Универзитет у Београду

Шумарски факултет

СЕМИНАРСКИ РАД

Тема: Upravljanje prirodnim resursima u EU sa osvrtom na

ocenu kvalitetaZemljišta
Испит: Degradacija zemljišta i voda

Mentor: Student:

Prof. dr Tatjana Golubović Slađan Đikić 21/2021

Beograd, 2022. godine.

 SADRŽAJ

Uvod............................................................................................................................................3

2.Akutno trovanje kadmijumom.................................................................................................4

3.Hronično trovanje kadmijumom..............................................................................................4

3.Efekti kadmijuma na ćelije......................................................................................................5

3.1.Biomarkeri detekcije kadmijuma......................................................................................5

4.Karcinogeni efekti....................................................................................................................5

4.1.Toksikokinetika.................................................................................................................6

4.2.Nefrotoksičnost.................................................................................................................7

4.3.Toksični efekti na respiratorni sistem...............................................................................8

4.4.Efekti na skeletni sistem....................................................................................................8

4.5.Efekti na kardiovaskularni sistem.....................................................................................9

4.6.Efekti na reproduktivni sistem..........................................................................................9

Zakljucak...................................................................................................................................10

Literatura...................................................................................................................................11
 Uvod

Управљање системима водних ресурса настало је кад и људска цивилизација и јако

је условљено развитком друштва. Крајњи циљ управљања водним ресурсима је
обезбеђење воде у адекватној количини и доброг квалитета за све кориснике. Овај
циљ у себи подразумева заштиту водних ресурса и заштиту од катастрофа који су
повезани са водама као што су поплаве и суше. Остварење овог циља није лако.
Управљање водним ресурсима сусреће се са јако комплексним проблемима, од
којих је највбитнији превазилажење тежње за доминацијом знања међу научним
дисциплинама. Будуће управљање водним ресурсима са циљем “вода за све”
захтева развој и коришћење једног правог интердисциплинарног приступа. Решења
ових комплексних проблема налазе се у преклапању унутар граничних подручја
различитих научних дисциплин. Раст становништва условљава пораст потребе за
водом и виши ниво заштите од некорисног дејства вода. Промена климе има
утицаја на просторне и временске обрасце падавина

24
 р
а
т
и
Климатске промене
в
н
и
Најновије одлуке IPCC (Intergovernmental Panel on Climate Change) експертске
групе нагласиле
п су утицаје на слатководне ресурсе који настају током климатских
промена. Промене
л у водном режиму узроковане климатским променама и друге
а
компоненте хидролошког циклуса су више изражене од процењених. Поплаве и
н
суше постају сложеније у појединим областима и вероватније је повећање ових
манифестација. Познато је да су се карактеристике падавина промениле и да ће да
з
наставе да се
а мењају у правцу израженијих и наизменичних катастрофалних
дешавања. Ово доводи до већих проблема везаних за појаву поплава и суша. На
о
пример, поплаве у Србији у мају 2014. године имале су утицај на 2/3 земље,
д
разориле су више од 400 и оштетиле више од 30000 домова. Комплетан економски
б
губитак премашио
р је 1,7 милијарди евра. Ово је потврдило да штете од поплава и
суша зависе а од изложености становништва, економије и друштва и њиховог
н
капацитета прилагођавања. Потреба за водом ће бити у порасту као резултат
у
климатских промена. У неким областима, посебно оним са високим демографским
растом, потреба
о за водом за наводњавање ће се битно увећати док би
расположивост
д водних ресурса могла да се умањи. Климатске промене
условљавају да су потребе за водом јако зависне од прилагођавања у новим
п
условима, а увећање конфликтата између корисника воде (домаћинства,
о
пољопривреда и индустрија) временом ће доћи до изражаја. Утицаји климатских
п
промена на квалитет
л вода ће умногоме бити озбиљнији. Квалитет воде је релативан
а спољашњих температура. Умањењем количина умањује се и
током високих
в Али чак и ако повећање протицаја у рекама изазива повећање
квалитет воде.
а
разблажења, поплаве утичу негативно на квалитет водопријемника, и то: спирањем
загађеног земљишта,
з одношењем штетних материја другачијег порекла, изливањем
а
воде из канализације и плављењем објеката постројења за пречишћавање отпадних
вода. Климатске промене јесу један од многих притисака на водне ресурсе заједно
в
са антропогеним притисцима, као што је пораст популације и економије и промена
о
намене искоришћења
д земљишта.Иако није одлучујући фактор који стоји иза
непожељних епромена код слатководних ресурса, климатске промене ће сложену
ситуацију учинити још тежом. Квантитативне пројекције промена у хидролошким
I
карактеристикама на нивоу сливова су јако неизвесне. Уношење загађујућих
I
материја у водни систем, инфилтрацијом у аквифере или емисијом у водне токове,
р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
као процес евнису сигурно симулирани у постојећим климатским моделима.
Интегрално рнуправљање водним ресурсима, потребно за решавање растућих
и
сложених проблема у сектору вода, треба да узме у обзир климатске промене и
т
размотри опције
п прилагодљивости. Интегрално управљање водним ресурсима мора
о
да буде проширено
л
р тако да укључи ефекте климатских промена.
а
и
јн
и
Поплаве
з
Га
Поплаве представљају природну појаву проузроковану високим водостајем у рекама и
језерима услед чегар вода из свог корита прелива преко облае и плави околно подручје.
Последице поплава о су многобројне од којих су најупечатљивије губитик живота, оштећење
а
објекта, оштећење д канализационих система, путева, нарушавање хигијенских услова, губитак
посла и др. Мереа бсанације поплава подразумевају предузимање активности које ће на најбржи
р
могући начин довести до враћања целокупне настале штети и последице у првобитно,
нормално стање.Л а
Град Лесковац са ен разноликим рељефом, ширим и ужим речним долинама представља
подручје које може су бити угрожено од стране поплава. Хидрографска мрежа на подучју
Лесковца је веома к развијена. Осим великих река Јужне Мораве, Јабланице и Ветернице сви
остали водотоциона подручју Лесковца спадају у категорију бујичних водотока, а по
категоризацији припадају
вд водама II реда.
Одбрана од поплава ц за воде II реда на територији Града Лесковца, спроводи сe на основу
„Закона о водама“ п (Сл.гл.РС бр.30/2010) и „Општег плана одбрана од поплава (Сл.гл.РС
а
бр.18/19), а према о Оперативном плану одбране од поплава за 2021. годину Републике Србије,
објављеном у ''Службеном
зп гласнику РС'' бр. 158/2020.
Оперативни Плана л одбране од поплава за воде II реда доноси се за сваку календарску годину.
Садржи генералне а карактеристике подручја, процену угрожености, критеријуме за
проглашавањe одбрана в
2 од поплава, мере заштите од поплава, ангажовање радне снаге,
опреме и механизације, а
0 руковођење одбраном од поплава, обавештавање и узбуњивање
јавности и финансирање 2 одбране од поплава у 2020.години на територији града Лесковца.
з
1
У складу са тим, у самом раду извршена је процена ризика од настанка поплава као и анализа
плана управљања .а поплавама за територију града Лесковца. Такође, извршена је анализа
потребних превентивних, интервентних мера и мера за ублажавање и отклањање последица
гв
изазваних поплавама.
о
Поплаве као део елементарних непогода, су природне појаве које представљају висок водостај
д
у рекама и језерима због кога долази до изливања воде изван природних и вештачких граница,
е
и
односно када доток воде премашује капацитет природног задржавања. Подразумевају
н
повремено, делимично или комплетно плављење суве површине земље услед [1]:
уI
 изливањаI река, потока, језера;

