Konceptualni okvir za

finansijsko izveštavanje
Dr Marija Pantelić
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Prvi Konceptualni okvir IFRS donet je 1989. godine.
 Potreba za revidiranjem Konceptualnog okvira iz 1989.

godine:
 1) razvoj svetskog finansijskog tržišta, drastično

izmenjeni uslovi poslovanja entiteta, povećanje rizka u

poslovanju, pojava novih kompleksnih oblika finansijskih
instrumenata...
 2) postojanje nedoslednosti, kontradiktornosti i

nedorečenosti u Okviru , i u Okviru i standardima IFRS

 3) konvergencija Okvira IASB-a i Okvira FASB-a (i

posledično usaglašavanje IFRS i GAAP)

 Cilj – unapređenje kvaliteta finansijskog izveštavanja ,

standardizacija finansijskog izveštavanja.

Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Zajednički projekat revidiranja Okvira od
strane IASB-a i FASB-a započeo je 2004. g
 Sa završetkom prve faze koja se odnosila na

ciljeve finansijskog izveštavanja i

kvalitativne karakteristike računovodstvenih
informacija revidirani Okvir pod nazivom
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje je stupio na snagu septembra
2010. godine.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Faze projekta:
 I faza (A) – ciljevi finansijskog izveštavanja opšte namene i
kvalitativne karakteristike finansijskih informacija (završena
u septembru 2010.),
 II faza (B) – elementi finansijskih izveštaja i njihovo
priznavanje,
 III faza (C) – merenje (vrednovanje) elemenata finansijskih
izveštaja,
 IV faza (D) – izveštajni entiteti,
 V faza (E) – prezentacija i obelodanjivanje,
 VI faza (F) - obuhvat i svrha,
 VII faza (G) – primena na neprofitne entitete, i
 VIII faza (H) – ostalo.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Svrha i status Konceptualnog okvira
 Svrha :
 - osnova (baza) za preispitivanje postojećih IFRS i izgradnju novih,

visoko kvalitetnih IFRS,

 - osnova za donošenje zakonskih propisa,
 - unapređenje procesa harmonizacije zakonskih propisa,

računovodstvenih standarda i procedura u vezi sa prezentacijom

finansijskih izveštaja na globalnom nivou putem obezbeđenja
osnove za smanjenje broja opcija u IFRS,
 - da pomogne sastavljačima finansijskih izveštaja u primeni IFRS,

kao i u rešavanju pitanja koja nisu regulisana standardima a koja će

postati predmet budućih IFRS,
 - da pomogne korisnicima finansijskih izveštaja u tumačenju

informacija koje su sadržane u finansijskim izveštajima sastavljenim

u skladu sa IFRS.
Konceptualni okvir finansijskog
izveštavanja
 Status :
 - Okvir nije standard, on je baza za uspostavljanje i
izgradnju konzistentnih standarda,
 - ne definiše pojedinačne standarde za određena
područja merenja i obelodanjivanja,
 - ne sužava primenu odredaba bilo kog
pojedinačnog IFRs,
 - ukoliko postoji neslaganje između Okvira i
pojedinog IFRS, zahtevi IFRS preovlađuju nad
zahtevima Okvira.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Delokrug
 Konceptualni okvir se bavi:
 - ciljevima finansijskog izveštavanja,
 - kvalitativnim karakteristikama finansijskih

informacija,
 - definisanjem, priznavanjem i merenjem

elemenata finansijskih izveštaja, i

 - konceptima kapitala i održanja kapitala.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Korisnici finansijskih izveštaja:
 - postojeći i potencijalni investitori (primarni korisnici)

 - zajmodavci, i

 - drugi poverioci.

 Korisnici koji daju sredstva entitetu

 Ostali korisnici kao što su uprava entiteta i država su

izostavljeni iz primarne grupe korisnika budući da

imaju mogućnost da zahtevaju dostavljanje
informacija koje su im potrebne.
 Revidirani Okvir „sužava“ krug korisnika finansijskih

izveštaja u odnosu na Okvir iz 1989.

Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Cilj finansijskog izveštavanja
 Cilj finansijskog izveštavanja opšte namene je pružanje finansijskih
informacija o izveštajnom entitetu koje su korisne postojećim i
potencijalnim investitorima, zajmodavcima i drugim poveriocima
prilikom donošenja odluka o obezbeđivanju resursa entitetu.
 Finansijski izveštaji opšte namene pružaju informacije o
finansijskom položaju izveštajnog entiteta, odnosno informacije o
ekonomskim resursima entiteta i zahtevima drugih strana u odnosu
na entitet.
 Finansijski izveštaji pružaju i informacije o efektima transakcija i
drugih događaja koji menjaju ekonomske resurse entiteta i zahteve
drugih strana prema entitetu.
 U revidiranom Okviru stavlja se naglasak na pružanje informacija o
finansijskom položaju entiteta i fokusu na sredstva/obaveze
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Prikazivanje performansi entiteta u izvornom smislu ne predstavlja
više poseban cilj finansijskog izveštavanja na osnovu kojeg su
pravila priznavanja i merenja zasnovana i razvijena – pravila
priznavanja i merenja ne mogu doći u sukob sa ciljem fokusiranim
na sredstva/obaveze.
 Okvir iz 1989. godine – sadržao je suprotstavljene i nedosledne
ciljeve finansijskog izveštavanja.
 Cilj finansijskog izveštavanja bio je da obezbedi informacije o
finansijskom položaju, promenama u finansijskom položaju (fokus
sredstva/obaveze), i uspešnosti preduzeća (fokus prihodi/rashodi),
koje su korisne širokom krugu korisnika (investitori, poverioci,
zaposleni, dobavljači, kupci, vlada i njene agencije i ostala javnost)
za donošenje ekonomskih odluka.
 Kao rezultat suprotstavljenih ciljeva pojavljuje se nedoslednost u
pojedinim IFRS u pogledu primarne osnove merenja.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Kvalitativne karakteristike korisnih finansijskih
informacija:
 1) Fundamentalne kvalitativne karakteristike
 - relevantnost
 - verodostojno prikazivanje
 2) Unapređujuće kvalitativne karakteristike
 - uporedivost
 - proverljivost
 - blagovremenost
 - razumljivost
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Fundamentalne kvalitativne karakteristike finansijskih
informacija
 Informacije da bi bile korisne moraju biti:
 1) Relevantne, i
 2) Verodostojno predstavljene (prezentirane).
 Iako se u Okviru ističu obe fundamentalne kvalitativne

karakteristike finansijskih informacija kao jednako važne, IASB

u brojnim saopštenjima ipak preferira relevantnost u odnosu
na verodostojno predstavljanje.
 Superiornost relevantnosti se ogleda u IASB-ovom stavu da se „

najrelevantniji računovodstveni metod koristi ukoliko je

informacija dovoljno verodostojna, čak i ako postoje drugi
manje relevantni metodi koji pružaju verodostojnije
informacije“.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 1) Relevantnost
 Informacije su relevantne ukoliko mogu
napraviti razliku u odlukama koje korisnici
finansijskih izveštaja donose – da korisnici nisu
raspolagali relevantnim informacijama doneli bi
drugačije odluke od onih koje su zaista doneli.
 Relevantne informacije treba da poseduju:
 a) prediktivnu vrednost,
 b) potvrđujuću vrednost, ili
 c) prediktivnu i potvrđujuću vrednost.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 a) Prediktivna vrednost – da bi bila relevantna, informacija mora da
bude od pomoći u predviđanju budućih ishoda.
 b) Potvrđujuća vrednost – da bi informacija bila relevantna mora
biti u stanju da potvrdi ishod ranijih predviđanja ili koriguje
predhodne evaluacije koje je obavio korisnik informacija.
 c) Informacije koje imaju prediktivnu vrednost (vrednost
predviđanja) često imaju i vrednost potvrđivanja (npr. informacija
o prihodima za tekuću godinu, koja se može koristiti kao osnov za
predviđanje – služi za svrhe predviđanja, takođe se može koristiti
za poređenje sa predviđanjima prihoda za tekuću godinu koja su
napravljena predhodnih godina – povratna ili feedback
informacija).
 Na relevantnost informacija utiče i njena materijalnost –
materijalnost je aspekt relevantnosti svojstven određenom
entitetu.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 2) Verodostojno prikazivanje
 Verodostojno prikazivanje (prezentacija) zamenjuje termin

pouzdanost koja je predstavljala kvalitativnu karakteristiku

računovodstvenih informacija u Okviru iz 1989.
 Termin pouzdanost u Okviru iz 1989. obuhvatao je :

 - verodostojno predstavljanje,

 - suština iznad forme,

 - neutralnost,
 - opreznost, i

 - kompletnost.

