1

Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

1. Rifat M. Ramović: Pouzdanost sistema, Katedra za Mikroelektroniku i tehničku fiziku, Elektrotehnički

fakultet, Beograd, 2005. (poglavlja 1 do 5)

2. Grozdanović M., Stojiljković E. : Metode procene rizika, Fakultet zaštite na radu u Nišu, 2013. (poglavlja 4.3 i
4.4)

3. Adamović Ž., Nestorović G., Radojević M., Paunović M.,: Menadžment industrijskog održavanja, Univerzitet u
Novom Sadu, Tehnički fakultet “Mihailo Pupin”, Zrenjanin, 2008 (Poglavlja 3.5 i 3.6)

4. Ćatić D.: Metode pouzdanosti mašinskih sistema, Fakultet inženjerskih nauka, Kragujevac, 2006.

SISTEM

Skup delova koji sinhronizovano rade radi ostvarenja neke funkcije ili cilja
Mašinski sistemi su obično hijerarhijski:

Nivo sistema Primer

Sistem Vijčani kompresor
Podsistem Motor
Sklop Rotor
Element Ležaj, zavrtanj
 2
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

POJAM OTKAZA

Otkaz je gubljenje sposobnosti mašinskog sistema, komponente ili dela da obavljaju svoju predviđenu funkciju.

POJAM ODRŽAVANJA

Održavanje sistema je aktivnost koja sprečava ili otklanja otkaz sistema

POJAM POUZDANOSTI

Pouzdanost je verovatnoća da će mašinski system ili njegove komponente pod predviđenim uslovima u
predviđenom trajanju obavljati svoju predviđenu funkciju.

VIDOVI I UZROCI OTKAZA

Lom od statičkih sila

od dinamičkih sila

Puzanje od spoljašnje izazvanog napona

od zaostalih unutrašnjih napona
od termičkih napona

Slepljivanje od kapilarnih sila

od Van der Vaalsovih molekularnih sila
od elektrostatičkih sila

Habanje adhezivno
abrazivno
korozivno

Degradacija dielektrika zbog curenja

zbog električnog punjenja
zbog kolapsa (breakdown)

Delaminacija zbog vlage

Stvaranje jamica na kontaktnim površinama zbog neadekvatne termičke obrade

Elektrostatičko pražnjenje zbog neadekvatne izolacije.

VEROVATNOĆA DOGAĐAJA D, P(D)

Apriorna verovatnoća:

n
P ( D )=
N

n – broj ishoda koji obuhvataju pojavu događaja D

N – broj mogučih ishoda

Aposteriorna verovatnoća:
 3
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

lim n
N→∞
P ( D )=
N
n – broj pojava događaja D
N – broj pokušaja (veličina uzorka)

FUNKCIJA GUSTINE VEROVATNOĆE OTKAZA f(t)

Daje verovatnoću da će neki deo otkazati u datom vremenskom periodu

Verovatnoća da će otkaz nastupiti u periodu između tb i tc jednaka je y (t b - tc), pri čemu je y = f(t) i tb
t t
c, odnosno jednaka je gore šrafiranoj površini.

KUMULATIVNA FUNKCIJA VEROVATNOĆE OTKAZA

Kumulativna funkcija verovatnoće otkaza daje verovatnoću da će posmatrani uređaj otkazati do vremena t.
Jednaka je površini ispod funkcije gustine verovatoće od 0 do posmatranog trenutka t.

F(t) = kumulativni broj otkaza do vremena t / broj uzoraka

FUNKCIJA POUZDANOSTI R(t)

 4
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

Funkcija pouzdanosti daje verovatnoću po jedinici vremena da posmatrani uređaj neće otkazati do vremena t.

UČESTALOST OTKAZA λ(t)

Učestalost otkaza (Funkcija rizika) daje verovatoću da će sistem otkazati neposredno posle momenta t (u
intervalu između t i t + dt) pod uslovom da je ispravno funkcionisao do momenta t.

