САДРЖАЈ:

САДРЖАЈ:....................................................................................................................................................1
УВОД...........................................................................................................................................................2
2.ПОЈАМ ОБВЕЗНИЦА................................................................................................................................3
3.ВРСТЕ ОБВЕЗНИЦА..................................................................................................................................5
4.ЕМИСИЈА ОБВЕЗНИЦА............................................................................................................................7
5. ЦЕНА ОБВЕЗНИЦА..................................................................................................................................9
6. РИЗИЦИ УЛАГАЊА У ОБВЕЗНИЦЕ.......................................................................................................11
7. ЗАКЉУЧАК............................................................................................................................................13
ЛИТЕРАТУРА.............................................................................................................................................14

1
 УВОД
Берза је организовано тржиште за трговину валутама, акцијама, обвезницама, и
робом. Трговина се може одвијати само ако се испуне услови које дефинише берза.
Почетак берзанског пословања везује се за појаву првих хартија од вредности. То су била
писана документа којима се неко лице обавезало да ће своју обавезу извршити у одређено
време у будућности. Касније када се та обавеза пренела на друго лице, пре доспећа рока,
сматра се да је први берзански посао закључен. Данас, берзе су тржишта са циљем да на
брз, ефикасан и јефтин начин омогуће промет берзанског материјала-новца и робе.

Финансијски систем је саставни део привредног система сваке тржишне економије

који својим елементима омогућава несметан ток финансијских средстава од субјекта који
имају вишак новчаних средста ка субјектима који имају мањак новчаних средстава. У
директном финансирању инвестиционе јединице позајмљују новчана средства директно
од штедних јединица тако што им на финансијском тржишту продају хартије од
вредности. У индиректном финансирању финансијски посредници се налазе између
кредитора и дужника.

У домаћој пракси највише је заступњено индиректно финансирање посредством

банака, пошто је финансијско тржиште недовољно развијено. Неразвијено домаће
тржиште је последица недостатка адекватне законске регулативе, недовоњног нивоа
обавештености о значају хартија од вредности, недостатка знања из ове области, чести
ратови, политичка и економска нестабилност изолација итд. Тренутна Светска криза
неповољно утиче на улагача а тиме и на развој тржишта. Важну улогу у развоју тржишта,
у оваквом окружењу би требало да имају нискоризичне хартије од вредности, као што су
обвезнице, како би се привукли инвеститори да на дужи рок слободна новчана средства,
уместо у банке, улажу на тржишту капитала.

2
 2.ПОЈАМ ОБВЕЗНИЦА
Обвезница је хартија од вредности којом се њен издавалац обавезује да ће имаоцу,
у року доспећа, исплатити одређени износ новца са припадајућом каматом.
Обвезница као хартија од вредности настала је почетком 17-ог века у Холандији.
Тада је једна Холандска фирма издала прве обвезнице ради прикупљања додатних
новчаних средстава за финансирање неких пословних подухвата који су преузимани на
тлу ноовооснованих колонија на индијском подконтиненту. 1

Појава обвезница у Холандији се објашњава чињеницом да је у то време Холандија

економски и културно најразвијенија земља у Европи, при чему се издавање обвезница и
њихово прометно стимулисање повезује са организовањем првих берзи у појединим
европским земљама.

У формалном смислу обвезбица мора да садржи:

- фиксни датум када се позајмљена сума мора вратити(рок доспећа) и,

- уговорени износ камате

Инвеститор има сигуран новац, ако држи обвезницу у свом поседу до краја
доспећа. Дугорочне обвезнице су обвезнице са роком доспећа од годину дана, те се на
неким финансијским тржиштима ове обвезнице ра роком доспећа од једне године
називају „ноте“ а назив „обвезница“ је име дужничке хартије од вредности ра роком
доспећа од годину до тридесет година.

Актом о издавању обвезница прописују се следећи елементи:

 износ на који се издаје обвезница,

 намена средства која се прикупљају,
 начин издавања обвезнице,
 рокови отплате,
 каматна стопа,
 начини обрачуна и плаћања камате,
 учешће у добити,
 извори средстава из којих се исплаћује обвезница.

Обвезница се састоји из два дела:

 из пласта и
 каматних купона.

1
Павићевић Б.,Обвезнице као хартије од вредности, Привредно правни приручник, бр.3/80, стр. 9.

3
 Слика 1. Изглед обвезнице2

Обвезница има:
1. Ознаку да је то обвезница,
2.фирму, тј. назив и седиште емитента,
3.фирму, тј. име купца обвезницу, или ознаку за доносиоца,
4. номиналну вредност,
5.висину каматне стопе,
6.проценат учешча у добити, ако је предвиђено,
7. рокове и место плаћања номиналне вредности и камате,
8. место и датум емисије,
9. ознаку серије и контролни број,
10. Факсимил потписа овлашћеног лица, и печат емитента,
11. амортизациони план.

