ISTRAŽIVANJE SISTEMA

SISTEMSKA ANALIZA

Sistemska analiza je opšta metodologija istraživanja

sistema čiji je cilj da:
 definiše probleme u sistemu i utvrdi načine i puteve
njihovog rešavanja;
 definiše ciljeve sistema, ograničenja, raspoložive
resurse, funkcionalne interakcije i interakcije sistema i
okruženja;
 ukaže na informacije i podatke koje treba prikupiti,
obraditi i upotrebiti radi upoznavanja karakteristika
sistema ili poboljšanja njegovog funkcionisanja;
 uputi na metode ocenjivanja i verifikacije izabranih
rešenja ili donetih odluka.
SISTEMSKA ANALIZA

FAZE SISTEMSKE ANALIZE:

 Formulisanje problema istraživanja
 Utvrđivanje ciljeva
 Utvrđivanje ograničenja i formulisanje kriterijuma
 Definisanje sistema
 Ocena funkcionisanja sistema

FUNKCIJE SISTEMSKE ANALIZE:

 Formiranje modela
 Prikupljanje informacija
 Sinteza informacija pomoću modela
Formulisanje problema istraživanja
ZADATAK ISTRAŽIVANJA: U ; N ; C 

 U - uslovi primene sistema

 N - načini primene sistema
 C - cilj istraživanja sistema

 SITUACIJA: U ; N ; 
 PROBLEM ISTRAŽIVANJA:
;; C 
 PROBLEMSKA SITUACIJA:

;; 
Definisanje ciljeva istraživanja
Cilj istraživanja objekta jeste rešavanje problema.
Ciljevi istraživanja treba da budu:
 adekvatno formulisani (jasni svim učesnicima
istraživanja);
 merljivi (kvantitativno i/ili
kvalitativno izraženi);
 ostvarivi (samo ostvarivi
ciljevi imaju smisla);
 vremenski ograničeni
(ostvarivi u unapred definisanom
vremenskom periodu).
Formulisanje kriterijuma istraživanja

Ciljevi istraživanja se predstavljaju pomoću kriterijuma.

Po svojoj prirodi kriterijumi mogu biti:
 kvantitativni i
 kvalitativni.
Kriterijumi omogućavaju
upoređivanje alternativa
za ostvarivanje ciljeva
istraživanja i izbor najbolje
ili skupa optimalnih alternativa.
Definisanje sistema
ASPEKTI POSMATRANJA:   1 , 2 , , i , , n 

Neka je:
 T – vreme istraživanja
 t  T - vremenski trenutak posmatranja;
k
  - aspekt posmatranja;
i
 E - skup elemenata koji sa aspekta  i u trenutku tk
 i ,t k
pripadaju sistemu;
 O , t - skup elemenata koji sa aspekta  u trenutku t
i k i k
pripadaju okruženju sistema.
Definisanje sistema
e1

Granica sistema sa aspekta i :

e2

e3

e4


E i  E i ,t1 ,  , E i ,tk ,  , E i ,T  e5

GRANICA SISTEMA predstavlja skup svih elemenata koji sa

svih aspekata posmatranja u toku vremena istraživanja T
pripadaju sistemu:


E  E1 ,  , E i ,  , E n  e1

e2

e3

e4

e5 e8

e7
e6
Definisanje sistema

Okruženje sistema sa aspekta αi:


O i  O i , t1 , , O i , t k , , O i ,T 
OKRUŽENJE SISTEMA predstavlja skup svih elemenata
koji su sa svih aspekata u toku vremena istraživanja u
aktivnom, pasivnom ili interaktivnom odnosu sa elementima
skupa E :


O  O 1 , , O i , , O n 
Definisanje sistema

 DEJSTVO OKRUŽENJA NA SISTEM


X   X  1 , X  2 , , X  i , , X  n 
 DEJSTVO SISTEMA NA OKRUŽENJE


Y  Y 1 , Y 2 , , Y i , , Y n 
Definisanje sistema
Sistem je globalno definisan skupovima:

E , O , X  i Y
Sistem definišu:
 Granice
 Okruženje
 Ulazi
 Izlazi
Utvrđivanje sistemskih obeležja

Utvrđivanje sistemskih obeležja je cikličan proces u

kome se smenjuju aktivnosti otkrivanja, vrednovanja,
selekcije i izbora obeležja sa svih odabranih aspekata
posmatranja. Rezultat ove procedure je skup sistemskih
obeležja:
 
Z  Z1 , Z 2 ,  , Zi ,  , Z n

Z  Z e , Z o , Z x , Z y 
Prikazivanje sistema

Globalni prikaz

    
 x Zoi y 

Sistemski prikaz

 
 S 
Transformacija sistema

Sistem vrši pretvaranje ulaznog vektora X u izlazni

vektor Y, tj. vrši transformaciju ulaza u izlaz, što se
zapisuje u obliku:

