i investiciono-tehnič ka dokumentacija. Investicioni
program je elaborat u kome se obrazlažu cilj i namena investicionih
ulaganja. U investicionom programu, osim naznake o kakvom je
investicionom projektu i objektu reč , ukazuje se na ekonomsku opravdanost
takvih ulaganja. Detaljna analiza faktora ekonomske prirode, kao što su:
sirovinska baza, energetski izvori, transport, radna snaga, potrebna obrtna
sredstva, asortiman proizvodnje, zatim kalkulacija cene, računi
rentabilnosti i dr. pružaju banci dovoljno argumentovani dokaze za
donošenje odgovarajuć e odluke o kreditnom zahtevu. U investiciono-
tehnič koj dokumentaciji daju se detaljna tehnič ko-tehnološka rešenja
investicionog projekta i koncept njegove realizacije.
Diplomski rad 54
Procedura odobravanja investicionih kredita je u postupku ista kao i

prilikom odobravanja kredita za obrtna sredstva, ali je analiza ekonomskih
faktora detaljnija i potpunija, jer zahteva i struč nu analizu eksperata van
banke. Prilikom donošenja odluke o odobravanju kredita banka koristi
različ ite kriterijume, ali sa istim ciljem: da joj ukažu na racionalnost
izvođenja i puštanja u pogon predloženog investicionog projekta. Ocena
projekta u delu ekonomskih indikatora-rentabilitet, devizni efekti, visina
soptvenog udela investitora, rok vrać anja kredita i dr. pruža dovoljno
informacija za odluku banke da podrži i finansiranje projekta, ili odustane od
bilo kakve kreditne podrške. Pozitivan kreditni predlog razmatraju organi
banke i donose konač nu odluku da je kredit odobren. Posle toga se
zaključ uje ugovor o kreditu i od tog momenta se odobreni kredit stavlja na
raspolaganje. Dinamika korišćenja investicionih kredita uslovljena je
tehničkom realizacijom izgradnje investicionog projekta. Za vreme
parcijalnog korišć enja kredita banka izrač unava tzv. interkalarnu kamatu
(koja je po pravilu na istom nivou kao i redovna ugovorena kamata) koja se
pripisuje osnovnom dugu i anuitetno raspoređuje na rok otplate kredita.
Povrać aj kredita, u pogledu roka otplate, poč inje na dan koji je predviđen u
ugovoru. Za uredno i sigurno vrać anje kredita od strane korisnika, banka
pribavlja odgovarajuć e oblike jemstva, kao što su: garancija druge banke,
menič no jemstvo, upis hipoteke kao založnog prava na nekretnine, cesija
potraživanja osiguranja imovine korisnika kredita sa vinkulacijom polise
osiguranja u korist banke, i dr.
Među investicionim kreditima posebnu grupu č ine krediti za trajna

obrtna sredstva, koji su uslovljeni permanentnim potrebama za određenom
sumom sredstava. Dokumentaciona osnova koju banka traži za odobravanje
ove vrste kredita znatno je simplificirana.
4. 10. Ostale vrste kredita
Osim navednih vrsta kredita koji su uobičajeni u praksi banaka,

postoje i određ ene vrste bankarskih kredita koji se odobravaju uz
prethodno realno obezbeđ enje koje je korisnik dužan da prezentira banci,
kako bi banka ako se ukaže takva potreba mogla da naplati ukupnu
vrednost kredita. Ovoj grupi kredita pripadaju: eskontni, hipotekarni,
lombardni, rambursni, krediti po tekućem računu i krediti po osnovu
datog akcepta, avala i garancija.
Diplomski rad 55
5. Kreditni rizik
5. 1. Suština kreditnog rizika
Nema sumnje, rizik je neraskidiva komponenta svakog proseč nog ili
normalnog kreditnog posla. Zato banka kao kreditna institucija mora obaviti
sva prethodna sagledavanja i anlizu poslovanja zajmotražioca, kako bi se,
pre svega, preventivno ali i posledič no, zaštitila od moguć ih kreditnih rizika.
Kreditni rizik banke podrazumeva nemoguć nost ili nevoljnost zajmotražioca
da odobreni i iskorišć eni kredit može i hoć e da vrati banci. Na moguć nost i
volju zajmotražioca ili korisnika kredita utič u mnogobrojni faktori, kako oni
koji su pod kontrolom zajmotražioca, tako i oni koji su van kontrole
zajmotražioca ili korisnika kredita.
Naime, kreditni rizik ili kvalitet kreditnog portfolija banke zavisi od

dva seta faktora: (1) egzogenih faktora, kao što su: stanje ekonomije,
prirodne okolnosti i slič no; (2) endogenih faktora, koji spadaju u delokrug
upravljač ke diskrecije i filozofije. Polazeć i od ovako datog opšteg okvira
modeliranja kreditnog rizika ili kvaliteta kredita, funkcija kreditnog rizika
može se izraziti kao:
kreditni rizik = f (intemi faktori, eksterni faktori)
Iako je modeliranje kreditnog rizika odnosno njegove funkcije

