VISOKA TEHNIČKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA

ZRENJANIN

ISPITIVANJE POUZDANOSTI PROIZVODNE OPREME U

PROCESNOJ INDUSTRIJI SINTETIČKOG KAUČUKA

Završni rad specijalističkih studija

Branislav Stojanović Mentor

Br. Indeksa 7/08-M Dr Drago Soldat, prof. str. studija
 1. UVODNA RAZMATRANJA
 Cilj istraživanja: Proučavanje i ispitivanje pouzdanosti proizvodne opreme i
rezervnih delova koji imaju uticaja na povećanje poslovanja.

 Predmet istraživanja: Proizvodna oprema u pogonu za finalizaciju sintetičkog

kaučuka.

 Radna predpostavka: Materijalna proizvodnja treba da bude u istom rangu

značajnosti sa održavanjem.

 Značaj istraživanja: Usko je važan za efikasnost proizvodnje. Posle otkrivanja

najnepouzdanije opreme u pogonu, potrebno je postaviti mere predostrožnosti i
smanjiti zastoje u sektoru, jer svaki zastoj dovodi do troškova.

 Primenjena metodologija: Metoda teorije pouzdanosti i rezervnih delova,

metoda ABC pri definisanju min. i max. zaliha rezervnih delova, metoda
obrade podataka pri obradi rezultata istraživanja.
 2. ANALIZA POSTOJEĆEG STANJA POGONA
MAŠINSKOG ODRŽAVANJA

Opis kompletne delatnosti FSK - Elemir

Pogoni mašinskog održavanja koji će se proučavati u radu, a koji su u sklopu
fabrike sintetičkog kaučuka:

 Pogon za ekstrakciju butadiena

 Pogon za finalizaciju proizvoda

3. TEORIJA POUZDANOSTI I REZERVNIH DELOVA

- POUZDANOST je sposobnost proizvodne opreme da bude u radnom stanju

tokom vremena njenog radnog perioda, tj., verovatnoća da sastavni delovi ili
uopšte sastav u celini rade bez pojave stanja u otkazu (bez zastoja) u određenim
uslovima sredine i u određenom vremenskom periodu uz definisanje pokazatelje
pouzdanosti.

- Kao pokazatelji pouzdanosti najčešće se uzimaju:

Intezitet otkaza,
Verovatnoća rada bez pojave stanja u otkazu,
Intezitet zamene rezervnih delova i komponenti,
Srednje vreme do prvog otkaza,
Sredje vreme između otkaza.
 Pouzdanost se može prikazati i preko grafika:

t=0; oprema se startuje i

počinje da preuzima radnu
funkciju,

t=tgr; dolazi do prekida rada

(pouzdanost = 0).
 Grafički prikaz funkcije pouzdanosti obično ima sledeći oblik.

Funkcija pouzdanosti R(t) može se približno odrediti praćenjem rada do otkaza

većeg broja elementa, čija se pouzdanost traži. Naravno, ta pouzdanost se određuje
kod proizvodnih oprema koji se sastoje iz više 'n' elemenata.
 - Karakteristike pouzdanosti sadrže tri faze za njeno određivanje:

 Procena karakteristike pouzdanosti,

 Određivanje zakona raspodele,
 Ocena parametara i zakona raspodele.

- Sve ove faze su između sebe povezane i svaka od njih se sastoji iz nekih
podfaza. Svaka podfaza predstavlja izlaznu vrednost (rezultat) koji oslikavaju
brojne vrednosti karakteristika pouzdanosti datog sistema.

- Neke od takvih podfaza su:

 Srednje vreme u radu To,

 Srednje standardno odstupanje (devijacija) δ,
 Funkcija pouzdanosti R(t),
 Funkcija nepouzdanosti F(t),
 Funkcija gustoće stanja otkaza f(t),
 Funkcije inteziteta otkaza λ(t).
 Srednje vreme u radu To:

Srednje vreme u radu predstavlja funkcionisanje proizvodne opreme i njeno srednje

vreme u radu do pojava stanja u otkazu.
Kako su proizvodne opreme u procesnoj industriji izložene mnogim stanjima rada i
raznim okolnostima, mogućnost pojave stanja u otkazu je moguća. Kad se to desi,
primenom nekih određenih aktivnosti, vraća se proizvodna oprema u funkciju rada.
 Funkcija pouzdanosti R(t):

Funkcija pouzdanosti ima za cilj da predstavi kolika je verovatnoća da neće doći do

otkaza nekog sistema u vremenu rada (t) i ona se može predstaviti grafikom.
 Funkcije inteziteta otkaza λ(t):

Ova funkcija može da predstavi svaku promenu koja može da zadesi proizvodnu
opremu, odnosno verovatnoću da sistem ili element datog sistema koji radi bez
pojave stanja u otkazu do momenta (t), otkaže u narednom vremenskom periodu.
Rezervni delovi predstavljaju jedan od rešenja održavanja opreme tako što daje
svoje resurse onoga trenutka kada na nekom sistemu taj isti materijal koji se
poseduje u rezervnim delovima otkaže. Rešenje problematike sa rezervnim delovima
u znatnoj meri utiče na postavljene kriteriume efikasnosti održavanja, tačnije na
pouzdanost i produktivnost proizvodne opreme.

