5.

DIGITALNI MERNI INSTRUMENTI

5.1. ELEKTRONSKI MERNI INSTRUMENTI

Tradicionalni elektromehanički merni instrumenti imali su određena ograničenja, naročito za
male vrednosti mernih veličina, npr:
- za merenje struja koje su manje od 50μA na punoj skali mora se primeniti pojačavač,
- najosetljiviji voltmetar koji se može konstruisati je sa punom skalom od 10mV.
Zadnjih 50 godina intezivno se radilo na razvoju složenijih, elektronskih mernih instrumenata,
koji se karakterišu aktivnim pojačavačkim sklopovima. Analogni instrument sa aktivnim
pojačavačem postao je elektronski merni instrument velike osetljivosti. Jedini veliki nedostatak
ovih instrumenata bio je ugrađivanje dodatnog izvora napajanja.
Osnovne osobine elektronskih mernih instrumenata:
- Velika ulazna impedansa (uz to jednaka za sve naponske merne opsege),
- Izuzetno velika osetljivost u širokom frekvencijskom opsegu,
- Veoma mala greška merenja (tako da se čak koriste kao etaloni električnih veličina), i
kod najvećeg broja,
- Postojanje izlaznog signala sa mernom informacijom u digitalnom obliku, pogodnog
za računarsku obradu, primenu u automatici.
Osnovna podela elektronskih mernih instrumenata je na analogne i digitalne.
- Analogni merni instrumenti se karakterišu pokazivanjem ili izlazom signala koji je
kontinualna funkcija merene veličine. Analogni pokazivač ovu funkciju ostvaruje
skalom i kazaljkom, tako da je merna veličina proporcionalna otklonu kazaljke.
- Digitalni merni instrumenti datiraju od 1953. godine i karakterišu se time što im je
izlazni signal ili pokazivanje instrumenta dato u numeričkom obliku (brojevima).
Može se reći da su analogni elektronski merni instrumenti poslužili kao prelazna faza sa
elektromehaničkih ka digitalnim instrumentima. Elektronske komponente su se u početku
koristile za pripremu (kondicioniranje) signala. Cilj je bio da se mereni signal prilagodi po obliku
i nivou kako bi ga analogni elektromehanički uređaj izmerio na najbolji način. Signal je, dakle.
ostajao analogan, onakav kakav po svojoj prirodi u većini slučajeva i jeste. Kasnije se
kondicioniranje prilagodilo potrebama i mogućnostima AD pretvarača, sklopova za merenje kod
digitalnig uređaja. Kako su merne veličine obično analognog tipa, digitalni merni instrumenti
moraju izvršiti njihovu kvantizaciju, tj. pretvoriti ih iz analognog u digitalni oblik.

5.2. DIGITALNI MERNI INSTRUMENTI

Za razliku od analognih ovi instrumenti prikazuju rezultate brojčano, upotrebom cifara umesto
kazaljke ili skale, koje se koriste kod analognih uređaja.
Savremeni digitalni uređaji u suštini mere napon, a ostale veličine mere posredno. Njihova
primena je sve veća, a sa napretkom tehnologije mogućnosti se povećavaju, a cene smanjuju.
 5.2.1. Prednosti i mane digitalnih instrumenata
Digitalni merni uređaji mogu biti različitih mogućnosti. Generalno, imaju brojne prednosti u
odnosu na analogne uređaje, a obično se navodi:
- Jednostavno i brzo očitavanje cifara na numeričkom indikatoru (displeju),
- Širi, prirodan, ugao gledanja (kod analognih mora biti tačno iznad kazaljke),
- Očitavanje merenog napona je neposredno - otpadaju procene koje se javljaju kod
analognih voltmetara, kada se kazaljka nalazi između dva susedna podeoka,
- Uže granice greške, reda 10-6 za jednosmerne, a 10-4 za naizmenične veličine,
- Izbegnuta je mogućnost subjektivne greške, očitavanja su brža i pouzdanija, što
naročito dolazi do izražaja kada je njihov broj veliki,
- Postoji mogućnost automatskog određivanja područja i polariteta merenog napona,
- Greška zbog uticaja ulazne impedanse kod digitalnih voltmetara vrlo je mala i može
se smatrati da oni ne prouzrokuju greške usled efekta opterećenja (ulazna impedansa
im je najčešće od 10 MΩ do 10 GΩ),
- Mogućnost povezivanja sa računarom, automatizacije mernih postupaka, prenosa na
daljinu, čuvanja i obrade dobijenih rezultata,
- Mogućnost samokalibracije.
Digitalni instrumenti se rade sa brojem cifara od 3½ do 8½, gde ½ predstavlja tzv. parcijalnu
cifru, odnosno cifru sa najznačajnijom vrednosti koja može iznositi: 0 ili 1. Retko se koriste
instrumenti sa parcijalnom cifrom ¾, što znači da prva cifra može imati vrednosti od 0 do 3.
Ostale cifre poprimaju vrednost od 0 do 9.
Što je broj cifara veći to je preciznost instrumenta veća, jer je razlaganje, promena koju nosi cifra
sa najnižom vrednošću na mernom opsegu, manje. Tako digitalni voltmetar sa 4 ½ cifre može
meriti napone sa razlaganjem od 100 μV. Povećanje broja cifara uslovljeno je bržim radom
procesora, većom brzinom uzorkovanja i većim brojem kvantizacionih nivoa, što usložnjava i
poskupljuje uređaj.
Postoje i izvesne mane digitalnih instrumenata, a obične se ističu:
- Potreba za mrežnim napajanjem,
- Osetljivost na smetnje, posebno bliske mrežnoj frekvenciji,
- Češća potreba za umeravanjem,
- Subjektivne greške očitavanja zbog permutacije ili pogrešnog očitavanja cifara ili
decimalnog mesta,
- Složenija upotreba, potreba čitanja i praćenja uputstva,
- Ne mogu se pratiti rezultati na više instrumenata.
Digitalni instrumenti interno koriste binarni sistem koji podrazumeva dva moguća stanja,
pogodna za rad elemenata digitalnog mernog sistema, kao što su preklopnici, tranzistori, diode...
Za potrebe očitavanja rezultata binarna vrednost se pretvara u dekadski broj, ili u analogni oblik
kod grafičkih prikaza.
Kao i u drugim oblastima tehnike jasno je da će vremenom digitalni uređaju biti kvalitetniji,
jeftiniji i u sve većoj primeni.
 5.2.2. Princip rada digitalnih instrumenata
Slika 5.1. pokazuje osnovne celine u digitalnom mernom uređaju. Osnovu predstavlja merna
jedinica, na koju se dovodi merena veličina.