Može se pokazati da

Ako je učestalost otkaza konstantna u vremеnu, pouzdanost je

R(t) = exp(-λt)

SREDNJE VREME DO OTKAZA - t ¯ ur (MTTF)

To je srednje vreme bezotkaznog rada nepopravljivog objekta održavanja

n
1
t ¯ ur =∑ ❑t uri
n i=1
turi – vreme bezotkaznog rada i-og nepopravljivog objekta održavanja ili i- ti interval bezotkaznog rada
popravljivog objekta održavaja; n- broj nepopravljivih objekata održavanja koji se ispituju ili broj uzastopnih
intervala bezotkaznog rada popravljivih objekata održavanja

SREDNJE VREME IZMEĐU OTKAZA MTBF

To je srednje vreme bezotkaznog rada popravljivog objekta održavanja

Pod pretpostavkom da se otkazi brzo otklanjaju u toku rada i da se objekti održavanja posle popravke
ponašaju kao da su novi, može se smatrati da je funkcija gustine raspodela verovatnoće otkaza
eksponencijalna, odnosno da je λ približno konstantna veličina. U tom slučaju važi

1
MTTF=MTBF=t ¯ ur ≈
λ
gde je λ – intenzitet otkaza

SREDNJE VREME DO OPRAVKE t ¯ uo (MTTR)

To je srednje vreme trajanja opravke popravljivog objekta održavanja.

n
1
t ¯ uo = ∑ ❑ tuoi
n i=1
 5
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

1
MTTR=t ¯ uo ≈
r
gde je r – intenzitet popravki

FUNKCIJA UČESTANOSTI (INTENZITETA) OTKAZA

UČESTALOST (INTENZITET) OTKAZA KOMPONENTI MAŠINA λ (10-6)

λ (10-6)
NAJBOLJE NAJGORE

1, Elementi transmisije
1.1 Spojnice
1.1.1 Elastične (elastomeric) 20,0 30,0
1.1.2 Zupčaste 8,0 20,0
1.1.3 Disk /Diafragma 0,01 0,1
1.2 Zupčanici
 6
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

1.2.1 Opšte nameme 8,0 50,0

1.2.2 Za velike brzine, helikoidni 0,5 15,0
1.3 Vratila
1.3.1 Malo opterećena 0,02 0,1
1.3.2 Mnogo opterečena 0,1 0,5
1.3.3 Kolenasta 5,0 8,0
1.4 Kvačila
1.4.1 Frikciona 2,0 8,0
1.4.2 Magnetna 4,0 10,0
1.5 Pogonski kaiševi
1.5.1 tipa V 20,0 80,0
1.5.2 ravni (timing) 40,0 80,0
1.6 Opruge
1.6.1 Lako opterećene 0,01 0,1
1.6.2 Teško opterećene 0,8 2,5
2.0 Elementi za ograničavanje, zatvaranje i fiksiranje
2.1. Ležajevi
2.1.1 Klizni 4,0 10,0
2.1.2 Kuglični 5,0 50,0
2.1.3 Valjkasti (kortljajni) 3,0 10,0
2.2 Zaptivači
2.2 1 O - prestenovi 0,1 0,7
2.2.2 za ulje 8,0 10,0
2.2.3 mehanički zaptivači 25,0 200,0
2.3 Ventili
2.3.1 tipa R.C. (Recip. comp.) 50,0 150,0
2.3.2 za proveru 0,8 10,0
2.3.3 ručni 0,4 6,0
2.3.4 sigurnosni (relief) 1,0 10,0
3.0 Elementi za pričvršćivanje
3.1 šrafovi 0,001 0,007
3.2 čivije 8,0 40,0
3.3 zavrtnji 0,03 1,0
3.4 zakovice 0,001 0,01
4.0 Elementi za oslanjanje
4.1 Kućišta
4.1.1 dvosmerni (R.C.) cilindarski omotači (jackets) 0,01 0,1
4.1.2 dvosmerne (R.C.) cilindarske vođice (liners) 10,0 30,0
4.1.3 kućišta pumpi 0,01 1,0
4.2 Vibracione podloge (mounts)
4.2.1 elastomerna (elastomeric) 6,0 20,0
4.2.2 navoji žičanog užeta 0,1 1,0
4.3 Oslonci motora (windings)
4.3.1 za male motore < 250 10,0 20,0
4.3.2 za velike motore > 250 5,0 10,0
5.0 Osnovni vidovi otkaza
5.1 od sile /udara/ napona
5.1.1 Deformacija 0,01 0,1
5.1.2 Lom 0,001 0,01
5.1.3 Spajanje /zaglavljivanje 0,1 1,0
5.1.4 Nesaosnost 0,1 1,0
 7
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

