Vrste informacija

Digitalna elektronika obrađuje probleme u vezi sa projektovanjem, izgradnjom i eksploatacijom

cifarskih sistema za obradu informacija.

Informacija u telekomunikacionim sistemima podrazumeva vest ili poruku, tako da pri prenosu vesti i
poruka govorimo o “prenosu informacija” koje vršimo pomoću telekomunikacionih sistema sa jednog
mesta na drugo ili na više drugih, udaljenih mesta. Pri tome se informacije predstavljaju signalima
koji su pogodni za odgovarajući sistem prenosa.

Količina informacija u telekomunikacijama se može kvantitativno meriti i zavisi od verovatnoće

nastajanja događaja o kom se u informaciji govori. Tehničko manipulisanje informacijama izvodi se
preko prekidačkih elemenata sa dva stanja i izražava se sa

1
Q ( s i )=log 2
P( si )
gde je:

si – stanje posmatranog procesa

P(si ) – verovatnoća nastajanja tog stanja

Odavde proizilazi da će jedinicu količine informacije imati poruka o dva događaja koji se mogu desiti
sa jednakom verovatnoćom tj. P ( s i )=50 % . Ova jedinica se zove bit (binary unit) što znači binarna
jedinica količine informacije. Dakle, dvopoložajni prekidač, sa istom verovatnoćom zauzimanja jednog
od dva moguća stanja, služi za generisanje signala, koji predstavlja količinu informacije od 1 bita.

U savremenoj elektronici se o informaciji govori u smislu vesti i informacije, ali i drugih obaveštenja,
odnosno podataka pa se o obradi informacija govori kao o obradi podataka gde se ne isključuje i
postojanje prenosa.

Prema pogodnosti za obradu informcije delimo na električne i neelektrične. Električne su izražene

preko napona ili struje i pogodnije su za obradu, pošto je obavljamo putem elektronskih kola.
Informacije neelektrične prirode se prvo pretvaraju u neku električnu veličinu pa se dalje obrađuju. U
tom slučaju moramo da koristimo odgovarajuće konvertore poput miktofona za zvuk, fotoćelija za
svetlost, termistor za temperaturu i sl.

Veliki broj informacija nastaje u obliku kontinualnih promena neke veličine, odnosno signala
električne ili neelektrične prirode. Neke informacije mogu imati beskonačno mnogo vrednosti, ali je
njihov broj ograničen osetljivošću mernog instrumenta, koju sa druge strane možemo da podesimo
upotrebom pojačavačke tehnike. Te informacije kontinualnog karaktera nazivamo analogne
informacije i u toku obrade i proučavanja informacija lako se mogu simulirati promenljvim veliinama
koje imaju slične analogne zakonitosti.

Informacije koje imaju samo određene vrednosti u jednom opsegu promena ispoljavaju
diskontinualne – skokovite promene od jedne do druge vrednsoti i takve promene signala određuju
skup diskretnih vrednosti informacije u datom opsegu promenljive veličine.
 Često se kontinualno promenljive informacije predstavljaju u
diskontinualnom obliku i tada je skup diskretnih vrednosti biti
vezan za skup referentnih trenutaka u kojima se brši odabiranje
diskretnih vrednosti pri čemu referentni interval ∆ t može da bude
konstantan ili ne. Skup različitih vrednosti informacije u nekom
opsegu promene zavisi od usvojene vrednosti kvanta signala ∆ s
koja je najčešće usvaja kao konstantna i sa što manjom vrednosti
kako bi kontinualno promenljiva informacija što vernije bila
prestavljena. Odstupanje od prvobitne informacije se može
očekivati, ali je teorijski izuzetno malo. Prelazak sa analogne
vrednosti na diskretne (pošto su diskretne pogodnije za dalju
obradu) predstavlja vid obrade informacija i diskretne vrednosti informacija se najčešće predstavljaju
u numeričkom obliku pomoću cifara brojnog sistema.

Način obrade informacija

Pri obradi podataka podaci kontinualnog karaktera se predstavljaju analognim fizičkim veličinama
poput napona, a diskretni podaci, izraženi digitalnim vrednostimadiskontinuallnim fizičkim
veličinama, na primer impulsima. Na osnovu toga, obradu podataka delimo na analognu i digitalnu.

Analogni način obrade

Pri analognoj obradi podataka primenjuju se metode matematičke analize i eksperimentalna

ispitivanja. Prvo se formira matematički model, pa sistem jednačina koje predstavljaju relacije između
promenljivih veličina. Na osnovu rešenja jednačina dolazi se do najoptimalnijeg. Treba imati u vidu da
složeni sistemi zahtevaju aproksimaciju što može da dovede u pitanje valajnost rezultata.

