PITANJA ZA ODBRANU PROJEKTNOG RADA IZ PREDMETA POUZDANOST U

INŽENJERSTVU

a) Šta je sistem? Navedite primere sistema i dajte matematički prikaz sistema.

Sistem u mašinstvu predstavlja skup elemenata, relacija i njihovih karakteristika povezanih

međusobno u celinu, na način pogodan za vršenje korisnog rada. Danas imamo sisteme u mašinstvu,
energetske, obrazovne, sisteme centralnog grejanja, telekomunikacione sisteme, sisteme naoružanja i
odbrane, društvene sisteme, ekonomske sisteme i sl. Sistem je čovek (bio-sistem), sistem je i mašina.
Sistem je čovek-mašina-alat-obradak-režimi rada  obradni sistem. Sa aspekta funkcije izlaza, osnovna
hijerarhija sistema može se strukturno prikazati na sl.1 ili u obliku:

PS1  PS2  ...  PS j  S ... (2.1)

n
S   PSi ;
1
ili dalje: SISTEM (S)
E11  E12  ...  E1k  ...  E n1  ...  E nr  S ... (1.2)
n r n
S   E ij ili S   PSi PS1 PS2 .…. PSj .…. PSn
i j 1

E11 .…. E1 r En 1 .…. Enr

sl.1 Osnovna struktura sistema

2.Nacrtajte i objasnite šemu sistema.Šta je ulaz, a šta izlaz za mašinski sistem?

mat. en. inf. izlazi (odziv)

proizvod
ulaz
{X }( pobuda
usluge
 SISTEM S {Y }
)
…..
vrem prostor gubitak
e
sl.3 Osnovni proces transformacije

3. Koja dva osnovna stanja sistema postoje?

Dva osnovna stanja sistema su: sistem u radu i sistem u otkazu.
4.Koji su dodatni troškovi koji se, pored cene dela koji se pokvario, nameću kada otkaže neki
uređaj?
Kada deo otkaže, javjaju se dodatni troškovi:
a) Troškovi održavanja,
b) Cena rezervnog dela,
c) Troškovi držanja dela na skladištu,
d) Troškovi transporta,
e) Izgubljeno vreme zbog nekorišćenja sistema usled otkaza nekog od elemenata u sistemu,
f) Psihološki efekti.
 5.Pouzdanost se utemeljuje u fazi projektovanja, u fazi izrade obezbeđuje a u procesu
eksploatacije realizuje,

6.Kako se može uticati na pouzdanost u fazi konstruisanja?

U procesu konstruisanja, može se uticati na pouzdanost proizvoda: oblikovanjem mašinskih delova i
sklopova, izborom materijala, izborom sistema podmazivanja, izborom metode zaštite od nepovoljnih
spoljašnjih uticaja,

7.Kako se utiče na pouzdanost u fazi izrade?

U procesu izrade, na pouzdanost se utiče: kvalitetom izrade, kontrolom proizvodnje, kvalitetom montaže
sklopova i delova, mogućnošću automatskog upravljanja tehnološkim procesom,

8.Kako se utiče na pouzdanost u fazi eksploatacije?

U toku procesa eksploatacije, pouzdanost proizvoda zavisi od: uslova eksploatacije, ostvarenja sistema
tehničkog opsluživanja i remonta, režima rada.

9. Šta utiče na pouzdanost sistema?

Pri određivanju pouzdanosti sistema kao njegove značajne komponente efikasnosti, značajni uticaj
imaju:
1. način struktuiranja sistema (redni, paralelni, kompleksni);
2. međusobna uslovljenost - odnosi komponenata u sistemu (relacije);
3. zavisnost izlaznih od ulaznih veličina i postupak transformacije.