relativno lako postaviti u opštem obliku, veoma je složen proces njegovog
konkretnog utvrđivanja i merenja. Ključ nu ulogu u tom procesu ima tzv.
analiza i ocena kreditne sposobnosti zajmotražioca. Praksa američ kih banka
u ovom segmentu bankarskog poslovanja je veoma razuđena, pa su se
razvile razne koncepcije i modeli za analizu i ocenu kreditne sposobnosti
zajmotražioca.
Ključ na uloga analize kreditne sposobnosti zajmotražioca bez obzira,

da li je reč o pojedincu kao vlasniku firme ili domać instva, ili je reč o
preduzeć u, korporaciji ill kompaniji, je u tome, da se unapred odnosno pre
zaključ enja ugovora o kreditu, što preciznije utvrdi:
• da li je zajmotražilac sposoban da vrati kredit, koji namerava da

uzme? Odnosno, da li ć e biti sposoban onda kada kredit dospeva?
Diplomski rad 56
• da li je zajmotražilac spreman da vrati kredit, koji namerava da

uzme? Odnosno, da li ć e biti spreman onda kada kredit dospeva?
Upravo iz ova dva elementa, koji su fokusne tač ke analize i ocene

kreditne sposobnosti, banka treba što preciznije da izmeri rizik vrać anja
kredita. Pri tome se smatra, da je sposobnost zajmotražioca njegova
objektivna karakteristika, a spremnost subjektivno svojstvo njegovog
menadžmenta. Merenje ova dva faktora je dosta složeno i unapred se zna, da
je u praksi gotovo nemoguć e u potunosti izvršiti tač no merenje rizika, a time
nije moguć e ni njegovo potpuno otklanjanje.
Sam pojam kreditne sposbnosti različ ito je definisan u literaturi, pri

č emu se polazilo i od različ itih nač ina merenja iste. Ako se pođe od toga, da
je kreditna sposobnost zajmotražioca "moguć nost uzimanja", korišć enja i
vrać anja kredita pod određenim (ugovorenim) uvjetima kreditiranja¨ 5 se kao
osnovni problem postavlja pouzdano merenje te moguć nosti uzimanja,
korišć enja i vrać anja kredita. Merenje moguć nosti uzimanja, korišć enja i
vrać anja kredita odnosno kreditna sposobnost zajmotražioca merila se
tradicionalno merenjem imovine zajmotražioca, što je predstavljalo relativno
sigurnu osnovu poverenja banke u zajmotražioca.
Banka se pre odobravanja kredita mora, koliko god je to moguć e

uveriti, da je maksimalno zaštić ena od više vrsta rizika, od kojih su tri
najznač ajnija i koji proizilaze iz sagledavanja:
- karaktera ("character") = moralni rizik ("moral risk"),
- kapaciteta ("capacity") = poslovni rizik ("business risk") i
- kapitala ("capital") = rizik vlasništva ("properly risk").
Moralni rizik se vezuje za lič ne osobine zajmotražioca, njegov

poslovni ugled i karakteristike menadžmenta preduzeć a, č iji je ono vlasnik
ili pak sa njime upravlja. Poslovni rizik se vezuje za kapacitet preduzeć a
shvać en u dvostrukom smislu: kao stvarni proizvodno - tehnič ki kapacitet i
kao finansijski kapacitet odnosno izvor prihoda za vrać anje duga. Poslovni
rizik se č esto "pokriva" kolateralom, što omoguć ava smanjenje poslovnog
rizika na kritič nim tač kama. Rizik vlasništva se vezuje za kapital
zajmotražioca. Posebnu ulogu ovaj elemenat ima u odobravanju
hipotekarnih kredita, a u savremenim uslovima više označ ava
odgovarajuć u strukturu sredstava i izvora sredstava zajmotražioca.
5
P. Jurković : Razvojna i kreditna sposobnost investitora, Narodne Novine, Zagreb, 1980. god. str. 206.
preuzeto
Diplomski rad 57
5. 2. Vrste i funkcija kreditnog rizika

U osnovi, postoje dve vrste kreditnog rizika: jedna je vezana za povrat
glavnice ili rata glavnog duga, a druga je povezana sa plać anjem kamate kao
prinosa na plasirana sredstva. U okviru prve vrste rizika, koja je vezana za
povrać aj glavnice može nastati, kako smo već videli, takva situacije da
dužnik neć e da plati dospelu ratu kredita, ili bi hteo ali ne može usled raznih
finansijskih teškoć a u koje je trenutno ili trajnije zapao. Š to se kamate tič e,
situacija takođe može bti ista kao što je navedena i za plać anje otplate ili rata
glavnog duga ali i ne mora biti ista. Naime, sve zavisi kako je ugovorena
kamatna stopa, da li je fiksna ili je promenljiva i kakvo je kretanje kamatnih
stopa na finansijskom tržištu.
Neki autori smatrajuj da postoji šira skala rizika, koji su povezani sa

odobravanjem kredita. Prema 6 najvažnije kategorije rizika, koje su u vezi sa
funkcijom komecijalnog kreditiranja su:
(1) Kreditni ili rizik vrać anja kredita,

