УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

Факултет заштите на раду

Предмет:Теорија система и ризика

СЕМИНАРСКИ РАД
Приказ динамичке структуре система помоћу матрице

Ментор: Студент:
Бојaн Бјелић Небојша Томић17053

НИШ, 2019

1
 САДРЖАЈ

Увод..............................................................................................................................3
1.Структура система...................................................................................................4
1.1.Приказивање стуктуре објекта истраживања.................................................4
2.Структура на нивоу елемент-целина.....................................................................5
2.1.Структура на нивоу елемената.........................................................................5
2.2.Утврђивање и приказивање динамичких односа елемената.........................5
3.Приказивање динамичких односа помоћу улаза и излаза елемената.................8
Пример.......................................................................................................................12
Закључак....................................................................................................................16
Литература.................................................................................................................17

Увод

2
 Системи у нашем окружењу су све комплекснији. Комплексност савремених
система произилази из постојања и интеракције различитих ресурса (људских,
физичких, финансијских, информационих), као и из карактеристика динамичког,
турбулентног окружења у коме они егзистирају. Анализа и управљање комплексним
системима не могу се заснивати на класичним инжењерским приступима и методима,
без дубљег сагледавања проблема, приоритета, интеракција, расположивих ресурса, а
нарочито без оцењивања ефеката и верификације изабраних решења и/или донетих
одлука.

1.Структура система
Скуп елемената система интерних и екстерних веза чини структуру система. Основне
3
 карактеристике су:
1. уређеност;
2. организованост;
„Уређеност је однос међу елементима и везама система успостављених при
његовом формирању и функционисању.Организованост представља специфичне односе и
улоге елемената.“ 1
Структура система се посматра са више аспеката: са аспекта промене одређености,
обухватности и појамног облика.
Што се тиче аспеката промене постоје статичке и динамичке структуре. Структура
је статичка ако се елементи и везе не мењају у току времена посматрања. У супротном је
динамичка.С обзиром на одређеност, структуре могу да буду детерминистичке и
недетерминистичке. Детерминистичке представљају извесност, одређеност и
једнозначност. Што се тиче обухватности постоје парцијалне, интегралне и системске
структуре. Према појавном облику могу се поделити на радне, цикличне, паралелне,
комплексне и хијарархиске.
1.1.Приказивање стуктуре објекта истраживања
Полазећи о расположивих знања и инструмената, као и од глобалне структуре
објекта истраживања
Sα={OIα, Oα, Xα, Yα}
Објект истраживања се мисаоно, теориски или практично разлаже, најпре, на
макроструктуру (подсистеме и њихове међусобне везе) а затим на микростуктуру
(елементе и њихове међусобне везе). На сваком од ових нивоа структура се математички
описује као уређени пар:
S=(E,R)
Где је:
S-структура објекта истраживања;
E-коначан скуп елемената подсистема;
R-релација у скупу E.

______________
1
Теорија система и ризика“, др Сузана Савић, др Миомир Станковић, АКАДЕМСКА МИСАО, Београд, 2012.

4
 Истраживање стуктуре може се вршити на нивоу елемент-целина или на нивоу елемента.

2.Структура на нивоу елемент-целина

Од скупа елемената Е = {e1,e2,…,ei,…,em}(?)

може се до целине доћи преко подсистема, што значи да су структуре на нивоу елемент-
целина хијерархиске. Скуп елеменат Е може се формирати на више начина посматрања.(?)
2.1.Структура на нивоу елемената
Истраживање структуре на нивоу елемената обухвата две фазе: Фазу истраживања
и фазу истраживања природе везе то јест утврђивање односа елемената система. (?)

2.2.Утврђивање и приказивање динамичких односа елемената

Динамички односи међу елементима се испољавају кроз енергетске, материјалне
или информационе природе. Зато се динамички односи утврђују за неки одређени
временски тренутак а приказује се помоћу скупа, графа или матице.
Скуп динамичких односа за одређени временски тренутак дефинише се као уређени пар:
Sti=(Eti,Rti)
Где је:
Eti –скуп елемената који у тренутку припадају систему,
Rti – скуп релација које у тренутку егзистирају у систему.
Уз израз треба дати и симболичке записе релације као уређених парова елемената:
rti = (еi, ej)ti
За приказивање динамичких односа користе се усмерени графови где стрелица означава
смер дејства.
 r1
tк
e1 e2
r2

r4
r3 e3 r8
r7
r5

e4 e5

r6

Сл. 1.1 усмерени граф са смером дејства

Матрични облици за приказивање су многобројни начешће се примењују матрице
предхођења и инцидентна матрица.
Матрица предхођења чворова се приказује помоћу елемената. Означава се
јединицом у i-тој врсти и ј-тој колони број јединица означава број релација у коме елемент
се може посматрати као елемент који делује. Број елемената дефинисан је бројем јединица
у колони тих елемената.
e 1 e
2 e 3 e e5
0 1 4
0 e1
1 1
 