10. Navedite definiciju pouzdanosti ( poželjno više njih). Kako se obeležava?

Pouzdanost je verovatnoća, na određenom nivou poverenja, da će sistem (mašina) uspešno obaviti funkciju
za koju je namenjen, bez otkaza i unutar specificiranih granica performansi, uzmajući u obzir prethodno
vreme korištenja sistema, u toku specificiranog vremena trajanja zadatka, kada se koristi na propisani način i
u svrhu za koju je namenjen, pod specificiranim nivoima opterećenja.

Pouzdan je onaj sistem koji izvršava svoju funkciju bez kvara – otkaza.

Pouzdanost je verovatnoća da će sistem uspešno vršiti funkciju kriterijuma u projektovanom vremenu rada i
datim uslovima okoline.
Obeležava se sa R(t).

11. Šta je to nepouzdanost? Kako se obeležava?

Nepouzdanost je verovatnoća, na određenom nivou overenja, da sistem neće uspešno vršiti funkciju
kriterijuma u projektovanom vremenu rada i datim uslovima okoline.

12. Koji su osnovni pokazatelji pouzdanosti?

Osnovni pokazatelji pouzdanosti su:

A. Gustina otkaza, f(t),
B. Kumulativna verovatnoća otkaza ili funkcija nepouzdanosti, F(t),
C. Pouzdanost, R(t),
D. Intenzitet otkaza, λ(t).

13. Kako glasi osnovna jednačina pouzdanosti?

 Osnovna jednačina pouzdanosti glasi: R(t)+F(t)=1.

14. Kako se dele slučajne promenljive?

Slučajne promenljive se dele na slučajne promenljive:
 Diskretnog karaktera i
 Kontunualnog karaktera ( veličina ima realnu vrednost u svakom trenutku vremena).

15. Šta je to učestanost pojave otkaza? Kako se izračunava i kako grafički prikazuje?
Ulestanost pojave otkaza predstavlja odnos broja otkaza koji je nastao tokom nekog intervala i
ukupnog broja elamenata u uzorku. Matematički zapis glasi:
N(Δt)
f (t) = ------ --------------
n

16. Kako se dele teorijske raspodele? Navedite primere za svaku grupu.

Slučajne promenljive se dele na slučajne promenljive:
 Diskretnog karaktera ( binomna, poasonova) i
 Kontunualnog karaktera ( normalna, vejbulova, eksponencijalna, linearna, log-normalna).

17. Koje su osnovne karakteristike Normalne ( Gausove) raspodele.

Osnovne karakteristike normalne raspodele su:
a.) To je dvoparametarska raspodela, sa dva parametra:
- m – parametar položaja ( srednja vrednost),
- σ – parametar oblika ( standardna devijacija).
b.) F-ja gustine otkaza je u obliku zvona ( šešira), i glasi:

f (t) =

c.) Jedina raspodela kod koje se srednja vrednost, moda i medijana poklapaju.
d.) Izgledi f-ja gustine f(t), F(t), R(t) je dat na sledećim slikama:
18. Koje su osnovne karakteristike Vejbulove:
- Dvoparametarske
Ima dva parametra:
 Parametar razmene η - jedna vrsta srednje vrednosti i označava gde se
približno nalazi sredina raspodele.
  Parametar oblika - mera rasipanja vremena otkaza i kako je već
napomenuto, definiše oblik funkcije gustine otkaza
Kada je η=1, a = 1, ova f-ja postaje eksponencijalna, a kada je =3.5 onda prelazi
u normalnu.
- Troparametarske raspodele.
Ovde se pored gore dva pomenuta parametra pojavljuje i treći parametar, parametar položaja γ,
koji označava minimalnu vrednost slučajne promenljive koja može da se ostvari.

19. Koje su osnovne karakteristike empirijskih raspodela? Kojim se parametrima opisuju

empirijski skupovi?

Isto kao pitanje 12.

20. Nacrtati i objasniti krivu kade.

S poštovanjem,

mr Ljiljana Pecić, dipl.ing.maš.

predmetni nastavnik