(2) Rizik ulaganja ili rizik kamatne stope,
(3) Rizik kontribucije kreditnog portfolia,
(4) Operativni rizik,
(5) Rizik prevare i malverzacija,
(6) Rizik sindikacije kredita.
Mi ć emo se ovde zadržati na analizi kreditnog rizika banke. Kreditni

rizik je izražen kroz kvalitet kreditnog portfolia banke. Smatra se, da kreditni
rizik zavsi od dva seta faktora koji daju opšti okvir za modeliranje kreditnog
rizika ili kvaliteta kreditnog portfolia, a koji je determinisan.
(1) grupom egzogenih, eksternih ili spoljnih faktora kao što je

državna regulativa u privredi, prirodne nesreć e i katastrofe itd, i
(2) grupu endogenih faktora, internih ili faktora subjektivne
upravljač ke diskrecije.
Ekstemi faktori mogu uticati na pojavu i nastanak kreditnog rizika na

pojedinim tržištima banke. Merenje uticaja ovih faktora može se dovesti u
6
Edward I. Altman: Managing the Commercial Lending Process, u knjizi: Handbook for Banking Strategy,
John Wiley and Sons, New York, 1985 god. str 483. preuzeto
Diplomski rad 58
vezu sa makro ekonomskim performansama u relevantim tržišnim

područ jima banke kao što su: personalni prihodi, inflacija, a za
multinacionalne banke i kretanje bruto nacionalnog proizvoda ("GNP").
Naime, postoji međuzavisnost nivoa ekonomske aktivnosti i pojave gubitaka
na kreditima. Ako ekonomska aktivnost ima tendenciju rasta, korisnicima
kredite je lakše da ostvaruju profit i da vrać aju uzete kredite i tada ć e gubici
na kreditima biti mali ili na normalnom nivou. Međutim, ako nivo
ekonomske aktivnosti poč ne da pada, korisnici kredita imaju već e teškoć e
oko vrać anja kredita i gubici na kreditima ć e biti već i.
Interni faktori, koje kako smo već rekli, banka može da kontroliše,
reflektuju se u ponašanju menadžmenta odnosno kreditnih menadžera u
pogledu nivoa preuzimanja kreditnog rizika. Ključ ne interne determinante
kreditnog rizika su: (1) obim kredita, (2) kreditna politika i (3) kreditni miks.
Ako obim kredita raste, raste i kreditni rizik. Odnosno ako su svi ostali
uslovi nepromenjeni, više odobrenih kredita povlač i za sobom i već i moguć i
gubitak na kreditima. Kreditna politika se proverava koeficijentom ("ratio")
odnosa ukupnih kredita prema ukupnoj aktivi. Već i ovaj koeficijent
pokazuje i već u agresivnost kreditne politike banke i kao posledicu toga,
već i gubitak u kreditnom portfoliu. Kreditni miks se meri odnosom uč ešć a
komercijalnih i industrijskih kredita prema ukupnim kreditima. Ako je već a
koncentracija na ove kredite, već a je i moguć nost kreditnih gubitaka.
Mada je prva kategorija faktora determinisana spolja, menadžment

tim banke i kreditni menadžeri mogu uticati na efekte ovog uticaja na
performanse banke (kao što su zarada, gubici na kreditima, neizvršeni krediti
itd.) kroz sigurno i zdravo poslovanje banke i/ili njihovo ponašanje u vezi sa
preuzimanjem nivoa kreditnog rizika (stepen diversifikacije kreditnog
portfolia, pažljiv rad na kreditnoj analizi itd.). Druga grupa faktora direktno
utič e na rizič nost ili kvalitet kreditnog portfolia banke preko neadekvatne
poslovne filozofije menadžment tima ili neadekvatnog ponašanja pri
preuzimanju nivoa rizika. Banke sa visokom sklonosti za preuzimanje
kreditnog rizika promišljeno odobravaju kredite sa visokom verovatnoć om
propusta tj. nenaplativosti.
Ponašanje kreditora u pravcu preuzimanja nivoa kreditnog rizika, koji

nije direktno vidljiv, reflektuje se između ostalog, u kreditnoj politici banke,
kvalitetu kreditne analize banke, kreditnom nadzoru i ekspertizama kreditnih
referenata. Ekspertize kreditnih referenata su izraz njihove sposobnosti,
obuč enosti i iskustva u ovim poslovima.
Diplomski rad 59
Sumirajuć i interne determinante kreditnog rizika, neto kreditni

gubitak može se izraziti sledeć om jednač inom:
INLL = (VOL + LAR + C&I + INC ECY + FAIL)
gdeje:
NLL = neto kreditni gubici
VOL = obim kredita,
LAR = koeficijent kredita prema aktivi,
C&I = koeficijent komercijalnih i industrijskih kredita prema ukupnim
kreditima,
INC = prihod banke,
ECY = prihod stanovništva usklađen sa stopom inflacije,
FAIL = broj ili vrednost tekuć ih obaveza po pogrešnim poslovima
Pošto banke nemaju direktnu kontrolu nad eksternim faktorima koji

utič u na kreditni rizik, fokus menadžmenta banke je na intemim faktorima.
5. 3. Predviđ anje budućeg poslovanja firme
Pored opšteg izraza za modeliranje kreditnog rizika, koji se koristi za

izražavanje agregatnog kvaliteta kreditnog portfolia banke, koriste se i
modeli za predviđanje kvaliteta poslovanja pojedinih komitenata banke
odnosno zajmotražilaca. Među takve modele spada i tzv. Altmanov-a ZETA
analiza i Chesser-ov kredit skoring sistem, odnsono model, koji se koristi za
monitoring korisnika kredita odnosno dužnika banke. Ovde ć emo ih obraditi
nešto detaljnije.
ZETA analiza ("Zeta Andysis'') 7 je izraz koji definiše model

za identifikovanje rizika bankrota korporacija. Altaian i njegovi saradnici su
pronašli sedam varijabli, koje su dobre za razlikovanje firmi kojima preti i
kojima ne preti propast:
(1) prinos na sredstva, meren sa EBIT8 prema ukupnim sredstvima