višenamenski displej
displej
analogni ulaz
merna jedinica
galvanski odvojene
komunikacije i
upravljački kanali

upravljačka jedinica veza sa računarom

komunikacioni portovi

Slika 5.1. Osnove celine u digitalnom mernom uređaju

Merenje se izvodi pod kontrolom upravljačke jedinice, a rezultati, pošto se iz binarnog pretvore u
dekadski oblik, se prikazuju na displeju. Rezultati se čuvaju u internoj memoriji, a preko
komunikacionih portova mogu se slati na dalju obradu u računare. Važno je uočiti potrebu da se
galvanski odvoje merni i upravljački deo uređaja, kako iz tehnoloških tako i iz razloga zaštite.
Na Slici 5. 2. data je funkcionalna blok šema digitalnog uređaja za merenje signala sa redosledno
prikazanim osnovnim elementima:
K – predobrada (kondicioniranje signala),
AF - antialajzing filter,
S/H – pamti prati kolo (eng. sample and hold),
A/D – analogno/digitalni konvertor (eng. analog to digital converter),
B – bafer, i
PC (eng. Personal Computer) - računar (u opštem slučaju namenski računar).

Slika 5.2. Principska blok-šema digitalnog mernog uređaja

Uloga kondicioniranja je već pomenuta. U bloku AF filtrira se odstranjuju viši harmonici, koji
bi mogli da smetaju u daljoj obradi signala. S/H (eng. sample and hold) kolo ima ulogu da
vrednost analognog signala zadrži konstantnom da bi se moglo izvršiti merenje. Učestanost
merenja je određena frekvencijom odabiranja signala. AD pretvarač vrši i analogno digitalno
pretvaranje i samo merenje. Izmerene vrednosti se čuvaju u baferu B, primenom računarske
opreme PC obrađuju.
 5.2.3. Kondicioniranje signala
Iako digitalni instrumenti mere različite električne veličine, u osnovi one mere jednosmerni
napon. Kolo za kondicioniranje vrši pripremu i uobličavanje signala kako bi se moglo izvršiti
njegovo merenje. U zavisnosti od merene veličine može da se primeni nekoliko faza obrade:
konverzija u naponski signal (ako se meri neka druga veličina), podešavanje razmere, filtriranje
(ako nije u posebnom bloku), izolacija (da promene na izlaznoj strani kola ne utiču na stanje
signala na ulaznoj) i pojačanje ulaznog signala. Ako je potrebna visoka tačnost, optimalno
uobličavanje signala je veoma važno. Odnos merene veličine i napona koji se koristi za merenje
se kasnije, naravno, uzima u obzir prilikom prikazivanja rezultata merenja.
Primenom visokoomskih naponskih delitelja omogućava se odgovarajuća vrednost napona na
ulazu u меrni deo instrumenta, ali i tačnost i vremenska stabilnost naponskog odnosa. Merenje
drugih veličina (struje, otpornosti i sl.) omogućava se pomoću odgovarajućih pretvarača, a
naizmeničnih veličina i primenom ispravljača, kao i kod analognih instrumenata.

5.2.3.1.Merenje otpornosti
Merenje otpornosti zahteva predstavljanje otpornosti pomoću odgovarajuće vrednosti napona.
Najjednostavniji način je primeniti Omov zakon, Slika 5.3.a. Kroz otpornik Rx se propušta
stabilisana struja Iw a pad napona Uout je proporcionalan merenoj otpornosti.
Uout = Iw Rx
Tako se postiže linearna „konverzija“ otpornosti u napon. Ali prethodni izraz je validan samo
ako je otpornost kola koje koristi (meri) napon Uout dovoljno velika. Ako je ta otpornost R0
konačna, dobiće se nelinearna karakteristika funkcije: Uout = f (Rx), i ta će nelinearnost zavisiti
od odnosa R0 /Rx.

a) b)
Slika 5.3. Blok šema „pretvaranja“ otpora u napon: a) primenom stabilnog strujnog izvora, b) primenom
naponskog delitelja dodavanjem preciznog otpornika
Za „pretvaranje“ otpornosti u napon na Slici 5.3.b koristi se tzv. uporedni precizni otpornik Rw.
Merena otpornost je povezana u kolo naponskog delitelja na naponski izvor Uw. Izlazni napon
Uout je dat izrazom:
Uout = Uw Rw /(Rw + Rx).
Konverzija je nelineearna, ali je u određenom rasponu nelinearnost zanemarljiva pa se
posmatrajući Sliku 2.3.b može uspostaviti relacija:
Rx = Rw (Uw - Uout) /Uw.
Promenom vrednosti preciznog otpornika Rw može se menjati merni opseg. Konverzija je
nelinearna, što ne mora uvek biti mana, jer se može iskoristiti za linearizaciju, npr. ako se
promena otpornosti dešava od nekom nelinearnom senzoru.

a) b) c)
Slika 5.4. Pretvaranje otpora u napon uz eliminaciju komponenti koje unose nelinearnost primenom: a)
nebalansiranog mosta, b) diferencijalnog pojačavača, c) prenosna karakteristika
Da bi se otklonili potencijalni uzroci nelinearnosti za preciznija merenja koriste se odgovarajući
mostovi i diferencijalni pojačavači koji imaju veliku ulaznu impedansu. Ilustracije radi data
takva kola na Slici 5.4 i Slici 5.5.