1 0 0 0 0 e2

Sa,t  0 0 0 0 1e3
s  
0 0 0 0 1e4

0 1 0 1 0  e5

Сл. 2.1 Матрица предхођења чворова

Матрица предхођења лукова дефинише структуру посредством релације. У колони
сваке релације јединицама у одговарајућим врстама су означене релације које јој
непосредно предходе. Јединице у врстама се односе на релације које непосредно следе
посматрану релацију.
r1 r2 r r r r r r
3 4 5 6 7 8
0
 1
1 0 0 0 0 0 0 0 r1
1 1 0 0 0 
 0r2
0 0 0 1 0 0 0 r3
0 0 0 0 1 0 r
0


00
S    4
b,ts 0 0 0 0 0 1 0 1 r5
 
0 0 0 0 1 0 0 0r6
 0 0 0 1  r7
 0 0 0 1

0 1 0 0 0 0 0 0
r8

Сл 2.2 Матрица предхођења лукова

 Матирца предхођења чворова- лукова описује струкутуру елемената
r1 r 2 r3 r 4 r5 r 6 r7 r
8

1 0 1 1 0 0 0 0 e
0 1 0 0 0 0 0 0  1
e
  2
Sc,t  0 0 0 0 0 1 0e3
s
0 
 0 0 0 1 0 0 0e 4
 0 0 0 0 1 0 1 e5
0


0

Сл. 2.3 Матирца предхођења чворова- лукова

Матрица предхођења лукова чворова има јединице у пресеку врсте посматране

релације и колоне.
e e 2 e3 e 4 e5
1
1 0 0 0 r1
0
 0 0 0 0r
1  2
0 0 1 0 r3
0 
 0 1 0 0r4
Sd , 
0 0 0 1r5
ts
0
 
0 0 0 1 0r6

0 0 0 1r
0  7
0 1 0 0 0 r8


0

Сл. 2.4 Матрица предхођења лукова чворова

Инцидентна матрица приказује елеменат који јој предходи а за сваки елемент даје
релације које му предходе, као и релације које потичу од њега.


e1  0 e 2 e 3

 1 1 0

 1 0

1 0 0
1 0 1
S e,t 
 1 0 0

s

0 0 0

0 0 1
0
1
e 4

e 5

0
 r1 

0 0
2
1
r3

0 0
4
1

1
r5

1
r6
0

1
r

0
 r
8
Сл. 2.5 Инцидентна матрица

3.Приказивање динамичких односа помоћу улаза и излаза

елемената

Елементи система се могу повезати на различите начине.

Дата су два елемента са улазима и излазима

X( i) Y(i) X( j) Y(j)
ei ej

Сл. 3.1. Приказивање динамичких односа

посредством улаза и излаза елемената
система
Број могућих повезивања елемената
ei
и ej зависи од броја компонената вектора

Y i које су повезане са одговарајућим компонентама X j  . Ако је број тих

 вектора
компонената m, односно n, ова два елемента се могу повезати на mxn начина.((Савић,
С.,Станковић, М.(2011). Теорија система и ризика. Ниш: Факултет заштите на раду)
Када ипитујемо динамичке односе појављују се следећи појмови:
eit - било кој елемент система у тренутку „t“
Et - скуп елемента система у тренутку„t“
n - број елемената система

εt - скуп својства елемента система у тренутку „t“

rl,t - било која релација између два елемента у тренутку „t“
m - број релација
pt - скуп обележја у тренутку „t“
pl,t - скуп обележја релације „l“ у времену „t“
Rt - скуп свих релација међу елементима система у тренутку „t“
Rk,t - скуп релација са аспекта „k“ у тренутку „t“
Gt - динамичка структура односа
Gk,t - динамичка стуктура односа са аспекта „k“

M00 - матирица предхођења чворова

M11 - матирица предхођења лукова

M01 - матирица предхођења чворова - лукова

M10 - матирица предхођења лукова - чворова

A10 - инцидентна матрица

Ai,j - матрица спајања елемента „i“ са елементом „j“

(Савић, С.,Станковић, М.(2011). Теорија система и ризика. Ниш: Факултет заштите на
раду)
Динамички односи испољавају се као активно дејство, утицај, ток: енергетске,
материјалне и информационе природе, и приказујемо их стрелицама. Стрелице приказују
смер дејства што значи да при сваком дејству имамо узрок и последицу или енергију
вишег и нижег нивоа потенцијала и тд.
Наједноставнија динамичка веза се јавља, када постоји активан однос елемента (еi)
и (ej), тако што први делује на други. Графички ову везу показујемо стрелицом.