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
 обилних еватмосфењрских падавина;
 н
цунамија;р
и
 олујног таласа;
т
 пробијањап брана;
о
 надолажењем
л
р подземних вода итд.
а
и
Поплава представља једну од највећих опасности за људску заједницу и има значајан утицај на
јн
друштвени и економски развој. Такође, означава и нешто ређу и обично краткотрајну појаву
која се догађа наиобалама мора.
з
Поплаве могу изазвати мала оштећења и мале губитке, али нажалост могу да буду и са веома
Га
тешким последицама. Након поплава могуће су катастрофалне последице и непријатности јер
р
вода људима може однети стамбене објекте и усеве. На веома великим рекама знање о нивоу
о
а
воде уводно омогућава да се низводно становништво обавести на време о нивоу воде и да се
д
упозори на предстојеће догађаје како би се предузеле превентивне мере заштите.
Најављивање могућихб
а опасности је могуће неколико дана унапред уз прогнозу температуре,
р
брзине ветра и падавина.
а
Л
Постоје различити утроци настанка поплава. Код река и језера најчешћи узроци су нагло
топљење снега ие нледа, док су код већих језгара и мора узроци потрес, јаке олује и деловање
вулкана. Узроци,суодносно фактори који утичу на настанак поплавног таласа могу бити директни
и индиректни. к
о
Директни узроци су најчешће:
вд
 падавине, ц
 отапање а пснега,
о
 ледене санте,
зп
 стање водостаја главног тока у време његовог пораста,
л
а
 меандрирање а тока,
 клизење 2 втла,
 коинциденција
а
0 великих вода притока и главног тока.
2
У индиректне факторе з
1 спадају [2]:
.а
 слив (облик и величина),
 густина речне
в мреже,
г
 рељеф (нагиб
о терена),
 засићењедземљишта водом,
е
и
 ниво подземних вода,
н
 пошумљеност,
уI
 начин обраде
I пољопривредних површина,

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
 ев
ниво водостаја подземних вода,
 н
р
људски фактори односно непридржавања прописа,
и
 пожари већих и мањих размера који уништавају шуме и биљни свет, чиме
т
 омогућавају
п ерозије, клизишта, промене климе,
о
 недовољно л одговарајућих насипа, обала и утврда,
р
 нередовно а и недовољно пажљиво чишћење наноса у рекама и акумулацијама.
и
јн
Поплаве као што је већ речено, најчешће настају услед утицаја различитих фактора. Обично
и
представљају комбинацију природних и антропогених утицаја, сем када се ради о искључиво
з
метроролошким узроцима. Према главном узроку на нашим просторима могу се издвојити
Га
следећи типови поплава [3]:
р
1. поплаве изазване о кишом и отапањем снега,
а
д
2. ледене поплаве,
б
а
3. поплаве уследркоинциденције високих вода,
а
Л
4. бујичне поплаве,
ен
5. поплаве изазване су клизањем земљишта,
к
6. поплаве изазване рушењем брана.
о
вд
ц
п
а
ГЕНЕРАЛНЕ КАРАКТЕРИСТИКЕ
о ГРАДА ЛЕСКОВЦА
зп
1.1 Топографско-географске карактеристике
л
а
Лесковац лежи на а надморској висини од 228 метара, смештен са још 143 насеља у плодној
котлини, која је била в огранак некадашњег Панонског мора. Око котлине су планине Радан
2
(1409 m) и Пасјача а на западу, Кукавица и Чемерник (1638 m) на југу и Бабичка гора (1098 m),
0
Селичевица (903m) и Сува планина на истоку. На северу се граничи са нишком котлином а на
2
југу преко Грделичке клисуре са врањско-бујановачком котлином. Ово подручје карактерише
з
1
јасно изражен брежуљкасто-брдовит и планински рељеф и велика речна долина Јужне Мораве.
.а
Највећи део терена је брдовит, пун речица, јаруга, повремених бујичних токова, потока и
долина, углавном благо заталасан.
гв
Хидрографске о карактеристике града Лесковца
д
е
и
Највећа река Лесковачког краја је Јужна Морава која тече од југа према северу и заједно са
н
Западном Моравом чини Велику Мораву. У Јужну Мораву се уливају:
уI
 Власина, Iкоја захвата воду из Власинског језера и протиче кроз Цму Траву и Власотинце;

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
 ев која протиче кроз Лесковац;
Ветерница,
 Јабланица,н која извире подно Гољака и протиче кроз Медвеђу и Лебане;
р
и
 Пуста Река, која креће са планине Радан, напуни Брестовачко језеро и протиче кроз
т
 Бојник; п
о
 Вучјанка,рлкоја креће са планине Кукавице, протиче кроз Вучје и улива се у
 Ветемицу. а
и
јн налазе се и Козарачка река, Предејанска, Копашничка и Сушица.
У Лесковачком крају
и
Хидрографска мрежа на подручју града Лесковца је веома развијена. Осим Јужне Мораве сви
з
остали водотокови на овом подручју спадају у категорију бујичних водотокова. Горњи делови
Га
сливова већине бујичних водотокова припадају брдским подручјима, са релативно великим
р
падовима слива и речног корита, а доњи делови припадају равничарском подручју са засутим
коритима дубинеа о (1-2 m) и малим димензијама корита ширине (2-4 m).
д
Дужине и ширине речних долина су променљиве, у зависности од геоморфолошких и
б
а
геолошких услова. У оквим морфолошких фактора водотока, посебан значај има уздужни пад.
р
Уздужни пад речног корита је одлучујући фактор хидрауличког режима тока.
а
Л
Код већине природних водотокова, димензије речног корита и његова пропусна моћ нису у
ен
сагласности са протицајима великих вода, што је основни узрок феномена поплава. Такав је
су
случај и са свим бујичним водотоцима на подручју Лесковца.
к
Број о Име тока Површи
Притока река на слива
обим Дужина Maксимални протицај Q1% (m³/s)
слива (профил) слива тока
1 вд Мастина река Ј. Мораве 8.26 11.62 5.36 38.54
2 ц Стара река Ј. Мораве 15.61 16.08 7.03 67.02
3 Црковничка река Ј. Мораве 15.68 20.65 10.5 65.89
4
п Дубрава
а Ј. Мораве 2.63 7.05 3.35 12.24
5 о Дрћевачка река Ј. Мораве 14.91 20.17 9.7 57.36
6 Купиновачка Ј. Мораве 30.94 30.86 13.86 98.16
зп
7 Орашачка река Ј. Мораве 44.21 41.8 18.74 136.42
8 лРајнопољска река
а Ј. Мораве 12.81 16.93 8.08 51.13
9 а Река Ј. Мораве 36.52 40.61 20.73 73.45
10 Ораповица поток Ј. Мораве 2.34 6.88 3.18 14.25
11
в Грчки дол поток
2 Ј. Мораве 12.11 15.82 7.72 40.57
12 аКопашничка река
0 Ј. Мораве 43.94 42.3 19.37 170.83
13 46.49
2 Војиничка река Ј. Мораве 7.25 10.9 5.56
14 Јанчина река Ј. Мораве 7.44 13.72 6.22 51.84
15 з Бистрица река
1 Ј. Мораве 27.87 25.92 10.87 107.64
16 .а Маличка река Ј. Мораве 3.75 9.27 3.97 25.27
17 Палојска река Ј. Мораве 6.75 11.76 4.86 46.12
18 Личиндолска река Ј. Мораве 9.49 15.2 7.07 59.58

19 гв Бабићки поток Ј. Мораве 1.09 4.65 2.13 9.05

20 о Крнејска долина Ј. Мораве 2.67 7.03 3 19.76
21 Предејанска река Ј. Мораве 19.87 21.47 9.83 74.89
22
д Лебедска река Ј. Мораве 56.24
12.33 18.15 8.87
23 е Шараница
и Ј. Мораве 26.43 27.23 15.06 59.85
24 65.75
н Цернички поток Јабланица 32.33 30.47 13.46
25 Шарково брдо Ј. Мораве 4.46 9.94 4.79 16.32
26
уI Сушица Ветернице 37.3 41.37 22.81 76.23