Slika 5.5. Balansirani most napajan iz: a) DC izvora, b) AC izvora

Prikazana kola mogu se uz modifikacije koristiti i za pretvaranje kapacivnosti i induktivnosti,
generalno impedanse u napon. U tom slučaju napajanje mora biti AC. Za konverziju
kapacitivnosti mogu se primeniti i jednostavna kola sa operacionim pojačavačima data na Slici
5.6, gde se kapacitivnost pretvara u frekvenciju.

Slika 5.6. Pretvarač kapacitivnosti u frekvenciju a) sa operacionim pojačavačem i b) sa hibridnim

osclatorom.
 5.2.3.2. Merenje struje
Merenje struje zahteva predstavljanje struje odgovarajućom vrednosti napona, što se jednostavno
može realizovati preko preciznog shunt-a RS (Slika 5.7). Najčešće se koriste vrednosti od 250 Ω
ili 500 Ω, odnosno, treba upotrebiti najveći otpornik koji ne dovodi do izlaska iz mernog opsega

Slika 5.7. Principska šema dodatnog bloka za merenje struje

instrumenta (na primer 0-5 V). Ovim se postiže najveća moguća rezolucija. Tačna vrednost
otpornika nije toliko značajna. Najčešće se upotrebljavaju otpornici klase tačnosti 1% ili
precizniji (0.1%).
Da bi se omogućilo kvalitetno merenje sa više opsega koriste se operacioni pojačavači. Merena
struje protiče kroz shunt RS precizno utvrđene vrednosti (Slika 5.8). Izborom RS postižu se
različiti merni opsezi. Poželjno je da RS bude što manji, jer se tako postiže manja vremenska
konstanta i brže merenje.
RP

R1
-

I +
UIZ
RS US

Slika 5.8. Blok šema „pretvaranja“ struje u napon primenom operacionog pojačavača
Posmatrajući Sliku 2.8. može se smatrati da su potencijali u tačkama na ulazima operacionog
pojačavača isti. Pošto je ulazna otpornost OP velika može se, radi lakše analize, zamisliti da
između tih tačaka i i ulaza „-“ i „+“ postoje prekidi. Mogu se uspostaviti relacije:
US = I RS (potencijal na neinvertujućem „+“ ulazu)
US = UIZ R1 /(R1+ RP) (potencijal na invertujućem „-“ ulazu),
pa je:
UIZ = US (R1+ RP)/R1)= I RS (1 + RP /R1)
Poslednja jednakost pokazuje linearnu zavisnost izlaznog napona UIZ od merene struje I, a
pokazuje i da se promenom vrednosti shunt-a RS može (opet linearno) menjati merni opseg.

5.2.3.3.Merenje naizmeničnog napona

Relativno je lako izvršiti ispravljanje AC signala u DC signal primenom polupovodničkih dioda.
Međutim karakteristika ispravljanja nije linearna, a ispravljanje počinje tek na nekih Up = 0.5V.
Osim toga, mala inverzna struja uvek protiče u nepropusnom smeru. Zato se ispravljanje samo

Slika 5.9. AC/DC pretvarač sa ispravljačkim diodama i operacionim pojačavačem

pomoću dioda koristi uglavnom kod napojnih uređaja, a u svrhe merenja potrebna je podrška
malo sofisticiranijih elektronskih kola, pre svega operacionih pojačavača. Slika 5.9 pokazuje
jedan takav pretvarač. Operacioni pojačavač radi kao pretvarač struje, ispravljajući struju u
povratnom kolu. Veliko pojačanje svodi naponski prag na zanemarljivo malu vrednost Up҆ ≈
Up/Ku gde je Ku – pojačanje pojačavača. Tako kolo postaje praktično linearan ispravljač ulaznog
napona Uin pa je struja u povratnom kolu koja prolazi kroz otpornik R:
Iw= Uin/R
a izborom otpornika veće otpornosti napon na otporniku u izlaznom kolu kroz protiče struja Iout
je Ku Uin, pa je linearnost ispravljanja i uticaj struje u inverznom smeru Ku puta smanjen.

Slika 5.10. Pretvarač srednje vrednosti AC napona u DC napon.

Slika 5.10 prikazuje pretvarač srednje vrednosti AC napona u DC napon. Pojačavač A1 radi kao
polutalasni ispravljač dajući napon U1 kao:
−𝑢, za 𝑢 ≥ 0
U1 = {
0, za 𝑢 ≤ 0
Drugi pojačavač A2 dodaje dvostruku vrednost napona U1
Uout= −( uin + 2 U1)
pa se dobija punotalasno ispravljanje:
𝑢, za 𝑢 ≥ 0
Uout = {
−𝑢, za 𝑢 ≤ 0
Nešto komplikovaniji je pretvarač efektivne vrednosti AC signala (rms) u jednosmerni napon,
Slika 5.11, jer u kolu zahteva i množače. U prikazanom kolu prvi množač kvadrira ulazni napon,

Slika 5.11. Pretvarač efektivne vrednosti AC signala u jednosmerni napon

zatim se napon poravnava u integratoru, a na kraju se u povratnoj sprezi drugog pojačavača
korenuje, odnosno vraća iz kvadratne u linearnu jednosmernu efektivnu vrednost.
Termička konverzija, Slika 5.12, se bazira na činjenici da je toplota ostvarena na otpornom
elementu proporcionalna kvadratu rms vrednosti primenjenog naizmeničnog napona. Za
merenje toplote koristi se termopar. Metodu odlikuje mala brzina očitavanja, i loša je za niske
frekvencije.