(2) (2) stabilnost zarade, merena inverzno standardnom greškom
7
Edward Altman, R.G. Haldeman: ¨ ZETA Analysis¨ - A New Model to Identify Bankruptcy Risk of
Corporations, Journal of Banking and Finance 1, 1977. god. str. 29-54, preuzeto
8
EBIT (Ëarning before interest and taxes¨ ) – zarada pre poreza i kamate
Diplomski rad 60
prognoziranom desetogodišnjim trendom prinosa na sredstva,

(3) dug za usluge, meren sa EBIT prema ukupno plać enoj kamati,
(4) kumulativna profitabilnost, merena sa zadržanom zaradom (BS)
prema ukupnoj aktivi,
(5) likvidnost, merena tekuć im sredstvima prema tekuć im obavezama,
(6) kapitalizacija, merena sa petogodišnjim prosekom tržišne vrednosti
firminih obič nih deonica prema ukupnom dugoroč nom dugu, i
(7) velič ina, merena sa ukupnom aktivom firme.
Ovih sedam varijabli su dizajnirane za merenje sledeć ih

dimenzija poslovanja banke:
(1) tekuć e profitabilnosti,

(2) rizika ili varijabilnosti prinosa,
(3) pokrivenosti kamata,
(4) kretanja dugoroč ne profitabilnosti,
(5) likvidnosti,
(6) leveridža i
(7) velič ine.
Altmanov model ili ZETA skoring model je vrsta multi

diskriminacione analize za predviđanje finansijskih uslova firme. Funkcija
ovog modela je sledeć a:
Altman Z = 0.012X1 + 0,014X2 + 0,033X3 + 0,006X4 + 0,999X5
gde je:
X1 = neto obrtni kapital/ukupna aktiva

X2 = zadržana zarada / ukupna aktiva
X3 = zarada pre kamate i poreza / ukupna aktiva
X4 = tržišna vrednost ukupnog deonič arskog kapitala /
knjigovodstvena vrednost ukupnog duga
X5 = prodaja /ukupna aktiva
Vrednovanje rezultata:
• ako je Altman Z manji od 1,81 kompanija spada u grupu sa problemima;

• ako je Altaian Z jednak ili već i od 2,90 preduzeć e spada u grupu zdravih;
Diplomski rad 61
• ako je Altaian Z već i od 1,81 i manji od 2,90 ovaj proces bodovanja je

neubedljiv (zona ignorancije).
Ovaj model se preporuč uje kao komplementarni za: (1) procenu

poslovnih kredita, (2) za upravljanje potraživanjima, (3) za interne kontrolne
procedure i (4) za strategije ulaganja. Š to se tič e procene poslovnih kredita,
ovaj model sugeriše kvantitativnu procenu komplementarnu sa više
kvalitativnim i intuitivnim pristupom kreditnih referenata. Medutim, treba
imati u vidu da Zeta model nije kredit skoring mehanizam niti supstitut za
procenu kreditnih referenata. Model i Zeta skoring sistem je korisno oruđe
za određivanje opšte kreditne sposobnosti tražioca kredita i poslovanja
komitenta banke.
Za procenu tražioca i korisnika komercijalnih kredita, banke. koriste

kredit skoring sistem ("credit scoring system") kojeg je razvio Chesser.
Svrha ovog modela je da predvidi nesaglasnosti sa orginalnim ugovorom o
kreditu sa korisnikom kredita -komitentom, gde se nesaglasnost ne definite
samo kao propust već svaka radnja koja može imati za posledicu rezultat
plać anja kredita koja manje odgovara zajmodavcu u odnosu na ugovorene
uslove.
Ovaj model, koji se sastoji od šest varijabli, ima funkciju:

Y = -2,0434 + 5,24X1 + 0,0053X2 - 6,6507X3 + 4,4009X4 - 0,0791X5- 0,1020X6
gde je:
X1 = (gotovina + utrživi vrednosni papiri) prema ukupnoj aktivi

X2 = neto prodaja prema (gotovina + utrživi vrednosni papiri)
X3 = EBIT prema ukupnoj aktivi
X4 = ukupan dug prema ukupnoj aktivi
X5 = fiksna aktiva prema neto vrednosti
X6 = obrtni kapital prema neto prodaji.
Varijabla Y se koristi u sledeć oj formuli da odredi

verovatnoć u nesaglasnosti P:
P =1 / (1 + e– y)
gde je:
e = 2,71828.
Diplomski rad 62
Procenjena vrednost Y može se posmatrati kao indeks dužnikove

sklonosti ka nesaglasnosti. Viša vrednost Y izražava već u verovatnoć u
odstupanja (nesaglasnosti) pojedinač nog dužnika od ugovora o kreditu.
Pravilo granič nih vrednosti je:
• ako je P već e od 0,50, to određuje pripadnost firme grupi nesaglasnosti sa
ugovorom o kreditu,
• ako je P manje ili jednako 0,50, firma pripada grupi saglasnosti sa
ugovorom o kreditu.
Ovaj Chesser-ov kredit skoring model ("credit scoring model") je u