27
I Накривањска река Ветернице
7.31 12 4.58 108.81

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
28 ев Церимска Липовичке реке 237.94 77 36.14 49.79
29 Ак. БАРЈЕ Ветернице 565.42 138.2 74 399.02
30
н ВЕТЕРНИЦА
р Ј. Мораве 45.55 45.66 23.29 418.11
31 и БУЧАН Ветернице 55.6 40.49 20.63 40.28
4.84
32 т ВУЧЈАНСКА Ветернице 3.58 8.77 3.84
33 БАКАРНА ДОЛИНА Ј. Мораве 4.27 9.36 3.73 33.43
п
о
34 ЦАРИЧИНА Ј. Мораве 2.2 7.66 3.27 41.93
л
р
ГОВЕДАРСКА 23.03
8.36 13.72 6.3
35 а ДОЛИНА
и Ј. Мораве
15.92 23.94 10.48
36
јнБРЗАНСКА РЕКА Ветернице
10.39 17.89 8.1
43.89
Букоглавске р. 69.78
37 и ВИНКА Слив Ветернице
38 25.31 22.6 10.2
39
зБУКОГЛАВСКА Р.
ШАРАНИЦА КАНАЛ
Ветернице
Ј. Мораве 11.49 14.58 6.57
64.12
65.03
Га до пруге
40 ОДРОВЈЕ Шараница канал 7.13 10.61 3.72 46.83
рШИЉЕГАРСКА И 8.26 11.62 5.36 35.43
41 ШАВАРИШТЕ Шараница канал
о ЗАЈЕДНО
а
42 д
МАНАСТИРИШТЕ П. Шаранице 3.38 8.27 3.32 20.44
43 Орлова долина Шаранице 2.38 6.17 2.91 13.77
б
а
р
а
Л
ен
Горњи делови сливова већине бујичних водотока припадају брдским подручјима, са релативно
великим падовима су слива и речног корита. С друге стране, доњи токови се налазе у
равничарским зонама к - долинама река у које се бујични водотоци уливају. Већина бујичних
о
водотока на подручју Лесковца има развијене речне долине у доњем и делу средњег тока.
Дужине и ширине вд речних долина су променљиве, у зависности од геоморфолошких и
геолошких услова. ц У оквиру морфолошких фактора водотока, посебан значај има уздужни пад.
Уздужни пад речног п корита је детерминантни фактор хидрауличког режима тока. Такође,,
а
димензије речног о корита и његова пропусна моћ нису у сагласности са протицајима великих
вода, што је основни зп узрок појаве поплава. У већини случајева, димензије корита су
минималне – са ширином л у нивоу обала од 2–4 m и максималном дубином (денивелацијом
а
између обала и талвега) од 1-2 m.
а
в
2
а
0
Климатске карактеристике
2
з
1
.а
Због специфичних рељефних карактеристика подручје града Лесковца одликује се прелазним
режимом умерено континенталног и средоземног поднебља са са елементима субхумидне и
гв
хумидне климе. Годишња доба се одликују поступним прелазима са нешто хладнијим
о
пролећем у односу на јесен. Лета се одликују стабилним временским приликама са појавом
сушних периода дкада се јавља потреба за наводњавањем као предусловом интензивне
пољопривредне и епроизводње. Зиме се карактеришу честим циклонским активностима са
Атлантског океана н и Средоземног мора, уз повремено деловање сибирског антициклона, услед
уI касних пролећних мразева који наносе штету у пољопривреди а посебно у
чега је честа појава
воћарској и раноI повртарској производњи.

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
ев
н
р
и
ПРОЦЕНА УГРОЖЕНОСТИ
т
п
о
Генерална карактеристика вода II реда, нарочито бујичних водотока на подручју Лесковца јесте
л
р
велика неуређеност и катастрофално еколошко стање. Оваква, веома неповољна ситуација
а
проузрокована јеиинтеракцијом природних и антропогених фактора. Природни фактори се
јн
углавном манифестују бујањем вегетације у кориту и на обалама водотока, као и ефектима
проласка таласа и великих бујичних вода. Поломљено дрвеће и грање, које се проноси у челу
з
таласа великих вода, задржава се на постојећој вегетацији у речном кориту. Тиме се стварају
природне баријере, Га које у великој мери смањују пропусни капацитет корита. Деловање
људског факторарогледа се кроз одсуство било каквих мера и радова на отклањање негативних
ефеката природних о процеса. До 2005.године, ништа се није чинило, или се врло мало чинило, у
а
циљу смањења ризика д од поплава. Од 2005.год, одељење за привреду и пољопривреду је кроз
више пројеката успевало,
б средствима министарства државне управе и локалне самоуправе, да
а
изврши санацију корита појединих критичних водотокова. У овом смислу, активности су
р
интензивиране након доношења нових законских регулатива о водама (2010. и 2012.година),
а
Л
којима су локалне самоуправе у обавези да усвоје оперативне планове одбране од поплава за
ен
воде II реда на годишњем нивоу са обавезним сегментом превентиве. С тим у вези, Град
су
Лесковац је од 2011.год. закључно са 2020. год, уложио у превентивне активности преко 55
к
милиона динара, чиме се у континуитету побољшава пропусни капацитет бујичних вода и
умањује ризик од о поплава. Утицај људског фактора на стање бујичних водотока на подучју
Лесковца огледав дсе и кроз стварање великог броја дивљих депонија у коритима водотока,
притом нема ниједног ц јединог водотока без мањих или већих депонија. Ово утиче како на
еколошко стање а пвода тако и на драстично смањење пропусне моћи корита, а самим тим и на
увећање ризика о од поплава.

Озбиљан проблем зп код бујичних водотока на подучју Лесковца представља и присуство објеката
у речном кориту а ли приобаљу и то:
а
• изграђени стамбени в
2 и привредни објекти у непосредној близини речног корита,

• изграђени мостови а преко водотока и то минималне пропусне моћи,

0
2
• изграђени пропусти з
1 на месту укрштања водотока и саобраћајница, са недовољним
капацитетом за велике воде,
.а
• постављене водоводне цеви, електрични и телефонски каблови и сл. у протицајном профилу
корита. гв
о
На овај начин стварају се уска грла на водотоцима, тако да долази до заглављивања и
д
акумулирања свих отпадних предмета и значајног повећања ризика од поплава. Посебан
е
и
проблем представљају изграђени пропусти на местима укрштања водотока и саобраћајница, са
н
недовољним капацитетом за велике воде, што проузрокује честа загушења, изливања и у
уI
континуитету деградирање постојећих путева. Овај проблем је, посебно, уочен на свим
I

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
сеоским путевима,ев Решење овог проблема јемогуће само потпуном реконструкцијом свих
пропуста са недовољном
н
р пропусном моћи.
и
т
Процена сливнихо пподручја и процена могуће угрожености, угроженост од изливања спољних
вода л
р
а
и
У заштити од поплава на малим водотоцима на територији Лесковца грађени су различити
н
ј
типови објеката у циљу заштите насељених места, индустријских постројења, саобраћајница и
пољопривредногиземљишта. Зависно од садржаја брањеног подручја, типови објеката пасивне
заштите су били:зкласични одбрамбени објекти (насипи), регулација "градског" типа кроз већа
Га
насеља или "пољског" типа, за заштиту пољопривредног земљишта. Профил водотока, често са
обостраним одбрамбеним
р насипима, тако је димензионисан да без изливања може да
пропусти меродавну,о
а најчешће стогодишњу велику воду. Само су на неким водотоцима, у чијем
приобаљу се налази д пољопривредно земљиште, речна корита са обостраним насипима
димензионисанабза прихват велике воде мањег повратног периода. Објекти за активну заштиту
а
од поплава су слабо заступљени и углавном су лоцирани у горњим деловима тока малих
р
водотока, иако је урађен значајан део основне техничке документације за сагледавање
а
Л
могућности изградње акумулација и ретензија. Постојеће стање заштите у долинама малих
ен
водотока не може се сматрати задовољавајућим, првенствено зато што су изведени радови на
водотоцима најчешће су локалног карактера. Наиме, нема "затворених" линија одбране тако да
к
до поплава долази из залеђа. Поред тога, на неким регулисаним деоницама водотока степен
заштите је умањен о због неадекватног одржавања. Сливови притока Јужне Мораве су
специфични по густој вд мрежи притока, са ниским и нестабилним обалама, плавним долинама и
засутим коритима, ц са ниским водостајем у летњим и великим или средњим водама у јесењим
и пролећним месецима. п
а Карактеристике ових водотока намећу потребу за сталном одбраном
од поплава, уређењем о бујичних водотока и изналажење начина коришћења воде за
наводњавање у пољопривреди.
зп У минулом периоду изливање великих вода из корита Јужне
Мораве, Ветернице, Јабланице и њених притока била је честа појава, када су наношене велике
л
а
штете становништву, пољопривреди, комуналној привреди и индустријским објектима.
а
Поплаве великих размера биле су 1963, 1965, 1975, 1976, 1983, 1988, 2005.,2007 и 2010. године,
в
2
када је услед изливања великих вода начињена огромна материјална штета лесковачкој
привреди, а посебно а пољопривреди.
0
2
з
1
.а