Slika 5.12. Pretvarač na principu termičkih efekata

Pretvarač na Slici 5.13 radi na principu zadržavanja maksimalne vrednosti amplitude
naizmeničnog signala koristeći kondenzator koji se sporo prazni preko otpornika odgovarjuće
vrednosti.
 Slika 5.13. Pretvarač na bazi zadržavanja vršne vrednosti
Ovaj princip je primenjen i za mnogo kvalitetnije pretvaranje maksimalne vrednosti AC signala
u DC signal na Slici 52.14a. Kondenzator C1 se puni do maksimalne vrednosti. Elementi u
povratnom kolu (dioda D1 i otpornik R1) štite pojačavač od zasićenja kad je Uin < Uc . Periodično
uklučivanje otpornika Rp omogućava kondenzatoru da se isprazni i ponovi pretvaranje. Na Slici
5.14b su dva pretvarača maksimalne vrednosti povezana na ulaze diferencijalnog pojačavača. Na
taj način se održava peak to peak vrednost napona Upp.

Slika 5.14. Primeri pretvarača maksimalne vrednosti AC napona u jednosmerni peak to peak napon
Analogno računanje koristi log i antilog spojeve za računanje kvadrata i drugog korena kod
merenja efektivnih vrednosti (rms). Odlikuje se velikom brzinom rada, a slabije rezultate daje pri
visokim frekvencijama.
Digitalno uzimanje uzoraka zahteva više od dvostruko veće brzine semplovanja od najvišeg
harmonika u spektru merenog signala. Postiže visoku tačnost, veliku linearnost i prikladna je za
sve talasne oblike.

5.3. Filtriranje signala

U ulaznom kolu koristi se filter propusnik niskih učestanosti. Ovaj filter služi kao antialiasing
filter. Opasnost koju nosi suviše mala učestanost odabira/uzorkovanja jeste da može doći do
nerealne predstave o merenom signalu. Ne radi se samo o tome da se nešto previdi, već o tome
da se izvede totalno pogrešan zaključak o osnovnom sastavu signala. Na primer, ako se pogleda
Sliku 5.15. vidi se da uzorkovanje čistog sinusnog signala (koji sadrži samo osnovnu učestanost)
brzinom koja nije u saglasnosti sa Nikvistovim kriterijumom, dovodi do potpuno pogrešnih
rezultata. U ovom slučaju, stiče se utisak da postoji signal kojeg uopšte nema. Ova pojava se
naziva "aliasing".
Obzirom da postoje praktične granice učestanosti semplovanja, mora se nešto drugo preduzeti da
se obezbedi Nikvistov kriterijum. Potrebno je odstraniti signale visokih frekvencija koji nisu od
interesa. To se radi upotrebom ulaznog filtera. U idealnom slučaju, ovaj filter bi imao
beskonačno prigušenje iza granične učestanosti. To bi omogućilo da se filter podesi na jednu
polovinu učestanosti semplovanja. Obzirom da savršeni filtri ne postoje, mora da se izvrši
pogodno usaglašavanje između širine opsega i brzine odabira signala.

Slika 5.15. Greška, "aliasing" usled nedovoljne učestanosti odabiranja

Konačno, filtriranje je predviđeno da priguši uvek prisutan i raznovrstan šum i da ograniči opseg
učestanosti tako da on bude saglasan sa Nikvistovom teoremom o odabiru uzoraka (maksimalna
učestanost signala je ograničena na jednu polovinu učestanosti uzorkovanja).
Pošto se izvrši kondicioniranje signala, računajući tu i postupak filtriranja, naponski signal se
dovodi na blok za analogno-digitalnu konverziju. Rezultat ovog postupka je predstavljanje
signala u obliku niza impulsa, koji se posle može predstaviti u cifarskom dekadskom obliku. Pre
analogno-digitalne konverzije analogni merni signal, pripremljen u kolima koji smo opisali,
dovodi se u prati-pamti kolo (zove se i pamti-prati kolo) u kome se vrši odabiranje (uzorkovanje,
odmeravanje) signala. Generalno kondicioniranje ne mora uvek da obuhvati i ispravlajnje
signala, pa prati-pamti kolo može da vrši odabiranje i promenljivog analognog signala, što je
ilustrativnije za prikaz rada ovog kola. Ovo zahteva i odgovarajuću brzinu rada AD pretvarača.

5.4. Prati – pamti kolo (sample and hold)

Da bi analogni signal mogao da se meri digitalnim instrumentom potrebno je digitalizovati
signal. Ovaj proces uključuje diskretizaciju signala po vremenu (uzorkovanje ili odabiranje, eng.
sampling) i diskretizaciju po amplitudi.

a) b) c)
Slika 5.16. Prikaz odabiranja signala
Prati-pamti kolo vrši obradu signala datu na slici 5.16 a. Ako na ulazu odbije signal dat na slici
5.16 b na izlazu kola se dobija signal sa slike 5.16 c. Da bi se signal diskretizovao po vremenu,
potrebno je odabrati vremenske trenutke T u kojima će se snimati amplituda signala. Najčešće se
ti vremenski trenuci biraju ekvidistantno, odnosno tako da budu ravnomerno rapoređeni.
Na slici 5.17 data je ilustracija odabiranja analognog signala. Praksa je pokazala da ako bi se ceo
period T koristio za odabiranje nekog uzorka, slika 5.17a, ne bi imalo dovoljno vremena za
određivanje vrednosti sledećeg, odnosno bilo bi neophodno izvršiti trenutnu akviziciju, za šta bi
bio potreban beskonačan propusni opseg sistema. Zato se postupak vrši na način prikazan na
slici5.17b, gde se deo (npr. pola) vremena koristi za pamćenje vrednosti odbirka, a drugi deo za
praćenje (utvrđivanje vrednosti) sledećeg odbirka. Time se propusni opseg kola za praćenje
svodi na realne okvire i postupak je jednostavnije realizovati.