Обвезнице су веома значајне хартије од вредности, јер представљају веома

прикладан начин прикупљања новчаних средстава. Ако се обвезница издаје са гаранцијом,
онда се на првој страни уписује фирма или име гаранта и седиште. На полеђини менице су
назначени рокови исплате главнице, камате и ануитета. Ово се зове амортизациони план.
Издавалац менице може извршити обавезу из менице и пре уговорених рокова, ако
је то предвиђено уговором о издавању обвезнице.
Као издаваоци менице могу да се појаве све врсте компанија- предузећа, банке и
друге финансијске институције, осигуравајућа друштва, држава и друга правна лица.
Обвезнице представљају значајно средство за прикупљање слободних новчаних
средстава за одређене намене, с цим што се могу користити као средство плаћања и
обезбеђења плаћања својом залогом.

2
http://financeshastra.files.wordpress.com/2011/07/confederate-bond.jpg приступљено: 20.12.2016

4
 Да би обвезница могла да оствари своју улогу у својство средства за мобилизацију
слободних новчаних средстава потребно је да:
 потенцијални уписници располажу довољним новчаним средствима,
 постоји поверење у стабилност домаћег новца,
 да добро функционисе унутрашње тржиште хартија од вредности,
 постоје одговарајући материјални стимуланси који би на овакав начин
помогли прокупљање новчаних средстава.3

3.ВРСТЕ ОБВЕЗНИЦА
У зависности од полазног критеријума обвезнице се могу поделити у више врста.

Према типу елемената, обвезнице могу бити:

 државне
 обвезнице локалних органа власти(општинске и муниципалне обвезнице), и
 корпоративне обвезнице.

Према начину обезбеђења:

 обезбеђене,
 необезбеђене,
 рефундиране,
 хипотекарне.

Према начину плаћања камате:

 обвезнице са фиксном каматном стопом,
 обвезнице са променљивом каматном стопом,
 обвезнице са одложеним плаћањем каматне стопе,
 партиципативне обвезнице,
 обвезнице са правом учешћа у дохотку.

Према начину измиривања обавеза емитента, разликујемо:

 обвезнице без купона,
 обвезнице са купоном,
 консоли,

Према начину остваривања права, имамо:

 обвезнице на име
 обвезнице на доносиоца

У односу на могућнст откупа од издаваоца:

 обвезнице које издавалац може откупити(опозиве)
3
Павићевић Б.,Обвезнице као хартије од вредности, Привредно правни приручник, бр.3/80 стр.8.

5
  обвезнице које издавалац не може откупити

Према року доспећа:

 краткорочне(рок доспећа краћи од годину дана)
 средњорочне(са роком доспећа од једне, три, пет или десет година)
 дугорочне(рок доспећа дужи од десет година)

Имамо поделу обвезница на:

 заменљиве
 незаменљиве

Према пореклу земље у којој се врши емисија, имамо:

 домаће
 иностране
 еврообавезне.

6
 4.ЕМИСИЈА ОБВЕЗНИЦА
Поступак издавања обвезница назива се емисија. Она обухвате све припреме у вези
са изгледом менице, објављивањем, односно расписивањем, па све до момента уплате
последње новчане противвредности издате обвезнице.
Под емисијом обвезница не подразумева се сам акт издавања обвезнице од стране
издаваоца, зато што је то само емисија у правом смислу, јер под емисијом се подразумева
цео ток стављања обвезница у промет. Емисија обвезница може да се врши са или без
помоћи банке, преко берзе или без берзе, где је неопходан уговор за издавање обвезница,
субјекти, одлука за издавање као и метод, односно поступак.
Поступком за издавање обвезница, предузећа и друга правна лица, добављају
допунска новчана средства за финансирање свог пословања. Банке и друге финансијске
организације могу да издају обвезнице не само за своје име и свој рачун, него и за своје
лице и туђ рачун. Пре емисије обвезница потребна је одлука управног одвбора, која мора
да буде одобрена од редовне скупштине. Ова одлука скупштине може да се донесе по
скраћеном поступку и то када треба да се издају конвертибилне и партиципативне
обвезнице.
Сва правна лица су овлашћена да врше емисију обвезница. Она то могу да раде у
ограниченом обиму, за свије име и у свој рачун, у своје име и за туђ рачун. За емисију
обвезница потребна је одлука која се доноси на седници управног одбора уз одобрење
редовне скупштине.
Уговор за емисију обвезнице је уговор у коме се специфицирају сви услови и
обавезе у вези са емисијом која треба да се реализује.

