Konstruisanje procesne opreme Predavanja AT6 2007/2008 1

PRORAČUN ELEMENATA POD DEJSTVOM SPOLJAŠNJEG PRITISKA

U konstrukcijama tankozidnih aparata sa vakuumom ili u aparatima sa dvostrukim

zidovima (duplikatori) pojavljuje se dejstvo spoljašnjeg pritiska na cilindrični omotač (ili
ravan zid) odnosno dance ili poklopac.
Umesto zatežućih napona u materijalu cilndričnog omotača ili ispupčenog danca,
(pojavljuju se pod dejstvom spoljašnjeg pritiska) pritiskajući naponi.
Medjutim i pre dostizanja kritičnih napona kao i drugim slučajevima opterećenja dolazi do
gubitka stabilnosti elementa koji se izvija ili izbočava odnosno ulubljuje. Nastaje
deformacija koja je kvalitativno drugačijeg karaktera od one koja nastaje u uslovima
zatežućeg opterećenja.
Minimalni spoljašnji pritisak pri kome se uspostavljena deformacija ne može vratiti u
početno stanje po prestanku dejstva tog pritiska naziva se kritični pritisak p kr (kritična sila)
Veličina kritičnog opterećenja – pritiska zavisi od
uglova veze elemenata na krajevima, odnosno
dimenzija elemenata (odnos debljine i karakteristične
dužine l / s ) zatim od načina delovanja spoljašnjih
opterećenja itd. Za obezbeđenje uslova stabilnosti
q potrebno je da radni pritisak ne dostiže kritični sa
R određenim koeficijentom sigurnosti
p kr  m  p

gde je:
m - koeficjent sigurnosti

Ako se
posmatra prsten, mali element dužine ds i radijusa krivine  koji je veličina veoma malo različita
od početnog poluprečnika R i ako
normalna sila pre gubitka stabilnosti Q+dQ
poraste na N 0  N posle gubitka stabilnosti iz
trougla sila sledi: No + N + dN
ds M+dM
N0  qdS ds
R
Odnosno df ds = df R
N 0  qR
O
M
q - opterećenje po jedinici dužine
No + N
prstena

Normalne projekcije sila su posle gubitka:

Konstruisanje procesne opreme Predavanja AT6 2007/2008 2
dS
qdS  dQ   N 0  N  0

Transformacijama se dobija uz uslov da je:
1 1
   - promena poluprečnika krivine i N 0  qR
R 

 1 1  1 dQ N
q    
 R   R dS R

1 dQ N
 q    0 kako je   R
R dS R 2
druga dva uslova ravnoteže slede iz ravnoteže momenta za tačku 0
m 0  dM  dN  R  0

m A  dM  QdS  0

Momenti raspodeljenog opterećenja zanemaruju se kao male veličine drugog reda.

dM  QdS

Q   dNR / dS

Posle sređivanja i eliminacije N i Q dobiva se:

d 1 d 3 M 1 dM
q  3
 3 0
dS R dS R dS
Integracijom dobivamo:
1 d 2M 1
q  2
 3 M  C1
R dS R
Iz teroije savijanja imamo:
1 1
M  EJ     EJ
 R
Pa se iz poslednjih jednačina dobiva:
d 2
 k 2   C1  R / EJ
dS 2
gde je
1 qR
k2  
R 2 EJ
daljom integracijom dobiva se:
R
  C1  2
 C 2 sin kS  C3 cos kS
k EJ
Povećavajući veličinu s na 2R funkcija  se ne menja pa se dobiva:
k  s  2R   ks  2n

gde je n ceo broj KR  n

n
Postavljajući k  u izraz za k dobiva se:
R
Konstruisanje procesne opreme Predavanja AT6 2007/2008 3

q kr 
n 2
 1 EJ
R3
Najmanja veličina je:
3EJ
q kr  pri n  2
R3
Ako se sada umesto prstena uzme cilindrični omotač opterećen spoljašnjim pritiskom p umesto
krutosti EJ treba staviti cilindričnu krutost.
Es 3
D
121   2 
dobiva se:
3
2E  s 
p kr   
1  2  D 

Kritični pritisak može imati nekoliko veličina s obzirom na obične deformacije koje može da dobije
cilindrični omotač:
Debljina zida omotača je onda:
mp1   2 
s  D3 C
2E
Ovaj izraz se može primeniti ako je naprezanje na pritisak u granicama proporcionalnosti na datoj
temperaturi za ovalnost manju od 0,5% i za dužine cilindra l  12 D
Ako je napon pri kritičnom pritisku veći od granice proporcionalnosti
p kr D
 kr    pr
2s
I ovalnost manja od 1% onda se kritični pritisak određuje iz uslova:
s 
p kr  2 2
p  D
1  
E s 
Kritična dužina cilindra može se odrediti iz odnosa:
D
Lkr  KD
s
k  1,642 1   2
Konstruisanje procesne opreme Predavanja AT6 2007/2008 4

1 a) 2 a) 3
l
l
l

px
b)
b) l

l
p
DS

c) l

Ako je dužina omotača manja od veličine Lkr pa je omotač kratak i u tom slučaju se ne koristi
izvedeni izraz za određivanje kritičnog pritiska već je:

3
E s E s  2 2m 2  1  m 
p kr   2    n  1  
 2
 2

n  1 N R 12 1    R    N 

2
 nL 
N  1  
 R 

Gde je:

L - dužina omotača između 2 ukrućenja,

n - broj talasa ulubljivanja

Za neku vrednost n se dobija najmanji kritični pritisak koji je merodavan za proveru stabilnosti
Konstruisanje procesne opreme Predavanja AT6 2007/2008 5

2=n

3=n

4=n

Koeficijent sigurnosti su:

S  4 - vertikalni aparat
S  5 - horizontalni aparat,

Za slučaj da je L  16 R - kratki aparati

S  6  7 vertikalni aparati
S  6,5  7,5 horzontalni aparati

Provera stabilnosti za ispupčena danca

Za sferna danca:
2 Es ENs 2
p kr  
NR 61   2  R 2

N  4n 2  2n  1

Gde je n ceo broj bliži veličini

1  
31   2  
8R
n 1 5 
4  s 

Za sferna danca (za eliptična takođe) po nekim propisima računa se debljina zida kao i unutrašnji
pritisak samo je dozvoljeni napon 1,4 puta manji
Konstruisanje procesne opreme Predavanja AT6 2007/2008 6

Stabilnost konusnih omotača

Konstruisanje procesne opreme Predavanja AT6 2007/2008 7
Provere se izvode uglavnom poređenjem sa cilindričnim omotačima odgovarajućih dimenzija:

Za   22,5  odnosno   45  debljina zida danca uzima se kao debljina zida cilindričnog omotača
izloženog istom spoljašnjem pritisku. Dužine jednake visini konusa sa prečnikom jednakog
prečniku osnove konusa.
Za 22,5    45 debljina zida konusnog omotača jednaka je debljini cilindričnog za isti
spoljašnji pritisak čije su prečnik i dužina jednaki prečniku konusa
Za   60 debljina konusnog omotača jednaka je debljini ravnog danca istog prečnika
opterećenog istim pritiskom.
Ako je zavarivanje konusa uzdužni zavar ili spoj sa cilindričnim omotačem izveden na preklop
računski spoljašnji pritisak uzima se kao da je dvostruko veći.
Konstruisanje procesne opreme Predavanja AT6 2007/2008 8

SUDOVI SA RAVNIM ZIDOVIMA

Sudovi sa ravnim zidovima primenjuju u konstrukcijama aparata znatno veće u poređenju

sa cilindričnim i to uglavnom za pritiske manje od 30 bar . Debljina zida zavisi od
dimenzija slobodne površine
Zida- dužine L i površine B
p
  KB C
 doz

K - koeficijent koji zavisi od odnosa L / B ,

l - duža strana pravougaone ploče,
Ravne pravougaone ploče i njihovi delovi smatraju se kruto vezanim ako na krajevima
imaju prirubnice ili se susedni zidovi zavaruju pod uglom. Ploče snabdevene rebrima se
posmatraju kao celine sastavljene iz po ivicama rebrima ukrućenih delova. Dimenzije
određuju razmaci rebara. U slučaju ploča sa rebrima pored određivanja debljine zida po
gornjem obrascu je provera čvrstoće rebra savijanjem. Savijanje je praktično posledica
pritiska koji deluje na zid. Zbig elastičnosti zida opterećenje se prenosi na rebro.
Za prethodne proračune rebro se posmatra kao na dva oslonca. Opterećenje je polovinom
računskog pritiska koji deluje na površinu dela aparata koji se proračunava i koji otpada na
jedno rebro.

Praktično postoje 3 slučaja:

Potreban otporni moment:
B2 l  p
Wr'  - slučaj I
2  K   dozv

B2  L  p
Wr'  - slučaj II
2  K   dozv

B2 l  p
Wr'  - slučaj III – poprečno rebro
4  K   dozv

K  12 za krute veze rebro – (liveno rebro)

K  8 za krute veze rebro – (liveno rebro)
Izrezi su izvedeni za poznat odnos (zavarena)
M F  l
  / Wr
W 2b
gde je:
F - sila obračunata od unutrašnjeg pritiska,
l - dužina rebra (između 2 oslonca)
Konstruisanje procesne opreme Predavanja AT6 2007/2008 9
RAVNA DANCA

Ravna danca u porđenju sa ispupčenim i imaju veću debljinu zida. NJihova primena za
sudove pod pritiskom i za prečnike veće od 400 mm je veoma ograničena i to samo za
one slučajeve kada se iz bilo kog razloga ne mogu primeniti (torisferična, eliptična,
poluloptasta) danca. U cilju smanjenja debljine takva danca se ojačvaju rebrima i
zaobljene prelaze. Primena im je takođe ograničena na pritiske do 30-35 bar . Debljina
ravnih zavarenih za omotač se može odrediti iz izraza:
0,93 Kp D 2
1  1
K 0  dozv 2

Potršnja materijala svedena na konusnu zapreminu prostora iznosi 90  130 kg/m 3 dok za
cilindrične rezervoare iznosi 18  50 kg/m 3
Kutijaste konstrukcije se koriste za hladnjake, sušare, bunkere- samo su oni konusi
Livena kućišta se koriste do 10 bar .
U ovom izrazu K  0,19
d d
K 0  1  0,43 pri  0,35
D D
d
K 0  1  0,85 pri 0,35   0,75
D
Izraz se primenjuje ako je:
p s2
 11,2 I –uslov
 dozv D2
p s
 2,9 II -uslov
 dozv sD

Ako I –uslov nije zadovoljen onda se debljina zida određuje iz II –uslov-a

s
s1 
d
1  0,43
D
pri čemu je s određeno formulom za proračun cilindričnih omotača
pD
s C
2,3 doz  p

Ako nije II –uslov tada se povećava debljina zida omotača dok se uslov ne zadovolji.
Koeficijent čvrstoće zavarenih spojeva su:
  0,80 za automatsko
  0,70 za ručno zavarivanje,

s
Poluprečnik prelaza r  i rmin  5mm
3
2
Najmanja debljina na mestu prstenastog žleba  2  s1 i s 2  s
3
Konstruisanje procesne opreme Predavanja AT6 2007/2008 10