1.

Da bi neto bilo sistem moraju biti ispunjeni uslovi:

-postojanje elemenata
-postojanje veza relacija
-postojanje zajednike svrhe (cilja) postojanja
-funkcionie po odreenim pravilima
-reativno izolovana cjelina

2. Pet osnovnih elemenata na koje treba misliti uvek kada se razmilja o znaenju pojma sistema:
-ukupan cilj sistema i mere performanse sistema,
-okolina sistema: fiksno ogranienje (skup objekata i njegovih karakteristika ije promene utiu na sistem i koji se menjaju pod
uticajem ponaanja sistema),
-resursi sistema,
-komponente sistema, njihove aktivnosti, ciljevi i mere performansi,
-upravljanje sistemom (upravljaje se realizuje u sistemima pomodu komunikacije kao procesom i informacijama kao obelejima tih
procesa).

3. Podela sistema prema:
a. prema nacinu postanka: prirodni i vestacki
b. prema obliku postojanja: realni i apstraktni
c. Prema karakteru relacija izmeu elemenata sistema: linearni, nelinearni, deterministicki, stohasticki
d. Prema broju veza sa okolinom: samoregulacioni, regulacioni, samoupravljani, upravljani
e. Prema sloenosti: prosti, slozeni, veoma slozeni i kompleksni sistemi.

4. Navesti osnovne izlazne komponente u radu proizvodnih (tehnolokih) sistema.
-proizvod (kao materijalni izraz procesa reprodukcije) i strugotina (otpadak iz procesa),
-transformisana i utroena energija (energija maine,rad ljudi),
-informacija o stanju sistema.

5. Nacrtati strukturu tehnolokog sistema.




6. Odgovoriti:
a. Kretanje nekog sistema nastaje zbog promena stanja sistema.
b. Promena stanja nekog sistema se ne moe dogoditi bez transformacije materije, energije ili informacija u delovima sistema.
c. Ako bi se neka promena odigrala trenutno, znailo bi da je materija ili enerija promenila svoje stanje za beskonano kratko vreme.
Da bi se ovakva promena mogla dogoditi neophodno je posedovati izvore sa beskonanim materijalnim ili energetskim resursima i
kroz elemente bi morala prodi snaga beskonanih razmera. Iz ovoga sledi da se ni jedna promena u realnom sistemu ne moe
odvijati za beskonano kratko vreme, tj. za svaku promenu je potrebno neko konano vreme tj. Pri svakoj promeni se odigrava neka
prelazna pojava.
d. Sistemi kod kojih se promene mogu odigrati samo za konano vreme su dinamiki sistemi. Iz ovoga sledi da su svi realni sistemi u
principu dinamiki sistemi. Rezimi rada dinamickog sistema:



7. Signali u sistemima:
a. Dati definiciju signala: Materijalni ili energetski nosioci informacija su signali. Primarni znaaj u signalu ima njegov informacioni
sadraj dok energetski sadraj signala ima samo sekundarni znaaj. Signali su svi oni procesi preko kojih se neka informacija
materijalizuje u formu u kojoj se moe preneti ili memorisati. Signali su i pokazatelji stanja, koje daju informaciju o stanju sistema ili
menjaju stanja sistema (npr. pritisak, temperatura, koncentracija).
b.Signali se dele prema:
1) obliku promena amplituda,
2) vremenskim tokovima promena,
3) obliku noenja informacija,
4) odreenosti,
5) fizikim nosiocima
c.Sta je kontinualni a sta diskretni signal? Kontinualni. Signal je kontinualan po amplitudi ako se moe opisati neprekidnom
funkcijom tj. ako u odreenom opsegu moe uzeti svaku vrednost i ako pri prelazu sa jedne na drugu vrednost zauzima sve
meuvrednosti. Diskretni. Signal je diskretan po amplitudi ako se opisuje diskretnom funkcijom tj. ako u odreenom opsegu moe
uzeti samo odreene diskretne vrednosti.
d. Prema odredjenosti signali mogu biti: deterministicki i stohasticki.
e. informacija kod elektricnih signala se moze preneti preko: Informacija kod elektrinih signala se moe preneti preko amplitude,
frekvencije, faze ili amplitude, trajanja (irine) impulsa ili razmaka impulsa, ili preko broja impulsa.
f. Nacrtati sliku koja se odnosi na proces prikupljanja informacija o stanju sistema.


g. Prema nosiocu informacija signali mogu biti: elektricni, pneumatski, hidraulicni itd.