Уговор за емисију обвезнице садржи:

 износ зајма-износ који ће емитент вратити када дође рок доспећа,
 износ у висину каматне стопе која треба да одговара условима тржишта
капитала у условима примарне емисије
 план праћања камате, најчешће првог или петнестог у месецу, а може и
шестомесечно,
 коначни рок отплате зајма,

Издавалац обвезнице треба да преузиме одређене поступке везане за:

 издавање обвезнице,
 пренос обвезнице,
 амортизацију обвезница,
 конверзацију обвезница,
 опорезивање и откуп обвезница, и
 ревалоризацију обвезница

Методи емисије обвезнице су:

 директна и индиректна емисија,
 јавна и огрничена емисија, и
 готовинско куповање и претплата обвезница.

7
 Директна и индиректна емисија се може обавити непосредно или посредовањем
специјалних организација за обављање емисије хартија од вредности, односто преко
специјалиста за за делатност на тржишту капитала-инвестиционих банкара.
Јавна и ограничена емисија је усмерена ка познатим или предпостављеним
ограниченим групама инвеститора, самим тим је и ограничена емисија. У групи тих
инвеститора могу да буду, пословна банка, осигуравајућа друштва, специјализовани
фондови, нпр. пензиони фонд и друго. Основни разлог ове емисије јесте смањење
трошлова емисије, као и заштита познатих финансијера према којима је она и усмерена.
Ова емисија обвезнина унапред је уговорена, самим тим и услови продаје су унапред
познати, уговорени, а инвеститори су привилеговани у куповини обвезница
Готовинско куповање и претплата обвезница је емисија где купци могу да плате
одјенцом, односно у претплати или ратама. Ако се купљене обвезнице плаћају одједном,
тада се ради о готовинском куповању, а када се плаћа у ратама тада се ради о претплати,
на који се купцима омогућује постепено уплаћивање номиналне вредности обвезнице. 4

4
Др Нада Вигњевић-Ђорђевић, Берзанско половање за менаџере, Београд, 2008, стр. 129.

8
 5. ЦЕНА ОБВЕЗНИЦА
Као о било којом другом хартијом од вредности, и обвезницама се тргује у
секундарном промету, односно на берзи. Обвезница има своју номиналну вредност, што
представља вредност на коју она гласи, односно онај износ средстава који ће власнику
бити исплаћен у року доспећа обвезнице. Међутим, ова номинална вредност се разликује
од тржишне цене по којој се обављају купопродајне трансакције на берзи.Што је рок
доспећа ближи то је цена ближа номиналној вредности, на берзи се она исказује у
проценту који се у том тренутку добија у односу на номиналну вредност.

Наравно, као и било која друга хартија од вредности, тржишна цена обвезнице
зависи од понуде и тражње која се у том тренутку налази на тржишту капитала.
Обвезнице су хартије од вредности са веома разноликим роковима доспећа, који се крећу
од неколинко дана па чак до неколико деценија. С обзиром на ови чињеницу утврђивање
цене обвезнице је веома сложен процес, који за циљ има одређивање садашње и будуће
вредности обвезница.

Цена обвезнице зависи од врсте обвезнице, односно да ли је купонска или

безкупонска обвезница. Цена купонских обвезница формираће се на основу два еленента-
процена очеливаног Cash Flowa и процене стопе очекиваног приноса. Cash Flow обвезнице
састоји се од периодичних годишњих исплата купона до дана доспећа, као и номиналне
вредности на дан доспећа. Стопа очекиваног приноса, утврђује се најједноставније као
принос који остварују сличне обвезније на тржишту. Ова стопа се често дефинише као
годишња каматна стопа. С обзиром да је цена обвезнице, садашња цена Cash Flowa, она се
одређује збиром следеће две вредности – садашње вредности полугодишњих или
годишњих исплата купона и садашње вредности главнице на дан доспећа.

Код бескупонске обвезнице не постоји периодична исплата купона. Инвеститор ће

реализовати приход од улагања као разлику између куповне и продајне цене, одности
између набавне цене номиналне вредности која се исплаћује по доспећу. С обзиром на
споменуту чињеницу да ове обвезнице немају купон, цена се одређује на исти начин као
код купонских обвезница, с тим што се као вредсност купона узима вредност нула. Цена
безкупонске обвезнице, представља дакле садашњу вредност суме која се допија у роко
доспећа обвезнице.