гв
о
д
е
и
н
уI
Слив реке Јужна IМорава

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
Речни слив Јужне
ев Мораве је брдско-планинског карактера у ком постоји
опсег надморскихн висина од 300 m до 2169 m (врх Миџор на Старој планини). Слив
р
нема симетричан и облик што налази објашњење у тектонској историји. Исто
тако, чињеницатда речни ток Јужне Мораве меандрира не може д а се објасни као
резултат флувијалне
п
о ерозије, већ као последица тектонских покрета који су
те меандре везали.
л
р Са погледа макрогеологије, долина ове реке спаја Егејски и
Панонски басена на сектору Грделичке клисуре. Јужна Морава има композитну
и
долину која се ствара од клисура и котлина по следећем реду: Гњиланска котлина
јн
- Кончуљска клисура – Грделичка клисура – Лесковачка котлина – Нишко-
и
алексиначка котлина - Сталаћка клисура.
з
Га
р
о
а
д
б
а
р
а
Л
ен
су
к
о
вд
ц
п
а
о
зп
л
а
а
в
2
а
0
Слика 1: Слив јужне 2 мораве
з
1
.а
Спајањем Биначке и Прешевске Моравице код Бујановца настаје Јужна Морава.
гв
Она тече у правцу југ – север и након 316 km тока, Јужна Морава се као десна
саставница спаја
о са Западном Моравом на Сталаћу, правећи Велику Мораву.
Моравски системд има припадност својим највећим делом територији Србије и
Црноморском сливу. Најбитније леве притоке Јужне Мораве су Јабланица,
е
и
Ветерница, Пуста река и Топлица, док су најважније десне притоке - Врла,
н
Власина, Сокобањска Моравица и Нишава, која је свакако и најдужа притока.
Величина слива уI Јужне Мораве је 15.696 km2, а 85% припада Србији. У сливу
Јужне Мораве имаI 7 водних акумулација са запремином већом од 10 милиона m3,
4 акумулације са запремином мањом од 10 милиона m 3 и 35 мањих акумулација
р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
које су корисне ев за потребе водоснабдевања (у табели под в), енергетике (е) и
одбране од поплава н
р (п).
и
т 1. Акумулације са запремином већом од 10 милиона m у сливу Јужне Мораве.
Табела 3

п
о
Година Висина Дужина Запремина Запремина
Акумулација р л Река изградње бране бране тела бране акумулације Сврха
бране (m) (m) 3 3
(10 m ) 6 3
(10 m )
Власина аВласина
и 1954. 34 239 365 176 в, е
Бован јн Моравица 1978. 52 151 297 59 в, п
Брестовац Пуста река 1985. 31 330 240 10 в
иВисочица 1989.
Завој 86 262 1470 170 е
Барје з Ветерница 1991. 75 326 1300 41 в, п
Првонек ГаБањска 2007. 87.5 250 1 155.28 22.3 в
Селова Топлица - - - - - в
р
о
а
д
У сливу Јужне Мораве пристуна је умереноконтинентална клима. Најниже
температуре ваздуха б
а забележене су на климатолошким станицама: Власина -31,2
р
°C, Лесковац -30,5 °C и Бабушница -30,5 °C, док су највише измере темературе
забележене у Прокупљу а
Л 42,7 °C, Нишу и Власотинцу 42,5 °C, Лесковцу 42,0 °C.
Највиша дневнаен вредност количине падавина забележена је на падавинској станици
Раков Дол (општина Бабушница) - 220 mm.
су
к
о Табела 3. Средње месечне и средње годишње вредности падавина (mm).
вд
Падавинска
станица ц
Јан. Феб. Март Апр. Мај Јун Јул Авг. Сеп. Окт. Нов. Дец. Год.

Бабушница а п 47,2 44,5 45,1 56,3 70,0 75,9 53,0 46,1 46,0 47,4 60,3 54,6 646,4
Бујановац 43,6 43,6 43,1 51,3 62,0 66,3 48,0 40,2 48,3 55,5 61,9 59,0 622,8
Димитровградо 38,9 39,2 41,8 52,9 76,3 82,6 56,6 47,7 45,8 45,3 55,1 48,8 631,0
Куршумлија з п 44,1 43,6 43,8 54,1 69,7 68,2 56,3 45,2 50,3 49,2 62,2 55,2 642,0
Лесковац 43,3 43,1 46,0 55,5 62,1 68,9 43,6 47,5 48,1 46,6 59,2 52,4 616,3
Ниш л 39,1 38,1 40,0 52,4 64,7 64,6 43,5 44,0 47,5 41,7 55,0 52,2 582,8
а
Пирот а 35,8 37,6 38,7 50,7 68,0 75,3 47,4 43,4 42,6 42,9 54,7 46,3 583,3
Предејане 53,5 54,8 58,8 73,1 84,1 92,2 57,4 52,9 53,1 53,4 69,0 63,7 765,7
Прокупље в 54,6 54,9 50,3 59,5 79,1 83,9 75,3 60,6 68,9 68,4 79,0 66,3 800,8
2
Власина а 62,9 58,4 62,1 76,1 91,7 105,7 66,5 53,7 59,3 60,9 74,0 71,0 842,4
0
Власотинце 50,1 51,3 50,8 64,1 77,9 79,2 50,9 51,0 55,0 50,4 68,4 62,2 711,6
Врање 2 39,5 39,8 40,3 51,3 63,0 68,8 48,1 42,4 46,9 53,3 60,0 53,0 606,3
з
1
.а

гв
о
д
е
и
н
уI
I

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
ев Клима дијаграм за Врање (по Walter-u)
График1. а) б) Клима дијаграм за Лесковац (по Walter-u)

н
р
и
Серија т података о просечном протицају реке Јужне Мораве упућују на
одлике водног режима и на водност сливног подручја. На сливу Јужне
п
о
Мораве, фрекфентност Qmax>Qmaxsr је најизраженија крајем пролећа - прва
половина јуна, л
р а након тога почетак лета - последња декада јуна, односно
почетак јула. а
и
јн
и
Табела бр. 4 Средњи месечни и годишњи протицај Јужне Мораве за период 1946.-2006. године.
з
Хидролошка
Га Протицај, Q (m /s)
3

станица I р II III IV V VI VII VIII IX X XI XII Год.

Мојсиње 104 о 146 179 181 136 94,4 48,8 29,9 28,3 38,2 54,6 83 93,5
а
Алексинац 96,2 138 169 170 127 88,3 46,8 29 27,4 36,5 52 77,3 88,1
д
Корвинград 63,9 90,4 114 105 78,1 55,5 26,7 16,9 16,4 22 34,3 50,7 56,1
Грделица 28,5б 40,3 47,8 43,7 32,1 23,4 11,8 7,97 7,78 11,5 17,1 24,2 24,7
а
Владичин Хан 22,8 р 31,1 36 31,8 24 17,1 8,63 5,86 6,10 9,26 13,7 19,6 18,8
а
Л
ен
Долина Јужне су Мораве има велики национални, геостратешки и
социоекономски к значај.Без обзира на то што река и њене притоке нису пловне, долина
Јужне Мораве оомогућава саобраћај на коридору и за железницу и за аутопут
Београд-Скопље- в Солун. Но, Јужна Морава са својим притокама има важан
д
потенцијал за производњу електричне енергије. Веће хидроелектране у сливу су:
„Врла I-IV” на цВласини и „Пирот” на Височици. Велике акумулације као
„ Првонек” на а пВрањскобањској реци, „Завој” на Височици и „Бован” на
Алексиначкој Моравици о подобне за водоснабдевање, док мање акумулације служе
и у туристичке зп сврхе, риболова и спортова на води. У речном сливу Јужне
Мораве постоје л два подручја за риболов са присуством
а
ципринида која се користе за сврху спортског риболова.
Иако је благо ау термоминералним водама огромно у овом делу Србије,
капацитети и 2 впотенцијали бања као што су Врањска, Нишка, Бујановачка и Звоначка
се не користи у0 а мери колико је све то могуће. Стара планина и Сићевачка
клисура су добиле 2 статус парка природе, долина реке Пчиње, Лептерија-Сокоград и
Власина су предели изузетних одлика, Власина припада листи Рамсарских подручја,
з
1
док је Ђавоља варош проглашена спомеником природе. У сливу Јужне Мораве
налази се такође .а и Алексиначки басен мрког угља са преко 27
милијарди тона мрког угља и близу две милијарде уљаних шкриљаца.
Подземном експлоатацијом
гв угаљ је извлачен од краја XIX века до 1989. године,
када је дошло одо тровања деведесет рудара угљен моноксидом.
Градови и општине у сливу Јужне Мораве су привредно јако мало развијени са
д је лоше приватизована или ради у умањеном капацитету.
индустријом која
е
и
н
уI
I

