ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА

СТРУКОВНИХ СТУДИЈА ЧАЧАК

ЕКСПЕРИМЕНТАЛНА МЕРЕЊА
ЕЛЕКТРИЧНА МЕРЕЊА

Наставник: др. БОЖИМИР МИШКОВИЋ

bozimir@telekom.rs
ЕKСПЕРИМЕНТАЛНА МЕРЕЊА

ELEKTRIČNA MERENJA

OSNOVNE POSTAVKE
Osnovni pojmovi i definicije

 Merenje je postupak kojim se vrši poređenje neke veličine sa

drugom veličinom iste prirode, koja je uzeta za jedinicu, a u cilju
određivanja veličine koja je predmet ispitivanja.
 Izmeriti vrednost neke fizičke veličine znači eksperimentalno utvrditi,
pomoću pogodnih instrumenata ili uređaja, koliko je puta ova
vrednost veća od jedinice dotične veličine.
 Merena veličina je veličina koja se meri (na primer, napon, otpor,
frekvencija, snaga i drugo).
 Izmerena vrednost je vrednost merene veličine, određena pomoću
mernog uređaja.
 Ona može neposredno predstavljati rezultat merenja ili se on dobija
izračunavanjem od jedne ili više izmerenih vrednosti.
Metrologija

 Metrologija je nauka koja se bavi merenjem, metodama merenja,

sredstvima za merenje kao i obradom i analizom izmerenih rezultata.

grčki: metron - mera, logos – nauka

 Zakonsku metrologiju reguliše država zakonima i propisima

 Industrijska metrologija omogućuje da se industrijski i drugi

proizvodi izrađuju u skladu sa međunarodnim i regionalnim
standardima (CE, ISO).

 Naučna metrologija - teorijska i eksperimentalna objedinjuje razvojni

i naučno istraživački rad u oblasti metrologije, i uključuje merenje
najveće tačnosti i preciznosti u metrološkim laboratorijama.
 .
Međunarodni sistem mernih
jedinica (SI)
 Međunarodni sistem jedinica je savremena
verzija metričkog sistema koji sadrži:
- sedam osnovnih jedinice,
- izvedene i dopunske jedinice,
- decimalne umnoške i delove mernih
jedinica,
- pravila pisanja i upotrebe oznaka mernih
jedinica i
- pravilima upotrebe predmetaka.
Merenja

Osnovne merne jedinice:

• vreme, sekund (s)

• dužina, metar (m)
• težina, kilogram (kg)
• električna struja, amper (A)
• termodinamička temperatura, kelvin (K)
• svetlosna jačina, kandela (cd)
• količina materija, mol (mol)

 
Изведене јединице међународног система
  Изведена јединица Међународног система
Изражено преко Изражено преко
Изведена величина Име Симбол других основних
SI јединица SI јединица
 
угао радијан(a) rad   m · m-1 = 1(b)
просторни угао стерадијан(a) sr(c)   m2 · m-2 = 1(b)
фреквенца херц Hz   s-1
сила њутн N   m · kg · s-2
притисак паскал Pa N/m-2 m-1 · kg · s-2
енергија, рад, количина џул J N·m m2 · kg · s-2
топлоте
снага ват W J/s m2 · kg · s-3
количина наелектрисања, кулон C   s·A
електрични набој

разлика електричних волт V W/A m2 · kg · s-3 · A-1

потенцијала,
електромоторна сила

електрични капацитет фарад F C/V m-2 · kg-1 · s4 · A2

електрични отпор ом Ω V/A m2 · kg · s-3 · A-2

електрична проводљивост сименс S A/V m-2 · kg-1 · s3 · A2

магнетни флукс вебер Wb V·s m2 · kg · s-2 · A-1

густина магнетног флукса тесла T Wb/m2 kg · s-2 · A-1

индуктивност хенри H Wb/A m2 · kg · s-2 · A-2

Изведене јединице међународног система

  Изведена јединица Међународног система

Целзијусова температура степен °C   K
  Целзијусов(d)
светлосни флукс лумен lm cd · sr(c) m2 · m-2 · cd = cd
осветљеност лукс lx lm/m2 m2 · m-4 · cd =m-2 · cd
активност (односи се на бекерел Bq   s-1
радионуклиде)
апсорбована доза, греј Gy J/kg m2 · s-2
специфична енергија
еквивалентна доза сиверт Sv J/kg m2 · s-2
Целзијусова температура степен °C   K
Целзијусов (d)