suštini model za proveru kredita. Međutim, ovaj pristup je tipič an okvir, koji
se koristi da se izgradi kredit skoring ili modeli za proveru kredita. Kredit
skoring modeli obič no se koriste prilikom odluč ivanja o odobravanju kredita
(da ili ne). Međutim, kada je kredit već odobren i nalazi se u korišć enju ili ga
treba vrać ati, koriste se modeli za proveru odnosno monitoring kredita.
Pored navedenih modela predviđanja lošeg poslovanja firmi, mogu se
koristiti i lako uoč ljivi signali, koji mogu skrenuti pažnju posmatrač u, da se
u firmi koja je od interesa za banku, nešto negativno dešava. Firme koje
mogu biti od interesa za banku su one koje nameravaju tražiti kredit, zatim
one koje već traže kredit (zajmotražioci) i firme koje su ranije uzele kredit i
treba da ga poč nu vrać ati ili su ga delimič no vratile, pa im ta obaveza
predstoji u narednom periodu.
Pre odobravanja kredita firmi, korisno je pre ulaska u složene analize i

procene kreditne sposobnosti, obratiti pažnju na neke karakteristič ne pojave
i manifestacije njenog poslovanja. Nema sumnje, da je primena tzv. "ZETA"
modela uspešnija u pogledu prognoze rezultata firme u bliskoj buduć nosti,
nego što su to pojedini spoljni znaci u poslovnoj aktivnosti firme. Međutim,
za sigurnije procene treba koristiti rezultate kombinacije više metoda.
Polazeć i od toga, da svaki metod ima svoje dobre i loše strane, kao i da
mnogo toga zavisi od nač ina kako se metod koristi i kako se rezultati
interpretiraju, nije na odmet se poslužiti, bar u prvim procenama, i sa vrlo
jednostavnim monitoringom nekih postupaka u firmi, koja tone.
Za banku je od izuzetne važnosti saznanja o menadžerskom timu

firme tj. pojedinosti o direktorima koji vode preduzeć e, kao i procena, da li
su to ljudi koji kao pojedinci imaju lič ne kvalitete (volju i moguć nost) i
obrazovne sposobnosti (znanje i umeć e), da mogu preokrenuti situaciju u
preduzeć u na bolje.
Diplomski rad 63
5.4. Upravljanje kod kreditne politike banke
Osnovni razlog za izradu kreditne analize poslovanja zajmotražioca je

merenje rizika ili neplać anja odnosno nevrać anja kredita koji treba da mu se
odobri. Mnogi faktori mogu uticati da poslovanje zajmotražioca u
buduć nosti bude nedovoljno rentabilno ili č ak nerentabilno da zajmotražilac
ostvari gubitak. Uzroci takvom poslovanju zajmotražioca mogu biti različ iti,
poč ev od uzroka izazvanih višom silom (vremenske nepogode, poplave,
suše, grad, politič ki nemiri, rat itd.), uzroka ekonomske prirode odnosno
tržišnih faktora (opšta privredna recesija, inflacioni trendovi, energetska
kriza itd.), pa do kadrovskih faktora, kao što su planirane ili neplanirane
promene menadžmet tima, odlazak ili smena pojedinih visoko struč nih
specijalista itd.
Osnovna svrha izrade kreditne analize je, kako smo već ranije naveli,
da utvrdi, postoji li i da li ć e i ubuduć e postojati volja i sposobnost odnosno
moguć nost zajmotražioca, da otplać uje eventualno odobreni kredit u skladu
sa uslovima ugovora o kreditu. Banka odnosno kreditni referent mora
utvrditi stepen rizika i volje i moguć nosti, koji mora preuzeti na sebe i u
sluč aju, da rok vrać anja kredita može biti i produžen. Odnosno, ako jedan
kredit treba da bude odobren, potrebno je precizno definisati uslove pod
kojima ć e biti odobren. Pri tome treba imati na umu, da je neke od faktora,
koji utič u na sposobnost i moguć nost zajmotražioca da ć e vrać ati kredit,
teško ili č ak vrlo teško proceniti. Međutim, ta procena mora biti urađena od
strane kreditnih referenata banke što je moguć e na realniji nač in kroz
pripremu finansijskih projekcija. Pri tome je od znač aja kako ekonomska
prošlost, sadašnjost, tako i ekonomska buduć noat zajmotražioca.
Govoreć i generalno, izrada kreditne analize je u osnovi ista ili bi

trebala biti ista u svim poslovnim bankama. Međutim, č injenica je da su
neke banke, pogotovu banke u razvijenim tržišnim privredama, otišle daleko
napred u primeni ekonomskog instrumentarija i matematič kih modela u
identifikaciji kreditnih i drugih rizika u procesu odobravanju kredita svojim
komitentima i klijentima. Smatra se da su u torm poslu najviše napredovale
američ ke banke. U američ kim poslovnim bankama, neki se elementi i
funkcije kreditne analize, kod jednih naglašavaju više a kod drugih manje.
Ono što je bitno u svakoj kreditnoj analizi jeste, da se kredit odobrava