V(t) V( t)

PA PR PA PR PA PR PA PR PA PR
0 T 2T t 0 T 2T t
T T /2

a) b)
Slika 5.17. Prikaz odabiranja signala
Na slici 5.18 dat princip realizacije kola pomoću MOSFET tranzistora i kondenzatora.
Vu

Vp

Vi

Slika 5.18. Prati-pamti kolo za odabiranje signala.

Propusni opseg praćenja TBW (Tracking bandwidth) određuje koliko brzo Vi može pratiti Vu
Realno je tipično TBW je mnogo veće od maksimalnog propusnog opsega signala. Za ovu
definisanu periodu T definiše se i frekvencija odabiranja kao:
fs = 1/ T
Frekvencija odabiranja se uobičajeno navodi u Herzima (Hz), ali tačna jedinica frekvencije
odabiranja je odbirak po sekundi (eng. samples per second u oznaci S/s). U zavisnosti od procesa
tj. signala koji se snima bira se pogodna frekvencija odabiranja. Na primer, za merenje
temperature sobe bilo bi nepotrebno i neisplativno da se temperatura sa senzora snima svakih
100 ms, ako je sasvim dovoljno da se snima temperatura na svakih par minuta. S druge strane,
ako se radi o brzo promenljivom signalu (relativno velike frekvencije) kao što je prostoperiodični
napon onda mora da postoji dovoljno veliki broj odbiraka da bi originalni signal mogao da se
rekonstruiše.

5.5.A/D pretvarači
Nikvist-Šenonova teorema odabiranja definiše minimalan broj odbiraka tj. minimalnu
frekvenciju odabiranja koju je potrebno odabrati kako bi se na odgovarajuć način (bez gubitaka)
diskretizovao signal u vremenu. Prema ovoj teoremi frekvencija odabiranja treba da bude:
fs ≥ 2· fm
U prethodnom izrazu fm je najveća frekvencija signala koji se diskretizuje. U slučaju
prostoperiodičnog signala, frekvencija odabiranja je bar dva puta veća od frekvencije
prostoperiodičnog signala. Praktično se frekvencija odabiranja bira tako da bude 5-10 puta veća
od najveće frekvencije u signalu.
Za realne procese i signale najčešće se ne može reći da su prostoperiodični ili složenoperiodični,
jer sadrže veliki broj frekvencija u svom spektru (što se proverava nakon razvoja u Furijeov red
tj. primenom Furijeove transformacije). Kada se na ove realne signale primeni frekvencija
odabiranja koja zadovoljava Nikvist-Šenonovu teoremu odabiranja, može doći do grešaka u
rekonstrukciji signala. Ta pojava se naziva alajzing (eng. aliasing). Kako bi se sprečila ova
pojava koriste se antialajzing filtri prilikom kondicioniranja signala (pre nego što signal dođe do
A/D (eng. analog to digital converter) konvertora) kao što je prikazano na Slici 5. 16. Sad je
jasno zašto je bilo potrebno odstraniti nepotrebne visoke frekvencije u postupku kondicioniranja
signala, naravno iznad frekvencija koje daju smisao datom signalu.
Osim diskretizacije po vremenu, da bi se signal digitalizovao, potrebno je izvršiti i diskretizaciju
po amplitudi. Cilj ove diskretizacije je da se amplituda signala koji je kontinualan, i koji se
pamti-prati kolom odmerava, preslika u jednu vrednost iz diskretnog (ograničenog) skupa.
Proces diskeretizacije po amplitudi uključuje dodeljivanje neke diskretne vrednosti amplitude
analognom signalu u vremenskim trenucima koji su određeni frekvencijom odabiranja.
Karakteristika kvantizacije odnosno diskretni skup amplitudskih nivoa je prikazan na Slici 5.19.
Greška kvanizacije zavisi od broja bita sa kojom je predstavljena kvantizovana vrednost. Tipično
se broj bita bira kao stepen broja 2, pa su neke uobičajene vrednosti 8, 16 i 32. U praksi se sreće i
broj bita 12 za A/D konverziju. Broj bita definiše broj kvantizacionih nivoa koje ima A/D
konvertor. Treba imati na umu da je najbolje iskoristiti ceo broj bita na opsegu u kom se nalazi
signal. Merenje je tačnije što je rezolucija A/D konvertora veća, odnosno što je broj bita veći.
Jedan od glavnih parametara u određivanju cene A/D konvertora je broj bita A/D konverzije.
Preporučljivo je da se, pre nego što se odabere odgovarajući A/ D konvertor i njegova rezolucija,
prikupi što više informacija o signalu koji se meri i o cilju merenja kako bi se napravio
odgovarajuć kompromis između cene i kvaliteta A/ D konverzije.

Slika 5.19. Karakteristika kvantizacije dva A/D konvertora (sa većim i manjim brojem bita) u procesu
digitalizacije kontinualnog naponskog signala
Neka se za merenje analognog naponskog signala čija je amplituda u opsegu [0 5] V koristi A/ D
kartica NI USB 6212 (National Instruments Inc., Austin, USA). Ova kartica na analognim
ulazima AI (eng. Analog input) može da meri u opsegu [-10 10] V sa rezolucijom od 16 bita.
Korak kvantizacije je u tom slučaju 20V/216 ≈ 0.3 mV. Međutim, ovaj korak kvantizacije se
može smanjiti dodatnim podešavanjem prilikom merenja sa ovom karticom tako da se svih 16
bita iskoristi na opsegu koji odgovara ulaznom signalu, pa je novi korak kvantizacije jednak
5V/216 ≈ 0.08 mV.
Za računanje merne nesigurnosti tipa B, prilikom merenja digitalnim instrumentima od ključne je
važnosti poznavanje rezolucije A/D konvertora. Za apsolutnu grešku kvantizacije se može
pretpostaviti da ima simetričnu ravnomernu raspodelu ( kaže se još i uniformna raspodela) na
intervalu jednog odbirka. Dijagram simetrične ravnomerne raspodele prikazan je na Slici 5.20.
Raspodela je određena srednjom vrednošću μ i poluširinom intervala a. Vrednosti slučajne
promenljive x mogu da se nalaze u opsegu x∈(μ-a, μ+a), pri čemu je svaka vrednost u intervalu
podjednako verovatna. U ovom slučaju je poluširina interval jednak polovini trajanja odbirka, a
srednja vrednost μ je tačno na sredini interval pa se uzima da je:
μ = 0, a = Δx / 2
Svaka raspodele mora da ispunjava uslov normiranosti, što znači da površina ispod krive
raspodela iznosi 1.