5.1.5 Pomerenost 0,01 0,1

5.1.6 olabavljenost 0,1 1,0
5.2 od reaktivnog okruženja
5.2.1 korozija
5.2.1.1 na pristupačnim delovima 0,01 0,1
5.2.1.2 na nepristupačnim delovima 0,1 1,0
5.2.2 Fretovanje (fretting)
5.2.2.1 uglavnom stacionarno 0,1 1,0
5.2.2.2 izloženo nećistoći 1.0 10,0
5.3 Temperaturni uticaji (videti pod starenje)
5.4 Uticaj protoka vremena
5.4.1 habanje/relativno kretanje
5.4.1.1 bez podmazivanja 0,1 1,0
5.4.1.2 sa podmazivanjem 0,01 0,1
5.4.2 Erozija
5.4.2.1 na prisupačnim delovima 0,01 0,1
5.4.2.2 na nepristupačnim delovima 0,1 1,0
5.4.3 Starenje
5.4.3.1 lubrikanata 0,01 0,1
5.4.3.2 gume 0,01 0,1
5.4.3.3 termički opterećenih metala 0,1 1,0
5.4.4 Kontaminacija
5.4.4.1 pristupačnih delova 0,01 0,1
5.4.4.2 nepristupačnih delova 0,1 1,0
5.4.5 Zakrečenja / zapušenja
5.4.5.1 na mestima velikih brzina 0,01 0,1
5.4.5.2 na mestima malih brzina 0,1 1,0

EKSPONENCIJALNA FUNKCIJA GUSTINE RASPODELE VEROVATNOĆE OTKAZA

λ = const i λ > 0

Za eksponencijalnu raspodelu verovatnoća

MTBF= μ = 1/λ

NORMALNA FUNKCIJA GUSTINE RASPODELE VEROVATNOĆE OTKAZA

LOGARITAMSKA NORMALNA FUNKCIJA GUSTINE RASPODELE VEROVATNOĆE OTKAZA

 8
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

t50 = exp(u)
u – srednja vrednost logaritama vremena do otkaza
σ – standardna devijacija

WEIBULL-OVA FUNKCIJA GUSTINE RASPODELE VEROVATNOĆE OTKAZA

β, λ Weibull-ovi parametri

β – faktor oblika koji meri kako je frekvencija otkaza raspoređena oko srednjeg radnog veka komponente

λ – faktor radnog veka koji indikuje vreme do kojeg 63,2 % posmatranih komponenti otkaže.

Integracijom leve i desne strane prethodne jednakosti se dobija kumulativna funkcija verovatnoće otkaza:

Korišćenjem Weibull-ove funkcije raspodele verovatnoća otkaza, kod koje su eksperimentalno određeni
parametri β i λ, može se predvideti broj otkaza u bilo kom momentu testiranja. Šta vise, znajući značenja i
vrednosti Weibull-ovih parametara, mogu se porediti dva skupa eksperimentalnih podataka. Na primer, veća
vrednost λ ukazuje da uzorci imaju duži radni vek. Zbog toga što su svi Weibull-ovi matematički modeli
statistička aproksimacija zasnovana na realnim eksperimentalni podacima, vise eksperimentalnih uzoraka pruža
veću tačnost predviđanja.