светлосни флукс лумен lm cd · sr(c) m2 · m-2 · cd = cd

осветљеност лукс lx lm/m2 m2 · m-4 · cd =m-2 · cd
активност (односи се на бекерел Bq   s-1
радионуклиде)
апсорбована доза, греј Gy J/kg m2 · s-2
специфична енергија
еквивалентна доза сиверт Sv J/kg m2 · s-2
Целзијусова температура степен °C   K
Целзијусов(d)
светлосни флукс лумен lm cd · sr(c) m2 · m-2 · cd = cd
осветљеност лукс lx lm/m2 m2 · m-4 · cd =m-2 · cd

активност (односи се на бекерел Bq   s-1

радионуклиде)
Децимални префикси

Фактор Назив Симбол Фактор Назив Симбол

10 24
јота Y 10 -1
деци d
1021 зета (цета) Z 10-2 центи c
1018 екса E 10-3 мили m
1015 пета P 10-6 микро μ
1012 тера T 10-9 нано n
109 гига G 10-12 пико p
106 мега M 10-15 фемто f
103 кило k 10-18 ато a
102 хекто h 10-21 зепто (цепто) z
101 дека da 10-24 јокто y
Elektromagnetna sila

Električna struja proizvodi magnetno polje u okolini provodnika

kroz koji protiče.
Na provodnik kroz koji protiče električna struja, a nalazi se u
magnetnom polju, deluje mehanička sila koja teži da ga pokrene i
deformiše.
Elektromagnetna sila proporcionalna je intenzitetu električne
struje i veličini magnetne indukcije.
U kalemu se sabiraju polja pojedinih navojaka.
Gvozdeni predmeti koji se nalaze u polju ovakvog kalema bivaju
namagnećeni i pri tome sa javlja sila koja teži da ih uvuče u kalem
u pravcu veće jačine polja.
Elektromagnetna sila

Magnetno polje je vektorsko polje. Linije sila magnetnog polja su

uvek zatvorene.
Smer linija sila se određuje pravilom desnog zavrtnja ili pravilom
desne ruke.
Elektrostatička sila

Na električno opterećenje koje se nalazi u električnom polju

nekog drugog opterećenja deluje sila koja zavisi od veličina tih
opterećenja i njihovih geometrijskih položaja (Kulonov zakon).
Istoimena naelektrisanja se odbijaju, a suprotna međusobno
privlače.
Pomoću elektrostatičkih sila upravlja se strujom elektrona u
katodnim i drugim elektronskim cevima, što se zasniva na
međusobnom dejstvu električnih polja i nosilaca naelektrisanja, u
ovom slučaju slobodnih elektrona.
Poznata je primena kod osciloskopa...
Princip rada digitalnih
instrumenata (poređenje napona)

Princip rada zasniva se na pretvaranju analogne merene veličine u

digitalnu, koja se odgovarajućom obradom pretvara u brojni
podatak i pokazuje u obliku decimalnog broja na numeričkom
indikatoru (displeju).

Digitalni merni instrumenti rade na principu poređenja napona

koji se meri sa naponom koji instrument sam generiše.

Moraju imati sopstveno napajanje.

Koriste se operacioni pojačavači - komparatori, konvertori (DAC i

ADC), brojači, displeji...

Poređenje se vrši na različite načine, sa različitim brojem

komparatora što utiče na cenu uređaja, tačnost, brzinu rada...