Slika 5.20. Ravnomerna raspodela vrednosti sa osnovnim parametrima

Matematički je ovaj uslov izražen izrazom:
∞
ʃ p(x) dx = 1
−∞
Standardno odstupanje, u skladu sa analizom sproverenom u Poglavlju o mernoj nesigurnosti. Ur
= sr = a/√ 3.
U ovom slučaju, pošto je a = Δx / 2, dobijamo da je standardno odstupanje, koje predstavlja
mernu nesigurnost iznosi:
Ur = sr = a/√3 = Δx / (2√3)
Varijansa je jednaka kvadratu standardnog odstupanja i iznosi: σ2 = sr2 =Δ2 / 12.
Postoje različite vrste A/D pretvarača u zavisnosti od realizacije diskretizacije signala po
amplitudi: 1) paralelni fleš pretvarači, 2) pretvarači sa generatorom rampe, 3) pretvarači sa
dvojnim nagibom, 4) pretvarači sa sukcesivnim aproksimacijama i 5) sigma – delta pretvarači.

5.5.1. Vrste A/D pretvarača

Digitalni merni uređaji pretvaraju analognu veličinu u digitalnu i to u binarnom obliku. Posle
izvršenog merenja rezultat se pretvara u dekadski oblik i prikazuje na numeričkom indikatoru.
Pretvaranje u binarni digitalni oblik vrše analogno-digitalni pretvarači (A/D pretvarači, A/D
konvertori), koji su i najvažniji deo digitalnog mernog uređaja. Kao što je napomenuto, sve
merne veličine se prvo pretvaraju u jednosmerni napon pa potom u pretvaraju u digitalni oblik.
5.1.1. Komparator (1 bit A/D)
Komparatori su osnovni elementi A/D pretvarača. To su operacioni pojačavači bez povratne
sprege. Inaju dva ulaza invertujući i neinvertujući. Ako je napon na neinvertujućem ulazu veći
od napona na invertujućem ulazu (diferencijalna razlika, differential analog input) na izlazu će
se pojaviti logičko „1“, a u suprotnom logička „0“. Izlazni signal u oblicima „1“ i „0“ nazivaju
se logičkim izlazima (logic output). Na Slici 5.21 je data blok šema jednobitnog A/D
komparatora. Dobra osobina i ovog, kao i složenijih kola na bazi operacionih pojačavača je:
- velika ulazna impedansa, i
- mala izlazna impedansa.

Slika 5.21. Blok šema jednobitnog A/D komparatora i prenosna karakteristika izlaznog signala
Na donjem delu slike uočava se da prenosna karakteristika na izlazu, pri promeni diferencijalnog
napona iz pozitvnog u negativan i obrnuto nije simetrična. Naime, izlazni napon ne prelazi iz
logičke „0“ u logičku jedinicu „1“ odmah pošto diferencijalna razlika postane pozitivna, niti iz
logičke „1“ prelazi u logičku „0“ odmah pošto razlika napona na ulazima postane negativna.
Ovo kašnjenje izlaznog napona zove se histereza (hysteresis). Područje između ta dva naponska
praga čini tzv. histereznu petlju. U ovom slučaju petlja pokriva naponske vrednosti neposredno
ispod i iznad diferencijalne razlike od 0 V na ulazu komparatora.
Jedan ili više komparatora se u različitim konfiguracijama, sa i bez povratne sprege, koriste u
svim digitalnim mernim uređajima.

5.5.2. Paralelni A/D pretvarač

Нajбржиi A/D pretvarač, ali zahteva veliki broj elemenata, pa je pogodan samo za mali broj bita.
Pretvarač sa n bita (na izlazu) zahteva 2n – 1 komparatora. Ostvaruje veliku brzinu prenosa, reda
veličine nanosekunde, jer se rezultat dobija “trenutno”, odnosno za vreme trajanja jednog takta.
На Слици 5.22 је приказана блок шема паралелног претварача. Референтни напон +VREF је
помоћу прецизних отпорника подељен у одговарајући број напонских нивоа. Компаратори
на којима је улазни напон (који се мери) VX> VREF имаће на излазу вредност „1“, а у
супротном вредност „0“.
Излази компаратора (паралелни излаз) спојени су на претварач кодова, који на свом
излазу даје резултат у бинарном облику. Ako je npr. VREF = 16 V, i imamo 16 komparatora,
naponi na invertujućim ulazima se u koraku od 1 V kreću od 1 V do 16 V. Pri ulaznom
naponu VX = 13,2 V, koji se dovodi na neinvertujuli ulaz, na donjih 13 komparatora, K1 do
K13, na izlazu pojaviti vrednost „1“. Na preostala 3 komparatora, K14 do K16, na izlazu će
biti logička „0“

Slika 5.22. Paralelni A/D pretvarač

Komparator K16, na koji se dovodi referentni napon, često se naziva i prelivni. Svi izlazi se
paralelno dovode na pretvarač kodova na čijem će se četvorobitnom izlazu pojaviti logički broj
1101, kao binarna kombinacija broja 13, dakle, zaokružene vrednosti napona koji se meri. Ovo je
samo grubi primer, merenje očigledno nije precizno. Vidi se da je pretvarač kodova uklopljen sa
brojem komparatora.