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т

Специфични проблеми у речном сливу Јужне

ев
н
р
Мораве и
т
п
о
Специфични проблеми у Сливу Јужне Мораве
л
р
а
и
јн
Како су речне долине јако важне за социоекономски живот и погодне
и
за људска насеља и индустријски развој, оне су директно угрожене тим
з
људским активностима. На многим секторима тока Јужне Мораве плавне зоне и
а
Г
влажнија подручја су исушени и претворени у антропогене површине,
правећи већи р ризик од поплава услед смањења ових подручја корисних
како за прихват а поплавних таласа тако и за апсорпцију органских загађивача.
о
Сем тога, пројекти регулација речних токова у сливу Јужне Мораве
д
раније су запостављали еколошки утицај, у многим приликама доводећи до
б
а
деградације приобалних и акватичних екосистема, па се од нових пројеката
очекује поштовање р еколошких. Бране изграђене недавно као и бујичарске
преграде на притокама
а
Л Јужне Мораве немају рибље стазе чиме се
урушава испуњење ен еколошког и екосистемског стандарда који је
постављен у Директиви. Веће индустрије у Врању, Лесковцу, Нишу и Владичином
Хану су највећису органски загађивачи реке Јужне Мораве. Само пеједини градови
и индустрије ук сливу Јужне Мораве поседују постројења за пречишћавање
отпадних вода.о Непречишћавање отпадних вода је један од главних узрока који
смањују квалитет вд вода у рекама. Поред свега наведеног, постоји битан проблем са
дивљим депонијама на обалама главног тока и притока које, поред угрожавања
ц
квалитета вода, увећавају последице налета поплавних таласа.
п
а
о
Табела 5. Начин коришћења земљишта у горњем делу слива Јужне Мораве.
зп
л
а
Грделичка Врањска Кончуљска Биначка
Моравица Укупно
а клисура котлина клисура Морава
Култура km
2
% km
2
% km 2
% km 2
% km 2
% km %
2

Шуме и шумска в
2 223.10 51.83 473.28 34.96 48.20 21.06 33.50 41.32 504.80 32.50 1282.9 35.17
земљ. а
Ливаде и
0
90.62 21.05 250.19 18.48 55.90 24.43 7.13 8.79 357.30 23.00 761.14 20.86
Воћњаци2 12.50 2.90 29.90 2.21 6.50 2.84 1.50 1.85 35.20 2.27 85.60 2.35
Пољопривредно
земљ.
з
1 83.62 19.43 482.28 35.62 100.50 43.92 22.40 27.63 552.78 35.58 1241.6 34.04
Голети .а 20.60 4.79 118.25 8.73 17.74 7.75 16.55 20.41 103.34 6.65 276.48 7.58
Укупно 430.44 100 1353.9 100 228.84 100 81.08 100 1553.4 100 3647.7 100

гв
о
д
Горњи е део слива Јужне Мораве који садржи подручје узводно од
и
Грделице до границе са Македонијом, посебно део кроз Грделичку клисуру,
н
био је поготово погођен интезивним ерозионим процесима, и зато предмет
израде вишеуI пројеката и студија и извођења противерозионих радова.
I
Табела 6. Распрострањеност и интензитет ерозије у Грделичкој клисури.

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
ев Категорија интезитета ерозионих процеса
Притоке
н Zsr
I р II III IV V д.п. л.п. укупно
F
2
и
(km ) Zsr F (km ) Zsr
2
F (km )
2 F
2
F
Zsr (km ) Zsr (km ) Zsr
2
F
(km )
2 Zsr 2
F
(km ) 2
F
Zsr (km ) Zsr
д. - - 4.22 т 0.76 295.68 0.54 2.44 0.37 - - 302.34 0.54 - - - -
л. - - 19.17 0.81 106.10 0.49 - - - - - - 125.27 0.54 427.61 0.54
п
о
л
р
а
и
јн
У табели бр. 6 приказано је да је у горњем делу слива највраспрострањенија
ерозија средњег и интензитета. Прорачуната је средња годишња ерозиона
продукција наноса з у сливу Јужне Мораве и износи 11.7·106m3год-1, просечни
пронос на годишњем Га нивоу суспендованог наноса износи 2.3·106m3год-1, док је
просечни годишњи р транспорт вученог наноса 276.000 m год .
3 -1

о
а
д
б
а
р
а
Л
ен
су
к
о
вд
ц
п
а
о
зп
л
а
а
в Графикон 2. Биланс транспорта наноса (срачунато по методи С. Гавриловића).
2
а
0
2
Најважније бујичнез
1 притоке Јужне Мораве са највише наноса, смештене су у
Грделичкој клисури.а и Врањској котлини. Посебно су важне штете које наносе двема
значајним међународним саобраћајницама: пут и железничка пруга Београд-Ниш-
Скопље-Атина.в Исто тако, уносе велике количине наноса у Јужну Мораву и тиме
г
нарушавају њен режим тока, а нанос доспева даље у Велику Мораву, а затим у
о
акумулацију „Ђердап“ изазивајући велики број штета од засипања акумулације и
д
смањења капацитета за производњу електричне енергије до угрожавања квалитета
вода. е
и
н
уI
I
Табела 7. Класификација бујичних токова у горњем делу слива Јужне Мораве.

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
ев Морфолошка целина
Врста бујичног тока- хидрографска
н
р класа
Грделичка Врањска
Укупно
клисура котлина
и А - Бујичне реке 5 11 16
Б - Бујичне речице 7 11 18
т Ц - Бујични потоци 8 11 19
Д - Суводолине и мањи потоци 17 14 31
пЕ - Бујичне урвине
о 36 20 56
Ф - Јаруге и вододерине 64 6 70
лУкупно
р 137 73 210
а
и
јн
Ерозија земљишта са својим негативним ефектима, као што су губитак земљишта,
поремећај режима и отицања, бујичне поплаве, засипање акумулација наносом,
з
проузрокује негативне еколошке on-site“ и „off-site“ ефекте. „Оn-site“ ефекти
Га
имплицирају деградацију екосистема услед активних ерозивних процеса и губитка
земљишта, докр су „off-site“ ефекти мање познати. У току процеса отицања на
ерозионим површинама,
о удружено са честицама земљишта одлазе и друге честице
а
природног (органског или неогранског) или вештачког порекла. Честице вештачких
ђубрива и пестицидад употребљаваних у сврху увећања пољопривредног приноса,
б
а
долазе до хидролошке мреже заједно са ерозионим наносом, утичући на квалитет
вода путем механичког
р и хемијског загађења.Важан проблем у сливу Јужне Мораве
чини неконтролисанаа
Л и нелегална експлоатација песка и шљунка из корита
водотокова, пре свега из корита главног тока Јужне Мораве. ЈВП „Србијаводе“
ен
покушава да контролише овај проблем, да би се спречило нарушавање режима
тeчења, природне су хидроморфологије и повећање ризика од поплава. У томе на
жалост нема значајнихк помака из следећих разлога: мали број водопривредних
инспектора безо правих овлашћења, немогућност спровођења Закона о водама
Републике Србије вд у комплетној мери, неефикасно деловање правосудних органа у
случају поднетих пријава од стране водопривредних инспектора и слично.
ц
п
а
о
зп
л Интегрисано управљање речним сливом
а
а
Интегрисано управљање в
2 речним сливом почиње од признања да политички
детерминисане, административне границе не треба да имају велики значај када је
а
0
у питању управљање виталним природним ресурсима. Много међународних
развојних организација 2 подржава овај концепт у финансирању. Глобално
партенрство за1 з воде дефинише интегрисано управљање водним ресурсима као
средство да се.а постигне употреба воде без угрожавања виталних функција
екосистема уз подстицање економског и социјалног. Интегрисано управљање
водним ресурсима је велики допринос социоекономском развоју у сливу.
гв
У управљању водним ресурсима полази се од начела да оно што се дешава у
о има утицаја на људе и животну средину у другим деловима
једном делу слива
слива. д
Процеси управљања е
и националним речним сливовима и међународним речним
сливовима јако н се разликују. Гледајући са аспекта структуре управљања,
генерално се уIможе очекивати већи успех ако слив припада државама са
федералним него у државама са унитарним. Децентрализација у земљама у
развоју каква јеI наша, једна је од реформи која се реализује у више сектора, и која

