1.

Napiši definiciju sistema

Систем представља функционалну целину састављену од скупа објеката, њихових
параметара
и скупа међусобних односа који повезују те објекте и њихове параметре.
2. Napiši definiciju procesa
Процес представља ток, пут и начин промене супстанце, енергије или информација.
3. Šta je automatski proces, a šta automatizacija?
Аутоматски процес предстаља процес у којем нека машина, уређај или производни
процес у
потпуности не захтевају никакво учешће човека. Ради остваривања аутоматског процеса
неопходно је вршити механизацију појединих или свих процеса, односно вршити замену
људског рада и покрета радом машина и механичким покретима.
Аутоматизација је увођење
у производни систем аутоматских машина и уређаја, који омогућују да се цео
производни
процес, укључујући и његово вођење, обавља без човековог учешћа.
4. Definiši upravljanje
Управљање је скуп радњи којима се обезбеђује одређени ток радног процеса у
условима поремећаја.
5. Definiši regulaciju
Регулација представља одржавање неке физичке величине на жељеној
вредности. Принцип рада система аутоматског управљања (САУ) и система аутоматске
регулације (САР) се битно не разликују, па се користи иста теорија и исти основни
појмови за
анализу и једног и другог.
6. Definiši objekat upravljanja
Објекат управљања представља технолошко
постројење, његов део или технички уређај у коме треба да се одржава номинални
режим рада.
Објекат управљања заједно са уређајем за аутоматско управљање чине једну целину,
тј. систем
аутоматског управљања (САУ).
7. Navedi i opiši stepene automatizacije
степена аутоматизације:
1. делимична аутоматизација - представља аутоматизацију у којој је само део
операција процеса
поверен систему за вођење;
2. потпуна аутоматизација – све информацијске операције, битне за нормалан ток
процеса
преносе се и обрађују помоћу система за вођење, који врши контролу стања одабране
излазне
величине процеса и одржава њену задату вредност, па води читав процес. Овде је
битан
елеменат система за вођење процеса регулатор, који прима информацију о излазној
величини
и шаље одговарајући сигнал вођења погонском уређају, који даље покреће извршни
уређај у
циљу довођења регулисане величине на жељену вредност. При оваквом процесу
аутоматског
управљања производни систем и систем за вођење међусобно су спојени у круг, тзв.
регулациони круг, а такво вођење процеса назива се регулација. Основна
карактеристика
регулационих кругова јесте стабилизација излазне величине на жељену вредност.
8. Nacrtaj uprošćenu blok šemu SAU

9. Definiši razliku izmedju kontinualnih i diskretnih sistema

1. континуалност интеракција и преноса информација између промењивих величина – по
овом
критеријуму САУ и САР се деле на континуалне (непрекидне) и дискретне (импулсне и
дигиталне)
системе. Код континуалног система све промењиве су непрекидне функције времена, а
код
дискретних система се, бар на једном месту, интеракција или пренос информација
између
промењивих одвија у дискретним интервалима времена. Дискретни системи могу бити
импулсни и
дигитални системи.
10. Od čega se sastoje relejni sistemi? Opiši ih
Посебна врста нелинеарних
система јесу релејни системи. То су системи који у свом саставу имају један или
више блокова са релејном статичком карактеристиком. Одлика релејних система јесте
да се излазна величина мења
скоковито при одређеним вредностима улазне величине. Због једноставности прорачуна
и у
потпуности разрађених теорија, где год је могуће, неопходно је применити линеарни
систем, мада и
нелинеарни системи имају својих предности, па се квалитет управљања побољшава
комбиновањем
једних и других.
11. Definiši stacionarni siste i njegovu podelu
Код стационарног режима рада система вредности улазних и излазних величина су
временски
непромењиве величине. Уколико су вредности улазних величина различите од нуле и
константне
систем се налази у принудном стационарном режиму, а ако је вредност улазне величине
система
једнака нули, а вредност излазне величине константна, систем се налази у слободном
стационарном
режиму или у равнотежном режиму.
12. Definiši nestacionarni sistem
Код нестационарног режима рада система вредности улазних и излазних величина су
временски
промењиве величине. Нестационаран режим може бити периодичан и непериодичан.
Периодичан
режим је такав режим код кога се улазне величине тако мењају да се вредност излазне
величине
периодично мења у времену, а може бити принудан и слободан.
13. Definiši razliku izmedju statičke i dinamičke karakteristike
Статичке карактеристике описују зависност између
излазне и улазне величине код стационарног стања елемента, односно код стања у коме
се улазна и
излазна величина не мењају у времену. Динамичке карактеристике описују зависност
излазне
величине од улазне у динами-чком режиму рада елемента, односно у режиму када се и
улазна и излазна
величина мењају у времену.
14. Kojom funkcijom se predstavlja linearna statička karakteristika?
Статичке карактеристике могу бити линеарне и нелинеарне. Код елемената са линеарном
карактеристиком излазна величина је управо сразмерна улазној и може се представити
функцијом:

y = k *x
15. Definiši koeficijent prenosa
Коефицијент преноса представља количник излазне и улазне величине, односно количник
прираштаја излазне (Δy, dу) и улазне величине ( Δx, dх). Уколико се излазна
величина мења управо
сразмерно улазној величини (k=y/x) такав коефицијент се назива статички коефицијент
преноса и
одређује се тангенсом угла који карактеристика заклапа са х-осом, тј. k=tgα.
16. Definiši grešku
Грешка представља промену излазне величине у, која настаје услед промена унутрашњих
особина
елемената или услед промене спољних услова. При појави грешке мења се статичка
карактеристика
елемента.
17. Definiši prag osetljivosti
Праг осетљивости се дефинише најмањом вредношћу промене улазне величине х која је
још
довољна да изазове промену излазне величине у. Разлог настанка прага осетљивости
може бити
различит: трење, мртви ход, хистереза итд. Код неких елемената може да наступи
промена излазне
величине због нестабилности и поред тога што улазна величина има константну
вредност. Таква
нестабилност назива се сметња, шум или дрифт.
18. Koje su osnovne karakteristike dinamičkog režima?
Динамички режим рада елемената представља онај режим у коме се и улазна и излазна
величина
мењају са временом, тј.
Основне карактеристике које описују динамички режим су: инерцијалност елемента,
прелазни
процес, временска константа, време смирења и фазни померај.
19. Definiši inercijalnost elementa
Инерцијалност елемента представља одређено кашњење промене излазне величине у
односу на
промену улазне величине, а може да буде последица постојања електричне
капацитивности,
индуктивности, момента инерције, масе итд.
20. Definiši prelazni proces
Прелазни процес представља такво стање елемента у коме он прелази из једног
стационарног стања
у друго. Прелазни процес може бити апериодичног (2) или пригушено-осцилаторног
карактера (3):

Што је већа временска константа, то је спорији

процес успостављања нове стационарне
вредности излазне величине.
21. Definiši vreme smirenja ts
Време смирења (ts) представља време за које излазна величина достигне нову
стационарну
вредност. Зависи од инерцијалности елемента и одређује се временском константом Т,
од које је за 3
до 5 пута веће.
22. Definiši fazni pomeraj φ
Фазни померај (φ) се дефинише код периодичних промена улазне и излазне величине.
Представља
временско померање излазне у односу на улазну величину. Зависи од инерцијалности
елемента и
уколико расте инерцијалност расте и фазни померај.
23. Definiši analitičko definisanje
Аналитичко дефинисање се врши постављањем одговарајућих једначина за устаљено и
прелазно
стање процеса или снимањем статичких и динамичких карактеристика. За динамичке
карактеристике
објекта користе се диференцијалне једначине које се базирају на законима o одржању
и равнотежи
масе и енергије, Кирхофовим законима, Бернулијевој једначини итд..
24. Definiši eksperimentalno ispitivanje
Експериментално испитивање се састоји у мерењу излазних и улазних величина у
стационарном
и прелазном стању процеса и анализи зависности између тих величина. Испитивање
динамичких
карактеристика објекта изводи се тако што се на улаз доводе стандардне временски
промењиве
величине и снимају излазне величине. Такав поступак се назива идентификација
процеса.