5.5.3. A/D pretvarač sa generatorom rampe

A/D pretvarač sa generatorom rampe je prikazan na Slici 5.23. Strelicama su obeleženi
jednobitni komparatori.
Напон генератора рампе се доводи на неинвертујући улаз доњег и инвертујући излаз
горњег компаратора. Вредност напона се повећа и подигне да буде већи од напона који се
мери. Напон почне линеарно да опада и када постане једнак улазном напону (напону који
се мери) промени се излазни напон горњег компаратора, који делује на јединицу Gate на
начин да она укључује бројач фреквенција одабирања. Бројач се зауставља променом на
излазу доњег компаратора, када напон из генератора рампе постане 0. Број на излазу
бројача је сразмеран мереном напону.
 Slika 2.23. A/D pretvarač sa generatorom rampe

5.5.4. A/D pretvarač sa dvojnim nagibom

Често се назива и А/Д претварач са двоструким тестерастим напоном. Блок шема је
приказана на Слици 5.24. Када је прекидач у горњем положају под утицајем улазног
напона VIN пуни се кондензатор Ц преко отпорника R. То је период интеграције мереног
напона VIN. Нека се то дешава у временском трајању Т, а кондензатор ће се пунити у
складу са временском константом RC. Ако се сада прекидач пребаци у доњи положај,
тада ће се под утицајем референтног напона -VREF, који је супротног поларитета,
кондензатор C празнити преко отпорника R са истом временском константом. Нека се
пражњење обави у временском трајању tx.

Slika 5.24. A/D pretvarač sa dvojnim nagibom

Kondenzator C se puni i prazni preko istog otpornika R i ima istu vremensku konstantu RC. Ako
se posmatra Slika 5.25. može se uočiti da u trenutku tX kada napon na kondenzatoru pada na 0,
dakle za: VC (tX) = 0 važi:
VIN / (RC) · T = VREF / (RC) · tX
odnosno:
tX = T · (VIN / VREF)

Slika 5.25. Punjenje i pražnjenje kondenzatora C

Sistem na donjem delu Slike 5.24. sinhronizuje uključenje prekidača i brojača. Komparator
registruje trenutak pražnjenja kondenzatora. U ritmu rada prekidača isključuje se i isključuje
brojač koji „odbrojava“ vreme punjenja NL. Brojač NX se aktivira na početku pražnjenja
kondenzatora, a na kraju se promenom stanja na komparatoru isključuju kada vrednost napona
padne na 0 V, (Slika 5.26).

brojač
Slika 5.26. Brojači koji odbrojavaju punjenje i pražnjenje kondenzatora
Očigledno je da postoji odnos:
NL: NX = VREF : VIN
pa je:
VIN = VREF · (NX / NL)
Na desnoj strani jednakosti su sve poznate veličine pa se vrednost merenog napona VIN lako
izračunava.

5.5.5. A/D pretvarač sa sukcesivnim aproksimacijama

Naziva se još i stepenasti A/D pretvarač, ili pretvarač sa postepenim približavanjem. Састоји се
од групе прецизних отпорника, осетљивог индикатора и управљачког уређаја (Слика 2.27).
Отпорници се редом укључују и искључују, све док се не постигне равнотежа. Počinje se
tako što se ulazni napon poredi sa Uref /2, pa se dodaje Uref /4, Uref /8... i praktično se “uključuje”
bit po bit, počev od bita najveće težine. Rezultat se iščitava iz položaja preklopnika nakon
uravnoteženja oko vrednosti merenog napona (Slika 5.24).
U primeru na Slici 5.25 referentni napon je Uref = 1V. Pretpostavimo da želimo da izmerimo
napon od 0, 72V. Ulazni (mereni) napon na komparatoru sukcesivno poredimo sa naponima
koje dobijamo otvaranjem ili zatvaranjem preklopnika - kratkospojnika postavljenih paralelno sa
redno povezanim otpornicima, u ovom slučaju njih pet, povezanim na referentni napon. Njihova
otpornost je binarno stepenasta i recimo da iznosi 1Ω, 2Ω, 4Ω, 8Ω i 16Ω. Ide se od najvećeg
napona, a to je u ovom slučaju Uref /2= 0.5V. Naponi se dodaju otvaranjem kratkospojnika
paralelnog sa otpornikom, u ovom slučaju od 16Ω. Pošto je pad napona na ovom otporniku manji
od ulaznog napona (što pokazuje komparator, odnosno stanje na njegovom izlazu), onda
dodajemo napon Uref /4 = 0.25V otvaranjem kratkospojnika na otporniku od 8Ω. Pad napona na
ova dva otpornika je 0,75V, i veći je od ulaznog što se vidi kroz promenu na izlazu
komparatora. Zato ovaj preklopnik ponovo uključujemo, a isključujemo sledeći na otporniku od
4Ω, koji povećava napona za 0,125V. Ukupni napon je 0,625 V, što je manje od ulaznog napona,
pa se isključuje sledeći kratkospojnik. Krajnji rezultat je prikazan na dnu Slike 2.28, sa
kombinacijom 1 0 1 1 1, gde jedinice označavaju uključene, a nule prespojene otpornike. Meri
se napon od 0, 71675 V, a apsolutna greška u merenju je 0,00025V.

Slika 5.27. A/D pretvarač sa sukcesivnim aproksimacijama

 Slika 5.28. Uravnoteženje položaja preklopnika A/D pretvarača sa sukcesivnim aproksimacijama

Što je duži niz otpornika i rezultat je tačniji. U praksi se ne radi sa stepenasto izabranim
vrednostima otpornika, već sa binarno stepenovanim naponima dobijenim iz digitalno –
analognog pretvarača.
Generalno, brži A/D pretvarači imaju manju rezoluciju (tačnost), i zahtevaju veći broj
komparatora.