Eksponencijalna Normalana Logaritamska normalna Weibullova

 9
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

Na gornjoj slici su funkcije gustina verovatnoća, kumulativna rasodela i funkcija rizika eksponencijalne,
normalne, logaritamske normalne i Weibull-ove raspodele.

RASPODELE VEROVATNOĆA OSNOVNIH VIDOVA OTKAZA

GUSTINA RASPODELA VEROVATNOĆA OTKAZA

OSNOVNI VID OTKAZA Eksponencijalna Normalna Weibull- ova
Deformacija x
Lom x
Popuštanje x
Korozija x x
Rđanje x
Prljanje x
Puzanje x
Zamor x
Erozija x
Habanje x x

ANALIZA VIDOVA, POSLEDICA I KRITIČNOSTI OTKAZA (FMECA)

Primenjuje se kod složenih sistema sa mnogo podsistema, podsklopova,... u fazi projektovanja.

Daje listu otkaza koji mogu nastati kod proizvoda i posledica koje ti otkazi mogu proizvesti u rukama krajnjeg
korisnika, kao i procenu kritičnosti otkaza.

Vrši se na osnovu projektne dokumentacije i definisanih uslova rada konstrukcije.

Vid otkaza je način na koji system ili deo opstruiše projektovani rad sistema, podsistema ili dela.

Posledica otkaza je percepcija otkaza od strane korisnika.

Uzrok otkaza je konkretno navođenje slabosti u projektu konstrukcije koja je dovela do otkaza.

Prevencija otkaza je predlog izmene u projektu konstrukcije ili njene upotrebe koja če sprečiti otkaz.

Ocena kritičnosti otkaza je subjektivna ocena posledica predmetnog vida otkaza na krajnjeg korisnika.

Ocena pojave otkaza je subjektivna ocena da će defektivni deo, ako bude instaliran, izazvati određen vid
otkaza sa odgovarajućom posledicom otkaza.

Ocena otkrivanja otkaza je subjektivna ocena verovatnoće da će uzrok potencijalnog otkaza biti otkriven i
uklonjen pre nego što krajnji korisnik primeti posledicu tog otkaza.

Broj prioriteta rizika (RPN) je proizvod ocena vrednovanja ozbiljnosti oktaza, vrednovanja pojave otkaza i
vrednovanja otkrivanja otkaza.
 10
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

Formular za analizu vidova, posledica i kritičnosti otkaza Strana br. od

Sistem: Komponenta:
Status sistema: Status komponente: Radni uslovi: Dokumentacija:

Broj Deo/ Vid Osnovni Otkrivanje Rasopložive Posledice O O O R Procena

funkcija otkaza vid otkaza) kontra mere otkaza c c c P otkaza i
otkaza / e e e N preporučene
uzrok n n n mere
otkaza a a a
k p ot
ri oj k
ti a ri
č v v
n e a
o n
st ja
i
ot
k
a
z
a

Ocene se daju u rasponu 1-10.

OSNOVNI VIDOVI OTKAZA NA NIVOU DELOVA

1. Sila/napon/udar

Deformacija
Lom
Nepovratna deformacija
Cepanje izolacije

2. Reaktivno okruženje

Korozija
Rđanje
Prljanje
Krtost usled hladnoće
Korozivni zamor
Bubrenje
 11
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