Podela rezervnih delova može se izvršiti na:

1. Standardne rezervne delove (široka primena i koriste se za tačnu određenu

proizvodnu opremu – vijci, zupčanici, kaišnici, ležajevi, itd.),
2. Namenske rezervne delove (krupniji, veći, skuplji delovi od standardnih – zbog
svoje cene oni se ne drže u zalihama, pogotovo ako se u radionicama preduzeća
mogu i sami izrađivati).

I jedni i drugi rezervni delovi služe za zamenu delova koji su u pogonu, a koji
prestaju u nekom trenutku da rade usled pojave zamora materijala ili slučajnih otkaza
rezervnih delova.
Kod rezervnih delova se može predstaviti i intezitet zahteva rezervnih delova, preko
gafika čija je godišnja potrošnja data po zakonu Pareto-a.

Sa Slike se vidi da mali deo komponenti ima veliku godišnju potrošnju, dok je
veliki broj komponenti daje malu godišnju potrošnju.
Analogno predhodnom dijagramu, može se predstaviti dijagram koji pokazuje da
najveći broj vrednosti pripada malim brojem delova.
Jednostavnije rečeno, delovi u procesu koji obuhvataju manji deo prostora
postrojenja (mali broj delova) su skuplji i veće pa samim tim njihov zbir predstavlja
veliku godišnju vrednost od čak 70%, a ostali delovi kojih ima u procesu u većem
broju i koji se češće zamenjuju, predstavljaju manju godišnju vrednost potrošnje
rezervnih delova.

Rezervne delove prema utvđenim pojmovima, može se još podeliti i na:

1. Rezervni delovi sa niskim koeficijentom obrta i

2. Rezervni delovi sa normalnim koeficijentom obrta.
Predstavljanje rezervnih delova može se vršiti preko šifriranja. Pojam šifriranja se
uvelo da bi rezervni delovi mogli da se naručuju tako što ih je potrebno predstaviti
preme uvedenoj vrsti zahteva za obezbeđenje rezervnih delova i materijala.

Predstavljenje podataka nekog rezervnog dela putem šifriranja vrši se preko

postavljanja simbola, brojki i slova i svako od njih ima neko svoje značenje.

Sa Slike se može videti da su polja na kojima se vrši šifriranje podeljena po nekim

klasifikacijama i to po: opštoj podeli rezervnih delova, rezervne delove i na
nabavne podatke.
 4. UTVRĐIVANJE POUZDANOSTI OPREME I
REZERVNIH DELOVA

4.1. Pouzdanost opreme u proizvodnom pogonu i proračun

pouzdanosti
Proračunavanje pouzdanosti proizvodne opreme u posmatranom pogonu, dobija se
predstava koliko je oprema bila u eksplotaciji rada do pojave stanja u otkazu.
Ako se iskoristi evidencija zastoja u proizvodnji zbog otkaza mašinske opreme i
utvrde se sati rada proizvodne opreme do pojave stanja u otkazu, može se
proračunati pouzdanost iste.
Sati rada do pojave stanja u otkazu za posmatrane proizvodne opreme su sledeća:
 Transporter sušare - 273h,
 Balir presa – 1900h,
 Vaga – 2750h,
 Reduktor – 4200h.
 Ako se ima 4 posmatrane proizvodne opreme, za određivanje vrednosti funkcije
pouzdanosti R’ doćiće se sledećim načinom određivanja:

j  0,3
R
n  0,4

gde je;
 j – broj pouzdane opreme koja se izračunava (j = 1...4)
 n – ukupan broj pouzdane opreme u posmatranom pogonu (n = 4).

Uvrštavanjem ovih vrednosti u tabelu, za svaku od proizvodne opreme i njene sate

rada do pojave stanja u otkazu, dobiće se vrednosti funkcije pouzdanosti R (t).
          
 
Redni  
Naziv opreme ti (sati) R (ti)
   
broj  

         

         
1.   Transporter sušare 273 0.84091

         
         
2.   Balir presa 1900 0.6863

         
3.   Vaga 2750 0.38636

         
4.   Reduktor 4200 0.15909

Prema podacima iz tabele, potrebno je na dijagramu verovatnoće za eksponencijalnu

raspodelu ucrtati tačke sa kordinatama ti , R (ti).
Pre nego što se ucrtavaju tačke prema odrađenim podacima, potrebno je izračunati
funkciju kumulativne verovatnoće F (SV) koje radi određivanja brojčane vrednosti
raspodele za neko R, a koje je R = F (SV) pradstavlja srednje vreme rada SV.

Kumulativna verovatnoća se određuje prema sledećem izrazu:

, .