Diplomski rad 64
sada, a da treba biti vrać en u buduć em periodu. Otuda se, najkrać e reč eno,
kreditna analiza manje - više u svim bankama sastoji od sledeć ih nekoliko
aktivnosti:
(1) prikupljanju podataka i informacija, na kojima ć e se zasnivati procena

kreditne sposobnosti zajmotražioca;
(2) pripreme i analize skupljenih podataka i informacija i
(3) ocene relevantnosti podataka i informacija za njihovo korišć enje za
projekcije buduć eg poslovanja zajmotražioca.
U narednom izlaganju ć emo obraditi navedene procese aktivnosti

analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotražioca.
Ocena kreditne sposobnosti svodi se na analizu i ocenu karakteristika i

specifič nosti kredita kao komponenti kreditnog rizika. U principu, svaki
kreditni posao ima svoje karakteristike i specifič nosti i traži poseban pristup
i proveru sa aspekta analize i ocene kreditne sposobnosti zajmotražioca.
Koncepcija analize kreditne sposobnosti zajmotražioca poznata je u

literaturi pod nazivom pet kreditnih elemenata odnosno "five Cs of credit".
Za ove potrebe, mi ć emo se ogranič ti na kratak opis analize ovih pet faktora,
č ijom konsekventnom primenom treba doć i do što pouzdanije diagnoze
ekonomskog i finansijskog stanja zajmotražioca.
U zavisnosti od toga, da li zajmotražilac traži kratkoroč ni,

srednjeroč ni ili pak dugoroč ni kredit, nužno je u analizu i ocenu kreditne
sposobnosti inkorporirati odgovarajuć u vremensku dimenziju. To je naroč ito
važno za projekciju rentabilnosti zajmoprimca za vreme trajanja obaveze
vrać anja kredita. Ova projekcija zahteva prouč avanje: konkurentskih uslova,
uslova ponude i tražnje i buduć e perspektive grane zajmotražioca. Isto tako,
ova projekcija zahteva i pažljivu analizu njegove snage i slabosti, kao što su:
kvalitet menadžmenta, efikasnost njegove organizacije proizvodnje,
efektivnost njegovog marketinga, zdravlja njegovih zaposlenih, fizič ku
kondiciju opreme, raspoloživost i cenu radne snage, sirovina i materijala, te
vrednost bilo kojih neopipljivih stvari, kao što su patentno pravo i licencni
ugovori, kao i moguć nost eventualnih obaveza.
Finansijski izveštaji i analize, koji se koriste za ocenu kreditne

sposobnosti zajmotražioca, baziraju se na logič noj vezi izmedu osnovnog
operativnog poslovanja i rač unovodstva ili finansijskih reprezentanata ove
Diplomski rad 65
aktivnosti. Pet tipova koeficijenata (racia) predstavljaju dosta dobru meru

efektivnosti specifič ne poslovne aktivnosti, strukture troškova, nivoa
likvidnosti i profitabilnosti.
Bankarski kreditni menadžeri posluju u institucionalnoj i ekonomskoj

sredini koja se stalno menja i postaje sve kompleksnija. Zbog toga, u
procesu odobravanja kredita, kreditni menadžeri i referenti moraju poznavati
uslove u kojim posluje svaki zajmotražilac, njegove planove i perspektivu
razvoja. Dalje, kreditor takođe treba da poznaje uticaj sredine, međunarodne
konkurencije i zakona i propisa koji se odnose na poslovanje zajmotražioca.
Zato se s pravom smatra, da kreditni referenti imaju ključ nu poziciju u
poslovanju banke. Oni imaju dvostruku ulogu: donošenje odluka o kreditu
kao o glavnom delu plasmana sredstava banke i dnevno zadovoljavanje
potreba komitenata banke za kreditom. Zato je neophodno, da kreditni
menadžeri harmonizuju poslovanje kreditnog portfolia sa ostalim
plasmanima banke. To uključ uje i zaštitu kreditnih plasmana kroz: (1)
izbegavanje odobravanja loših kredita (uz moguć i gubitak), (2) ubrzavanje
toka gotovine ("cash flow") preko intelektualnih pomoć i i napora i (3) kroz
poveć avanje profitabilnosti preko mudrog produženja kredita.
Diplomski rad 66
6. Zaključ na razmatranja
Banka "nikad" ne odobrava loš kredit, kredit postaje loš samo posle
odobrenja. Pošto banka putem kreditiranja obezbeđuje glavni izvor prihoda,
važno je da ima kontrolu gubitaka na kreditima i da ih održava na relativno
maloj margini, kako bi mogla da ostvari zadovoljavajuć i profit i dividendu.
Zbog toga bankari nastoje da kontinuirano budu u toku sa efektima
poslovanja dužnika, kako bi blagovremeno mogli uticati na povoljne ishode
za banku. Problem kredita nastaje kada se kod dužnika javlja kriza gotovine,
i dužnik nije u moguć nosti da sa raspoloživom gotovinom podmiruje
operativne potrebe i izvršava dospele obaveze.
Dakle, kada je kredit već odobren i kada je zajmoprimalac povukao

sredstva sa rač una banke na svoj rač un odnosno kada je kredit iskorišć en,
jedan od primarnih zadataka kreditnog referenta je prać enje poslovanja
zajmoprimca i procena određenih događaja i promena u ponašanju
menadžmenta zajmoprimca. Kada problemi nastanu i kada se poč nu
reflektovati na vrać anje kredita, banka pri tome treba imati na umu važne
sugestije za smanjenje rizika naplate kredita. To se naroč ito manifestuje
prilikom kašnjenja odnosno prekorač enja roka vrać anja kredita.
Ako situacija zahteva preduzimanje fizič kog posedovanja zaloge