Pri eksperimentalno rešavanju problema se vrši na prototipu koji treba da ima isti oblik, strukturu i
osobine kao originalni sistem, samo su mu dimenzije manje. Ovaka sistem se zove fizički analog zato
što između modela i objekta postoji odgovarajuća sličnost.

Takođe, može se formirati matematički analog koji po matematičkim karakteristikama odogvara

stavrnom objektu. Ovaj analog simulira ponašanje stvarnog objekta i to se naziva analogno
simuliranje, a uređaj koji to izvodi je analogni računar. Kod elektronskih analognih računara
elektronska kola generišu i kontrolišu jednosmerne napone koji simuliraju promenljive veličine u
problemu. Osnovni elemetni ovih računara su operacioni pojačavači koje karakteriše veliko pojačanje
i jaka povratna sprega. Tačnost ovih računara zavisi od preciznosti izrade upotrebljenih
potenciometara i stabilnosti napona što nas navodi na zaključak da ona nije velika. Ovi računari su
pogodni za proučavanje problema kod kojih nelinearnost ima veliku ulogu i u sistemima sa
automatskom kontrolom.

Digitalni način obrade

U digitalnoj obradi podataka se radi sa numeričkim vrednostima što znači da se sve svodi na
izračunavanja. Takav jedan sistem, digitalni računar (computer) je uređaj koji prima podatke u vidu
brojeva, tako da ih automatski prepoznaje i posle niza preračunavanja formira nove brojeve kao
rezultat. Dakle, računar je uređaj za rešavanje problema :) Da bi elektronski sistem za takva rešavanja
bio jednostavniji sve operacije se izvode primenom osnovnih aritmetičkih (sabiranje i oduzimanje) i
logičkih operacija (I, ILI, NE). U digitalnoj obradi podataka primenjuju se algoritamski postupci, dakle
mogu da se obrađuju samo algoritamski rešivi problemi. Algoritam je skup osnovnih radnji i pravila
koja koristimo u iznalaženju rezultata obrade primljenih podataka pri čemu svaka osnovna radnja
predstavlja jedan algoritamski korak.

Automatizacija algoritma se realizuje hardverski ili softverski. Hardversku i smislu realizacije

postupaka primenom čvrsto povezanih, neizmenljivih sredstava, odnosno slabo povezanih,
izmenljivih sredstava. Čisto hardverska realizacija je nepraktična pa se upotrebljava samo za
rešavanje podproblema. Rešavanje složenih problema se obavlja korišćenjem hardvera za
podprobleme koji se korišćenjem softvera (prema određenom programu) uključuju u proces obrade.

Prednosti digitalne nad analognom obradom podataka:

- podaci mogu biti smešteni u memoriju na neodređeno dugo vreme

- tačnost predstavljanja informacija ne bazira se na stabilnosti elementarnih kola, već dužini
numeričkih reči, odnosno borjeva, što iziskuje samo povećanje prostora i troškova za
realizaciju odgovarajućih kola
- niz specijalnih funkcija može biti obrađen korišćenjem realtivno kratkih algoritama razvijenih
za te svrhe.
- zahvaljujući novim tehnološkim dostignućima u izradi kola, brzina rada digitalnih sistema je
velika, naročito kod manjih uređaja.

Hibridni način obrade

Analogne sisteme karakterišu kontinulano promenljive veličine, velika brzina dobijanja rezultata i ne
baš tako velika tačnost i to je njihova prednost. Digitalni sistemi obrađuju diskretne vrednosti
promenljivih veličina, imaju veliku tačnost, ali je za dobijanje nekih rezultata potrebno duže vreme.
Kako bi se iskoristile prednosti oba načina razvijeni su mešoviti-hibridni sistemi za obradu podataka.
Kod ovih sistema zastupljeni su analogni i digitalni postupci obrade podataka u zavisnosti od toga u
kojoj oblasti i u kojoj fazi je odgovarajući način obrade pogodniji za rešavanje problema.

Hibridni sistemi nalaze veliku primenu u upravljanju industrijskim procesima gde analogni deo prati
odvijanje industrijskog procesa i upravlja kontrolnim organima, a digitalni određuje kontrolnu
funkciju tako da optimizuje rad industrijskog procesa. Ovakav sistem poseduje osnovne elemente koji
se koriste u čisto analognim ili čisto digitalnim sistemima, jedinice za vezu između analognog i
digitalnog dela, analogno-digitalne i digitalno-analogne konvertore.