 Finansijska informacija je verodostojna ukoliko je:

 1) Potpuna,

 2) Neutralna, i

 3) Oslobođena od materijalnih grešaka.

Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 1) Potpuna informacija
 Skup svih informacija koje su neophodne korisniku

kako bi razumeo ekonomsku pojavu /stavku koja

se opisuje (npr. potpun opis grupe imovine
uključuje : opis prirode imovine u grupi, vrednost
pojedinačne imovine u grupi i objašnjenje njene
vrednosti. Za neke stavke, neophodno je navođenje
značajnih činjenica o kvalitetu i prirodi stavki,
faktorima i okolnostima koji mogu uticati na njihov
kvalitet i prirodu, kao i obrazloženje načina
utvrđivanja njihove vrednosti).
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 2) Neutralna informacija
 Informacija koja je objektivna, nepristrasna i

ne izaziva bilo kakve nedoumice kod njenih

korisnika (npr. finansijski izveštaji nisu
neutralni ukoliko sadrže informacije koje su
odabrane i prikazane na način da utiču na
donošenje odluka ili procenu korisnika kako
bi se ostvarili unapred određeni ciljevi
sastavljača finansijskih izveštaja).
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 3) Informacija oslobođena od materijalnih grešaka
 Ukoliko u opisu ekonomskih pojava ne postoje
greške ili propusti i ukoliko je proces koji je
korišćen za dobijanje prezentovanih informacija
odabran i primenjen bez grešaka u samom
procesu.
 Oslobođenost od grešaka ne podrazumeva
savršenu tačnost.
 Primer: Proces procene (utvrđivanja) fer vrednosti
finansijskih instrumenata pomoću modela
vrednovanja.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Unapređujuće kvalitativne karakteristike
 Unapređujuće kvalitativne karakteristike pojedinačno

ili zajedno ne mogu učiniti finansijske informacije

korisnim ukoliko te informacije nisu relevantne i
verodostojno predstavljene.
 Unapređujuće kvalitativne karakteristike koje

poboljšavaju korisnost relevantnih i verodostojnih

finansijskih informacija su:
 1) Uporedivost,
 2) Proverljivost,
 3) Blagovremenost, i
 4) Razumljivost.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 1) Uporedivost
 a) vremenska uporedivost, i
 b) prostorna uporedivost
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 2) Proverljivost
 Proverljivost je nova kvalitativna

karakteristika finansijskih informacija (ne

egzistira u Okviru iz 1989.).
 Proverljivost obezbeđuje kredibilitet

informacijama sadržanim u finansijskim

izveštajima na način da različita stručna i
nezavisna lica postignu saglasnost, koja ne
mora biti bezuslovna, da informacije verno
predstavljaju ekonomske pojave.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 „Uslov proverljivosti“ (mogućnost naknadne
kontrole) je zadovoljen bilo da je reč o:
 - direktnoj proverljivosti (npr. kroz opservaciju
cena hartija od vrednosti na aktivnom tržištu), ili
 - indirektnoj proverljivosti (npr. proveravanjem
iznosa dobijenih upotrebom modela kod
utvrđivanja fer vrednosti sredstva. Fer vrednost
izračunata pomoću modela - iako značajno zavisi
od prosuđivanja, može zadovoljiti uslov
proverljivosti).
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 3) Blagovremenost
 Informacije su blagovremene ukoliko su
dostupne korisnicima finansijskih izveštaja pre
donošenja odluka.
 Starije informacije su manje korisne (mala
upotrebna vrednost)
 Neke informacije ipak mogu biti blagovremene,
pa samim tim i korisne iako su dostupne nakon
isteka izveštajnog perioda (npr. informacije na
osnovu kojih neki korisnici utvrđuju i ocenjuju
trendove).
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 4) Razumljivost
 Informacija treba da bude prezentovana na način da

je mogu razumeti korisnici finansijskih izveštaja koji

poseduju adekvatan nivo znanja iz oblasti poslovanja
entiteta i računovodstva i finansijskog izveštavanja.
 Informacije o delikatnim, složenim problemima ne

treba izostavljati iz finansijskih izveštaja polazeći od

premise da ih neki korisnici neće moći razumeti.
 Izostavljanjem takvih informacija, finansijski izveštaji

bi bili nepotpuni, a time i netačni.

Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 U revidiranom Konceptualnom okviru za finansijsko
izveštavanje (2010.) preuzet je naredni deo Okvira iz
1989. godine.
 Elementi finansijskih izveštaja
 Finansijski izveštaji se u normalnim okolnostima
sastavljaju u skladu sa principom kontinuiteta poslovanja
(u Okviru – osnovna pretpostavka na kojoj se zasniva
finansijsko izveštavanje).
 Finansijski izveštaji prikazuju finansijske efekte
transakcija i drugih događaja svrstanih u grupe u skladu
sa njihovim ekonomskim karakteristikama.
 Takve grupe se nazivaju elementima finansijskih izveštaja.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Elementi bilansa stanja:
 - imovina (sredstva)
 - obaveze
 - kapital
 Imovina, obaveze i kapital determinišu finansijski položaj

(stanje) entiteta.
 Elementi bilansa uspeha:
 - prihodi
 - rashodi
 Prihodi i rashodi determinišu rezultat poslovanja entiteta.
 Elementi bilansa stanja i bilansa uspeha se raščlanjavaju u

skladu sa potrebama korisnika finansijskih izveštaja, na način

koji je najkorisniji za svrhe donošenja ekonomskih odluka.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Definisanje elemenata finansijskih izveštaja
 Imovina (sredstva)
 Imovina je resurs koji je pod kontrolom entiteta kao rezultat
prošlih događaja i od koga se očekuje priticanje budućih
ekonomskih koristi.
 Pod kontrolom entiteta – entitet prisvaja sve koristi od datog
sredstva i snosi sve rizike
 Rezultat prošlih događaja – po osnovu nabavke, izgradnje,
proizvodnje, imovina koja je primljena od države u sklopu
programa za podsticaj ekonomskog rasta.
 Buduće ekonomske koristi sadržane u imovini mogu priticati u
entitet na više načina – imovina može da se: koristi pojedinačno ili
u kombinaciji sa drugom imovinom za proizvodnju dobara i usluga
koje entitet prodaje, razmeni za drugu imovinu, koristi za izmirenje
obaveza ili podeli vlasnicima entiteta.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Fizički oblik nije neophodan za postojanje imovine (npr. nekretnine,
postrojenja, oprema imaju fizički oblik, dok nematerijalna sredstva
nemaju).
 U određivanju postojanja imovine, pravo vlasništva nije od suštinske
važnosti – princip suština iznad forme (npr. sredstva uzeta na
finansijski lizing).
 Transakcije ili događaji čiji se nastanak očekuje u budućnosti ne
predstavljaju imovinu (npr. namera da se nabavi materijal, ne
zadovoljava definiciju imovine).
 Veza između nastanka troškova (izdataka) i generisanja imovine:
 - izdaci nisu imovina ukoliko se ne može pouzdano proceniti
priticanje budućih ekonomskih koristi u entitet (npr. troškovi
istraživanja, troškovi reklama i dr.),
 - odsustvo izdataka - stavka zadovoljava definiciju imovine (npr.
donacije).
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Obaveze
 Obaveza je sadašnja obaveza entiteta koja je proistekla iz prošlih

događaja a čije će izmirenje dovesti do odliva resursa (sredstava) iz

entiteta koji sadrže ekonomske koristi.
 Obaveza je dužnost ili odgovornost za postupanje ili izvršenje na

određeni način.
 Nastanak obaveza po osnovu:
 - zakona (npr. Zakon o porezu na dobit)
 - obavezujućeg ugovora (npr. ugovor o zakupu, kupoprodaji,