8. Osnovni oblici ulaznih veliina, njihovi granini uslovi, oblici u funkciji vremena.


9. ta obuhvata ulazne veliine proizvodnih sistema? Ulazne veliine proizvodnih sistema obuhvataju u osnovi elemente
materijal,energiju,informaciju,kao i za njih vezane druge veliine i uticaje planiranog i neplaniranog karaktera.

10. Tipini parametri kod tehnikih sistema su:

11. Nabrojati neke od industrijskih sistema.
tehnoloki (obradni sistemi, montani sistemi, sistemi za rukovanje materijalom, merni sistemi, upravljaki sistemi
proizvodni sistemi (predstavlja skup osnovnih tehnolokih sistema i ostalih tehniki odreenih informacionih i
energetskih struktura);

Vrste ulazne veliine Granini
uslovi
Oblik u vremenu Karakteristika
Ozn. Naziv
1 Skokovita
za t<0,
y(t)=0
za t0,
y(t)=1

1 const y = =
2 Impulsna
za t<0,
y(t)=0
za t>0,
y(t)=0
za t=0,
y(t)=

}
+

= = 1 const ydt


Vrste ulazne veliine Granini
uslovi
Oblik u vremenu Karakteristika
Ozn. Naziv
3 Nagibna
za t<0,
y(t)=0
za t>0,
y(t)=at

1 = = const y
4 Sinusna
za t<0,
y(t)=0
za t>0,
y(t)=sin t

1

=
=
k
Ky y

5 Eksponencijalna
za t<0,
y(t)=0
za t>0,
y(t)=e
-t


1

=
=
k
Ky y

Sl. 2.15 Osnovni oblici ulaznih veliina (kraj)

12. Navedite i prikaite osnovne teoreme Laplasove transformacije.
a. linearnost
b. transformacija izvoda ;

c. transformacija integrala
d. teorema konacne vrednosti
e. teorema pocetne vrednosti
f. Teorema pomeranja
g. Teorema kasnjenja


13. Prikaite i objasnite proceduru reavanja diferencijalnih jednaina koridenjem Laplasove transformacije.


14. Navesti fizikalne zakone za predstavljanje matematikih modela
a. elektricnih sistema: Kirchhoffovi zakoni, Ohmov zakon i zakon indukcije
b. mehanickih sistema: Newtonovi zakoni, zakoni ravnotea sila i momenata i zakoni odranja impulsa kretanja i energije
c. Termodinamickih sistema: zakoni ouvanja unutranje energije ili entalpije i zakoni voenja toplote i prenosa toplote

15. Analogija sistema.Elektromehanike analogije
a. Nacrtati primere translatornog mehanikog sistema, rotacionog mehanikog sistema i elektrinog sistema:


b. Dati parametre i karakteristine veliine tih sistema - U mehanikim sistemima na slici , sa b je oznaen koeficijent viskoznog
trenja, koji se kod translacionih sistema ostvaruje kretanjem klipa u cilindru s nekim fluidom, pri emu postoji mogudnost prelaska
fluida s jedne na drugu stranu klipa; kod sistema s rotacionim kretanjem viskozno trenje se ostvaruje, na primer, krilcima, kako je na
slici i prikazano; k - je koeficijent krutosti opruge (torzione krutosti opruge, kod rotacionog sistema). Viskozno trenje u leitima,
{ } ) ( ) ( ) (
1 1
s F C t f
C
t f C
i i
n
= i
i
i
n
= i
i i
n
=1 i
= =

)
`

L L
) 0 ( ) ( f - s sF =
dt
df(t)
)
`

L ) 0 ( ) 0 ( ) 0 ( ) 0 ( ) ( L
) 1 ( ) 2 ( 2 1
f - f s - ... - f
s
- f
s
s F
s
=
dt
f(t)
d n n n n n
n
n

'
)
`

F(s)
s
1
= f (t)dt
t
0 )
`

}
L
| | | | ) (
lim
) (
lim
s F s = t f
0 s t
| | | | ) (
lim
) (
lim
s F s = t f
s 0 t
{ } Re ) ( ) ( e o o
o
, - s F = t f
e
t
L
{ } ) ( ) ( s F
e
=
t
- t f
st
-
0
0
L
odnosno tokovima, se zanemaruje ili pripisuje naznaenim elementima viskoznog trenja. Sa m, odnosno J oznaene su inercije
mehanikih sistema oliene masom (m), kod translacionog, i momentom inercije (J), kod rotacionog mehanikog sistema,
respektivno.
Matematiki modeli koji opisuju dinamiko ponaanje datih mehanikih sistema mogu se dobiti primenom Njutnovih zakona
mehanike.
c. Koristedi fizikalne zakone tih sistema, napisati odgovarajude jednaine tih sistema