5.5.6. Sigma-delta modulator

Primer jednog sigma-delta modulatora prvog reda prikazan je na Slici 5.29. Sigma-delta
modulator se sastoji iz jednog diferencijalnog pojačavača, integratora i komparatora sa
povratnom spregom koja sadrži 1-bitni D/A konvertor. Ovaj D/A konvertor služi za održavanje
srednje vrednosti izlaza integratora blizu referentnog nivoa komparatora.

Slika 5.29. Blok šema sigma-delta modulatora prvog reda

Na izlazu modulatora formira se povorka "jedinica" i "nula". Gustina "jedinica" na izlazu

proporcionalna je ulaznom signalu. Povećanjem amplitude ulaznog signala komparator generiše
veći broj "jedinica" i obrnuto, smanjivanjem amplitude ulaznog napona komparator generiše
manji broj "jedinica".
 Sl.5.30. Principijelna šema sigma-delta modulatora trećeg reda

Modulator prvog reda obezbeđuje poboljšanja odnosa signal/šum od 9dB za svako dupliranje
frekvencije odabiranja. Može se postići uobličavanje spektra šuma koristeći više od jedne faze
integracije i sumiranja u sigma-delta modulatoru. Na primer, sigma-delta modulator drugog reda
obezbeđuje poboljšanja odnosa signal/šum od 15dB za svako udvostručavanje frekvencije
odabiranja. Principijelna šema jednog sigma-delta modulatora trećeg reda prikazana je na Slici
5.30.

5.6. ДИГИТАЛНИ МУЛТИМЕТАР

Дигитални мултиметер је електронски инструмент који може веома прецизно да мери DC
и AC напоне, струје и отпорност. Све друге величине осим једносмерног напона се прво у
самом мерном уређају конвертују у еквивалентни једносмерни напон, а затим се мере уз
помоћ дигиталног волтметра.
Блок дијаграм дигиталног мултиметра је приказан на Слици 5.31. Процедуре мерења
различитих величина су описани у даљем тексту.
 Слика 5.31. Блок дијаграм дигиталног мултиметра
За мерење наизменичног напона улазни напон се пропушта кроз калибрисани,
компензовани атенаутор, на прецизно пуноталасно исправљачко коло. Следи филтер за
редукцију напонских неравнина. Добијени једносмерни напон се доводи на аналогно
дигитални конвертор (ADC), а затим на дисплеј система. Многи произвођачи користе
исти атенуатор и за AC и DC мерења.
Код мерења струје, мери се пад напона на унутрашњем калибрисаним шанту (предотпору)
директно помоћу ADC у "моду DC струје". Код наизменичне струје прво се изврши AC
/DC конверзија у " моду АC струје". Овај пад напона (после атенуације и обраде) се
обично своди на вредности до 200 mV (одговара пуној скали).
Због непрецизности у AC/ DC конверзији, прецизност AC мерења је обично реда 0,2 до
0,5%. Поред тога, опсег мерења је често ограничен на доњу границу од око 50 Hz због
неравнина у исправљеном сигналу, чија вредност се не може занемарити и на екрану
доводи до флуктуација приказаног броја. На горњој граници фреквенција примену и
тачност ограничава погоршање перформанси AD претварача. У мерењу наизменичне
струје подешено је очитавање ефективне (rms) вредности. Понекад се за мерење струје
користи улазно коло за „претварање струје у напон“ као на дијаграму на Слици 5.32.
Мерена струја се на улазу у операциони појачавач сабира са струјом повратне гране.
Струја преко повратних отпорника IR је једнака улазној струји IIN због веома високе
улазне импедансе операционог појачавача. Струја IR ствара пад напона на изабраном
отпорнику, који је пропорционалан улазној струји IN. Различити отпорници се користе за
различите опсеге.

Слика 5.32. Блок дијаграм претарача струје у напона

Мерење отпорности дигитални мултиметар врши мерењем напона преко екстерно
повезаног отпорника кроз који се пропушта струја са еталонског унутрашњег струјног
извора. Тачност мерења отпора је реда од 0,1 до 0,5% у зависности од тачности и
стабилности унутрашњих извора струје. Прецизност може бити у највишем опсегу за
отпорности од око 10 до 20 MΩ. У најнижем мерном опсегу, пуна скала може бити
најмање 200 Ω са резолуцијом од око 0,01 Ω за дигитални мултиметар са дисплејом од 4½
цифре. У овом опсегу мерења отпора, утицај улазне отпорности се мора пажљиво
размотрити.
Табела 2. Поређење између аналогних и дигиталних мултиметара
Аналогни мултиметар Дигитални мултиметар
Не захтева спољашње напајање Захтева спољашње напајање
Визуелна индикација промене вредности Визуелна индикација промене вредности
уочљива мање уочљива
Мањи утицај електронског шума Већи утицај електронског шума
Мањи проблеми са изолацијом Већи проблеми са изолацијом
Има мању тачност Има већу тачност
Не може се повезати на спољашње Може се повезати на спољашње
(рачунарске и друге) уређаје (рачунарске и друге) уређаје
Једноставне конструкције Компликоване конструкције
Већих димензија Малих димензија
Ниска цена Виша цена
Мање јасно очитавање Недвосмислено очитавање вредности
„True RMS“ подразумева да инструмент показује тачну ефективну вредност сигнала
независно од облика сигнала. То се постиже специјалним колима, која не раде строго на
принципу исправљача са диодама. Уколико се мери сигнал који има и једносмерну и
наизменичну компоненту, обично „True RMS“ инструменти показују ефективну вредност
само наизменичног дела сигнала.