Omekšavanje

3. Termalni uslovi
Puzanje
Krtost usled hladnoće
Provala izolacije
Pregrevanje

4. Faktor vremena

Zamor
Erozija
Habanje
Degradacija

OSNOVNI VIDOVI OTKAZA NA NIVOU SKLOPOVA

1. Sila/napon/udar

Spajanje
Razdvajanje
Nesaosnost
Pomeranje
Labavljenje

2. Reaktivno okruženje

Erodiranje
Korozija na spojevima

3. Termalni uslovi

Širenje
Kontrakcija
Nesaosnost

4. Faktor vremena

Dostizanje veka trajanja

Relativno habanje
Starenje
Degradacija
Prljanje/kontaminacija
Zapušivanje

UZROCI OTKAZA

1. U fazi projektovanja

Pogrešan izbor materijala- na primer materijal postaje krt na hladnoći

Pogrešna pretpostavka o radnim uslovima- na primer suviše niska temperatura rada
Greška u projektovanju
 12
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

2. Materijali, proizvodnja, testiranje i transport

Greška u materijalu- na primer neadekvatna debljina zaštitnog sloja

Neodgovarajuća proizvodnja- na primer loš kvalitet vara
Loše izvedena montaža- na primer nedovoljan obrtni momenat pri ušrafljivanju.
Neadekvatno testiranje- na primer nije se vršilo testiranje u radnim uslovima
Neodgovarajuća priprema za transport- na primer dozvoljeno je da delovi zarđaju
Fizička oštećenja- na primer oštećenje pri transportu.
Nedovoljna zaštita- na primer zaprljanost delova ili sklopova

3. Instaliranje, prijem (puštanje u rad) i rad

Neodgovarajuće temeljenje- na primer temelji tonu

Neodgovarajuće oslanjanje cevi- na primer cevi krive konstrukciju
Pogrešna završna montaža- na primer ugrađena nesaosnost
Neodgovarajuće puštanje u rad- na primer povijanje vratila u parnim turbinama
Neodgovarajuće održavanje- na primer gomilanje nečistoća
Neodgovarajući rad- na primer nema podmazivanja

4. Основни видови отказа

Slomlјeno stablo na telu ventila zbog primene prevelikih sila

Korodirano kućište pumpe zbog reaktivne sredine
Nesaosnost zbog visoke temperature
O- prsten curi zbog starosti

POSLEDICE OTKAZA

Nema posledica
Gubitak redundantnosti, na primer otkaz jednog od dva zaptivača na vratilu
Funkcionalna degradacija, na primer povećan napor pri upravljanju
Gubitak funkcije, na primer pumpa ne isporučuje vodu
Curenje ili ispuštanje tečnosti, gasa ili pare, na primer zbog otkaza zaptivača na spoju
Prekomerna buka ili vibracije, na primer zbog unutrašnjeg trljanja zbog termalne ekspanzije
Kršenje pravila i standarda bezbednosti, na primer blokiran sigurnosni ventil
Ne radi pokazivač
Ne radi alarm
Ne može da se pokrene
Ne može da se zaustavi

PRIMER: FMECA ANALIZA PODESIVOG SKLOPA VODEĆE ELISE KOMPERSORA

 13
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

Slika 1. Podesivi sklop usisne vodeće elise kompresora

1- gornje pogonsko vratilo, 2- pogonski kotur, 3- klin, 4- vodeća elisa, 5- kuglični ležaj 6- krajnji kotur, 7-
krajnji kotur, 8- kotur, 9- uže, 10- donje pogonsko vratilo, 11- vodeća elisa, 12- zid usisa, 13- unutrašnji
oslonac, 14- poklopac

Formular za analizu vidova otkaza i njihovih posledica Strana br. od

Sistem: Komponenta:
Status sistema: Status komponente: Radni uslovi: Dokumentacija:

Br. Deo/ Vid Osnovni vid Otkrivanje Rasopložive Posledice O O O R Procena

funkcija otkaza otkaza / uzrok otkaza kontra mere otkaza c c c P otkaza i
otkaza e e e N preporučene
n n n mere
a a a

k p o
r o t
i j k
t a r
i v i
č e v
n a
o n
s j
t a
i
 14
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