У секундарном промету цена обвезнице је променљива величина,а осим понуде и

тражње на њу утице и промена тржишних каматних стопа. Како купонска стопа остаје
непромењена, а тржишни услови се мењају, једина величина која се може остварити како
би се остварио нови тражени принос јесте цена обвезнице.Суштина промене цене
обвезнице јесте изједначавање приноса на обвезници са тржишном каматном стопом, па
се тако поред купонског приноса формира и други принос инвеститора – капитални
добитак.

Уколико дође до тога да је купонска каматна стопа већа од тржишне каматне стопе,
цена обвезнице ће бити већа од номиналне вредности, јер она генерисе веци принос од
тржишног. Тада се менице ове врсте продају са премијом. И наравно важи у супротном да

9
ако је купонска каматна стопа мања од тржишне каматне стопе, обориће се тржишна цена
обвезнице и она ће се продавати са дисконтом. Једна од основних карактеристика
обвезнице јесте инверзна веза између приноса и цене, односно да се цена обвезнице мења
у супротном правцу од тржишног приноса. Ово се дешава јер цена обвезнице представља
садашњу вредност будућег новчаног тока.

Па тако, са растом тржишног приноса долази до пада садашње вредности будућег

новчаног тока, одностно цене и обрнуто, када тржишни принос пада, садашња вредност
будућег новчаног тока расте.5

5
http://www.psinvest.rs/sr/obaveznice приступљено: 20.12.2016.

10
 6. РИ3ИЦИ УЛАГАЊА У ОБВЕЗНИЦЕ

Инвестиционе одлуке зависе од односа приноса и ризика. Инвеститори не могу

очекивати већи принос ако нису спремни да преузму и већи ризик. Сваки инвеститор у
обвезнице се суочава са ризиком да његово улагање неће дати очекивани задовољавајући
резултат, принос. Вероватноћа да се не оствари задовољавајући резултат јесте ризик
обвезнице. Иако су по дефиницији најмање ризичне хартије од вредности, обвезнице су
изложене ризицима од којих су најважнији:

1. Кредитни или ризик наплативости (ризик од неизмиривања обавеза,

дефаулт риск)јесте вероватноћа да емитент неће бити способан или спреман
да у року доспeћa изврши исплату по основу обвезнице. Што је већи кредитни
ризик, то је већа купонска стопа обвезнице. Нарочито су обвезнице предузећа
изложене овом ризику.
2. Каматни ризик јесте вероватноћа промене тржишне каматне стопе
која детерминише цену обвезница у секундарном промету. Промена
тржишних каматних стопа утиче на промену цена обвезница обрнуто
пропорционално, али не и на све обвезнице истовремено. Смањење тржишне
каматне стопе ће на цену дугорочне обвезнице интензивније деловати него
код краткорочне обвезнице.
3. Ризик инфлације је вероватноћа да ће доћи до неочекиване промене
стопе инфлације која није била предвиђена у тренутку дефинисања
фиксне номиналне каматне стопе на обвезнице. У том случају сви
инвеститори у обвезнице прво губе каматни приход, а кад стопа
инфлације превазиђе купонску стопу, остварују капиталне губитке. У
условима високе инфлације средњорочна и дугорочна обвезница са
константним купоном не могу егзистирати. У условима релативно ниских
стопа инфлације, овај ризик се смањује или потпуно неутрализује индексација
обвезнице. Индексација може бити изведена везивањем купонске стопе за
стопу инфлације и/или деноминацијом и главнице и купона у
алтернативној валути која није изложена обезвређивању.
4. Форма монетарног или ризика инфлације, који се у неким ситуацијама може
третирати икао посебна врста ризика, јесте ризик промене девизног курса.
Овај ризик се јавља у ситуацији када инвеститор, који деноминује своју
имовину у једној валути,уложи у обвезницу чији се емитент обавезује да ће
вршити плаћања у другој валути.Инвеститор не може са сигурношћу знати
какав ће бити курс једне и друге валуте. Та неизвесност има за последицу и
неизвесност величине новчаних токова дате обвезнице изражених у другој
валути. Висина овог ризика зависи од вероватноће промене девизног курса
прве валуте у односу на другу на дан примања новчаног тока. Ризик
промене девизног курса постоји у свим околностима када инвеститор и
емитент припадају различитим валутним зонама или у околностима
постојања двовалутног система у оквиру једне земље. У тим условима се
валутни ризик може третирати као аутономна врста ризика, чија висина није
детерминисана динамиком инфлације.