Posle izračunavanjaovih izraza, iz svega toga proističe da je:

Iz ovog rezultata da je F (SV) = 0.368, a pošto je F (SV) = R = 0.368, iz grafika za

određivanje eksponencijalne raspodele nam proizilazi da je srednja vrednost
raspodele SV = 2900 sati što znači da je srednje vreme rada proizvodne opreme do
pojave stanje u otkazu SVR = SV = 2900 sati.
Pošto se iz grafika dobija da je SV = 2900 sati, pomoću sledećih izraza se može
odrediti njihova brojčana vrednost:

, , , .
Nakon proračuna brojčanih vrednosti, rezultat istih se može prikazati grafikom.
Na slici je predstavljena slika verovatnoće nastanka otkaza f(t).
Dijagram nepouzdanosti F(t) je predstavljen na sledeći način:
Dijagram pouzdanosti R (t) :
Dijagram intezitet otkaza λ (t) :
Da bi proverili usvojeni eksponecijalni zakon, potrebno je tu proveru izvršiti preko
HI-kvadrat testa.
Kod ovog testa mora biti zadovoljena jednačina:

,gde je:

Vrednost za se očitava iz tablica.

Podaci koji su potrebni da bi se izvršila provera eksponencijalnog zakona raspodele,

dati su u tabeli.
Redni         t
   

broj Naziv opreme ti R(t) F(t) F (t )  1  e SV   xi
               
1. Transporter sušare 273 0.84091 0.15909 0.0898488   0.03015

               
2. Balir presa 1900 0.61364 0.38636 0.4806475   0.02300
               
3. Vaga 2750 0.38636 0.61364 0.6125917   0.00000179
               
4. Reduktor 4200 0.15909 0.84091 0.765025   0.006847
  Ukupno - - - -   0.05999
Kako je u slučaju usvojena eksponencijalna raspodela, a ona je definasana samo
jednim parametrom (r=1), iz tablice se vidi da je:

što znači da provera hipoteze o izboru eksponencijalne raspodele zadovoljava.

Proučavanjem i izračunavanjem pouzdanosti, pokazuje se i stanje proizvodne

opreme posmatranog sistema.
4.2. Rezervni delovi i njihova klasifikacija prema godišnjoj
potrošnji (metoda Pareto-a – “ABC” metoda)

Za izradu Pareto dijagrama prvo se prikupe svi zapaženi fenomeni (npr. vrste
grešaka) istraživanog problema. Kao sledeće mora se utvrditi, koji će kriterijumi
odlučivati s obzirom na istraživani problem.
Kao sledeći koraci:
 Za svaku kategoriju se određuje udeo u sveukupnom učinku i izračunava
postotni udeo,
 Utvđuje se redosled kategorija prema pripadajućim učincima,
 Za svaku kategoriju se u skladu sa tim redosledom sabiraju učinci,
 Taj zbir učinaka se grafički prikazuje redosledom kategorija.
              
Grupa   Naziv rezervnog Komada Cena po Ukupna cena Procenat ukupne
dela komadu (din.) (din.) cene
             
             
1.   Gumice 25 950 23.750 1.9 %
             
             
2.   Zaptivači 10 9.200 92.000 7.6 %
             
3.   Kuglice 5 2.000 10.000 0.8 %
             
4.   Rolke na traci sušare 5 10.000 50.000 4.2 %

             
5.   Bočni lim na traci sušare 20 1.900 38.000 3.2 %

             
             
6. Traka sušare 45 9.600 432.000 36 %
             
             
7.   Sedište kuglice 5 1.000 5.000 0.5 %
             
             
8. Vođice lanca 40 5.000 200.000 16.5 %
             
9.   Uvodnik lanca 4 10.000 40.000 3.3 %

             
10.   Vratilo 12 26.000 312.000 26 %
Posle predstavljanja cena rezervnih delova, može se prići crtanju Paretove krive, a
kasnije i formiranja dijagrama ABC analize.
Iz predhodnog dijagrama koji predstavlja Paretovu krivu proističe formiranje i ABC
analize.
Iz Pareto analize i dijagrama se jasno vidi da tri proizvoda (traka sušare, vratila i
vođice lanca) čine 78.5% od ukupne cene rezervnih delova. Zbog toga su na
dijagramu i izdvojena 3 područja A, B i C (zbog čega se ova analiza naziva i ABC
analiza) čiji su učinci u doradi sledeći:

 Područje A (6, 10, 8) = 78.8%

 Područje B (2, 4, 9) = 15.1%
 Područje C (5, 1, 3 i 7) = 6,4%

Ova analiza ukazuje da se posebna pažnja treba primeniti prema rezervnim delovima
koji se nalaze u području A ABC analize, a koja čine skup najkorišćenijih delova kao
i najskupljih.

Primena Pareto analize ukazuje na široko područje primene u rešavanju problema i

poboljšanju procesa proizvodnje u preduzeću.
Hvala
na
pažnji!