(kolaterala), odluka treba biti izvršena odmah. Svako kašnjenje može
prouzrokovati korišć enje preč eg prava od strane drugih kreditora.
krediti se u uslovima nedovoljnosti finansijskih sredstava za

kontinuitete u reprodukciji, najč ešć e spajaju vremenski intervali od momenta
prodaje proizvoda do momenta prodaje njihove naplate. Tim kreditima se
supstituišu vlastita novč ana sredstva, koja su posuđena kupcima, i stvaraju
moguć nosti za nesmetano odvijanje narednog toka reprodukcije. U uslovima
kada preduzeć a imaju viškove novč anih sredstava, onda ta sredstva plasiraju
putem kredita u neka druga preduzeć a i tako poveć avaju prihod putem
napplać enih kamata.
Ako se pozajmljivanje sredstava iz tuđih izvora stalno poveć ava, onda

preduzeć e dolazi u sve već u zavisnost, a kratkoroč no kreditiranje, kao
instrument održavanja likvidnosti, pokazuje svoje negativnosti.
Dugoroč ni krediti nadoknađuju nedostatak vlastitih sredstava radi

Diplomski rad 67
finansiranja investicija u osnovna i obrtna sredstva. Ovim kreditima se

prevazilazi nedostatak sopstvene akumulacije i amortizacije što spreč ava
usporavanje razvoja preduzeć a.
Nedostaci kreditiranju ogledaju se prvenstveno u tome što pribavljanje

novč anih sredstava iz tuđih izvora, poveć ava direktne troškove poslovanja
preduzeć a koja koriste ta sredstva. Kreditiranje iz tuđih izvora smanjuje
kreditnu sposobnost korisnika sredstava i stavlja ih u podređeni položaj
prema davaocu kredita. Rizik likvidnosti se poveć ava sa porastom tuđih
izvora sredstava i kod kratkoroč nog i kod dugoroč nog kreditiranja.
Bez obzira da li je u pitanju eksterno ili interno kreditiranje,

finansiranje tokova reprodukcije na kreditnim uslovima je objektivna
potreba. Prednosti su više izražene kod internog finansiranja tokom
reprodukcije, a razlozi su u obostranim efektima finansiranja.
Treba istać i da se pravilnom primenom politike kreditiranja mogu

poveć ati prednosti i u znatnoj meri smanjiti nedostaci.
Diplomski rad 68
Literatura
1. Pušara Kostadin: “Međunarodne finansije”, Beograd, 2000.
2. Ljutić Branko: ¨ Signali opasnosti pred propast firme¨ Ekonomska

politika, 2065/91
3. Neubauer F.F. : ¨ Portfolio menadžment¨ , Svetlost, Sarajevo, 1991.
4. Stefanović M. Radomir: ¨ Banke i bankarsko poslovanja¨ , Privredni

pregled Beograd.
5. Vuković Dragoslav: Üpravljanje rizikom u poslovnoj politici
savremene banke u svetu – organizacioni aspekt¨ Jugoslobensko
bankarsto, 3-4/97, 1997
6. Č urč ić N. Uroš: ¨ Strategijsko planiranje u bankarstvu – oblikovanje
uspešne profitne strategije banke¨ , Feljton, Novi Sad, 1995.
7. Krstić Borko: ¨ Bankarsto¨ , Ekonomski fakultet, Niš, 1996
8. R.Musgrave: Teorija javnih finansija - Studija iz oblasti javne
privrede, Beograd, 1973.
9. Jović Slavoljub: ¨ Bankarstvo¨ , Nauč na knjiga, Beograd, 1990.
Diplomski rad 69
Sadrž aj
1. Uvod 1
2. Uloga banaka u savremenoj privredi 4

2.1. Zahtevi savremene privrede 4
2.2. Uloga bankarskih institucija 6
2.3. Funkcije i razvoj tržišta novca i kapitala 9
3. Banke i bankarski sistemi u svetu 12

3.1. Tendencije razvoja savremenih
bankarskih sistema 18
3.2. Potreba zaštite bankarskog sistema 20
3.3. Ciljevi regulisanja bankarskog sistema 21
3.4. Poverenje u bankarski sistem 22
3.5. Komfornost sistema poslovnog bankarstva 23
3.6. Bankarski sistem u Srbiji 24
4. Kreditna politika banke 26

4.1. Definisanje rizika u kreditnoj politici banke 28
4.2. Finansijska piramida poslovne banke 29
4.3. Bankarski kredit kao oblik plasmana 30
4.4. Funkcije kredita 32
4.5. Vrste kredita 35
4.6. Procedure odobravanja kredita,
korišć enje i otplata 39
4.7. Vrste kreditnog pokrić a 47
4.8. Krediti za obrtne potrebe 47
4.9. Krediti za investicione potrebe 53
4. 9. Ostale vrste kredita 54
5. Kreditni rizik 55
5. 1. Suština kreditnog rizika 55
5. 2. Vrste i funkcija kreditnog rizika 57
5. 3. Predviđanje buduć eg poslovanja firme 59
5.4. Upravljanje kod kreditne politike banke 63
6. Zaključ na razmatranja 66
Literatura 68
Diplomski rad 70

Kreditna Politika Banke2

Uploaded by

Document Information

Original Title

Copyright

Available Formats

Share this document

Share or Embed Document

Sharing Options

Did you find this document useful?