kreditiranju i dr.) ili

 - uobičajene poslovne prakse (npr. ukoliko entitet uoči greške u

prodatim proizvodima i odluči da ih odmah ispravi u okviru svoje

politike održavanja dobrih poslovnih odnosa, iako greške nisu
uočljive a očekuje se da će postati uočljive nakon isteka garantnog
roka).
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Namera entiteta da u budućnosti stekne imovinu, ne dovodi do nastanka
sadašnje obaveze - reč je o budućoj obavezi koja se ne priznaje u bilansu.
 Izmirenje obaveze dovodi do odliva sredstava iz entiteta.
 Izmirenje obaveze može se izvršiti na više načina:
 - plaćanjem u gotovini,
 - prenosom druge imovine (npr. obaveza se ne izmiruje plaćanjem, već
ustupanjem nekog sredstva),
 - pružanjem usluga,
 - zamenom te obaveze za drugu obavezu (npr. konverzija kratkoročnog
kredita u dugoročni kredit),
 - konverzijom obaveze u sopstveni kapital (npr. u postupku vansudskog
poravnanja),
 - odricanjem poverioca svojih prava (oproštaj duga).
 Rezervisanja su sadašnje, obaveze čija visina i rok dospelosti nisu poznati –
rezervisanja su obaveze iako njihov iznos treba da se proceni (procenjene
obaveze).
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Primeri:
 1) Rukovodstvo preduzeća „X“ je odlučilo da kupi opremu.
 Namera da se nabavi oprema ne znači nastanak sadašnje obaveze i ne
tretira se kao obaveza u računovodstvenom smislu.
 2)Preduzeće „X“ je sklopilo kupoprodajni ugovor sa preduzećem „Y“ u vezi
nabavke opreme.
 - nastaje obligacioni odnos ali ne i obaveza u računovodstvenom smislu.
 3) Preduzeće „X“ je sklopilo kupoprodajni ugovor sa preduzećem „Y“ u
vezi nabavke opreme i oprema je isporučena preduzeću „X“.
 - nastaje obligaciona odnos i obaveza u računovodstvenom smislu, te se
ista mora iskazati u bilansu.
 4) Kako procenjujete dopustivost sledećeg bilansiranja?
 - trgovac „X“ ugovorio je sa zanatlijom „Y“ , da ovaj popravi mašinu po
ugovorenoj ceni od 10.000. dinara. „Y“ može popravku mašine izvršiti
tek posle dana bilansa. Kao savestan, trgovac „X“ se oseća obaveznim da
sada pasivira obavezu.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Kapital
 Kapital (sopstveni) je rezidualno učešće u

imovini entiteta nakon oduzimanja svih

njegovih obaveza.
 Kapital = imovina - obaveze.
 Visina kapitala uslovljena je vrednovanjem

imovine i obaveza entiteta

Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Komponente sopstvenog kapitala:
 Osnovni kapital (zavisi i od pravne forme entiteta – akcijski,
inokosnog vlasnika, ortački, državni, društveni),
 + Neraspoređeni dobitak,
 + Rezerve iz raspodele neraspoređenog dobitka ( zakonske,
statutarne, slobodne rezerve),
 + Revalorizacione rezerve (model revalorizacije – nekretnine,
postrojenja, oprema, nematerijalna sredstva,
 +/- Nerealizovani dobici/gubici (npr, po osnovu promena u
fer vrednosti HOV namenjenih prodaji),
 - Gubitak,
 - Otkupljene sopstvene akcije (smanjenje/povlačenje
kapitala).
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
Korekcije u vezi sa održanjem kapitala
 Korekcije imovine i obaveza ili

revalorizacija imaju za posledicu povećanje

ili smanjenje kapitala – uključuju se u
kapital kao korekcije u vezi sa održanjem
kapitala ili kao revalorizacione rezerve.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Prihodi
 Prihodi predstavljaju povećanja ekonomskih koristi tokom

obračunskog perioda u obliku povećanja imovine ili smanjenja

obaveza, koja imaju za rezultat porast kapitala (sopstvenog).
Prihodima se ne smatraju povećanja kapitala koja su posledica
transakcija između entiteta i vlasnika (npr. po osnovu uplata
vlasnika).
 Definicija prihoda obuhvata :

 - prihode (nastaju u toku redovnih aktivnosti entiteta, npr. prihod

od prodaje robe, pružanja usluga, prihod od kamate), i

 - dobitke (druge stavke koje ispunjavaju definiciju prihoda, mogu

ali i ne moraju nastati u okviru redovnog poslovanja entiteta, npr.

dobici od prodaje stalne imovine, nerealizovani dobici kao
rezultat promena u fer vrednosti HOV kojima se trguje).
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Rashodi
 Rashodi predstavljaju smanjenja ekonomskih koristi tokom

obračunskog perioda u obliku smanjenja imovine ili povećanja

obaveza koja imaju za rezultat smanjenje sopstvenog kapitala.
Rashodima se ne smatraju smanjenja kapitala koja nastaju po
osnovu transakcija između entiteta i vlasnika (npr. isplate
vlasnicima).
 Definicija rashoda obuhvata:
 - rashode (nastaju u toku redovnog poslovanja entiteta, npr.

troškovi po osnovu prodaje, troškovi amortizacije, troškovi zarada) i

 - gubitke (druge stavke koje ispunjavaju definiciju rashoda, mogu

ali i ne moraju nastati u okviru redovnog poslovanja entiteta, npr.