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
постаје све еввише популарна у области управљања речним сливом.
Децентрализација
н у овом контексту помера управљање водним ресурсима са
р
нивоа националних администрација на ниво речног слива. Са друге стране, за
и
спровођење децентрализације у управљању речним сливом потребно је да се
т
развију одређени капацитети. Најнижи ниво децентрализације имлицира
п
о
укључивање страна које су заинтересоване и корисника водних ресурса у једном
речном сливу ир
лспроводи се са циљем увећања видљивости у доношењу одлука.
Децентрализација
а
и управљања речним сливом често захтева оснивање организација
речних сливова.јн Такве су у Европи: Међународна комисија за заштиту реке Дунав са
седиштем у Бечу, Међународна комисија за заштиту Рајне са седиштем у Кобленцу
и
или Међународна комисија за заштиту Елбе са седиштем у Магдебургу. Коначно,
з
постоји Међународна мрежа оранизација речних сливова (INBO) као кровна
а
Г
организација са секретаријатом у Паризу. Поред тога, подршку може да пружи
Међународна мрежа
р за изграђивање капцитета у интегрисаном управљању водним
ресурсима у сливу
о
а – CAPNET. Важност ових организација се може јасно увидети
уколико се упореди стање и брига о водним ресурсима у сливу пре и после њиховог
оснивања и рада.д
Према упутствимаб
а УН Воде (UN Water) за примену концепта интегрисаног
управљања воднимр ресурсима на нивоу речног слива потребна је међусекторлна
интеракција гдеЛа су укључени: пољопривредни сектор, индустријски сектор, сектор
за водоснабдевање,
н сектор за заштиту животне средине, сектор за отпадне воде,
е
сектор за хидроенергетику, сектор за одбрану од поплава.
За управљање суводним ресурсима у сливу је важно да се препознају оне људске
акивности којек угрожавају еколошки квалитет вода. Мере за редукцију инпута
нутријената у воде
о могу да буду различите, од увођења такси до успостављања квота
емисија и техничких
д
в захтева и могу да се примене на различитим нивоима.
Европска агенција за животну средину је усвојила DPSIR приступ као средство
ц
анализе интеракција комплекса човек – екосистем, имајући у виду пет другачијих
варијабли: п
а
о развојни процеси
1) социоекономски
2) притисци назпживотну средину који настају као резултат социоекономског развоја
3) промене и стање
л животне средине
а
4) свеукупни утицај на човеково благостање и
а
5) одговор друштва (мере) на нежељене ефекте социоекономског развоја.
в
2
а
0
2
з
1
.а

гв
Расути и концентрисани
о извори загађења у сливу Јужне Мораве
д
Сливу Јужне Мораве припада 25 општина које представљају концентрисане изворе
е
и
загађења слива.нС обзиром на важне природне ресурсе и привредне потенцијале, велики
број уI
I

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
раличитих индустрија
ев се у овој области такође јавља као вид концентрисаних извора
загађења – некир нод ових погона не раде, или раде смањеним капацитетом, велики број
је прикључен наи градску канализацију, али је мали број оних код којих се врши
претходно пречишћавање
т отпадних
п производњи користе технологије које су застареле. Велика
о
вода док се у самој
количина свежер лводе у сливу
а
и
Јужне Мораве представља
јн битан потенцијал за водоснабдевање и наводњавање.
Дужином и
з
Јужне Мораве смештена су многа насељена места која представљају велике + изворе
а
Г
загађења, где су Лесковац и Врање најконцентрисаније зоне. На простору слива образју
се и отпадне воде р на руралном подручју.
о
а
Дивље депонијед дуж обала река, отпадне воде из канализације и индустрије, су главни
загађивачи водених б токова.
а
У току који је дуг р 264 км, Јужна Морава је најзагађенија од Бујановца до Владичиног
а
Л
Хана. ен
Врањска котлина су се простире од Бујановца до Владичиног Хана, а наставља се на
Грделичку клисуру. к Јужну Мораву и даље
о
умногоме загађују вд индустријски погони, али и Врањска река где се улива градска
канализација. ц

Фирма “YУМСО” п из Врања јесте озбиљан извор загађења Врањске реке

а
о
која се улива у зпЈужну Мораву. Владичин Хан је смештен на северним обронцима
Врањске котлине. л Кроз Владичин Хан протиче река Јужна Морава која га дели на пола,
а
а у њу се уливају а Врла, Топило, Дулан и Калиманка. Већи део становништва овог
в
2
краја бави се прерађивачком индустријом и пољопривредом. У општини су заступљене
а
0
делатности пластификације платна и папира, екслоатација воћа и поврћа, производња
црепа и цигле, 2
з
1
производња намештаја, прерада млека и ферментација дувана. Све ове делатности су
.а
потенцијални извор загађења а Владичин Хан одликује, поред јавне комуналне
депоније и гв
о
присуство великог броја дивљих депонија, које су према подацима Агенције за заштиту
д
животне средине е Републике Србије, често непосредно уз водотоке или извор
и
водоснабдевања. н
уI
Грделица је из података
I Гавриловић С. (1957) варош на десној обали Јужне Мораве у
Грделичкој
р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
клисури. Данасевсе у Грделици мали број људи бави пољопривредом. Грделица нема
ваљано место р н
и
за складиштење комуналног отпада, а поред низа малих постоји и једна велика
т
депонија у близини
п
о
Јужне Мораве. рлНа ушћу Власине у Јужну Мораву, у Јабланичком округу, смештено је
а
и
Власотинце. Како се то наводи у плану општине Власотинце (2006), овај крај се
јн
простире на
и
подручју доњегзи средњег слива Власине. Река Власина протиче кроз територију
општине својимГа
р
средњим и доњим током, а њене најважније притоке у овој области су Љуберађа,
о
Тегошница и а
д
Пуста Река. Општина
б
а Власотинце спаде у ред недовољно развијених оппштина. У
структури р
а
Л
привреде Власотинца највећим делом учествују индустрија (текстилна, дрвна, метална,
месна и ен
су
сл.). Вода Власинек није загађена тешким металима, а Власина поседује природну
радиоактивност. о
вд
Погоршању квалитета водотока, услед присуства масних материја, уља, фосфата и
детерџената, ц
п
а
доприносе отпадне о воде из Бабушнице, Црне Траве, Власотинца, као и оцедне воде
градске зп
депоније на самој л обали Власине, како се наводи у подацима Агенције за заштиту
а
животне а
в
2
средине Републике а Србије (2005,б). Лесковачка котлина почиње од Грделичке клисуре
0
а 2
з
1
завршава се Печењевачким сужењем. Према Родић Д. и Поповић М. (1998), кроз њу
протичу а
.

Јужна Морава, гвЈабланица, Ветерница, Власина, Пуста река и Козарачка река.

Прерађивачка о
д
индустрија у Лесковцу је најзаступљенији облик делатности, а доминирају хемијска,
фармацеутска и е
н
(сировине, лекови,
уI козметика), прехрамбена (прерада воћа, производња пића,
кондиторских I

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
производа) и текстилна
ев индустрија. Како наводи Жижић Д. (2007), отпадне воде ових
погона н
р
и
делују токсично на зоне прихрањивања као на површинске воде река Ветернице,
т
Вучјанке и
п
о
Јужне Мораве. р лПосебност индустријских отпадних вода неких загађивача, који не
поседују а
и
јн
системе за пречишћавање је и њихово директно испуштање у септичке јаме, градски
колектор али и и
з
водотоке. База података
Га Агенције за заштиту животне средине Републике Србије
(2005,а,б) р
о
а
располаже подацима о јавној депонији која се редовно одржава, али и знатан број
дивљих д
б
а
депонија неретко
р уз водна тела. Према групи аутора (2001), Печењевце је сеоско
насеље на а
Л
реци Јабланициенчији се највећи број становника бави пољоприврдом и сточарством. У
су
непосредној близини, на северу Лесковачке котлине, смештен је и Дољевац, у плодној
к
алувијалној равни Јужне
о
Мораве, доњихвдтокова Топлице, Југбогдановачке реке и Пусте реке. Шира околина
Дољевца је ц
п
а
изразито пољопривредни крај. У овом делу тока Јужне Мораве постоје налазишта
шљунка високог о
зп
квалитета. Какоа л наводи Тимотијевић С. (2005), река Топлица је угрожена од стране пре
свега а
в
2
дрвно-прерађивачких погона и постројења за прераду воћа и поврћа, почев од
Куршумлије и а
0
2
Прокупља, али 1 зводна тела целе ове регије изложена су утицају оцедних вода са дивљих
депонија
.а
насталих у коритима река или на њиховим обалама, како се наводи у подацима
Агенције за гв
о
заштиту животне средине Републике Србије (2005,б). Алексинац је град у Нишавском
д
округу чији
е
и
пољопривреднон равничарски део лежи у долини реке Јужне Мораве и у доњем току
реке уI
I