11
 5. Ризик ликвидности је вероватноћа да се неће остварити секундарни
промет обвезнице, односно да се обвезница неће моћи продати, односно
претворити уготов новац. Овај ризик односи се на секундарно тржиште, где се
тргује хартијамаод вредности. Берзанска хартија сматра се ликвидном ако се
може лако продати уз, у најгорем случају, мале уступке у цени. Основна мера
ризика ликвидностије величина марже (спреда) између куповне и продајне
цене.
6. Ризик у вези с роком доспећа показује да што даље неки инвеститор иде у
будућност, при куповини дугорочних хартија од вредности, то је већи ризик
за ту инвестицију. Инвеститори у обвезнице траже да им се тај ризик
надокнади додатном премијом (каматна стопа расте са повећањем рока
доспелости обвезнице).
7. Ризик опозива се јавља само код обвезница које имају уграђену цалл или
клаузулу опозива. То може бити право емитента да опозове
делимично или у потпуности емисију обвезница пре рока доспијећа. Мотив
за ову операцију се формира у ситуацији када су тржишне каматне стопе ниже
од купонске каматне стопе дате емисије, односно кад се нове
обвезнице могу емитовати са нижом купонском стопом. Ниже
тржишне каматне стопе ће омогућити нову емисију обвезница по
нижим каматним стопама. Настаће повољнији услови финансирања дуга који
је креиран емисијом тих обвезница. Опција опозива производи три
неповољности за инвеститора: новчани ток опозиве обвезнице није
сигуран, инвеститор је изложен ризику реинвестирања због пада тржишних
каматних стопа исмањен је потенцијал формирања капиталне добити код
обвезница. Због тога се опозива обвезница понаша различито од стандардне:
смањивање каматних стопанеће довести до раста цена опозивих обвезница
изнад цене обвезнице по којој се опозива.

Дакле, укупан ризик једнак је збиру системског и несистемског ризика.

Системски ризик приписује се макроекономским факторима, који утичу на све хартије од
вредности.Инвеститори не могу избећи овај ризик, који је познат као тржишни ризик.

Овај ризик обухвата:

 ризик са каматном стопом,
 ризик са девизним курсом,
 тржишни ризик и
 инфлациони ризик.6
Остали побројани ризици спадају у групу несистемских, нетржишних
ризика(диверсификовани ризик) који су везани за конкретну обвезницу.
Несистемски ризик представља ризик да ће издавач обвезнице постати несолвентан и да
неће извршити својеобавезе. Инвеститори га могу смањити или у потпуности
елиминисати кроз диверзификацију портфеља.
Инвеститор не сноси никакав даљи ризик, осим ризика од неизмиривања обавезе и
ризика инфлације, који трпи сва финансијска актива, ако држи обвезницу до рока доспећа.

6
Невенка Заркић Јоксимовић, Управљање финансијама – основе и принципи, ФОН, Београд, 2005., стр. 101.

12
 7. ЗАКЉУЧАК
И на крају шта можемо да закључимо да су обвезнице веома значајне хартије од
вредности, јер представљају прикладан облик прикупљања новчаних средстава.
Обвезнице су веома битне зато што се могу користити као средство плаћања, ако је то
прописано законом.

Када расту тржишне каматне стопе долазо до пада цена већ емитованих обвезница
и обрнуто. Прави моменат да предузеће емитује нове серије обвезница је када су тржишне
каматне стопе ниске, цена обвезница висока и цена акција ниска. У супротном
предузећима се препоручује да емитују акције.

Принос до доспећа представља најпрецизнију меру каматних стопа, али га је веома

тешко утврдити. Поред текуће тржишне каматне стопе и очекиване инфлације каматну
стопу одређује и премија на ликвидност и премија на ризик. На промене цена обвезница,
поред каматне стопе утице и временски распоред очекиваних приноса од обвезнице.

Обвезнице као нискоризичне хартије, играју важну улогу у развоју финансијских

тржишта а самим тим и целокупне привреде. Једино се њима може формирати довољно
ликвидно тржиште у релативно нестабилном окружењу када је системски ризик веома
висок. То су карактеристике нашек окружења, и зато би држава требала да се ангажује на
том плану, да се изврши реализација емисије корпоративних и муниципалних обвезница и
да се тежи даљем развоју тржишта обвезница.

13
 ЛИТЕРАТУРА

1. Павићевић Б.,Обвезнице као хартије од вредности, Привредно правни приручник,

бр.3/80, стр. 9, 8.
2. Невенка Заркић Јоксимовић: Управљање финансијама – основе и принципи, ФОН,
Београд, 2005., стр. 101.

3. Др. Нада Вигњевић-Ђорђевић, Берзанско половање за менаџере, Београд 2008.,

стр.129

4. http://www.psinvest.rs/sr/obaveznice

5. http://financeshastra.files.wordpress.com/2011/07/confederate-bond.jpg

14