gubici od prodaje NPO, materijala, nerealizovani gubici po osnovu
promena u fer vrednosti HOV kroz bilans uspeha).
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Priznavanje elemenata finansijskih izveštaja
 Priznavanje – proces obuhvatanja (iskazivanja)
u bilansu stanja ili bilansu uspeha stavke koja
ispunjava definiciju nekog elementa finansijskih
izveštaja i zadovoljava kriterijume priznavanja.
 Napomena: nepriznavanje nekih stavki (koje su
trebale da budu priznate) ne može se ispraviti
obelodanjivanjem računovodstvenih politika ili
obelodanjivanjima u napomenama uz
finansijske izveštaje.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Kriterijumi za priznavanje
 Stavka koja ispunjava definiciju elementa finansijskih

izveštaja se priznaje ako:

 1) ako je verovatno da će doći do priticanja budućih

ekonomskih koristi povezanih sa tom stavkom u entitet ili

oticanja budućih ekonomskih koristi iz njega, i
 2) stavka ima vrednost koja se može pouzdano meriti

(proceniti).
 Međuzavisnost elemenata finansijskih izveštaja:
 - stavka priznata kao sredstvo – automatski zahteva

priznavanje obaveze ili prihoda

 - stavka priznata kao obaveza - istovremeno zahteva

priznavanje sredstva ili rashoda

Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Priznavanje imovine (sredstava) u bilansu stanja
 Kriterijumi:
 1) postoji verovatnoća priticanja budućih ekonomskih koristi u
entitet, i
 2) vrednost sredstva se može pouzdano meriti.
 1) Ukoliko postoji neizvesnost u vezi priticanja budućih
ekonomskih koristi – sredstva nisu kvalifikovana za priznavanje ,
izdaci (troškovi) se priznaju kao rashod (npr. interno generisana
nematerijalna sredstva kao što su ulaganja u brend, izdaci
reklamnih i promotivnih aktivnosti, izdaci za istraživanje i dr.)
 2) Ukoliko se vrednost sredstva ne može pouzdano meriti,
zabranjeno je aktiviranje u bilansu stanja – priznaje se kao rashod
(npr. merenje vrednosti ljudskog kapitala je visoko subjektivno i
zahteva u velikoj meri primenu brojnih procena, pa je
onemogućeno pouzdano merenje njegove vrednosti).
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Priznavanje obaveza u bilansu stanja
 Kriterijumi:
 1) postoji verovatnoća odliva resursa (sredstava) koji sadrži
ekonomske koristi, i
 2) visina obaveze se može pouzdano meriti.
 Napomena:
 Potencijalne obaveze ne zadovoljavaju kriterijume priznavanja - ne
priznaju se u bilansu stanja, već se obelodanjuju u napomenama uz
finansijske izveštaje.
 Potencijalna obaveza je:
 - moguća obaveza čije postojanje zavisi od nastanka ili nenastanka
jednog ili više neizvesnih budućih događaja koji nisu u potpunosti
pod kontrolom entiteta, ili
 - sadašnja obaveza koja nastaje po osnovu prošlih događaja, ali ne
postoji verovatnoća odliva resursa, odnosno iznos obaveze ne može
da bude dovoljno pouzdano procenjen.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Priznavanje prihoda u bilansu uspeha
 Prihod se priznaje kada nastane povećanje budućih

ekonomskih koristi, povezano sa povećanjem imovine ili

smanjenjem obaveza, i koje može pouzdano da se
proceni.
 Priznavanje prihoda odvija se podudarno sa

priznavanjem povećanja imovine (npr. povećanje imovine

koje proističe iz prodaje robe ili usluga) ili smanjenja
obaveza (smanjenje obaveze koje proističe iz otpusta
duga).
 Napomena: IAS 18 se bavi problematikom priznavanja

prihoda – obrađeno detaljno u okviru principa realizacije.

Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Priznavanje rashoda u bilansu uspeha
 Rashod se priznaje kada nastane smanjenje budućih ekonomskih
koristi, povezano sa smanjenjem imovine ili povećanjem obaveza, i
koje može pouzdano da se izmeri.
 Priznavanje rashoda se odvija podudarno sa priznavanjem
smanjenja imovine (npr. po osnovu prodaje robe, smanjuje se
vrednost zaliha i istovremeno povećavaju rashodi, naknadni otpisi
potraživanja) ili povećanja obaveza (npr. povećanje pozicije
rezervisanja ranijih godina).
 Rashodi se priznaju u bilansu uspeha na tri moguća načina: 1)
rashodi se povezuju sa prihodima po principu uzroka i posledice,
2) rashodi se sistematski alociraju na obračunske periode, i 3)
rashodi se trenutno priznaju.
 Napomena: načini priznavanja rashoda detaljno su obrađeni u
okviru principa razgraničenja prema predmetu i vremenu.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Merenje (procenjivanje) elemenata finansijskih izveštaja
 Merenje je proces određivanja vrednosti (iznosa) elemenata
finansijskih izveštaja koji se priznaju u bilansu stanja i bilansu
uspeha.
 Osnove merenja (osnovice za procenjivanje):
 1) istorijski trošak,
 2) tekući trošak,
 3) ostvariva tržišna vrednost (vrednost izmirenja),
 4) sadašnja vrednost.
 Osnov merenja koji entiteti najčešće koriste je istorijski trošak
ili u kombinaciji sa ostalim osnovicama za procenjivanje.
 Napomena: Fer vrednost (izlazna cena) – novi pojam, nije
sadržan u Okviru.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Koncepti kapitala i održanja kapitala
 Koncepti kapitala:
 1) Finansijski koncept kapitala
 - nominalni (novčani) kapital
 - realni (novčani) kapital
 2) Fizički koncept kapitala
 Izbor odgovarajućeg koncepta kapitala u sastavljanju
finansijskih izveštaja od strane entiteta treba da bude
zasnovan na potrebama korisnika finansijskih izveštaja.
 Većina entiteta usvaja finansijski koncept kapitala
prilikom sastavljanja finansijskih izveštaja.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 1) Finansijski koncept kapitala
 a) nominalni (novčani kapital ) - investirani

kapital (neto imovina).

 b) realni (novčani) kapital - investirani

kapital izražen u jedinicama iste kupovne

snage (investirana kupovna moć).
 2) Fizički koncept kapitala – investirani fizički

kapital (materijalna supstanca) odnosno

fizički proizvodni kapacitet entiteta.
 Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 Iz koncepata kapitala proizilaze koncepti održanja kapitala
 Koncepti održanja kapitala:
 1) Održanje finansijskog kapitala
 a) održanje nominalnog kapitala
 Dobitak predstavlja uvek višak preko jedne čvrste prvobitne
veličine koja mora da bude održana. Prvobitna veličina je
nominalni sopstveni kapital na početku perioda.
 Dobitak postoji ako sopstveni kapital na kraju godine
prevazilazi sopstveni kapital na početku godine, nakon izuzeća
isplata vlasnicima ili uplata od strane vlasnika u toku perioda.
 Dobitak je rezidualni iznos koji preostaje nakon što su rashodi
oduzeti od prihoda.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 b) održanje realnog kapitala
 Dobitak predstavlja višak sopstvenog

kapitala na kraju perioda u odnosu na

sopstveni kapital na početku perioda
merenog novcem iste kupovne snage.
Dobitak predstavlja višak prihoda preko
rashoda merenih novcem iste kupovne
moći.
Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
 2) Održanje fizičkog kapitala
 Dobitak predstavlja povećanje u toku

perioda prvobitno investiranog fizičkog

kapitala (materijalne supstance).
 Dobitak predstavlja višak prihoda preko

rashoda obračunatih po cenama ponovne

nabavke (reprodukcione cene).
Novi (revidirani) Konceptualni okvir za
finansijsko izveštavanje
Novi Konceptualni okvir za finansijsko
izveštavanje
Objavljen 2018. godine
Primena od 2020. godine ili kasnije.
Sadrži nove koncepte, izmenjene

definicije elemenata finansijskih izveštaja

i kriterijume za njihovo priznavanje...
Novi (revidirani) Konceptualni okvir za
finansijsko izveštavanje
 Struktura:
 1) Ciljevi finansijskog izveštavanja
 2) Kvalitativne karakteristike korisnih finansijskih

informacija
 3) Finansijski izveštaji i izveštajni entitet
 4) Elementi finansijskih izveštaja
 5) Priznavanje i ukidanje priznavanja
 6) Merenje (vrednovanje)
 7) Prezentacija i obelodanjivanje
 8) Koncepti kapitala i održavanja kapitala.