d. Na osnovu oblika jednaina koje opisuju dinamiku tih sistema dati odgovarajude elektromehanike analogije parametara i veliina
tih sistema:
sila, kod translacionog mehanikog sistema, moment (spreg), kod rotacionog mehanikog sistema, i napon, kod elektrinog sistema,
su analogne veliine; brzine (translaciona ili ugaona) i struja su analogne veliine; koeficijent trenja i otpornost su analogne veliine,
a reciprona vrednost koeficijenta krutosti (tj. koeficijent elastinosti) opruge je analogna veliina kapacitivnosti kod elektrinih kola.
e. Primenjujudi Laplasovu transformaciju na zadate sisteme izvesti odgovarajude karakteristine impedanse tih sistema:


16. Sta su stabilni sistemi? Sistem je stabilan kada se sam od sebe vrada u prvobitno ravnoteno stanje, ravnoteni prostor kretanja
ili ravnoteno ponaanje, nakon prestanka dejstva poremedajne sile, odnosno smetnje.

17. Na koje naine se sistem moe boriti protiv smetnji ?

18. Od ega se sastoji ukupno ponaanje sistema?
Na osnovu analize oblika veza elemenata u sistemu mogu se razmotriti oblici ponaanja sistema . Sistem se razmatra kao celina , koja
poseduje odreene osobine koje se razlikuju od osobina elemenata i ima sopstvene zakone ponaanja . Ponaanje sistema
predstavlja promenu stanja sistema u toku vremena . Stanje sistema predstavlja skup podataka koji daju informaciju o prolosti i
sadanjosti sistema na ijoj osnovi moemo odrediti ili predvideti ponaanje sistema u bududnosti . U sistem ulazi materija , enegija i
informacija u nekom stanju koje se moe smatrati kao polazno stanje sistema . U sistemu se kroz konaan niz promena stanja
formiraju novi oblici materije , energije i informacije sa nekim novim stanjem koji se kao izlazi iz sistema posmatraju kao konano
stanje . Niz promena u sistemu od nekog poetnog do konanog stanja predstavlja proces . Pod procesom se podrazumeva
proizvoljna kvantitativana i kvalitativna promena tokom vremena.

19. Stanje proizvodnih sistema

20. Navesti zakone opste teorije sistema

21. Nacrtati blok struktura sistema automatskog upravljanje i objasniti ulogu pojedinih elemenata strukture i navesti
odgovarajude karakteristine veliine.


22. Sta predstavlja svako istrazivanje sistema?
Svako istrazivanje sistema se moze obaviti u nekoliko faza a to su: uocavanje problema, postavljanje hipoteze, proveravanje hipoteze
(verifikacija) i prakticna primena resenja.

23. Predstavite nivoe naunog saznanja.

24. Navedite faze u strukturi naune metode.





25. Predstavite metode istraivanja sistema.


26. Navesti najznaajnije tipove slinosti i analogije za tehnike sisteme. ta predstavlja fiziku slinost dva predmeta?
Najznaajniji tipovi slinosti i analogija za tehnike sisteme su: fizika slinost, fizika analogija, i matematika analogija.
Fizika slinost dva predmeta (ili dve pojave) obuhvata:
-geometrijsku slinost (geometrijska slinost granica i slinost poloaja),
-kinematiku slinost (odnos vektora brzina i ubrzanja), i
-dinamiku slinost (odnosi vektora sila i tenzora napona u prostorno vremenskim takama za celo podruje moraju biti
konstantni).



27. Saznajne uloge modela


28. Grafiki prikazati proces dobijanja modela i objasniti.

29. Navesti preporuke u izradi modela:

30. Predstaviti elemente i zakone kod translatornih i rotacionih mehanikih sistema.
Posmatramo elemente i pojave: masa, trenje i elasticnost. Sila trenja se javlja kada se dva tela dodiruju i krecu razlicitim brzinama.

Zakoni elemenata rotacionih mehanickih sistema:
-moment inercije
-trenje usled rotacije
-elasticnost usled uvrtanja
-poluga
-zupcanici

31. ta je modeliranje a ta simulacija sistema?
Modeliranje i simulaciju cine niz aktivnosti za pravljenje modela realnog sistema i njegovu simulaciju na racunaru. Modeliranje je
process koji uspostavlja veze izmedju realnog sistema i modela. Simulacija je process koji uspostavlja veze izmedju modela i
racunara.