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
Моравице, којаевград Алексинац пресеца на два дела у Алексиначкој котилини.
Миленковић Н.р н
и
(2005) наводи да је читаво подручје општине веома богато воденим токовима. Исти
т
аутор
п
о
навод да је Мојсиње
л
р насеље у општини Ћићевац у Расинском округу, смештено на
левој страни а и
јн
Јужне Мораве, као изразито сточарско и ратарско насеље. Како наводи Јанковић Ж.
(2009), и
з
Јужна Морава кодГа Алексинца је изложена утицају низа концентрисаних и дифузних
извора р
о
загађења, било адиректно или посредно преко својих притока (насеља, рудник “Соко –
Читлук”, д
б
а
пољопривреднаргаздинства, отпадне воде кланичне индустрије, хладњаче, депоније).
Градски а
Л
колектор града енАлексинца се директно испушта у Моравицу, а она у Јужну Мораву.
Дуж целог су
к
тока Јужне Моравео у овом крају, Агенција за заштиту животне средине Републике
Србије вд
(2005,б) располажец подацима о мноштву локација где се врши неконтролисано
одлагање разног п
а
о
отпада. зп
У сливу Нишаве л је, према Манојловић П. (2002), специфичан отицај обрнуто
а
пропорцијалан а
в
2
сувом остатку. 0 аЗагађење Нишаве постоји, пре свега отпадним водама антропогеног
порекла. 2
Такође, вода из1 зреке Нишаве се низводно од Сићевачке клисуре користи за
водоснабдевање.а и

локално наводнавање,
гв како истиче Гоцић М. са сарадницима (2007). Негативан утицај
на о
д Нишаве имају индустријске и канализационе отпадне воде које се
квалитет воде реке
без е
и
н
претходног третмана
уI испуштају у реку, а према резултатима Костић И. и Трајковић С.
(2006) I

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
Нишава се у Јужну
ев Мораву улива као јако загађена река. Димитровград је градић на
крајњем н
р
и
југоистоку Србије, у горњем току Нишаве. Како наводе Дуцић В. и Луковић Ј. (2009),
т
ширина
п
о
корита Нишавер ловде је свега 8-10 м, а дубина 20-50 цм. Подаци Стратегије заједничког
развоја а
и
јн
граничних општина у области Софије и округа Пирот (2008), код Димитровграда су као
емитери који и
з
загађују воду реке
Га Нишаве регистровани градска канализација града Годеч у Бугарској,
р
рудник Стањанци у општини Годеч, рудник Бели брег у општини Драгоман. Такође
о
а
пољопривреднади привредна активност (производња металских производа, пекарска
индустрија, б
а
р
производња коже, крзна, млечних производа, производња намештаја) својим отпадним
а
Л
водама угрожаваен околне водотоке и подземне воде. Недалеко од Димтировграда
смештено је су
к
26
о
село Лукавица вд чије се становништво интензивно бави пољопривредом и сточарством,
не поседује ц
п
а
уређену канализацију, а изражено је присуство дивљих депонија, како се наводи у
о
подацима
зп
Агенције за заштиту
л
а животне средине Републике Србије (2005,б).
а
Пирот је градско насеље кроз које протиче Нишава, а кроз општински атар још и Јерма,
в
2
Расаничка река,0 аТемштица, Височица. Дуцић В. и Луковић Ј. (2009) наводе да просечни
годишњи 2
з
1
протицај Нишаве на профилу Пирот износи 11,71 м3
.а
/с. Подаци из Стратегије заједничког развоја
гв
граничних општина у области Софије и округа Пирот (2008), указују да је један од
о
највећих
д
емитера загађењае реке Јерме градска канализација града Труна у Бугарској који нема
и
н
постројење за пречишћавање отпадних вода. У Пироту је развијена индустрија
уI
производње и
I

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
прераде гума, обрада
ев пластичних маса, производња намештаја од дрвета, производња
папира, а н
р
и
у руралном делу општине заступљено је интетнзивно узгајање живине, говеда и риба.
т
Како се
п
о
наводи у подацима
л Агенције за заштиту животне средине Републике Србије (2005,а,б),
р
Пирот а
и
јн
поседује савремену јавну комуналну депонију али и велики број дивљих депонија,
често близу и
з
насеља и у непосредној
Га близини водотока. Нишава протиче кроз Белу Паланку, а сама
Белопаланачка ркотлина представља средиште
о
а
средњег Понишавља. Како наводи Костић М. (1970), ово је најсушнија област у
југоисточној д
б
а
Србији. Притоке
р Нишаве у овој области су Темштица, Петрова река, Вранашница,
Љубатовачки Л а
поток и Врелскаен река. Коритничка река и Црвена река. Исти аутор наводи да је код Беле
Паланке су
к
просечан годишњио протоцај Нишаве износи 22,57 м3
/с. Бела Паланкавд је одувек имала развијену
ц
машиноградњу,а ппроизводњи обуће и текстила, дрвној индустрији. И поред
организованог о
зп подаци Агенције за заштиту животне средине Републике Србије
одвођења отпада,
(2005,б) л
а
а
говоре да постоји в много дивљих депонија, неке ин а местима некадашњих позајмишта
2
шљунка. а
0
Ниш је највећи2град у југоисточној Србији, смештен у Нишавској котлини, с обе стране
реке з
1
.а
Нишаве, близу њеног ушћа у Јужну Мораву. Према Дуцић В. и Луковић Ј. (2009),
анализа је гв
о тренд средњих годишњих протицаја у Нишавском сливу. Ниш је
показала силазни
д
велики индустријски
е
и
27 н
уI
I

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
центар и у њемуев су развијене производња и прерада дувана, електро-машина и апарата,
металопрерађивачка
н
р делатност, текстилна индустрија, прерада каучука.
Наијузраженијии утицај људске
т
активности на квалитет Нишаве код Ниша је на локацији код Медошевца где се у
Нишаву улива о п
л
р
канализација изиаградског колектора. Јавна градска депонија је удаљена од центра града,
али се јн
налази на самоми потоку, те је њен утицак на квалитет воде неизбежан. Према подацима
з
Агенције за заштиту
Га животне средине Републике Србије (2005,а,б), у нишкој општини
постоје р
о
евидентиране иабројне дивље депоније – у насељеним деловима општине, на обалама
Нишаве и д
б
а
њених притока.р
а
Л
ен
су
Мере за заштиту и спасавање у случају поплава
Добијени резултатик процене угрожености од поплава града Лесковца указују на то да је ризик
о
од поплава НЕПРИХВАТЉИВ. У том случају неопходно је извршити третман таквог ризика. За
д
в
такав ризик потребно је предузети низ превентивних и планских мера.
ц
4.1.1. Превентивнеп
а мере
У превентивне мерео убрајамо све мере и радње које се предузимају ради спречавања
настајања поплава зп и превентивног ублажавања последица њиховог деловања. Потребно је
извршити низ додатних
л
а радњи у циљу превентивне заштите од поплава. Пре свега потребно је
[6]: а
 Редовно 2 винвестирати и одржавати већ изграђене објекте и системе за одводњавање и
одбрану од поплава,а
0 регулацију водотока, као и очувати постигнуто стање, спречавањем било
2
какве изградње у зонама или на трасама постојећих објеката.
з
1
 Редовно .апратити све параметре који могу утицати на евентуалну појаву поплава, а
прикупљене податке статистички обрађивати, анализирати и о евентуалним значајним
гв
променама известити надлежна предузећа, органе и службе.
о
 Прецизнод регулисати начин плаћања, односно поступак материјалне надокнаде за
е снагу и материјално-техничка средства, која су коришћена у одбрани од
и
ангажовану радну
поплава. н
уI
I

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
 ев
Организовати месне заједнице које имају проблема са плављењем земљишта, да сваке
године у периодима н
р “великих вода” (у пролеће), када дође до топљења снега у брдско -
и
планинским пределима и до честих и обилних пролећних киша, предузму мере ради извођења
т
кратких акција на уређењу и чишћењу корита бујичних реке, потока и канала, који протичу кроз
п
о
угрожена села, нарочито
л
р на деловима где су корита затрпана отпадом који мештани бацају.
Веома је битно и астално одржавати и чистити јаркове поред главних саобраћајница, како би
велике количинејн воде могле несметано да отичу. Опремити месне заједнице у граду као и у
сеоским срединама и одређеном количином опреме и материјалних средстава, као што су на
з
пример: заштитна одећа и обућа, ручни алат, колица, џакови за песак, батеријске лампе и сл.
Га
 Издвојити р додатна материјална средства из Буџета града за израду главног пројекта
заштите територије о града Лесковца од поплава изазваних изливањем унутрашњих вода.
а
д
 Организовати
б
а службе осматрања и јављања.
р
 Ради заштите од поплава на територији града, треба разрадити План коришћења
а
Л
саобраћајница, телекомуникационих система, система радио-везе између радио-аматера и сл.
ен
у случају поплава. су

к
Планом предвидети и начин регулисања саобраћаја у ванредним условима, правце и
о
начине кретања возила за снабдевање, возила хитне помоћи, комуналних служби, служби за
вд
хитне интервенције ц и осталих приоритетних служби и органа.
 Разрадити п План евакуације, услове за проглашење евакуације, места и начин
а
о
збрињавања људи и материјалних добара, укључујући и евакуацију и смештај најважније
зп
документације иа лархива, уколико то већ није регулисано неким другим плановима, одлукама и
сл. а
в
2
 Разрадити начине и варијанте упозоравања и обавештавања и сталног информисања
а
0
грађана, при чему посебну пажњу треба обратити на упозоравање и обавештавање грађана
2
који нису у могућности з
1 да прате редовне системе комуникације (слепи, глуви, неписмених и
сл.), уколико то већ .а није регулисано неким другим постојећим актима.