1 Gornje Lom Zaglavljivanje Pri Ručna Smanjen 2 3 6 36 Periodično

pogonsko podešavanju intervencija izduv proveravanje,
vratilo kompresora odnosno
preventivno
održavanje
2 Pogonski Labavost Smicanje klina Vidljivo Ručna Smanjen 1 3 6 18 Kao gore
kotur eratično intervencija izduv
pomeranje kompresora
3 Klin na Smicanje/ Neodgovarajuća Kao gore Kao gore Kao gore 1 3 6 18 Kao gore
vratilu lom procedura
podešavanja
9 Uže Kidanje Kidanje

ANALIZA POUZDANOSTI PUTEM DRVETA OTKAZA (FTA)

Analiza putem stabla otkaza može se posmatrati u dva nivoa primene, i to: kvalitativna i kvantitativna ocena
stabla otkaza. Konstrukcija stabla otkaza sa određivanjem kombinacija osnovnih otkaza, koji dovode do pojave
vršnog događaja, bez obavljanja ikakvih proračuna, predstavlja kvalitativnu ocenu stabla otkaza. Da bi se stablo
otkaza konstruisalo treba usvojiti, odnosno definisati vršni događaj, koji je najčešće neželjeni događaj
posmatranog sistema.
Pošto se jasno definiše događaj na najvišem nivou potrebno je izraditi spisak događaja koji
doprinose pojavi vršnog događaja, odnosno uzroka za vršni događaj. Korišćenjem standardiziovanih simbola
formiraju se logički dijagrami tj. konstruiše se uzročna hijerarhija u obliku stabla otkaza sa vršnim događajem
na vrhu stabla.
Određivanje verovatnoće događaja na najvišem nivou putem verovatnoća svih relevantnih ulaznih događaja
predstavlja kvanititativnu ocenu stabla otkaza. Takođe, u okviru izračunavanja pouzdanosti vršnog događaja
ustanovljavaju se prioriteti u rešavanju problema i donose potrebne korektivne mere. Ako se za nastanak
različitih događaja na ulazu u kapiju I iILI obezbede inteziteti otkaza ili srednje vreme između otkaza može se
odrediti pouzdanost mašinskog sistema.

LOGIČKA KAPIJA “ILI”

Izlaz

Ulaz

Za međusobno nezavisne događaje na ulazu

 15
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

gde je

Za inpute manje od 10-1

n
P ( DILI ) ≈ ∑ ❑ P ( D i )
i=1

LOGIČKA KAPIJA „I“

Za inpute manje od 10-1

n
P ( D I ) ≈ ∏ ❑ P ( D i)
i=1
gde je

OSTALE IZNAKE

Događaj otkaza koji je nastao kombinacijom otkaza nižeg reda

Elementarni događaj otkaza -

 16
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

Događaj otkaza koji nije ispitan

PRIMER: Analizirati putem stabla otkaza dole prikazani uređaj

 17
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

Koristeći gore navedenu literaturu pod 3. objasniti sledeće pojmove i ilustrovati ih primerima: (1) Preventivno
održavanje, (2) korektivno održavanje, (3) održavanje prema stanju, (4) održavanje prema pouzdanosti, (5)
totalno održavanje (6) održavanje na bazi rizika

VREMENSKA SLIKA STANJA

 18
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

SREDNJE VREME U OTKAZU - t ¯ uo

n
1
t ¯ uo =MTTR= ∑ ❑ tuoi
n i=1
tuoi – vreme trajanja i- og otkaza (i- te neraspoloživosti)

SREDNJE VREME U RADU - t ¯ ur

n
1
∑ ❑t uri
t ¯ ur =MTTF=
n i=1
turi – vreme trajanja i- og radnog intervala (i- te raspoloživosti)

GOTOVOST - G

Gotovost je verovatnoća da će objekat održavanja biti sposoban za rad u datom momentu, pod uslovom da se
održava na predviđen način.
n

∑ ❑t uri
i=1
A≈ n n

∑ ❑t uri +∑ ❑t uoi
i=1 i=1

−t
t uo K G
G ( t ) ≈ A+(1−K G )e

Kada t G(t) G A

ILI

Razmatra se sistem koji se nalazi u dva stanja: ’Ispravan’, sa intenzitetom otkaza λ, ili ’U popravci’ sa intenzitetom popravke r.