,
Сл. 4.1 Графички приказ динамичке везе
а симоблички као уређени пар елемента: rl=(еi, ej).
 Уређеност парова значи, да пар (еi, ej) није идентичан пару (еj, ei), односно (еi, ej) ≠
(еj, ei), за i ≠ j. У овом случају елемент (еi) може да се назове: побудни, узрочни, изворни,
активни, итд. елемент, док се за елемент, док се за елемент (ej) каже да је: побуђени
последични, понорни, пасивни итд., елемент.
У динамичкој структури система релације имају идентификационе, квантитативне
и квалитативне особине. Све ове особине сем неких идентификационих могу да се мењају
у току времена. Посматрање релација поред аспекта времена неопходно је посматрати и са
гледишта извесности. У погледу извесности може бити детерминистичка, случајна и
неизвесна.
Постоји и други случајеви динамичких веза и то:
Узајамно дејство елемената (e1) и (e2) и ова дејства означавамо са: r1=(e1,e2) и r2 =
(е2,е1);

Сл. 4.3 Узајамно дејсво елемената

Сва могућа једноствана дејства система са два елемента r1=(e1,e2), r2 = (е2,е1), r3 =

(е1,е1), и r4 = (е2,е2). Релације r3 и r4 су повратна дејства, што значи да је и узрок и последица
исти елемент.
Сл. 4.4 Сва могућа једноставна дејства

Постоје и сложени односи и ту постоји већи број динамичких веза као што је
прикзано на сликама
Сл. 4.5 сложени односи и већи број динамичких веза

Пример
Динамичку структуру система приказану скупом представити графом, матрицама
предхођења инцидентна матрица
S=(e1,e2,e3,e4,e5,e6,e7,r1,r2,r3,r4,r5,r6,r7,r8,r9,r10,r11)
r1=(e1,e2); r2=(e2,e5); r3=(e1,e4); r4=(e1,e3); r5=(e3,e2); r6=(e5,e3); r7=(e3,e6); r8=(e3,e7); r9=(e7,e5);
r10=(e4,e7); r11=(e7,e6).

Матрица предхођења чворова;

 e1 e2 e3 e4 e5 e6 e7
1 1 1 e1
1 e2
Si = 1 1 e3
1 e4
1 e5
e6
1 1 e7

Матрица предхођења лукова;

r1 r2 r3 r4 r5 r6 r7 r8 r9 r10 r11
1 r1
1 r2
1 r3
1 1 1 r4
Sl = 1 r5
1 1 1 r6
r7
1 1 r8
1 r9
1 1 r10
r11

Матрица предхођења чворова – лукова;

r1 r2 r3 r4 r5 r6 r7 r8 r9 r1 r11
0

1 1 1 e1
1 e2
Sčl = 1 1 1 e3
1 e4
1 e5
e6
1 1 e7

Матрица предхођења лукова – чворова;

 e1 e2 e3 e4 e5 e6 e7
1 r1
1 r2
1 r3
1 r4
Slč = 1 r5
1 r6
1 r7
1 r8
1 r9
1 r10
1 r11

Инцидентна матрица
e1 e2 e3 e4 e5 e6 e7
1 -1 r1
1 -1 r2
1 -1 r3
1 -1 r4
SI = 1 1 r5
-1 -1 r6
1 -1 r7
1 -1 r8
-1 1 r9
1 -1 r10
-1 1 r11
Закључак

Из свега презентованог закључујемо да: динамика, представља својство система да

прелази из стања у стање у функцији времена и да појава (укључује јединство простора и
времена) нас учи да никад не посматрамо реални систем статично, већ у функцији
времена.
Резултат истраживања система треба да буде формирање и верификација системског
модела. У ту сврху презентовани су графови, инцидентне матрице и матрице предхођења.
Теоријско излагање је праћено примерима којима се показује конкретна примена
теоријских резултата истраживања система.
Литература

 „Теорија система и ризика“, др Сузана Савић, др Миомир Станковић, АКАДЕМСКА

МИСАО, Београд, 2012.
 http://www.sau.ac.me/Brodskaautomatika/Predavanje%203.pdf
 https://www.google.rs/url?
sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=8&ved=0ahUKEwixweOSpuHLAhXLBZoKH
S4aAlsQFghGMAc&url=http%3A%2F%2Fwww.singipedia.singidunum.ac.rs
%2Fattachment.php%3Fattachmentid%3D2988%26d
%3D1360225556&usg=AFQjCNFxR154EQHA9ixTtSrhocHM9vvkyw&sig2=20BsMKVi
ZKNonUQPhIHP7Q&bvm=bv.117868183,d.bGs&cad=rja
 http://www.ef.uns.ac.rs/Download/menadzment_rizikom_master/2009-11-
05_teorija_rizika.pdf