 Стално едуковати становништво у смислу обуке, поступања у одређеним ситуацијама,

гв
информисањем оо начинима и местима за евакуацију и сл.


д
Јавно комунално предузеће треба да изради план рада у ванредним ситуацијама, који
е
и
се односи на поплаве изазване изливањем унутрашњих вода.
н
уI
I

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
 Разрадитиев план одржавања виталних система (водовод, канализација, снабдевање
н
р
електричном енергијом, одржавање чистоће, здравствена заштита, интервентне службе,
и и сл.).
рачунарски системи
т
 Обезбедитип помоћне и алтернативне изворе енергије.
о
л
р
4.1.2. Интервентне
а
и мере
Интервентне мере јн односе се на активности које се спроводе у времену непосредне опасности
од изливања илииу случају појаве поплава. Радње које се врше у овом случају, подразумевају
[6]: з
 Га
израду привремених насипа на угроженим деоницама “зечји насипи”,
 р
отварање и плављење привремених ретензија на основу увида на терену, плављења
о
а
околног терена по принципу “мање штете”,
д
 евакуацију б становништва и материјалних добара, докумената, архива ...
а
 збрињавање р угрожених и настрадалих,
 ангажовање а додатне радне снаге и материјално-техничких средстава ради ефикаснијег
Л
спровођења одбране,ен
су
 евентуално ангажовање Војске Србије,
к
 спровођење о мера одбране од поплава из важећег општег и оперативног плана за
одбрану од поплава, вд
 ангажовање ц Комуналне полиције града ради предузимања хитних мера заштите од
поплава из надлежности
п
а града.
о
4.1.3. Мере зазпублажавање и отклањање последица изазваних поплавама
л
а
Под овим мерама подразумевају се радње на санацији, реконструкцији и поновној изградњи
а
објеката оштећених елементарном непогодом. Такође, ове мере обухватају и потпуну или
делимичну надокнаду в
2 штете оштећеним физичким и правним лицима, насталу као последица
а
0
елементарне непогоде. Накнада штете може се реализовати у новцу, грађевинском материјалу
и сл. 2
з
1
4.2. .а Субјекти одрбане од поплава и други субјекти
У одбрани од поплава на водотоцима који се не налазе у републичком Оперативном плану за
гв ангажују се следећи субјекти [7]:
одбрану од поплава
 о за ванредне ситуације,
Градски штаб
д
 стручна лица из предузећа која својом оперативом директно учествују у одбрани, као и
е
и
стручна лица из институција које могу бити ангажоване у различитим фазама одбране (војска
н
РС, полиција, Ватрогасне
уI службе итд.);
I

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
ев
 представници градских виталних система - медицинске службе, народна одбрана,
центрин за обавештавање и узбуњивање, полиција, противпожарна заштита,
р
и
електродистрибуција, Црвени крст;
т
 представници привредних система града.
п
о
л
р
Закључак а
и
јн
Značajna pitanjaиu upravljanju vodnim resursima u slivu Južne Morave tiču se, pre svega,
kvantiteta i kvaliteta
з površinskih voda (reka i jezera, odnosno vodnih akumulacija) i
podzemnih voda.Га Pravna pokrivenost za određivanje kvaliteta voda kod nas predstavljena je
Uredbom o klasifikaciji
р voda („Službeni glasnik SRS”, broj 5/68) i Zakonom o vodama
(„Službeni glasnik RS”, broj 30/10), mada se pokrivenost klasifikacije kvaliteta i dalja
о
а
usklađenost sa EU Direktivom o vodama uskoro očekuje. Prema podacima Republičkog
д
hidrometeorološkog zavoda, kvalitet podzemnih voda meri se na 9 stanica u slivu Južne
б
а
Morave i pripada I i II klasi. Prema izveštaju Agencije za zaštitu životne sredine, vode u
р
akumulacijama Zavoj, Vlasinsko jezero, Barje i Prvonek pripadaju II klasi prema metodi
SWQI (Serbian Water а
Л Quality Index). SWQI se dobija agregiranjem devet parametara
н
е
fizičko- hemijskog i jednog parametara mikrobiološkog kvaliteta vode (temperatura vode, pH
су
vrednost, elektroprovodljivist, % zasićenja O2, BPK5, suspendovane materije, ukupni
к
oksidovani azot (nitrati+nitriti), ortofosfati, ukupni amonijum i najverovatniji broj
koliformnih klicaо (Izveštaj o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2010. godinu, 2011,
вд
Pravilnik o nacionalnoj listi indikatora zaštite životne sredine, „Službeni glasnik RS" br.
37/2011). Izračunavanjem
ц ovog indeksa dolazi se do pet opisnih kategorija kvaliteta voda
(odličan, veoma а пdobar, dobar, loš i veoma loš). Za kontrolu kvaliteta voda od velikog je
značaja kontrolaоispuštanja otpadnih voda i izgradnja kapaciteta za prečišćavanje otpadnih
voda. зп
л
Izgradnja brana а za potrebe proizvodnje električne energije i vodosnabdevanja značajno su
а
izmenile ekosistem sliva Južne Morave i to u pogledu izmena hidrološkog režima,
kontinuiteta rečnog в ekosistema i promena u transportu erozionog nanosa. Pored toga, sastav i
2
bogatsvo ribljih 0 аvrsta su promenjeni pa je uspostavljanje ribljih staza na branama jedna od
glavnih preporuka 2 za dostizanje „dobrog ekološkog stanja“. Tako su, na primer, u planu
з
1
Integrisanog upravljanja rečnim slivom reke Elbe definisani rokovi za konstantno povećanje
broja ribljih staza .а na transvezalnim branama izgrađenim na reci Elbi (IKSE, 2009).

Osim izgradnje brana, uzrok promena u prirodnoj morfologiji rečnog toka bili su radovi na
гв
regulaciji rečnih korita koji često nisu podrazumevali
о
д
е
и
poštovanje ekoloških principa (Kostadinov, 2007; Babic Mladenovic et al., 2010). Značaj i
н
očuvanje plavnih područja definisan je Direktivom o vodama i Direktivom o poplavama.
уI
Ekosistemi plavnih područja imaju značajnu ulogu i funkcije u celokupnom slivu
I
obezbeđujući poboljšanje ekološkog statusa voda i celokupnog rečnog ekosistema

р
е
24 д
а
 р
н
а
т
и
т
(Vorosmarty et al.,
ев 2010). Osim što su prepoznate kao prirodna postrojenja za prečišćavanje
vode smanjujućiр нnivo organskih zagađenja, one služe kao područja za prihvatanje poplavnih
talasa (Mölder &и Schneider 2010). Stoga je potrebno osigurati da pojas uz rečno korito Južne
Morave i njenih т pritoka može obezbediti prihvat poplavnog talasa kako bi se zaštitio naseljeni
priobalni pojas. Uп tom smislu, Babic Mladenovic et al. (2010) predlažu obnavljanje plavnih
о
zona i vlažnih područja
л
р na primeru Južne Morave uz poštovanje ekoloških principa. Autori
takođe nalaze daаsu obale reka nestabilne i ugrožene erozijom.
и
јн
и
з
Га
р
о
а
д
б
а
р
а
Л
ен
су
к
о
вд
ц
п
а
о
зп
л
а
а
в
2
а
0
2
з
1
.а

гв
о
д
е
и
н
уI
I

р
е
24 д
а