Y  T ( X); T : X  Y
Transformacija sistema

Na globalnom nivou transformacija se može prikazati u

obliku skupa:
T  (To , Tx , Ty , Txy , Ts )

 T :O  O
o t1 t2 - transformacija okruženja
 Tx : X t  X t - transformacija ulaza
1 2

 T y : Yt  Yt - transformacija izlaza
1 2

 Txy : X t  Yt - transformacija ulaza u izlaz

1 2


Ts : Z t  Z t - transformacija stanja
1 2
Transformacija sistema

Txy

Ts

Xt Yt Xt Yt 2
1 1 2
Ot Zt Zt 2
1 1
Ot
2

Tx Ty

T0
 Matrica transformacije sistema

Posmatrajmo linearni deterministički sistem sa m ulaza i

n izlaza, kod koga ne postoji funkcionalna zavisnost ulaza
i kod koga promena bilo kog ulaza izaziva promene svih izlaza
sistema.
 x1   y1   x1   y1  y1i 
x  y  x   y  y 
  2  2   2   2 2i 

...  ...  ...  ... 

X  Y  X    Y   
x y  xi  xi   y j  y ji 
 i    j
...  ...  ... 
...   
     
 xm   y n   xm   y n  y ni 
Matrica transformacije sistema
y ji
a ji  - koeficijent parcijalnog dejstva
xi

y1i y1i  a1i xi

a1i 
xi

y 2i y 2i  a 2i xi
a 2i 
xi

.................
.................

y ni y ni  a ni xi
a ni 
x i
 Matrica transformacije sistema

U opštem slučaju, ako sve ulazne veličine promene

svoje vrednosti, izlazne veličine će se menjati pod
uticajem svake ulazne veličine ponaosob, a njihove
promene će se superponirati (slagati - stavljati
iznad/preko):
y1  a11 x1  a12 x 2  ...  a1m x m

y 2  a 21x1  a 22 x 2  ...  a 2 m x m
.........................................................

y n  a n1 x1  a n 2 x 2  ...  a nm x m
 Matrica transformacije sistema

Koeficijenti parcijalnog dejstva formiraju matricu T koja

se naziva matrica transformacije sistema:

 a11 a12 ... a1m 

a a 22 ... a 2 m 
T   21
 ... ... ... ... 
 
 a n1 an2 ... a nm 

ΔY=TΔX
Matrica transformacije sistema

Ukoliko su koeficijenti parcijalnog dejstva konstante,

izlazi se zapisuju u obliku sistema algebarskih jednačina:

y1  a11 x1  a12 x 2  ...  a1m x m

................................
y j  a j1 x1  a j 2 x 2  ...  a jm x m
.................................

y n  a n1 x1  a n 2 x 2  ...  a nm x m

ili u vektorskom obliku:

Y=TX
PRIMER
Posmatrajmo sistem čiji vektori ulaza i izlaza imaju po dve komponente.
Tekuće stanje ulaza, promene ulaza i odgovarajuće promene izlaza dati su u
tabeli:
xi X Δ xi Δ y1i Δ y2i

x1 4 4 2 1

x2 8 2 4 6

Odrediti:
1.Koeficijente parcijalnog dejstva
2.Matricu transformacije
3.Tekuće stanje izlaza
4.Novo stanje ulaza i odgovarajuće novo stanje izlaza
5.Sisteme diferencnih i algebarskih jednačina
 xi X Δ xi Δ y1i Δ y2i
x1 4 4 2 1
1. Koeficijenti parcijalnog dejstva:
x2 8 2 4 6

y11 2 y 21 1
a11    0,5 a 21    0,25
x1 4 x1 4

y12 4 y 22 6
a12   2 a 22   3
x 2 2 x 2 2

2. Matrica transformacije:
 0,5 2
T  
0,25 3

3. Tekuće stanje izlaza:

 y1   0,5 2 4  0,5  4  2  8  18 

Y        
 y 2  0,25 3 8 0,25  4  3  8 25
 xi X Δ xi Δ y1i Δ y2i
x1 4 4 2 1
4. Nova stanja ulaza i izlaza: x2 8 2 4 6

 x1   x1  x1  4  4  8 
X          

 x 2   x 2  x 2  8  2  10

 y1   0,5 2  8   0,5  8  2  10  24

Y            

 y 2  0,25 3 10 0,25  8  3  10 32

5. Sistem diferencnih jednačina:

y1  0,5x1  2x 2
y 2  0,25x1  3x 2

Sistem algebarskih jednačina:

y1  0,5 x1  2 x 2
y 2  0,25 x1  3x 2