Uvođenjem funkcija λ i r za određeni popravljiv element sistema njegova funkcija raspoloživosti G(t) u opštem slučaju se definiše u
obliku:

Za slučaj kada t → ∞ funkcija raspoloživosti, za jedan element sistema, teži veličini

Veličina intenziteta popravki r i otkaza λ za slučaj eksponencijalnih raspodela, koja je najprihvatljivija u slučaju sistema koje ovde

razmatramo definiše se relacijama r = 1/MTTR, odnosno λ = 1/MTTF.

Veličina A je stacionarni koeficijent raspoloživosti i predstavlja bitnu performasu sistema.

ODREĐIVANJE POUZDANOSTI SLOŽEIH SISTEMA

 19
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

SISTEM UKUPNA POUZDANOS MTTF

2/λ

VIDOVI ODRŽAVANJA

Korektivno održavanje je održavanje radi otklanjanja već nastalih kvarova.

Preventivno održavanje je održavanje radi sprečavanja kvarova. Ovde se obično ugroženi delovi ili supstance
opravljaju ili zamenjuju novim u fiksiranim intervalima vremena, pošto se mnogi od kvarova javljaju usled
habanja ili zamora delova, gubljenja efikasnosti ulja, zapušenosti filtera..., pa se njihov vek trajanja može
predvideti. Mana preventivnog održavanja po fiksnim vremenskim intervalima je što se održavanje pojedinih
komponenata može izvršiti prerano ili prekasno.

Održavanje prema stanju (on condition maintenance) je vrsta preventivnog održavanja kod kojeg se koriste
sistemi tehnničke dijagnostike i teorije nastanka otkaza da bi se praćenjem odgovarajućih parametara ustanovila
stanja koja prethode otkazima i preduzele odgovarajuće mere održavanja. Može biti stalno („on line“) ili
periodično. Dijagnostički parametri, u smislu njihovih vrsta, mogu biti kinematički, geometrijski, statički-
dinamički, mehaničke i molekularne osobine pogonske i mazive materije, toplotni, akustički. Ovi parametri se
mogu javiti kao slučajne, neprekidne ili diskretne veličine. Merenjem se obavezno registruju i smetnje koje su
uslovljene ili konstrukcijom sistema ili tačnošću odnosno mogućnostima korišćenog mernog pribora.
 20
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

PITANJA

1 Pojam sistema
2 Pojam otkaza
3 Pojam održavanja
4 Vidovi i uzroci otkaza
5 Pojam verovatnoće
6 Pojam funkcije gustine raspodele verovatnoća otkaza
7 Kumulativna funkcija verovatnoće otkaza
8 Funkcija pouzdanosti (Pojam pouzdanosti)
9 Učestalolst otkaza
10 Srednje vreme bezotkaznog rada
11 Srednje vreme do otkaza
12 Srednje vreme između otkaza
13 Srednje vreme do opravke
13 FMECA analiza
14 FTA analiza (Analiza metodom drveta otkaza)
15 Korektivno održavanja
16 Preventivno održavanje
17 Održavanje prema stanju

Za prolaz: opis održavanja proizvoljne mašine ili kratko pismeno odgovoriti na gornja pitanja.
 21
Održavanje i pouzdanost mašinskih sistema

Za veću ocenu: odgovoriti pismeno na gornja pitanja i uraditi primenu FMECA ili FTA metode na proizvoljnoj
konstrukciji, ili analizu operativne gotovosti proizvoljnog sistema na osnovu utvrđenih ili proizvoljno
odabranih vremena u radu i otkazu, kako je opisano u priloženim vežbama.