Is this content inappropriate?

Copyright:

Available Formats

Kreditna Politika Banke2

Uploaded by

Copyright:

Available Formats

Diplomski rad 1

Kreditna politika banke

Maksimiranje profita, kao ciljne ekonomske funkcije poslovne banke,

Međutim, u praksi banaka se smatra da su solventnost, likvidnost i

U ekonomskoj i finansijskoj nauci pojam kredita predstavlja

Kredit se po pravilu daje uz određ enu kamatu koja predstavlja

U društveno-ekonomskim formacijama koje su prethodile robnoj

se roba lakše realizuje i smanje zalihe neprodatih proizvoda.

Finansijski i ekonomski gledano i u zemljama tranzicije (bivšim

2. Uloga banaka u savremenoj privredi

Stanovništvo je takođe znač ajan faktor traznje za finansijskim

Tražnja za finansijskim sredstvima je skoro u celini usmerena na

regulisanja ekonomskih odnosa na našem tržištu. Smatra se, da zbog toga ni

Isto tako, od velike je važnosti uloga marketinga u funkciji plasiranja

Dakle, osnovni cilj banke, polazeć i od aktivnosti prikupljanja

2.2. Uloga bankarskih institucija

Vršeć i svoju osnovnu delatnost bankarske institucije u osnovi,

Polazeć i od toga, č ijim sredstvima banka posluje, za č iji rač un ona

Uopšteno govoreć i, banka bi trebala da posluje na istim principima

Ovakvoj situaciji su u dobroj meri doprinele i same banke, koje su u

Prema nekim ocenama, naše bankarstvo je pre sankcija i blokade

Ako je za neku utehu, č ak ni američ ko bankarstvo nije bez slabosti.

Ako se zna, da je bankarski sistem kič ma privrednog sistema, onda je

Novi odnosi u finansijskoj sferi kod nas, treba da omoguć e bankama

Pored ove najznač ajnije uloge - kreditiranja, banke obavljaju i niz

poznato, da rizik raste proporcionalano sa dužinom vremena ulaganja.

2.3. Funkcije i razvoj trž išta novca i kapitala

Na tržištu novca i kapitaia dolazi do suč eljavanja ponude i tražnje

Glavne funkcije tržišta novca su sledeć e: a) omoguć uje bankama

Tržište kapitala kod nas nije postojalo uglavnom iz razloga koji se

Korisna uloga tržišta kapitaia može se sagledati po tri osnova: a)

No, jedno je sigurno. Nemoguć e je zamisliti bilo kakav a kamoli

Da bi se slobodna novč ana sredstva angažovala u razvojene svrhe, to

usitnjene ponude, da ih koncentriše preko deonič arskog kapitala za rešavanje

Da se poslužimo samo jednim primerom. Najvažniji faktor koji utič e

3. Banke i bankarski sistemi u svetu

Bankarski proizvod je produkt poslovne politike i izražava

Suštinu delatnosti banke predstavljaju novč ane transakcije izražene u

Savremene banke u svetu predstavljaju multiservisne finansijske

Tržišna poslovna orijentacija, promene u svojinskoj strukturi,

Banke se najveć im delom organizuju kao društva kapitala. Uvođenje

Obeležja akcionarstva u domicilnim bankama moraju se posmatrati

Da bi se izveli odgovarajuć i zaključ ci o stanju i problemima

Situiranje bankarskog sektora u pojedinim zemljama, posebno u

Poslovna politika američ kih banaka, posebno politika plasmana, je

Određene restrikcije u kreditnim poslovima nisu usmerene ka

Bankarski sistem u Americi karakteriše dualizam u vidu postojanja

Bankarske holding kompanije doprinose unapređenju upravljanja u

Sistem regulacije i normativizma je posebno izražen kroz ulogu

Engleski bankarski sistem takode ima razvijenu bankarsku

Ø vrši se koncentracija bankarskog poslovanja i rigorozno pridržavanje

Pored centralnih banaka (Bank of England) postoje komercijalne,

Ujednač avanje kriterijuma poslovanja banaka na međunarodnom

Bankarski sistem Nemač ke karakteriše otvorenost tržišta novca,

Komercijalne banke obavljaju sve vrste bankarskih operacija

Berliner Bank i dr.

Među specijalizovanim bankama funkcionišu privatne i javne

Osnivanje i rad banaka regulisane su Zakonom o bankama i strogim

Kao bankarski poslovi realizuju se: poslovi ulaganja, kreditni poslovi,

Poslovanje banaka u Japanu u osnovi je slič no poslovanju banaka u

Najveć i deo depozita po tekuć em rač unu drže preduzeć a. Na ova

Među poznatijim bankama u svetu su mega japanske banke:

Poslovi kojim se banke mogu baviti regulisani su posebnim Zakonom